skromnost vs. duvanje

[Funny!]

mozes se pohvaliti da su ga mnoge stavile u usta

Taj rad...

Mnogima je zavrsio i u zadnjici

 

[Mrvetina]

tema!!!!

 

[<hator>]

samosvesnost.dovoljno.

 

[ilijar10]

Skromnost , mada sad se to polako i po malo menja heheehe

 

[bojica]

Skromnost. Kod mene je to vrlina, uvek.

 

[daXer]

duvam.....

 

[Reckless]

nije bas teen tema, ali se moze itekako odnositi na tinejdzere.

Ni ja nijesam tinejdzer, a non stop vidim ovdje.

postoji bezbroj situacija koje od nas zahtevaju da na neki nacin predstavimo nase sposobnosti i znanje uopsteno, bili svesni toga ili ne. (neki od nas jesu a neki od vas nisu) situacije tipa poslovni intervjui, razgovor sa nastavnikom/profesorom, upoznavanje novih ljudi, muvanje devojaka, postupci u ljubavnim odnosima i u drustvu zahtevaju od nas da se predstavimo. da li dovoljno znamo odredjenu oblast? kada pricamo o svojim vrlinama da li cemo pricat dovoljno pozitivno, dovoljno lose ili cemo se trudit da budemo objektivni? da li se dujemo, da li smo skromni ili se uvek trudimo bit objektivni? (tesko je napraviti razliku izmedju truda da se bude objektivan i skromnosti, te se je ogradjujem samo na termine pretencioznosti i skromnosti)

Ne mozes na isti nacin razgovarati sa recimo sa nekom starijom i uglednom osobom kao sa svojim najboljim ortakom.

predstavljanje nas samih znaci stvaranje utiska kod drugih ljudi. a kao i svi utisci, ovi utisci su promenljivi sto znaci da se daju relativno lako promeniti tokom vremena. te je moje licno misljenje da ako je prvi utisak los ili samo netacan onda ne znaci da je istovremeno i problem. to mi dozvoljava da u odredjenim situacijama biram duvanje ili preteciozno ponasanje umesto skromnosti.

A ovo je dokaz zasto ne mozes.

pri upoznavanju novih ljudi (ukljucujuci i devojaka ) sklon sam ka tome da govorim pozitivinije o sebi i ponekad cak da preteram sa pozitivnoscu (duvanje) ali cim ti odnosi postanu bitni za jedno i drugo i cim pocnem osecat ljubav (romanticna/prijateljska) prelazim na skromnost. mnogi ne vole preterano duvanje, te ja pazim da ne prelazim granicu previse i kad prelazim da ubacim po koji ironicni element kako ne bi izgledalo kao da govorim sasvim ozbiljno.

Pa normalno da neces nekome koga prvi put vidis da pricas o svojim problemima. Pa bolje je i duvati se nego izazivati sazaljenje kod drugih ljudi.

u poslovnim intervjuima sam mnogo mnogo skroman, za divno cudo. verovatno zato sto ocekujem normalan i iskren odnos sa poslodavcem.. te mi je nezgodno da budem pretenciozan.

Ovo bi se moglo protumaciti kao duvanje, a ti me slobodno ispravi ako grijesim.

kad je formiranje snaznih utisaka u pitanju (kada je bitan i iskreni razgovor u pitanju), gledam vise sa negativne nego sa pozitivne strane, jer ne zelim stvarat neke iluzije.

Po meni ne bi trebao/la da tako gledas.

kako vi moji mali slatki tinejdzeri?

Iskren sam, pricam o pozitivnim stvarima iz mog zivota, da bi drugi stekli pozitivan utisak, jer ne treba mi da me iko zali. Obicno u razgovoru sa mnom ljudi misle da mi nista ne fali, ali imam i ja svojih problemima, o kojima naravno ne zelim da pricam, iz vec poznatog razloga.

A da li se duvam? Ne.

 

[Skyline]

Duvanje naravno,kurchenje samo iz preventivnih razloga

 

[bezibre!]

mislim da je skromnost, danas, a i inače definitivno mana... naročito sveprisutna lažna skromnost, kao, što smo fini čedni i pošteni, a vamo... šta zna, nisam skroman al nemam ni običaj nešto da se duvam, nažalost... tj. ne umem i ne volim da filujem i fasadiram sebe, dakle što u izlogu to u rdanji, zapravo prvo iznesem ono najgore pa onda ko reši posle toga da me upozna bude kao, e pa ovaj i nije takva budala... i kod drugih ljudi isto uvek gledam, ne negativno, sal na osnovu nekih tipičnih slučajeva koji su u 90 posto slucajeva isti, stvorim prilicno realnu sliku, a ona je uglavnom usrana... i da, to kurcenje iz preventive trudim s eda usvojim

 

[Skyline]

pa da, prvo j ebes mater pa onda civilizovano molim

 

[911s [SK]]

A što ja jado imam šta govorit mnogo o sebi ljudima koje prvi put vidim u životu?

