Škola sa nasiljem

[cecalana]

Vrlo aktuelna tema,o kojoj se ne prica bas puno
Maltretiranje dece u školi
Da li ste sigurni da vašu decu ne maltretiraju druga deca u školi? Da li znate kakve to sve vrste zlostavljanja postoje i kako utiču na klince?
Nedavno je, po ne znamo koji put, planula priča o devojčici koja se ubila jer su je u školi zlostavljala druga deca. Iako nam čini da te to daleko od nas i uzvikujemo: “Ma, to je samo Amerika”, neke naznake sličnog ponašanja počinjemo primećivati i kod nas.
Ta podela je, kod nas, na žalost većinom vezana za materijalno stanje dece ili mesto gde žive. Bogatija deca obično ponižavaju siromašniju, deca iz grada se izruguju deci sa sela i slično. Toga je bilo oduvek, ali, čini se, ne u tako velikom obimu i sa takvom prećutnom podrškom roditelja i ignorisanjem od strane nastavnika.

Imali smo priliku da prisustvujemo situaciji kada jedna imućnija devojčica govori za drugu: “Ma, ona je bezveze, ona kupuje odeću u kineskom šopu”. Možda ne zvuči tako brutalno, ali za decu u toj dobi, to je šokantno i strašno.

Zlostavljanje dece u školi može biti psihičko, verbalno ili, u novije vreme, “sajber- zlostavljanje”, odnosno maltretiranje putem interneta.

Ponižavanje i ismejavanje dece (od strane vršnjaka) proširilo se i na Facebook, SMS-ove, MySpace i druge društvene mreže. Neka deca, čak, postavljaju vrlo ružne video snimke na YouTube.

Znakovi

Deca će vam retko reći ako ih neko zlostavlja, a ponekad i ne znaju šta to sve znači. Ne moraju to biti fizički napadi (to se čak čini bezazleno u odnosu šta pravo psihičko zlostavljanje može uraditi deci). Obično je reč o ismejavanju, ponižavanju zbog izgleda ili lošeg materijalnog stanja ili ljubomori. Deca na to obično reaguju sa smanjenim apetitom, noćnim morama, napadima plača, depresijom, ne žele da idu u školu, …


Kada primetite slične simptome, razgovarajte sa detetom, kažite mu da to ne može tako da traje i da ćete mu pomoći da nauči da se odupre. Razvijte strategiju, pronađite rešenje kako da dete reši problem. Odglumite scenu zlostavljanja i pokažite detetu kako treba reagovati u tim situacijama.

Događa se i da deca, koja su bila zlostavljana počinju zlostavljati druge. Morate im dati jasno do znanja da takvo ponašanje nije ni malo zabavno, smešno, “cool”, bezopasno. Takođe, važno je i u kakvom okruženju dete živi – u kući ne sme biti velikih svađa niti ponižavanja i ismejavanja.

Sajber- zlostavljanje

Danas je, na žalost, i kod nas prisutno sajber-zlostavljanje. Deca obično putem interneta, društvenih mreža i YouTubea zlostavljaju svoje vršnjake. Postavljaju izrugujuće video snimke, šire ružne priče putem Facebooka, vređaju, …

Iako vam na prvu zvuči kao narušavanje privatnosti, deca ne smeju da koriste internet, telefon i društvene mreže bez nadzora. Nije preporučljivo da detetu date računar odvojeno u njegovoj sobi. Najbolje je da koristi onaj koji se nalazi u kući i da vi imate često pogled na ekran.

Ukoliko se dogodi da je vaše dete meta sajber-zlostavljanja prijavite to u školi, ali u dogovoru sa učiteljem nađite najbezbolnije rešenje, koje neće izazvati još veće probleme.

