На суђењу, психијатри су утврдили, да Пархе није сасвим урачунљив. Суд га је осудио на две године затворске казне, алу условно (“zwei Jahren Gefängnis auf Bewährung“). Разуме се, да нико не може да осуди Немачку и Немце због тог злочина. То је урадио један човек, а таквих, вероватно, има у свих народа. Но, немачки суд је ослободио човека затворске казне. А то је скандал и срамота за земљу. Сем тога, турнир после тога уопште није прекинут, већ је настављен, као да се ништа није догодило. То је изненадило не само многе у Србији, него и на Западу. Е, ту почиње прича, о којој могу да са пуним правом кажем: „Такви су Немци!“
Моника Селеш покушала је уз помоћ адвоката да Пархе ипак добије заслужену затворску казну. Није успела. Њен одговор: после тога никада више није хтела да посети Немачку.
Од тужбе немачким властима за немарну организацију нису добили ни марку.
Зашто то спомињем? Зато што се у случају Монике Селеш није извинио ниједан немачки политичар, ниједан министар. Никоме у Немачкој није пало на памет да позове на телевизију српског амбасадора. Појавила се кратка вест на осмој или деветој страни новина под рубриком „црна хроника“. Но, када се говори о немачком активисти-хомосексуалцу или о француском фудбалском навијачу, онда такви случајеви доспевају на првим странама штампе и третирају се као првоворазредни политички догађај.