СКУПШТИНСКА КАФАНА БРОЈ 12

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
са изузетком Солжењицина, сви остали великани (Набоков, Шолохов, Булгаков, Стравински, Рахмањинов, Прокофјев) рођени су и одрасли за време царске Русије, што је и оставило печат на њиховим делима.

занимљива паралела- Стари и Нови двор у улици Краља Милана имали су темељну реконструкцију после Другог св. рата, где су неки делови фасаде значајно измењени, и то врло успешно. међутим, они који су то извели, образовали су се пре рата.
 
са изузетком Солжењицина, сви остали великани (Набоков, Шолохов, Булгаков, Стравински, Рахмањинов, Прокофјев) рођени су и одрасли за време царске Русије, што је и оставило печат на њиховим делима.

занимљива паралела- Стари и Нови двор у улици Краља Милана имали су темељну реконструкцију после Другог св. рата, где су неки делови фасаде значајно измењени, и то врло успешно. међутим, они који су то извели, образовали су се пре рата.

Као и све оно добро, чиме се љубитељи бивше нам заједничке држве диче, резултат је васпитања и образовања стеченог у времену пре ДСР.
 
са изузетком Солжењицина, сви остали великани (Набоков, Шолохов, Булгаков, Стравински, Рахмањинов, Прокофјев) рођени су и одрасли за време царске Русије, што је и оставило печат на њиховим делима.

занимљива паралела- Стари и Нови двор у улици Краља Милана имали су темељну реконструкцију после Другог св. рата, где су неки делови фасаде значајно измењени, и то врло успешно. међутим, они који су то извели, образовали су се пре рата.

Апсолутно.

Након што је Стаљин побио све интелигентне људе, шоу је отишао даунхил, да се изразим тако Лас Вегаски.

Зато данас Русија ничим не доприноси светској уметности и науци.
 
Апсолутно.

Након што је Стаљин побио све интелигентне људе, шоу је отишао даунхил, да се изразим тако Лас Вегаски.

Зато данас Русија ничим не доприноси светској уметности и науци.

Данашња Русија тек треба да створи друштво које ће моћи да изнедри људе изнад људског просека.
 
Carska Rusija je trajala do 1917, tesko da neko ko je rodjen krajem pretproslog veka jedo tad mogao da stekne takvu dubinu stvaranja ( sa samo 18 godina).

Да не причамо о интеракцији са породицом и пријатељима из другог времена која наставља да траје.

Није се 1917. притиском на дугме све променило преко ноћи.

Требало је макар 10 година, док Стаљин није чврсто сео на власт и започео прве чистке, да се промена заиста осети.

До тада су то све биле формиране личности.
 
Pa sad, da li do 18, 7, 3 ili ne znam koje godine zivota (psiholozi se izgleda i tu ne slazu), ali bitno je vreme stvaranja, a ono je znatno kasnije.

I nije stvar u hvaljenju komunizma, a kamoli staljinizma, ali jeste u objektivnosti da je i posle 30-tih proslog veka stvarano i te kako. Bas kao sto je i Ivo Andric dobio Nobelovu nagradu tek 1961.
 
Данашња Русија тек треба да створи друштво које ће моћи да изнедри људе изнад људског просека.

Она то не може да уради док год је друштво у којем се човек плаши сваког шапата, а зидови имају уши.

Руси су фундаментално испрепадана нација, која цео свој живот штимује да се уклапа са директивама из некакве Москве.

Над просечним Русом се налази Председник, високи естаблишмент, нижи естаблишмент, тајна служба и локални мафијашки бос.

То су све људи којих се он дубоко плаши.

Таква атмосфера ствара само жељу да се увучеш под јорган и успаваш водком, не да компонујеш "1812".

Парадокс је да је Царска Русија, иако феудална, била много слободније друштво од данашњег.

Ниси смео да дираш цара, али је аристократија била вољна да ти помогне да развијаш своје потенцијале, ако примети у теби величину.

