Slike iz života

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
ZAKLANJAŠ MI SUNCE




Grane su se gusto ispreplele teške
Pogledi nam zastaju na njima ko greške
Ko ptica u strahu za život u mraku,
pele su se misli sve više i više.
Tek poneki zračak, kao kapi kiše,
zasvjetluca ispod dva treptaja lišća
gdje se pauk gladni na promaji njiše.

Zadovoljih pogled na sivom betonu
u prašini gdje se travka zavijori.
Uz muziku milu u visokom tonu
u treptaju ko da nešto progovori.

Svjetlost joj zaklanja sebično i drsko
to krošnjato čudo olistalo gusto,
izdiglo se iznad i prkosno stoji
hoće tajnu neba sebi da prisvoji.

Dok nam nadu čine te mrvice sreće
a sunce nam zaklanja debelo drveće,
ja i travka mala prikrivamo jade
betonu prašnjavom živimo bez nade.



© Mile Tešanović
 
SAMO TI
Ko milion dolara si bila a ja lud i mlad
Tada nisam znao da te cuvam
Kajem se i sad

Poludecu od nemira
Jos trazim te u drugim zenama
A samo ti, a samo ti
Ko otrov ides mojim venama
Poludecu od nemira
Jos trazim te u drugim zenama
A samo ti, a samo ti
A samo ti si mi u venama

Samo ti!
Kao senka ulicama lutam umoran i sam
Ulazim u igru bez aduta
Blefiram a znam

R: Poludecu od nemira
Jos trazim te u drugim zenama
A samo ti, a samo ti
Ko otrov ides mojim venama
Poludecu od nemira
Jos trazim te u drugim zenama
A samo ti, a samo ti
A samo ti si mi u venama

The hottest songs from
Zeljko Joksimovic
 
“Kao mlad mislio sam da je vrhunac sreće provesti noć sa djevojkom. Ustvari ne baš cijelu noć. U tim momačkim snovima uvijek sam se budio prije djevojke i napuštao sobu tiho da me ne čuje. I kad bi prepričavali priče u raji, kao što ribari opisuju veličinu ulovljene ribe, i mi bi pretjerivali u pričama , ali i u tim izmišljenim pričama uvijek smo u neko doba, a puno prije svih izlazili od djevojke napolje u zoru i odlazili zadovoljni kući. Valjda je to bio znak da si frajer i da tako treba biti.

A sada?

Još uvijek mi buđenja pored nje nevjerovatno mnogo znače. Ustvari dok je nisam upoznao nikad nisam ni ostao do buđenja.A to je definitivno najljepši dio dana. Pogotovo nedeljom.
Puno prije nego se djeca probude osjetim kako se pribija uz mene sve više i više. Pogledam je ispod oka i vidim osmijeh.Još uvijek spava ali je u mom zagrljaju zaštićena kao u bunkeru.Obično je dugo gledam kako diše.Onaj ko nije gledao ženu kako diše dok spava u zagrljaju voljenog nije upoznao smirenost na pravi način. Dani koji počnu takvim jutrom moraju biti lijepi.Ja još uvijek nisam navikao na taj prizor i uvijek se očaram dok je gledam.

A budim je kao Trnoružicu.
Poljupcem.
I uvijek se probudi na prvi poljubac.
I nasmiješi.

Poslije dok pijemo kafu novi trenutak očaranosti počne.

Ali buđenje je prvi lijepi trenutak svakog dana.

Oni momci sa početka priče nisu znali ništa o zajedničkom buđenju.
O danu koji počinje lijepo.
O sreći i miru u duši.
Nisu znali da postoji Osjećaj da si jak i snažan a koji ti podari njen osmijeh dok je ušuškana pored tebe
Ništa oni tada nisu znali.

Jedan od njih je evo sve to naučio i noćas to javno priznaje.”
 
Sedimo nas dvoje u sutonu plavom
Osecamo nebo kao krov nad glavom.

Ustajemo naglo, nekud odlazimo
I prolazeći tako prolazimo.

