Skupstinska kafana

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
ЖУТИЛО
:rotf::rotf::rotf:
Жуте мисли су у глави
јер гризу ме жути мрави
неко страшно жутило
цијелог ме помутило.
Све је дречаво и жуто
флекицама обасуто
и небо је, гледам, ено
жутом бојом ожарено.
Жуто, боја љубоморе
жуто, боја ноћне море
несанице, беспарице
инфлације, оскудице.
Жуто, боја неспокоја
жуто, боја непребола
и ускршња јаја моја
је захватила жута боја.
Мама, тата, пас и мачак
сви ми личе на маслачак
људска лица, јао, богте
овалне су жуте лопте.
Јао теби, јао мени
у жуто смо обојени
жутих људи жуте сјене
праве омчу око мене.
Жути фењер, жута лампа
жуте књиге, жута штампа
жуте трице и ситнице
нападају с насловнице.
Жуте зграде, жуте куће
жућкају се све су жуће
болнице, школе и вртићи
жућукају се к'о пилићи.
И држава са свих страна
жутилом је офарбана
к'о пчелиње жуто саће
жући ми смо од мокраће. ​
 
vidim...aktuelna je poezija :cool:

Девојка се другарици клела:
"Жив ми братац, удати се нећу;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, венчати се нећу;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, лећи шњиме нећу;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, метати му не дам;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, вадити му не дам!"
 
Pošto ne svraćaš često ovde a zazvao si Boga lepo kad si ušao
Hleb i so
dolazak1.JPG
 
Разговор мале србадије с отаџбином

Отаџбино, мајко моја,
И дедова мојих славни',
Докле стижу крила твоја
И питоме твоје равни?
Покажи ми међе своје,
Твоје горе, реке твоје.

"Од Будима, до Солуна,
И где Тимок златни стиже,
И где шуми бистра Уна,
И Ловћен се небу диже -
То су моје кршне горе,
Куда Срби српски зборе".

Отаџбино, мајко моја,
Што је тужно лице твоје?
Зашто храбра деца твоја
Сузом квасе лице своје?
Какав бол им мучи груди,
И дубоки уздах буди?

"Моја деца сузе лију,
Јер их душман мучи стари,
Душмански им крвцу пију:
Турци, Немци, и Маџари.
Што слободан свуда није,
Зато Србин сузе лије".

Отаџбино, мајко тужна,
Има л' кога у мом роду,
Да распали роба сузна
На бој свети за слободу,
Ко у доба она стара,
Против Хуна и Авара?

"Прихватите луч слободе
Усред ове ропске таме;
А старији нек вас воде
Где гинути ваља за ме:
Књига, то је луча твоја,
Србадијо, надо моја!"
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top