Zilkić: Zukorlić krši Ustav IZ
Novi Pazar -- Najava muftije Muamera Zukorlića da će biti kandidat za predsednika Srbije najgrublje je narušavanje Ustava Islamske zajednice, kaže Adem Zilkić.
Reis ul ulema Islamske zajednice Srbije rekao je i da je Zukorlićeva najava nezabeležena u novijoj istoriji sekularizma.
"Kandidovanje Zukorlića je čin kojim je on izašao iz Islamske zajednice i time prestao da bude sandžački muftiji. Time je otklonjen glavni razlog nejedinstva Islamske zajednice u Srbiji", rekao je on.
Prema njegovim rečima, to samo potvrdilo njegove ranije tvrdnje da je reč o "megalomanu koji je nezajažljiv u svojim prohtevima i ciljevima".
On je pozvao sve imame, profesore i mualime (učitelje) da, kako je rekao, dodju kako bi se zajednički dogovorili i trajno rešili sve razloge koji su uticali na podele u toj verskoj zajednici u organizacionom i svakom drugom smislu.
"Glavni razlog koji je prethodio nejedinstvu Islamske zajednice u Srbiji je ovim činom nestao", tvrdi Zilkić.
On je objasnio da Ustav Islamske zajednice zabranjuje pravo bilo kom velikodstojniku, posebno u Srbiji i u Evropi, da se dok je pod odorom pozicionira na političku funkciju.
Zukorilić je ranije danas
najavio da će se kandidovati za predsednika Srbije.
"Moja kandidatura zasnovana je na uverenju da su država i društvo na ivici propasti i ja ću ponuditi autentičan program spasa prihvatljiv za sve građane Srbije", istakao je on na konferenicji za novinare u Novom Pazaru.
Narodni poslanik i funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerović rekao je da je
najava Zukorlića "bruka i sramota" za Islamsku zajednicu i vernike.
Analitičari: Zukorlić potvrdio svoje namere
Verski analitičari Živica Tucić i Mirko Đorđević smatraju da najavljena kandidatura muftije Zukorlića za predsedničkog kandidata nije iznenađenje i da je on time samo potvrdio svoje političke namere.
Tucić i Đorđević se slažu da
kandidatura muftije formalno pravno nije sporna i da svako, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, ima ustavno pravo da se kandiduje za najvišu funkciju u zemlji.
Tucić, međutim, smatra da je prethodno Zukorlić morao da podnese ostavku na mesto muftije, dok Đorđević tvrdi da to ne može da bude prepreka za kandidaturu.
"Svako ima pravo da se kandiduje ako ispunjava uslove i ako sakupi određeni broj potpisa, ali
on ne može istovremeno da bude muftija i ne može kampanju za predsedničke izbore u maju da vodi sa pozicije muftije", tvrdi Tucić.
On, naime, kaže da ako je lider Demokratske stranke Boris Tadić morao da podnese ostavku na mesto predsednika Republike, onda tako treba da postupi i muftija, odnosno bilo ko koji je na takvoj poziciji.
"Red je bio da ponudi i program u istom trenutku kada se kandiduje kako bismo videli koliko je tu zastupljena multikofensionalnost i multietičnost", rekao je Tucić Tanjugu.
On je kazao da to nije prvi put u svetu da se neki verski lider kaniduje za predsedničku funkciju i podseća na slučaj Paragvaja iz aprila 2008. godine kada se kandidovao i pobedio
penzionisani biskup Fernando Lugo. Tucić, međutim, ističe da je Lugo morao da zatraži da bude oslobođen od dužnosti biskupa pre nego je podneo kandidaturu.
Đorđević, pak, kaže da muftija nije dužan da podnosi ostavku pre kandidature za predsednika Srbije na majskim izborima. On Zukorlićevu kandidaturu vidi kao
svojevrstan politički marketing verskog vođe, koji pretenduje da bude i politički lider.
"Nije iznenađenje što je muftija Zukorlić najavio kandidaturu za predsednika Srbije, jer on kao verski vođa odavno ne krije svoje političke namere", rekao je on Tanjugu.
Novina je, kako smatra, to što je ovog puta njegova namera manifestovana za ceo prostor Srbije, ne samo Sandžaka.
"Nema formalno pravnih prepreka da se Zukorlić kandiduje i kandidatura nije sporna. Svako ima pravo na to bez obzira koje vere ili nacije bio i bez obzira na to da li je kandidat grupe građana, neke od partija ili koalicija stranaka", kazao je Đorđević.
Za njega je, kako kaže, veliko pitanje da li verske vođe na Balkanu mogu računati na neku širu podršku jer kandidovati se za mesto predsednika znači pre svega prihvatiti državu Srbiju kao svoju sa svim njenim različitostima.
On problem vidi i u tome što je
Zukorlić figurirao i kao kandidat za reis-ul-ulemu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.
"Jedno je sigurno. Zukorlić neće imati podršku pripadnika druge verske zajednice u Srbiji, odnosno Islamske zajednice u Srbiji koja ima svoja sedišta u Beogradu, Subotici, Novom Sadu", naveo je Đorđević.
On smatra da je ovde reč samo o političkom marketingu muftije koji pretenduje da bude prepoznatljivi politički vođa čega, kako je rekao, ima u svim religijskim krugovima i konfesionalnim zajednicama na Balkanu.