Ne znam ko je pisao ovaj tekst, ali taj kao da je pao sa Marsa. Jednostavno, zlostavljanje dece po srpskim skolama je daleko brutalnije i ucestalije, nego po skolama na zapadu, iz prostog razloga sto se to u Srbiji uzima kao nesto normalno i niko se time ne bavi. Profesori, nastavnici, ucitelji i ostalo osoblje skole nece da se zamaraju time i bas ih briga. Pre nekog vremena bilo je i ovde na ovom forumu diskusije o brutalnom zlostavljanju jedne devojcice od strane njenih vrsnjaka. Takve stvari se po srpskim skolama desavaju vec decenijama. I sama sam se nagledala takvih stvari, ponesto i dozivela, a i naslusala se prica drugih roditelja. Najodvratnije je sto se cesto moze cuti da se zrtva okrivljuje - u fazonu - ko mu/je kriv sto se nije uklopio/la u sredinu.

 

[Mil00rad]

Šakom u glavu i maltretiranja prestaju.Decu ne treba učiti da trpe.

 

[електрика]

Децу одмалена треба учити да се боре за себе, да одбрусе и да се не предају лако.

Презаштићена деца често имају проблем када се суоче са вршњацима који нису баш свилено одгајани.

 

[електрика]

Да додам, деца која имају брата или сестру већ код куће вежбају социјалне игре путем свађа и ту су у предности над јединцима и јединицама.

Дакле, рађајте друштво свом потомку.

 

[pady]

Toj deci je ispran mozak, da moraju biti kul, in, i obavezno deo copora. Sto je najcrnje, ne ubijaju se zbog samog zlostavljanja, vec cerez toga sto ne mogu da budu deo ekipe, jer se dive svojim zlostavljacima. Da ih mrze odgovorili bi, da ih se plase trpeli bi dok ne puknu a onda bi bio novi Kolumbajn. Da su ova deca samoubice kojim slucajem postala deo ekipice, takodje bi se izivljavali nad drugima.

Roditelji mogu tome stati na put tako sto ce zabraniti deci da otvaraju profile i kazniti ih ako se ogluse od naredbu.

Drzava/e mogu stati tome na put tako sto ce blokirati taj qrcev fejsbuk (poput brace Kineza) ili doneti zakon po kome ce svi morati da verifikuju (ili legalizuju) svoj profil i to tako sto ce koristiti pravo ime i ostaviti sve licne podatke (jmbg, adresa, broj lk i slicno) prilikom registracije. I naravno, samo punoletna lica ce imati pravo da otvore profil. Laznjake i decije profile pogasiti.

Ostaju skola i ulica. Tu ima dosta i do licnosti jer neki ljudi jednostavno ne daju na sebe. Za ove druge neka se pobrinu roditelji, nastavnici i psiholozi. To im je posao.

Zlostavljanja je uvek bilo. Decaci vole da zadirkuju ali nisam nikad primetila da nekog sikaniraju. Devojcice su daleko veci olos i zveri. Mene je oduvek bolela patka hocu li se nekom svideti, ali sam bila deo te neke über alles ekipe, ne zbog ljudskih kvaliteta vec zato sto sam ispunjavala sve uslove (bila sam odlican djak, trenirala basket, furala trese, patike i mobilu po zadnjoj modi, biciklu sa amortizerima i motor). To druzenje podrazumevalo je bleju, basket, grupno ucenje... Razredna je to primetila, pa je trazila od nasih roditelja da i drugu decu ppozivamo na druzenja i rodjendanske zurke, sto se nije dogodilo. Ne kazem da nije bilo dobrih zezanja, ali ja ih nikad nisam smatrala za prijatelje, i da ih je u nekom trenutku sve pocistio sleper ne bih ni trepnula. Nikad nisam zelela sa njima da podelim svoje misli i osecanja. Sa zavrsetkom osnovne skole prekinula sam svaki kontakt sa njima.

U gimnaziji sam srela mog jedinog pravog i iskrenog prijatelja, moju srodnu dusu, mog Votsona, mog Batheda, moju kumu. Osoba kojoj mogu i zelim da kazem bilo sta, i jedina koja moze da mi kaze istinu u lice a da joj usta ne odu na potiljak .