Данас аристократија пије Моет по лондонским хотелима од 7 звездица.
 
Pa sad, da li do 18, 7, 3 ili ne znam koje godine zivota (psiholozi se izgleda i tu ne slazu), ali bitno je vreme stvaranja, a ono je znatno kasnije.

I nije stvar u hvaljenju komunizma, a kamoli staljinizma, ali jeste u objektivnosti da je i posle 30-tih proslog veka stvarano i te kako. Bas kao sto je i Ivo Andric dobio Nobelovu nagradu tek 1961.

sve što je posle 1918 u Rusiji, odnosno posle 1941. godine kod nas je po pravilu loše, dok neki ne aminuju suprotno....imaj to na umu...;)
 
Pa sad, da li do 18, 7, 3 ili ne znam koje godine zivota (psiholozi se izgleda i tu ne slazu), ali bitno je vreme stvaranja, a ono je znatno kasnije.

I nije stvar u hvaljenju komunizma, a kamoli staljinizma, ali jeste u objektivnosti da je i posle 30-tih proslog veka stvarano i te kako. Bas kao sto je i Ivo Andric dobio Nobelovu nagradu tek 1961.

Онај исти Иво Андрић који је био толико одрасла особа у Краљевини да је чак био њен дипломата?

Па нормално да њему неће пресушити мозак некакве 1945, него ће онима тек рођеним.

Што видимо по резултатима чим су помрли ти рођени у Краљевини.

Наиме, занимљиво је да нисмо били на Мети Илумината све до 1980их- година када масовно нестају људи рођени и стасали пре доласка 6. Личке на Дедиње.
 
Парадокс је да је Царска Русија, иако феудална, била много слободније друштво од данашњег.

Ниси смео да дираш цара, али је аристократија била вољна да ти помогне да развијаш своје потенцијале, ако примети у теби величину.

Misliš da je ruskog seljaka bes naterao da se digne protiv takvog "blagostanja"?
 
Misliš da je ruskog seljaka bes naterao da se digne protiv takvog "blagostanja"?

Па, не баш благостање, али испада тужно да се више забављао неке 1890. него данас.

Наиме, 1890. макар није био испрепадан, а дрвене избе нису превише одскакале од светских стандарда.

Данас је само више уплашен од Државе, и живи у истој изби.
 
Онај исти Иво Андрић који је био толико одрасла особа у Краљевини да је чак био њен дипломата?

Па нормално да њему неће пресушити мозак некакве 1945, него ће онима тек рођеним.

Што видимо по резултатима чим су помрли ти рођени у Краљевини.

Наиме, занимљиво је да нисмо били на Мети Илумината све до 1980их- година када масовно нестају људи рођени и стасали пре доласка 6. Личке на Дедиње.

Cekaj, ne brkaj stvari. Sutina je u tome da niko nije branio ovim ljudima da stvaraju i kasnije, kao sto i jesu, iako je detinjstvo i mladost verovatno imalo presudni uticaj na ispoljavanje tog talenta.

Nemoj mene s iluminatima i ljudima gusterima, nisam ja za to. Ali cinjenice treba priznati, i to je sve, a ne nerazumno poricati i sto jeste i sto nije.
 
Па, не баш благостање, али испада тужно да се више забављао неке 1890. него данас.

Наиме, 1890. макар није био испрепадан, а дрвене избе нису превише одскакале од светских стандарда.

Данас је само више уплашен од Државе, и живи у истој изби.

Nosfi, pročitaj malo o bedi u kojoj je živeo ruski seljak u tom periodu, pronađi podatke o mortalitetu, o troškovima uzaludnog rata sa Nemačkom i Turskom...
 
Она то не може да уради док год је друштво у којем се човек плаши сваког шапата, а зидови имају уши.

Руси су фундаментално испрепадана нација, која цео свој живот штимује да се уклапа са директивама из некакве Москве.

Над просечним Русом се налази Председник, високи естаблишмент, нижи естаблишмент, тајна служба и локални мафијашки бос.

