Скупштина Србије наставља да гази Устав на пољу језика

Значи, ипак је морало да буде на ћирилици.
Што се поништавања те пресуде тиче, не сећам се тачно. Било је у новинама. Радило се о кривичном делу али се на пресуду окривљени, ваљда, жалио јер је била на латиници. Виши суд је након тога донео одлуку да није правоснажна, тако некако. Није сад ни битно, ако је неко с тим боље упознат нека каже прецизније.
 
Poslednja izmena:
Значи, ипак је морало да буде на ћирилици.
Што се поништавања те пресуде тиче, не сећам се тачно. Било је у новинама. Радило се о кривичном делу али се на пресуду окривљени, ваљда, жалио јер је била на латиници. Виши суд је након тога донео одлуку да није правоснажна, тако некако. Није сад ни битно, ако је неко с тим боље упознат нека каже прецизније.

У току поступка против њега, Горан Давидовић је истакао захтев да му се, у складу за законом о парничном поступку, сви списи достављају на српском језику и ћириличком писму.
Судија Клара Такач Галфи је овај његов захтев одбила без образложења, те су му списи, па и пресуда, достављани на латиници.
У својој жалби на првостепену пресуду, Давидовић је навео да је повређен закон и његово право на коришћење свог језика и писма у поступку, те је окружни суд поништио пресуду и вратио је на поновно суђење.

Судија Клара Такач Галфи је наравно реизабрана у овој реформи судства, а ја само могу да замислим шта би се десило да је неком припаднику мањинског народа у Србији неки судија одбио право да се у поступку користи својим језиком и писмом.
Мислим да не само што би остао без посла, него би био жигосан за сва времена, и он и ужа и шира фамилија...
Шта рећи када су разни Зорићи и Шабићи осули дрвље и камење по заменику основног тужиоца у Зајечару који је само применио закон и одбио да прими допис Б92 на латиници...
 
У току поступка против њега, Горан Давидовић је истакао захтев да му се, у складу за законом о парничном поступку, сви списи достављају на српском језику и ћириличком писму.
Судија Клара Такач Галфи је овај његов захтев одбила без образложења, те су му списи, па и пресуда, достављани на латиници.
У својој жалби на првостепену пресуду, Давидовић је навео да је повређен закон и његово право на коришћење свог језика и писма у поступку, те је окружни суд поништио пресуду и вратио је на поновно суђење.

Судија Клара Такач Галфи је наравно реизабрана у овој реформи судства, а ја само могу да замислим шта би се десило да је неком припаднику мањинског народа у Србији неки судија одбио право да се у поступку користи својим језиком и писмом.
Мислим да не само што би остао без посла, него би био жигосан за сва времена, и он и ужа и шира фамилија...
Шта рећи када су разни Зорићи и Шабићи осули дрвље и камење по заменику основног тужиоца у Зајечару који је само применио закон и одбио да прими допис Б92 на латиници...

Nisam tačno upoznat sa slučajem ali pretpostavljam da je ovde reč o pravu na suđenje na maternjem jeziku. To je međunarodnom konvencijom utvrđeno temeljno ljudsko pravo. Ako je sudija odbila da mu dostavi materijale na jeziku i pismu koje je tražio, to je zaista idiotizam, ali kažem ako jer treba videti obrazloženje višeg suda koje je kako kažeš poništilo presudu.

A što se tiče tužioca u Zaječaru, to je potpuno druga situacija i o tome smo debatovali, i samo mogu da konstatujem kako odbijaš da registruješ elementarne činjenice s tim u vezi.
 
Nisam tačno upoznat sa slučajem ali pretpostavljam da je ovde reč o pravu na suđenje na maternjem jeziku. To je međunarodnom konvencijom utvrđeno temeljno ljudsko pravo. Ako je sudija odbila da mu dostavi materijale na jeziku i pismu koje je tražio, to je zaista idiotizam, ali kažem ako jer treba videti obrazloženje višeg suda koje je kako kažeš poništilo presudu.

A što se tiče tužioca u Zaječaru, to je potpuno druga situacija i o tome smo debatovali, i samo mogu da konstatujem kako odbijaš da registruješ elementarne činjenice s tim u vezi.

Много си ти лењ, па морам ја да ти постављам линк:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=08&dd=19&nav_category=12&nav_id=377005

А у Зајечару је ситуација законски гледано потпуно иста, непоштовање службене употребе писма.
 
Što sam lenj, lepo sam rekao da ne znam koji je to slučaj.

Moram da priznam da mislim da je tu viši sud potpuno ispravno postupio. Sve primedbe su potpuno ideološke prirode, zasnovane na tome da je Davidović fašista, pa pošto je fašista onda valjda za njega ne važi zakon. Primedba da takva presuda dovodi u pitanje druge presude koje su pisane na latinici je folirantska jer je suština da je Davidović tkom postupka insistirao na ćirilici a da se niži sud oglušio. I na kraju, presude treba da se pišu ćirilicom, tu si ti u pravu.

A u Zaječaru je situacija druga i nemoj da smaramo sto puta s istom pričom.
 