 

[Mrs_Sick]

mislim da je skromnost, danas, a i inače definitivno mana... naročito sveprisutna lažna skromnost, kao, što smo fini čedni i pošteni, a vamo... šta zna, nisam skroman al nemam ni običaj nešto da se duvam, nažalost... tj. ne umem i ne volim da filujem i fasadiram sebe, dakle što u izlogu to u rdanji, zapravo prvo iznesem ono najgore pa onda ko reši posle toga da me upozna bude kao, e pa ovaj i nije takva budala... i kod drugih ljudi isto uvek gledam, ne negativno, sal na osnovu nekih tipičnih slučajeva koji su u 90 posto slucajeva isti, stvorim prilicno realnu sliku, a ona je uglavnom usrana... i da, to kurcenje iz preventive trudim s eda usvojim

Pa, lažna skromnost, duh, sve lažno je očigledno mana.

 

[Ulice]

Paaaaa...uglavnom je bolje biti naduvan, nego skroman...

 

[Bratislav_90]

nije bas teen tema, ali se moze itekako odnositi na tinejdzere.

postoji bezbroj situacija koje od nas zahtevaju da na neki nacin predstavimo nase sposobnosti i znanje uopsteno, bili svesni toga ili ne. (neki od nas jesu a neki od vas nisu) situacije tipa poslovni intervjui, razgovor sa nastavnikom/profesorom, upoznavanje novih ljudi, muvanje devojaka, postupci u ljubavnim odnosima i u drustvu zahtevaju od nas da se predstavimo. da li dovoljno znamo odredjenu oblast? kada pricamo o svojim vrlinama da li cemo pricat dovoljno pozitivno, dovoljno lose ili cemo se trudit da budemo objektivni? da li se dujemo, da li smo skromni ili se uvek trudimo bit objektivni? (tesko je napraviti razliku izmedju truda da se bude objektivan i skromnosti, te se je ogradjujem samo na termine pretencioznosti i skromnosti)

predstavljanje nas samih znaci stvaranje utiska kod drugih ljudi. a kao i svi utisci, ovi utisci su promenljivi sto znaci da se daju relativno lako promeniti tokom vremena. te je moje licno misljenje da ako je prvi utisak los ili samo netacan onda ne znaci da je istovremeno i problem. to mi dozvoljava da u odredjenim situacijama biram duvanje ili preteciozno ponasanje umesto skromnosti.

pri upoznavanju novih ljudi (ukljucujuci i devojaka ) sklon sam ka tome da govorim pozitivinije o sebi i ponekad cak da preteram sa pozitivnoscu (duvanje) ali cim ti odnosi postanu bitni za jedno i drugo i cim pocnem osecat ljubav (romanticna/prijateljska) prelazim na skromnost. mnogi ne vole preterano duvanje, te ja pazim da ne prelazim granicu previse i kad prelazim da ubacim po koji ironicni element kako ne bi izgledalo kao da govorim sasvim ozbiljno.

u poslovnim intervjuima sam mnogo mnogo skroman, za divno cudo. verovatno zato sto ocekujem normalan i iskren odnos sa poslodavcem.. te mi je nezgodno da budem pretenciozan.

kad je formiranje snaznih utisaka u pitanju (kada je bitan i iskreni razgovor u pitanju), gledam vise sa negativne nego sa pozitivne strane, jer ne zelim stvarat neke iluzije.

kako vi moji mali slatki tinejdzeri?

Skidaj tu titulu zmaja, nevernice, nisi dostojan reda zmaja
Ucili smo te da nikada ne lazes, makar te kostalo i zivota. Rugas secanje na naseg Nemanjica viteza zmaja

 

[Scatterbrain]

Kada zavodim tada se duvam malo, a kada me neka zavede tada sam skroman, pa kažem: daj, šta daš!

Inače sam u rial lajfu skroman... izuzetno skroman. Pričam samo kada me neko nešto pita, ili kada svi ostali "zaćute", pokazujem se samo kada treba nešto odraditi, nekoga zabaviti i sl. Ne volim rulje ljudi, i na javnim mestima se nikada ne eksponiram, tj. nikada se ne ističem ni po čemu. U svom malom krugu odabranih ljudi uvek zablistam i oni su navikli na to, cene to,... ali se nikada pred njima ne duvam svojim sposobnostima, uspesima, niti bilo čime... Za sve sam isključivo skroman!