То су све људи којих се он дубоко плаши.

Таква атмосфера ствара само жељу да се увучеш под јорган и успаваш водком, не да компонујеш "1812".

Парадокс је да је Царска Русија, иако феудална, била много слободније друштво од данашњег.

Ниси смео да дираш цара, али је аристократија била вољна да ти помогне да развијаш своје потенцијале, ако примети у теби величину.

Данас аристократија пије Моет по лондонским хотелима од 7 звездица.

Наравно. Менталитет неслободе код Руса, а и овде у Србији, везан је за ововремено материјалистичко схватање живота. Зато је сељак у царској Русији био слободан човек, иако је материјално неупоредиво лошије живео него данас. Био је слободан духом, мада је телом углавном био роб.

Данас нема слободе духа, и зато смо већи робови него они од пре век.
 
Да не причамо о интеракцији са породицом и пријатељима из другог времена која наставља да траје.

Није се 1917. притиском на дугме све променило преко ноћи.

Требало је макар 10 година, док Стаљин није чврсто сео на власт и започео прве чистке, да се промена заиста осети.

До тада су то све биле формиране личности.

наравно, револуцијом се 1917. променио само политички систем, али се није преко ноћи променила и академска елита. она је одумирала полако, годинама. а за све то време остављала је траг на младим нараштајима. ево један пример из послератне Југославије. Закон о облигационим односима је донет 1978. године. по својим решењима и правном стилу представља једну од најбољих кодификација грађанског права не само у Европи, него и у свету. међутим, тај закон није плод социјалистичке правне мисли, него је цео урађен према Скицама Михаила Константиновића, предратног професора.
 
Cekaj, ne brkaj stvari. Sutina je u tome da niko nije branio ovim ljudima da stvaraju i kasnije, iako je detinjstvo i mladost verovatno imalo presudni uticaj na ispoljavanje tog talenta.

nemoj mene s iluminatima i ljudima gusterima, nisam ja za to. Ali cinjenice treba priznati, i t je sve, a ne nerazumno poricati i sto jeste i sto nije.

Мајстор и Маргарита су објављени у СССР-у тек у време Горбачова.

НКВД је редовно батинао Ану Ахматову и држао јој сина у Гулагу, а убио мужа.

Цветајеву су толико испонижавали да се обесила.

Јесењину су свакако помогли да прекрати муке.

Чак је и Мајаковски био на списку за одстрел, па га је Стаљин ту случајно приметио и избрисао јер му је било жао.

Корољев који је послао Гагарина у свемир је провео највећи део свог живота по гулазима.

Гагарину се "срушио авион".

Павлов (онај са псом) је био матор човек који се није плашио смрти, па 1927. пише да га је срамота што је Рус, шта раде са интелигенцијом.

Има још много примера.

Збиља.
 
наравно, револуцијом се 1917. променио само политички систем, али се није преко ноћи променила и академска елита. она је одумирала полако, годинама. а за све то време остављала је траг на младим нараштајима. ево један пример из послератне Југославије. Закон о облигационим односима је донет 1978. године. по својим решењима и правном стилу представља једну од најбољих кодификација грађанског права не само у Европи, него и у свету. међутим, тај закон није плод социјалистичке правне мисли, него је цео урађен према Скицама Михаила Константиновића, предратног професора.

Јесењин је класичан пример, кад се од левичара претвориш у огорченог противника бољшевичке државе. И онда те она уклони.
 
Pa sad, da li do 18, 7, 3 ili ne znam koje godine zivota (psiholozi se izgleda i tu ne slazu), ali bitno je vreme stvaranja, a ono je znatno kasnije.

I nije stvar u hvaljenju komunizma, a kamoli staljinizma, ali jeste u objektivnosti da je i posle 30-tih proslog veka stvarano i te kako. Bas kao sto je i Ivo Andric dobio Nobelovu nagradu tek 1961.

Андрић и Црњански били би велики писци и да се никад нису вратили у Југославију. о томе се ради.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top