A negde nas čekaju Veliki Antili
Gde nećemo nikad biti nit smo bili.

Kažem ti tiho: ništa nam ne treba
Ali više nema ni tebe ni neba.

Matija Beckovic
 
IZA MENE NECE OSTATI
CAK NI TUGA
OSMEH CE KO DUGA
NADVISIT SE IZNAD PLACA

IZA MENE CE OSTATI SAMO SAN
KOJI SE NECE MOCI SETITI
NI SVOG SNIVACA

KO PUTNIKA STO MAMI NOVOG
IME NA HLADNOJ GROBNOJ PLOCI
NEK MOJE IME S LISTA OVOG
PRIVUCE TAKO TVOJE OCI

I KAD TI OPET POGLED SLETI
KROZ MNOGO LETA NA TO IME
KO UMRLOG SE MENE SETI
I ZNAJ,TU SNOVI LEZE S NJIME
 
Da li jos uvek, nekad,
kad pomislis da stvarnost
u zaborav sve Ljubavi zavije,
zivne u tebi iskra
kroz magicnu nestalnost
i obasja lutanja nasa
i susret koji jos ceka
tamo negde sred guzve
na uglu pored Slavije...

Da li jos uvek snivas
i snima bojis sve dane
dok sivi dani teku,
razlivaju se i nose...
I da l' jos u uglu usana
iste osmehe skrivas
i isto, nehajno, rukom
otklanjas pramenje kose...

Da li ti misli jos nose
iste nijanse poleta
ili ih sad sece kosava
k'o topli dah zimskim rezom...
Da li jos uvek pricas
plamenim krilima poneta...
Da l' jos onako zurno
uvece koracas Knezom...

Da li si jos uvek ista?

Ti uvek imas mesta
u meni i mojim danima
i zato ne pitaj cemu,
ne pitaj da li mi treba...
Kroz tvoje reci i sapate,
kroz susret koji ne presta,
sa tobom i ja setam
pod svodom naseg neba...

Ne misli da l' i nad mene
poneki oblak se klanja...
Ne brini da l' ce me mozda
tvoja prica zaboleti...
Dok mi pises o svemu
uklanjas sva rastojanja,
i zato, samo mi pisi,
i ne pitaj da li cu voleti...

Da li si jos uvek ista?
 
srce kad posalje u etar misao koju su izrodili snovi ona putuje brzinom svetlosti
nema tih reci koje mogu da je sustignu
slika zivota nema tad glas ni znak
postoji samo njen cilj , a on je bash onaj odakle je misao krenula - SRCE


..Cika Bora je to najbolje opisao ''pravih se reci uvek kasno setim ''...
 
Korak iznad duge – tanka linija
Opet tvoje misli govorim na glas
Koliko cu puta oterati strah
Samo da si tu i da ima nas

Precicom do snova – korak ili dva
Koliko je samo kilometara
Pravim te od svega sto mi neko da
Nek' nam dobar vetar snove pogura

Pogledaj u sunce, iznad oblaka
To sto tamo vidis – to smo ti i ja
Pogledaj u nebo – pogledaj u san
To se zove ljubav – to smo ti i ja

Opet mi o svemu – pricaj na sav glas
Ponekad o sreci – i da li ima nas...

Sve dane tvoje kupicu
Bas sve, reci sro se nikad ne cuju
Sve grane sto nam dusu spajaju
Toliko te volim – samo budi tu

Pogledaj u sunce, iznad oblaka
To sto tamo vidis – to smo ti i ja
Pogledaj u nebo – pogledaj u san
To se zove ljubav – to smo ti i ja

Pogledaj u nebo...
 
