Та клинка је оставила на тебе утисак вероватно ко ја данас на једног старог декицу.
Враћам се с посла, киша пљушти, покушавам да нађем паркинг испред Максија, уочим паркинг место међутим неки ретард је оставио колица тако да не мошеш од њих да се упаркираш, обилазим како бих изашла да померим, наилази таксиста, седа на сирену, мош' мислити, задржавам га, ја излазим из аута да померим колица, таксиста се скоро очешао о мене уз то ме је и окупао и ја бесна дохватим колица како би их склонила, а у то наиђе декица са штапом и васпитно мени (наравно, целу сцену са таксистом и купањем је пропустио, мисли ваљда да сам мокра због кише на којој стојим): ''Немој тако бесно с тим колицима и помери их на другу страну, ту је мој ауто''.
Рекла сам му, културно, да би било боље да ми не удељује васпитне јер ће надрљати ни крив ни дужан. Мирним гласом.
Збунио се сасвим.

Али чини ми се да је наслутио да ми није био дан.
Театар апсурда!