Sve u svemu, decu od malih nogu usmeravati ka pravim stvarima. Muzika, knjige, igra, nikako sport (osim plivanja, gimnastike i borilackih vestina). Uciti ih da se gnusaju copora, ovaca predvodica, kvazi elite. Kad nesto mrzis neces teziti da postanes deo toga, a neces ni dozvoliti da ti takvi kroje kaput.

 

[november child]

..mnogo je vaspitno zanemarene dece koja ne znaju gde pochinje maltretiranje..
..mnogo je prezashticene dece koja ne znaju gde pochinje maltretiranje..

..mnogo je "igrachka-plachka" situacija medju decom, sve do mature..

..mnogo je paranoichnih nastavnika koji teraju svaku charku "na najvishi sud",
problem je shto deca znaju za jadac pa do takvih nastavnika dodje jedna u hiljadu, obichno sluchajno, obichno najbenignije..

..mnogo je nasilnika sa dijagnozom, shkolovanih po IOP-u..

..mnogo je nastavnika koji znaju u dushu svoje uchenike, pa situacije nikad ne eskaliraju do zapisnika..
..njima se obichno olako odmahuje rukom da su dobili "zlatnu decu".. mda..

 

[Nikita Kulganov]

POTRESNA ISPOVEST DRAGANE I BOJANA JANKOVIĆA IZ NIŠA, ČIJI SE SIN UBIO ZBOG VRŠNJAČKOG NASILJA
Naš Aleksa je skočio u smrt zbog zlostavljanja u školi

Ovo je Aleksa. Imao je 14 godina, bio je odličan đak. Svakog dana trpeo je maltretiranje vršnjaka u školi i niko mu nije pomogao. Prošlo je pola godine od njegovog samoubistva.
Dan pred smrt pričao mi je šta su mu sve rekli i šta su mu uradili „drugari" tog dana u školi. Rekla sam mu: „Aleksa, moli te majka, izdrži još mesec dana do kraja školske godine. Ispisaću i tebe i sestru iz škole". Bilo je kasno. Sutradan se bacio sa trećeg sprata. Uvek pođete od toga zašto se bog o vas ogrešio. Ja radim sa decom, gledam ih kao svoje. Pa zašto meni to da se desi, a sve sam uradila kao majka.
Neutešnim glasom, na polugodišnjicu samoubistva svog sina, četrnaestogodišnjeg Alekse Jankovića, odličnog učenika sedmog razreda Osnovne škole „Sreten Mladenović Mika" u Nišu koji više nije mogao da trpi zlostavljanje u školi, ovako govori Dragana Janković, vaspitačica iz Niša.
U potresnom svedočenju za Press, kojim žele da skrenu pažnju na problem vršnjačkog nasilja, oni kažu da je Aleksa godinu dana trpeo maltretiranje u školi, kako od učenika tako i od nastavnika i direktorke. Čak osam puta bio je prebijen, imao je potres mozga, hematome, modrice po glavi i telu, povredu noge, primao je infuziju, lomili su mu naočare, a o svemu su bili obavešteni direktorka škole, psiholog, razredni starešina, školski policajac, Policijska uprava Niša... I niko ništa nije učinio da ga zaštiti.
Roditelji smatraju da je za Aleksinu smrt odgovorna škola u kojoj su svi redom zatvarali oči, ne postupajući po prijavama koje su roditelji podnosili protiv pojedinih nastavnika i ne kažnjavajući učenike koji su svakodnevno tukli Aleksu.
Roditelji kažu da je školski kolektiv pokušavao da zataška stvari, pa je tako izbrisan snimak Aleksinog prebijanja koji su zabeležile školske kamere, a neki od nastavnika su čak i podsticali linč nad njihovim pokojnim sinom.
http://www.pressonline.rs/info/poli...skocio-u-smrt-zbog-zlostavljanja-u-skoli.html

 

[електрика]

POTRESNA ISPOVEST DRAGANE I BOJANA JANKOVIĆA IZ NIŠA, ČIJI SE SIN UBIO ZBOG VRŠNJAČKOG NASILJA
Naš Aleksa je skočio u smrt zbog zlostavljanja u školi