Dopusti mi da udišem dugo ,dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao što žedan uranja glavu u vodu izvora
i da mašem njima
kao mirišljavom maramicom
istresajuci iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati šta sve vidim
šta sve osecam
šta sve cujem u tvojim kosama
moja duša lebdi na mirisima
kao što duša drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leže velika mora
ciji me monsuni nose prema
blaženim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirišljav
od plodova lišca i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tužnih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
ladja svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu složenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde pociva vecna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih casova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe ladje
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvecem
i praznih posuda iz kojih struji svežina
u toplom domu tvojih kosa
udišem miris duvana izmesan s' opijumom, šecerom
u noci tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribežjima tvojih kosa
opijam se mirisima sacinjenim od šumske smole, mošusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teške pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
cini mi se da jedem uspomene...
 
Jedna sveca je dovoljna. Njena titrava svetlost
bolje pristaje, bice prijatnije
kad Senke vrate Senke ljubavi.
Jedna sveca je dovoljna. U mojoj sobi veceras
nek ne bude svetlosti mnogo. U sanjarenju sasvim
i u nagovestaju, i sa to malo svetlosti -
u sanjarenju tako viziju cu prizvati
da Senke vrate Senke ljubavi.

Slika trenutka i ove noci koja ce veceras doci...
 
...o ne,nisi ti bila tu,kad' su ledeno hladni vjetrovi dusu ovu u svijet samoce odnijeli,osmjeh sa usana skoro u nepovrat poslali,jednosmjernu kartu za zemlju sumraka poklonili,nije mnogo falilo,skoro da se nisam vratio...Hvala Bogu prosla su ta strasna vremena ipak mi fali za osmjeh i bol zamjena,od tada se nekako samoca ne odvaja od moga ramena a slika tvog lika izgleda dio pameti upropastila pa se tebe sjecam rado a kleo sam se da to nikada vise nece biti tako!
Evo vec peta godina prolazi a ceznja kradom do imena tvog dolazi,znam neces se ti vise vratiti bar ne meni,jednoj nemirnoj balkanskoj sjeni..,ipak mi nesto neobjasnjivo mira neda,nesto mjesto mene cesto tvoju sliku gleda...
Uskoro ce snijeg novogodisnje vece na sankama donijeti bar veliki pricaju djeci,najkasnije tada cu duboko uzdahnuti ime tvoje nijemo u ponoc dozivati...
U nekom dalekom nepoznatom gradu si sada, s'njim zivis godinama dok dusom mojom ljeti pustos a zimi snijezna oluja vlada,od najdraze djevojke ni traga...
Ma kojom ulicom sada koracas zagrljena imam osjecaj zauvijek ces biti moja voljena, dal' zbog toga sto te stvarno neizmjerno volim ili s'iluzijom jos borbu vodim..,

nadam se da si sretna,najljepsa djevojko (moga)svijeta...


(ovo kao da sam ja pisao...steta sto nisam autor. A mozda je i bolje tako jer bi tada sve bolelo jos vise)
 
..oduvek sam volela slike crtane obicnim drvenim bojama...



Sta ima od nas
reci reci reci
koje greju nude i traze
kao ptitji iz gnezda cichimo za njima
upiremo pogled u nebo
razmichemo oblake u potrazi za najsjajnijom
zvezdom dalekom
koju okachimo za svako slovo
da ogrejemo ovaj mraku shto nas razdvaja
mrak nemira ceznje i snova
 
ZMURKE
Postoji nesto brze i od same mogucnosti da se
covek sporazume sa svojom mislju.Nekakva
groznica uobrazilje. Carolija.
Trag koji se vec dogodio unapred.

Secam se svoje prve skolske torbe. Nisam
zurio da je otvorim. Dugo sam je posmatrao,
obilazio oko nje i zamisljao u njoj
obilje neobicnih stvari.

I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram
ga danima. Lepse mi je da zamisljam sta
moze biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim
stvarima.

I tek kad oljustis omot, prestaje svaka carolija,
jer vise nema smisla nijedna igra pogadjanja.

Jer sve je u nama kad zmurimo, a strano kad
otvorimo oci. I sve je nase dok zelimo , a
tudje kad se ostvari.

Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
unutra, u skladistima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni
boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe
orijaska sunca.
Sve se to dogadja zato sto nismo skinuli omot
sa svog jos uvek pitomog i detinjastog
srca.

Dobivsi sebe na poklon od ovog ovde jedinog
i nepovratnog zivota, mi u tom srcu
nosimo sve ono sto postoji i sto ce tek
postojati u nasim drugim zivotima.
I ne kvarimo ga kao igracku, da otkrijemo
cime voli. I ne kvarimo ga da vidimo cime
se boji i cime sanja.

Kad zvezde padaju avgusta, ne trci da ih
potrazis u travi. Ne sakupljaj ih po sumama i
ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oci. Bar ti znas da se igras
zmurke.

Uhvati ih u letu i sve ce u tebe duboko
otkotrljati.

Zazelis li se mora ili severnih snegova,zazelis
li se planina, jezera ili pustinja, samo zazmuri
u svet, ne odmotavaj omot vida,
i sve ce se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

M.Antic
 






Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreća ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.........

LUIS CERNUDA
 
ŠTO BIH JA, KAD BI BOG JEDNE NOĆI U SNOVE
DOŠAO MOJE OČI SEBI DA POZOVE
I DA JUTRO NE VIDIM
DAL'BIH USTAO, ODUSTAO
KADA BI SLIJEP OSTAO?

ŠTO BIH JA, KAD BI BOG JEDNOG DANA DOK SVIRAM
UŠAO STAO IZA MOG KLAVIRA I TON PO TON
UZEO,DAL'BIH USTAO, ODUSTAO
KADA BI GLUV OSTAO?

SAMO KAD BI HTJELA TI
JA BIH TE DODIROM OD SVILE VIDIO
AKO POZELIŠ JA BIH SRCEM CUO PA TI SVIRAO
AKO DOZVOLIŠ U TVOME POGLEDU BIH ŽIVIO I STARIO
TO KAD BI HTJELA TI JA NE BI MARIO

ŠTO BIH JA, KAD BI BOG POSLIJE SVEGA U SNOVE
DOŠAO DA MI VRATI VID I SLUH,
ALI TEBE DA SA SOBOM POZOVE
DAL'BIH USTAO, ODUSTAO
KAD BI BEZ TEBE OSTAO?
JA NE BIH PRISTAO....
 
I jutros ti u očima opazih

modre tragove naših rastanaka

rublje izbijeljeno

zore nedočekane

noći neisplakane

Zaželjeh ti reći bar nešto u što se može vjerovati

al' znam

u mome ispranom mozgu

samo su tuđe riječi

i tuđi pokreti samo

Kako da živim

ja

što sebe sve teže među tolikima prepoznajem

ODNIJELI ME BOLJE NAPISANI

Koliko sam puta zbog njih uzalud volio

i koliko puta zbog njih gubio

Al' ipak kad prođeš našim gradom sjećanja

osjećam

i znam

još smo tu

još nas zvijeri nisu raznijele.
 
Reci mi

Kroz noc
koracam i cekam te
kao da ides iza mene
osecam te
kao da me stalno pratis
...govorim ti
neke slatke reci
al tiho
da ne cuju drugi
onako kao i ti
kad si prisao mi
i sasvim blizu
gorele su tvoje usne
nisam te razumela
ali sam znala
sta si mi govorio
kao i ti
kad dotakao si mi usne
i oziveo me
posle hiljada praznih zivota
vratio mi nesto
sto se zove razlog
da ne pobegnem
i ne pocnem iz pocetka
isti ovaj zivot
po ko zna koji put
sa ko zna kim
dok zivim pored
ko zna koga
dok slusam neke poznate reci
a ne razumem
njihovu smisao...
koracam
kroz noc
dok oluja se sprema
osecam oko sebe
neki cudan nemir
kao da me pratis
kao tvoje usne
kao da slutis
sta ti zelim reci...
Reci mi!


M.M.
 