Већ смо расправили да одредбе из Устава нису до краја дефинисане, али да то не значи да је Устав мотка којом може да витла како ко хоће.

Већ сам изнео ситуацију у којој је за припаднике националних мањина предвиђена службена комуникација на њиховом језику и писму. То би отприлике значило, ако пођемо катерпиларовом логиком, да припадници националних мањина имају право да подносе званичне документе на латиници али и наравно на ћирилици, али да је Србима то допуштено само на ћирилици. То би значило да у општењу са властима Срби у Србији имају мања права него припадници националних мањина. Била би то занимљива ситуација.

Да не говорим о томе да би чиновник који прими допис на латиници требало да проверава да ли је подносилац документа припадник српске или неке мањинске националности. То јест, ако се обратим на пример суду неким документом написаним на латиници, приложићу и извод из матичне књиге рођених из којег се види да ми Устав признаје то право јер нисам српске националности.

Али све то нема везе. Суштина је у томе да су људи измислили писмо да би могли да комуницирају, а не да би могли да не комуницирају. Залагање да се државни органи претварају да су неписмени уколико добију допис на латиници (иако сасвим лепо разумеју) директно је супротно идеји постојања писма као тековини цивилизације. О томе је реч.
 
Већ смо расправили да одредбе из Устава нису до краја дефинисане, али да то не значи да је Устав мотка којом може да витла како ко хоће.
Члан 10 Устава има свега пар речи и не видим шта ту има да се дефинише и тумачи, све је дефинисано. Иначе, Устав и закони су и замишљени да буду изнад свих нас и да се примењују на свима, али по твојој накарадној логици ето испада да служе за спрдњу.

Већ сам изнео ситуацију у којој је за припаднике националних мањина предвиђена службена комуникација на њиховом језику и писму. То би отприлике значило, ако пођемо катерпиларовом логиком, да припадници националних мањина имају право да подносе званичне документе на латиници али и наравно на ћирилици, али да је Србима то допуштено само на ћирилици. То би значило да у општењу са властима Срби у Србији имају мања права него припадници националних мањина. Била би то занимљива ситуација.
Још један пример слуђености човека васпитаваног да не мисли својом главом и да подилази другима.
И припадник националне мањине и Србин се могу обраћати нпр. на мађарском језику, јер им то закон дозвољава. Ако се Србин обраћа на мађарском језику, зна се како ће то учинити, и могу да замислим какав би скандал испао да то уради на ћирилици.
Али ако се припадник мањине обраћа на српском језику, по закону то мора урадити ћирилицом, баш као што ће то урадити и на русинском језику, или као што ће на румунском употребити латиницу.
Дакле, Срби НЕМАЈУ ни мања ни већа права, већ иста права као и други, ако је теби мрско да пишеш ћирилицом српски, нема проблема, употреби румунски, мађарски или албански.

Да не говорим о томе да би чиновник који прими допис на латиници требало да проверава да ли је подносилац документа припадник српске или неке мањинске националности. То јест, ако се обратим на пример суду неким документом написаним на латиници, приложићу и извод из матичне књиге рођених из којег се види да ми Устав признаје то право јер нисам српске националности.
Јел теби врана мозак попила човече, какве везе са везом има неки извод из МКР и националност са језиком, гледа се језик којим је допис написан, а не националност подносиоца, подносилац може бити и Кинез, али ако подноси папир на српском језику, он мора бити написан ћирилицом, тако ствари функционишу у свим нормалним земљама где људи нису застранили услед промашене политке. Или по твојој логици Кинез има право да поднесе допис на српском језику користећи своје идеограме, а орган коме је допис поднет има обавезу да то тумачи, јер како ти рече, писмо је направљено да се разумемо, а не да се не разумемо????
Или Грк може да пише српски користећи грчки алфабет, а државни органи су у обавези да то читају, поготово што су сви учили грчки алфабет у школи на часовима математике.

Али све то нема везе. Суштина је у томе да су људи измислили писмо да би могли да комуницирају, а не да би могли да не комуницирају. Залагање да се државни органи претварају да су неписмени уколико добију допис на латиници (иако сасвим лепо разумеју) директно је супротно идеји постојања писма као тековини цивилизације. О томе је реч.
Још једна небулоза, па наравно да су људи измислили писмо да би комуницирали, и сви језици и народи имају по једно писмо (а поготово у званичној употреби) управо да би комуникација била једнозначна, а не да би владао хаос.
А иначе, у државним органима раде људи који су у школи учили и енглески , па то не значи да треба да се праве писмени и паметни и да нпр. судови примају тужбе писане на енглеском језику, или да МУП прима дописе и петиције на енглеском језику писаном ћирилицом јер ето забога. људи су учили и енглески и ћирилицу, со ит њон'т бе ану проблем то реад тхе доцумент'с њриттен ин енглисх њитх цуррилиц сцрипт...
Али ето, све то говори о томе колико су нас убили у појам, могу да замислим шта би се десило да неко почне коресподенцију на албанском и ћирилицом, или на мађарском и ћирилицом (забога, писмо, па ваљда и ћириличко је направљено да се комуницира, а не да се не комуницира, како ти рече), мислим да би сместа био жигосан као шовиниста, али зато је сасвим нормално газити своје законе и пљувати по својој традицији, а све у име некаквих "тековина цивилизације", како ти рече...
 