Ovo je Aleksa. Imao je 14 godina, bio je odličan đak. Svakog dana trpeo je maltretiranje vršnjaka u školi i niko mu nije pomogao. Prošlo je pola godine od njegovog samoubistva.
Dan pred smrt pričao mi je šta su mu sve rekli i šta su mu uradili „drugari" tog dana u školi. Rekla sam mu: „Aleksa, moli te majka, izdrži još mesec dana do kraja školske godine. Ispisaću i tebe i sestru iz škole". Bilo je kasno. Sutradan se bacio sa trećeg sprata. Uvek pođete od toga zašto se bog o vas ogrešio. Ja radim sa decom, gledam ih kao svoje. Pa zašto meni to da se desi, a sve sam uradila kao majka.
Neutešnim glasom, na polugodišnjicu samoubistva svog sina, četrnaestogodišnjeg Alekse Jankovića, odličnog učenika sedmog razreda Osnovne škole „Sreten Mladenović Mika" u Nišu koji više nije mogao da trpi zlostavljanje u školi, ovako govori Dragana Janković, vaspitačica iz Niša.
U potresnom svedočenju za Press, kojim žele da skrenu pažnju na problem vršnjačkog nasilja, oni kažu da je Aleksa godinu dana trpeo maltretiranje u školi, kako od učenika tako i od nastavnika i direktorke. Čak osam puta bio je prebijen, imao je potres mozga, hematome, modrice po glavi i telu, povredu noge, primao je infuziju, lomili su mu naočare, a o svemu su bili obavešteni direktorka škole, psiholog, razredni starešina, školski policajac, Policijska uprava Niša... I niko ništa nije učinio da ga zaštiti.
Roditelji smatraju da je za Aleksinu smrt odgovorna škola u kojoj su svi redom zatvarali oči, ne postupajući po prijavama koje su roditelji podnosili protiv pojedinih nastavnika i ne kažnjavajući učenike koji su svakodnevno tukli Aleksu.
Roditelji kažu da je školski kolektiv pokušavao da zataška stvari, pa je tako izbrisan snimak Aleksinog prebijanja koji su zabeležile školske kamere, a neki od nastavnika su čak i podsticali linč nad njihovim pokojnim sinom.
http://www.pressonline.rs/info/poli...skocio-u-smrt-zbog-zlostavljanja-u-skoli.html

Сада је касно за паметовање. Шкколско особље заслужује робију али су и родитељи мало чудни. То је требало одмах исписати и променити школу.

Шта су чекали јбт, па то дете је било изубијано!

 

[OziOziOzi]

Čak osam puta bio je prebijen, imao je potres mozga, hematome, modrice po glavi i telu, povredu noge, primao je infuziju, lomili su mu naočare, a o svemu su bili obavešteni direktorka škole, psiholog, razredni starešina, školski policajac, Policijska uprava Niša... I niko ništa nije učinio da ga zaštiti.
Roditelji smatraju da je za Aleksinu smrt odgovorna škola u kojoj su svi redom zatvarali oči, ne postupajući po prijavama koje su roditelji podnosili protiv pojedinih nastavnika i ne kažnjavajući učenike koji su svakodnevno tukli Aleksu.

Bez daljnjeg da škola nije obavila svoj deo posla. Ali - koja je bila reakcija roditelja?! Dete im prebijaju ko vrecu za boksanje, a majka kaze "sacekaj sine jos mesec dana". To dete su PRVO i NA POCETKU izdali RODITELJI. Ne moze direktor skole ni skolski policajac da mari za tvoje dete vise od tebe!!

OK, znam da je ovo sto sam rekla jako surovo, ali istina je, jbg.

