Da ne bih bio svojim prethodnim napisom off-topic. Ja potpuno razumem zelju roditelja da im se deca ukljuce u digitalni svet, ne razumem mozda motive toga, ali da svi zelimo za nase dete da bude uspesnije, to nikad nije bilo osporavajuce. Ima tu doduse jedan logicki problem koji nije tema ovog napisa. Tema je skolice programiranja za decu.
Posto se programiranjem bavim tokom nekolicine decenija, verovatno da bih se podrazumevalo da budem proponent tehnologije radije nego da sam proponent neceg drugog. Ali nisam. Programiranje je zanat a sve oko njega je neka nauka.
Problem je u tome sto je programiranje specijalni slucaj vise grana nauke i ima smisla kad se barem delimicno poseduju takva znanja. Nije cudno da su ranije ljudi pocinjali sa programiranjem tek kad barem delimicno savladaju ostale preduslove.
Stvari su, medjutajm, po mom misljenju, trenutno napravljene naglavacke.
Uzmimo na primer dekartov koordinatni sistem i preracunavanje analiticke geometrije za potrebe transformacija objekta u koordinatnom sistemu ili transformacije samog koordinatnog sistema zajedno sa objektima u njemu. Pitacete me kakve to veze ima sa skolicom programiranja? Pa, mislim da ima. U skolici ce im izvuci neki scratch u kome ce dete da pravi animaciju nekog sprajta za neku igricu. Ne znam gotovo nikog ko se bavio programiranjem, i kad je pocinjao, a da nije odmah zeleo da napravi neku svoju igricu... Deca ce nauciti proceduralno sta znaci pomeriti sprajt na drugu koordinatu jer je to ugradjeno u simbolicko programiranje, i efekat je vidljiv, ali najverovatnije nece shvatiti zasto je to tako, jer se jos nije susrelo sa matematickim konceptom koordinatnog sistema, transformacije da ni ne uzimamo u obzir.
Ajde da to ostavimo po strani, pa da kazemo da je neko iskustvo i znanje steceno lagano negde (u scrachu za sprajt) pa kasnije se uklapa u neki opsti tok znanja koja se sticu u skoli u okviru programa matematike (dekartov koordinatni sistem). A geometrijske transformacije u prostoru, ako to uopste ikada budu ucili jer to je cesto vrsta znanja koja se uci po specijalizovanim skolama kao sto je Matematicka gimnazija, ili kasnije na fakultetu, pa i tu u oblastima gde je takva vrsta znanja od neke koristi (teoretski ili prakticno). Ovde je rec o deci koja idu u osnovnu skolu i mozda cak pohadjaju nize razrede. Njihovo predznanje kompleksnih je relativno malo i verovatno vise intuitivno (uzrok - posledica) sto je mozda dovoljno da se zaintrigiraju.
To je mali primer, jer oblasti programiranja zalaze u razne druge grane tipa logike, analitike, statistike, simbolicke manipulacije, teorije skupova, teorije haosa i niz monstruma tipa modernog shvatanja AI - masinskog ucenja, dubokog ucenja, neuralnih mreza, genetickih algoritama itd itd. Sto se ne moze ocekivati od deteta koje je tek pocelo da razvija opste pojmove. Na stranu talenti koji su cesto uspesno i brzo marginovalizovani opstim neshvatanjem ili etiketiranjem.
Pitanje je kako treba uciti decu programiranje? Da li da im damo neki programski jezik, scratch ili sta god je neko smislio da je pametno za tu namenu (i bez obzira na predznanje), Mozda ih uciti kako da koriste razne aplikacije (koje mozda sutra budu nesto sasvim drugacije), prave web sajtove (tek to zalazi u niz drugih znanja), ili mozda treba probati neki drugi malo humaniji nacin, na primer:
http://drtechniko.com/how-to-train-your-robot/
Pitanje je, dakle, hocete li biti deo razvoja vaseg deteta ili samo zelite da zadovoljite ideju da vam dete bude spremno za buduci svet, a da vi imate taj neophodni deo vaseg slobodnog vremena dok je vase dete u nekoj skolici koje ce da ga nauci ko zna sta, a vi cete duboko verovati da je to ono sto je njima potrebno. Narocito ako ne znate sta ta struka zapravo podrazumeva.
Kad sam krenuo da se bavim programiranjem imao sam zar i strast za time a da pritom ni interenet nije postojao. Pa sam svasta uspeo da naucim. Bojim se da ce to insistiranje da programiranje pocne da se uci u obdanistu samo iskomplikovati deci zivot. Vecina mozda to i zamrzi (nekad ih slusam kako komentarisu nastavu informatike), ili da pocnu rano da kapiraju da to ipak nije nesto sto ih zanima ili im nista ne donosi u zivotu (imam mnogo IT kolega koji nikad nisu ni poceli da razmisljaju o tome da nesto programiraju jer ih ne interesuje, pritom nisu nista manji strucnjaci u svom poslu). A oni koji budu (kao ja) bili zaintrigirani, ce vrlo brzo naci nekog mentora ili sapatnike, koji ce im pomoci da prodju kroz taj svet svojom sopstvenom fascinacijom.
Sto bi na zapadu rekli eto mojih 2 centa.
šalim se malo
), nadam se samo da se igraju pametnih igrica.
