okej, tvoj odgovor mi je ostavio najveci impact u stvari. moram da te pitam, pises li nesto, neku knjigu, bilo sta?
jer imas jake stavove i razradjena razmisljanja, upakovane misli, mislim da bi te mnogo ljudi ispratilo i poslusalo. Slazem se da su moralisti samo ljudi koji su zavidni, pacovi plasljivi, koji se kriju iza morala samo zato sto ili nemaju hrabrosti ili sposobnosti da rade nesto sto drugi rade sto bi oni zeleli. Nisam moralista, daleko od toga da se razumemo, samo i dalje kao mlada osoba pokusavam da razumem podsvest svoju i svoja uglavnom nametnuta osecanja i stavove, odbacim djubre, prisvojim blago...Kao da si u centar pogodio kad si reko da nikad nisu ni imali poverenje u mene, tako da nemam sta da izgubim, i da je jedan roditelj inicijator destruktivnog ponasanja tj majka, otac samo prati. Otvorio si mi oci, nece se ni zapitati zasto sam ih lagala, samo ce nadalje vrsiti psihicko nasilje...
Postoje moralni ljudi, nije da ne postoje....
Ali postoje i ljudi i njih je vise koji se samo igraju moralom sto se u filozofiji zove persona publica, a u narodu se zove obraz, iliti javno mnjenje o toj osobi.
Pri tome to nije stvarno javno misljenje, nego sta osoba misli da narod misli o njoj, sto je totalno razlicito od onog sto stvarno misli..Npr mnogi misle da je neko namcor, cepidlaka i jednosmeran, tvrdoglav, dok sama osoba misli da drugi ljudi misle da je posten, od reci i castan, a to bas niko ne misli...
Sto se tice pisanja i knjiga, to ne radim iz jednostavnog razloga sto gresis da ljudi zele da citaju ovo ovako napisano...Ljudi prate preporuke, a preporuke uvek idu slatkastom, a inace na osnovu nekih debata ovde u kojima sam bio ucesnik, psiholog Zoran Milivojevic je napisao neke knjige.
On u sustini dobro posmatra stvari, ima mali kiks na jednom mestu u odnosima roditelji i deca, ali to je sitno relativno u odnosu na druge psihologe koji su vise udzbenicki.
Uostalom reakcije na napisano su ti pokazale kakva bi bila javna reakcija na knjigu. Ali i da je takva reakcija ili drugacija, ne pisem knjige, jer nemam sta kome da kazem.
Iz istog razloga ne uredjujem ni TV emisiju bilo kog tipa, iako sam imao poziv da to radim.
Ali nebitno je oko mene, nije ovo o meni.
Kljucno je da shvatis da je ljubav koju si primila kao dete to sto jeste, ljubav, zadrzi to kao tako i da toga nema vise tj sad si za njih samo stranac koji krsi kucni red, vrlo jednostavno.
U ovom trenutku sve ostalo je nebitno , a imaces 20 godina kasnije priliku da odradis retrospektivu , pa da pronadjes nesto sto ti znaci ali onda, ne sada.
Naravno , umiljato prase dve sise sisa....tako da sto manji sukob, to bolji odnosi, a to jeste cilj...
Samo ne da osnova bude tvoj podredjeni i submisivni lik a njihovo obozenje.
Tako da se ti dobri odnosi ostvaruju samo u rukavicama, a obicno je tesko da se neko submisivan postavi i prihvata sve hladno i u rukavicama, ali nije da ne moze, rekoh uz pristup da su blentavi, nezreli , otkacili ili nakrivo nasadjeni...takvi su kakvi su, nepromenljivi su.
Kazu da se svaka blaga reakcija i emocija onda pojacava i bukvalno vrati u stanje submisivne nade dete koje je takvo , tako da je to opasnost, bar prvih nekoliko puta dok se stvarno dete ne uveri da mora da bude svoje i bez posmatranja na neko zajednistvo sa roditeljima.
bukvalno nista receno nema smisla hahahahah
jbg, deca strogih roditelja su profesionalni lazovi