Roditelji koji se nadju u toj situaciji treba da sami preuzmu stvari u svoje ruke. OK, zalili su se svima koji su im pali na pamet i to je jedan od nacina da se stvar resi. Medjutim, niko nije reagovao. OSAM PUTA je bio prebijen?! Kad su roditelji mislili da je vreme da na glas kazu "nema nama od direktora i nastavnika u toj skoli nikakve pomoci", te da dete ispisu iz te skole??? Kad bude prebijen 10 puta? 14? 45? Eh, da im je da vrate vreme nazad, verujem da bi im drugacije ideje danas pale na pamet. Verujem da ga danas nebi samo ispisali iz skole, nego bi se i sami preselili na Mars samo da spasu dete.

Zato je apsolutno neophodno da se roditelji INFORMISU sta se zapravo desava sa detetom kada ga okolina zlostavlja. Zlostavljanje vrsnjaka nije samo nevina decija svadja, potukli se decaci, sutra ce da puse iza skole zajedno. Sa sirotim Aleksom ocigledno nije bio taj slucaj, dete je 8 puta prebijeno, zavrsavalo je u bolnici. I ma koliko su fizicke povrede bile ozbiljne, one psihicke su ga zapravo gurnule u smrt.

Roditelji moraju da budu svesni tih psihickih rana jer one krvare i kad ove fizicke zarastu. Ne samo da krvare nego i promene osobu, naprave od deteta depresivca i povucenu osobu.

Mi smo imali slucaj da nam je dete napadano od strane zlostavljaca i isli smo dotle da smo malog napasnika uhvatili jednom prilikom i napali. Ma ja sam ga mogla odrati ko jarca na licu mesta, jedva sam se uzdrzala. Nismo ga fizicki napali ali smo mu pripretili da cemo ga naci i da ga niko nece moci da zastiti ako nam sina jos jednom pipne. Za tako neku izjavu se ovde (Sydney) ide u zatvor ali bolje ja u zatvoru nego da mi detetu nesto zafali.

Plus smo sa sinom svakodnevno pricali, svakodnevno smo ponavljali da zlostavljaci napadaju jer je problem u njima, a ne u njihovim zrtvama. Svakodnevno smo mu ponavljali da je to malo g'no samo g'no i da je za zaljenje. Da je sve u redu sa sinom i da zlostavljaci biraju svoje zrtve po nekom svom iscasenom principu a ne zato sto je zrtva ovakva ili onakva.

U isto vreme nismo silazili sa grbace ni direktorki ni nastavnicima u skoli. Non stop, non stop, non stop. Sta ste uradili, zasto se nista ne desava, zasto je taj mali jos uvek u skoli i opasnost za ostalu decu.

Jednostavno ne prestajes dok se zlostavljanje ne prekine, kakvo cekanje jos mesec dana?!

 

[Kamael]

Ova kreativnost srednjoskolaca je najaca. Kada treba snimati filmove o necemu svi su mamine i tatine pametnice. Sa druge strane u RL cute ko zaliveni sto na nasilje nad vrsnjacima, sto na neki drugi problem. Okrecu glave od problema i prave se gluvi kao seoske kuje.

 

[Kamael]

Uzasna je ljudska priroda. Nema veceg zla od racionalnog mozga.

 

[gost 352028]

Šakom u glavu i maltretiranja prestaju.Decu ne treba učiti da trpe.

Тачно. Ово ниси само ти и нисам само ја рекао него и многи родитељи које познајем.

Децу одмалена треба учити да се боре за себе, да одбрусе и да се не предају лако.

Презаштићена деца често имају проблем када се суоче са вршњацима који нису баш свилено одгајани.

Још једна изјава која иде у прилог мојој тврдњи.

Да додам, деца која имају брата или сестру већ код куће вежбају социјалне игре путем свађа и ту су у предности над јединцима и јединицама.

Дакле, рађајте друштво свом потомку.

И ово је из више разлога пожељно.