Ako znas da si bio
pre mnogo hiljada godina,
i sagradio Balbek,
i porusio Troju,
ako se secas reptila,
Atlantide i mastodonata,
ko ti moze oduzeti taj deo biografije?
Valja u sebi odgajiti
ogromnu plodnost vere
da bi se shvatio smisao
i pravi pocetak coveka.
Neko bi mislio: sanjaris.
Ne. Ti to izbegavas obmane.
Ko ne uma da izmisli
ne ume ni da opstane.
Najsrecniji su oni
koji su teski navise.
Najsrecniji su oni
koji su prvi razumeli
da je temelj: vec krov,
i semenka: vec plod.
I pogled u nebo: vec krilatost.
I zamisao: vec dozivljaj.
I htenje: vec saznanje.
I odluka: vec dejstvo.
Ako znas da si leteo
van suncevog sistema
i prestizao vreme,
i boravio u svetlosti,
i u nekoj buducnosti
zaboravio kapu,
ko ti moze oduzeti
taj deo biografije?
Pitas se: sta je sustina?
Biti moguc u nemogucem.
Pitas se: sta je cilj?
Tvoja spremnost da krenes.
Pitas se: gde je kraj?
Na kraju tvoga pitanja.
Kad uoblicis misao,
uoblicices beskonacno...
 
Kad misli opusteno vrludaju

Napolju mrak. Pusto. Tisinu obogacuje zvuk kise. Ne volim kisu ali veceras mi prija.
U sobi mrak. Jedina svetlost dopire iz monitora. Mirno je. Zvuci tihe muzike pomesani sa otkucajima sata. Sat koji nemilice podseca da vreme tece a meni se cini da je stalo.
Sedim za racunarom, glavom oslonjena na levu ruku. Bez ideje, Bez ikakve namere. Desnom rukom polako pocinjem da prebiram po tastaturi. Bez zurbe. I misli su usporile. Prate desnu ruku. Obicno nije tako. Nekada ne postizem ni sa dve ruke da pohvatam redosled misli. A tada rezultat bude samo koncept onoga sto mi je protutnjalo kroz glavu. Nabacane recenice izmedju kojih je veliki prazan prostor. Nedostaje ono sto je otislo u nepovrat, potisnuto naletima novih misli. A ja ne mogu da postignem tu brzinu, da sve prenesem u kucanu rec. Evo, pisuci poslednje 2-3 recenice pocinjem da ubrzavam. Ne zelim to. Bar veceras ne.
Ovo je jedno vece od onih retkih za koje ne zelim da prodju. Harmonicno. Nicim izazvano. Tek tako.
Sad mi krenuse misli u drugom pravcu. Naviru secanja. O cemu bi drugom no o onim stvarima koje se pamte za ceo zivot.
Dugo sam ga gledala iz prikrajka. Svaki put kada bih prosla pored njega krisom bih bacila pogled i divila mu se. Znala sam da ne moze biti moj. Ne jos. Ali verovala sam da ce jednog dana biti. Nisam gubila nadu. Nisam dozvolila da pre vremena izgubim dah za njim. Cuvala sam to za kasnije, kada dodje vreme. Znala sam da moram da budem strpljiva. Uteha mi je bila u slucajnim prolazima i ukradenim "slucajnim" dodirima. Ne, nije mi to bilo dovoljno. Htela sam ga samo za sebe. Da bude samo moj. Koliko jos da cekam? Hoce li me izdati strpljenje? Nisam imala izbora, morala sam da cekam.
A onda... iznenada... kao sto to obicno biva... Kada sam se najmanje nadala. Susret. On i ja! Sami! Dodirom sam otklanjala nedoumicu da li je san. Ne, bio je stvaran . Dopirali su zvuci koji su mi prijali, Ispisivale su se reci. Sve je bilo bas onako kako sam zelela. Delovalo je nestvarno. Obema rukama zagrljen, bio je samo moj. Taj zavodnik -moj prvi mobilni telefon.
 
sarenopb3.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
425
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
tab503
Izbor
Odgovora
10
Pregleda
380
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top