Poslednja izmena:
Izvini, gde to piše? Da se srpskim jezikom može pisati samo na ćirilici, gde to piše?

Устав Србије:

Језик и писмо

Члан 10.

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава
.



Закон о службеној употреби језика и писама:

Члан 2
Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика
и писама у раду: државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина (у
даљем тексту: органи), установа, предузећа и других организација кад врше јавна
овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).
Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба
језика и писама у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација
кад врше послове утврђене овим законом.

Члан 3
Службеном употребом језика и писама сматра се нарочито употреба језика и писама у:
1) усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама,
односно грађанима;
2) вођењу поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана;
3) вођењу прописаних евиденција од стране општинских органа и организација које врше
јавна овлашћења на територији општине (у даљем тексту: евиденције);
4) издавању јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање
законом утврђених права грађана;
5) остваривању права, дужности и одговорности радника из рада или по основу рада.
Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при:
исписивању назива места и других географских назива, назива тргова и улица, назива
органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавештења и упозорења за
јавност, као и при исписивању других јавних натписа.



Шта теби овде није јасно, и шта тебе овде буни?
 
Poslednja izmena:
Da, i šta sprečava pripadnika hrvatske ili bunjevačke ili bošnjačke nacionalne manjine da se državnim organima obrati na svom maternjem jeziku (hrvatskom, srpskohrvatskom, hrvatskosrpskom, BHS, kojem god), na latinici? A ako može pripadnik hrvatske nacionalne manjine, je l' smem i ja?

Da je neko smatrao da je obraćanje građana na latinici zabranjeno postarao bi se da tako i napiše. Gde piše da se srpski može pisati samo ćirilicom?

I prestani da citiraš Ustav, tamo piše da je službeni jezik srpski i da se piše ćirilicom iz čega je jasno da je moguće srpski pisati i nekim drugim pismom, a to je uređeno posebnim zakonom. Sa Ustavom smo završili, govorimo o Zakonu o upotrebi jezika i pisma. Gde piše da se srpski može pisati samo ćirilicom?
 
Da, i šta sprečava pripadnika hrvatske ili bunjevačke ili bošnjačke nacionalne manjine da se državnim organima obrati na svom maternjem jeziku (hrvatskom, srpskohrvatskom, hrvatskosrpskom, BHS, kojem god), na latinici? A ako može pripadnik hrvatske nacionalne manjine, je l' smem i ja?
Опет се он ухватио за припаднике националних мањина, па их не пушта. Па ако се толико дивиш припадницима националних мањина, наравно да те ништа не спречава да и сам постанеш један од њих.
Нико не може да ти забрани да почнеш да говориш хрватским језиком ако се дивиш tisućljećnoj (хиљадугодишњој) хрватској култури и povijesti (историји), само онда мораш štovati ијекавицу и не smiješ dakati, јер је ијекавица једино хрватско књижевно наречје (код нас су оба призната за књижевна), а дакање (ја ћу да радим, ја ћу да идем) се сматра неправилним, тј користи се инфинитив код Хрвата.
Дакле, као што нико никоме не може забранити да буде идиот и глуп, тако ни теби нико не може забранити да говориш и пишеш хрватски и да настојиш да будеш Хрват.

Da je neko smatrao da je obraćanje građana na latinici zabranjeno postarao bi se da tako i napiše. Gde piše da se srpski može pisati samo ćirilicom?
Као што рекох, ако неко хоће да буде идиот, нема тог паметног који ће да од тога одвратити. Заиста си у праву, у Уставу не стоји да новинарка Б92 нема право да у Зајечар пошаље факс латиницом.

I prestani da citiraš Ustav, tamo piše da je službeni jezik srpski i da se piše ćirilicom iz čega je jasno da je moguće srpski pisati i nekim drugim pismom, a to je uređeno posebnim zakonom. Sa Ustavom smo završili, govorimo o Zakonu o upotrebi jezika i pisma. Gde piše da se srpski može pisati samo ćirilicom?
Паметноме је ово црвено доста...
А ја сам ти навео и закон који прецизира у којим се случајевима употреба језика и писма сматра службеном, тј. мора се писати ћирилицом, а то што ти посматраш Закон као нешто потпуно одвојено од Устава, то је неки нови феномен, или очигледно непознавање хијерархије правних аката.

Овако, слушајући тебе, испада да се дописи на српском језику могу упућивати и на ћелавој гајевици, и на грчком алфабету, и на кинеском писму, и на хангулу, пошто закон није експлицитно забранио хангул у српском, као што није забранио ни новинарки _________ (уписати име) да се тужилаштву у _________ (уписати локацију) обрати на српском језику коришћењем _____________(уписати по жељи врсту писма)
 

Back
Top