POTRESNA ISPOVEST DRAGANE I BOJANA JANKOVIĆA IZ NIŠA, ČIJI SE SIN UBIO ZBOG VRŠNJAČKOG NASILJA
Naš Aleksa je skočio u smrt zbog zlostavljanja u školi

Ovo je Aleksa. Imao je 14 godina, bio je odličan đak. Svakog dana trpeo je maltretiranje vršnjaka u školi i niko mu nije pomogao. Prošlo je pola godine od njegovog samoubistva.
Dan pred smrt pričao mi je šta su mu sve rekli i šta su mu uradili „drugari" tog dana u školi. Rekla sam mu: „Aleksa, moli te majka, izdrži još mesec dana do kraja školske godine. Ispisaću i tebe i sestru iz škole". Bilo je kasno. Sutradan se bacio sa trećeg sprata. Uvek pođete od toga zašto se bog o vas ogrešio. Ja radim sa decom, gledam ih kao svoje. Pa zašto meni to da se desi, a sve sam uradila kao majka.
Neutešnim glasom, na polugodišnjicu samoubistva svog sina, četrnaestogodišnjeg Alekse Jankovića, odličnog učenika sedmog razreda Osnovne škole „Sreten Mladenović Mika" u Nišu koji više nije mogao da trpi zlostavljanje u školi, ovako govori Dragana Janković, vaspitačica iz Niša.
U potresnom svedočenju za Press, kojim žele da skrenu pažnju na problem vršnjačkog nasilja, oni kažu da je Aleksa godinu dana trpeo maltretiranje u školi, kako od učenika tako i od nastavnika i direktorke. Čak osam puta bio je prebijen, imao je potres mozga, hematome, modrice po glavi i telu, povredu noge, primao je infuziju, lomili su mu naočare, a o svemu su bili obavešteni direktorka škole, psiholog, razredni starešina, školski policajac, Policijska uprava Niša... I niko ništa nije učinio da ga zaštiti.
Roditelji smatraju da je za Aleksinu smrt odgovorna škola u kojoj su svi redom zatvarali oči, ne postupajući po prijavama koje su roditelji podnosili protiv pojedinih nastavnika i ne kažnjavajući učenike koji su svakodnevno tukli Aleksu.
Roditelji kažu da je školski kolektiv pokušavao da zataška stvari, pa je tako izbrisan snimak Aleksinog prebijanja koji su zabeležile školske kamere, a neki od nastavnika su čak i podsticali linč nad njihovim pokojnim sinom.
http://www.pressonline.rs/info/poli...skocio-u-smrt-zbog-zlostavljanja-u-skoli.html

За ово бих се и ја сам лично постарао тражећи родитеље дотичне деце. Имао бих и пригодно друштванце за то, а млатио би их немилосрдно док не крену учити своју децу. Затвор ми не би тешко пао. Ионако сам и ја пролазио кроз слично детињство, те бих ломио сваког ко учи своје дете да дира моје. Срећа, па сам ја био у доста случајева јачи од друге деце и борио сам се, али то ипак није довољно ако се друштво крене замерати појединцу.

 

[Vexy]

Mislim da detetu koje trpi nasilje nedostaje jedino samopouzdanje.

 

[euridika]

Mislim da detetu koje trpi nasilje nedostaje jedino samopouzdanje.

Ne bih se složila, to je kao da kažeš da su u Aušvicu stradali ljudi sa manjkom samopouzdanja. Detetu koje trpi nasilje nedostaje podrška. I ne, ne mislim da poredim vršnjačko nasilje sa logorom, mislim da su maltretirana deca brojčano nadjačana, bez adekvatne podrške.
Pre šest, sedam godina u medijima je bio slučaj dečaka koga su maltretirali terajući ga da pase travu pred školom, gasili pikavce po njemu, u OŠ. Tada mi je palo u oči da su mu roditelji savetovali da se ne ističe,da izdrži, da proba da se ukopi, da nasilje ništa ne rešava.... I da sam se tada setila Spartanki i njihovog ispraćanja- Sa štitom ili na njemu.
I gde su ti očevi koji su spraringovali sa sinovima, a za tuče ih kažnjavali samo ako su se tukli sa mladjima ili slabijim?

 

[OziOziOzi]

Mislim da detetu koje trpi nasilje nedostaje jedino samopouzdanje.

Ja se slazem da mu nedostaje samopouzdanje, ne slazem se sa ovim "jedino".

Strasno je to, bar je za mene bilo, kada ti se cini da su ti ruke vezane. Svaki dan strepim kako ce se dete vratiti iz skole. Neka deca ni ne govore sta im se desava.

U svakom slucaju da detetu u takvoj situaciji treba podrska. Ne znam zasto je nas svet tako surov prema deci, mene dusa zaboli. Kao mars bre mali tamo i snadji se kako znas. Nabilduj samopouzdanje. Nemoj da se kacis pa te nece dirati. Izdrzi jos malo, proci ce. Sve su to ne samo neadekvatni odgovori vec i podrska siledzijama.

Detetu koje je napadnuto treba pomoc a ne osuda, savet, prazna prica. Treba mu stit, zagrljaj iz kojeg se ne ispusta dok ne prodje oluja. Razumevanje.

 

[OziOziOzi]

Evo jedno slucaja koji je svojevemeno izazvao veliku prasinu u javnosti (pre par godina).

Radnja se desava u jednoj osnovnoj skoli u Sidneju. Skola se nalazi u siromasnom kraju grada, sa ljudima koji zive na socijali ili od kriminala, sto znaci da su deca zapustena, nevaspitana, iz rasturenih porodica.

Mali zgoljavi je zlostavljao velikog bucu vec dugo vremena. Pogledajte sta se desilo kada je buci dosadilo da ga ovaj mali maltretira:

Pitanje je zasto buca nije zgoljavog ranije otresao. Samopouzdanje, fakat. Mali je rekao da su ga zbog debljine svi maltretirali. Vec sam negde napomenula da su debeli ljudi (i deca) najvise zlostavljana vrsta.

Interesantna je bila reakcija roditelja. U sustini i jedni i drugi su bili zauzeti svojim zivotom da bi primetili sta se desava sa decom, a kada su saznali vrlo su rado poceli da gadjaju g'nima onu drugu stranu i da traze krivca sto dalje od svoje kuce.

 

[електрика]

Врло поучан снимак. Жгољави је имао много среће.

 

[aetherius obscuritas]

Da li ste sigurni da vašu decu ne maltretiraju druga deca u školi?

hahahhaa, pa bilo bi mu zadnje da dozvoli da ga neko ugnjetava.zna se!

 

[Regina Mills]

Mislim da detetu koje trpi nasilje nedostaje jedino samopouzdanje.

Ne slazem se. Mislim da mu samo treba vremena da saceka pravi trenutak da nalupa onoga ko ga maltretira.

Bar ja imam takvo iskustvo. Sila boga ne moli.

Cak i deci sa kojom radim kazem im da ne trpe i da vriste na sav glas kada ih neko maltretira. Jer uvek neko cuje.

 

[електрика]

Ne slazem se. Mislim da mu samo treba vremena da saceka pravi trenutak da nalupa onoga ko ga maltretira.

Bar ja imam takvo iskustvo. Sila boga ne moli.

Cak i deci sa kojom radim kazem im da ne trpe i da vriste na sav glas kada ih neko maltretira. Jer uvek neko cuje.

Налупаће ако буде МОГАО/ЛА да га/је налупа.

Шта се дешава ако је то дете и физички слабо?

 

[Mil00rad]

Nije bitan ishod,bitno je da pokažeš...Petlju.

 

[електрика]

Nije bitan ishod,bitno je da pokažeš...Petlju.

То сигурно. Можда треба покушати и са игнорисањем, кад схвате да нико не кмечи - одустаће.

Ти садисти баш воле кад неко плаче и запомаже.

 

[Regina Mills]

Nije bitan ishod,bitno je da pokažeš...Petlju.

Ovo je tacno. Pri tom skolske siledyije su ti koji nemaju samopouzdanja, inace se ne bi krili iza agresnivnog ponasanja.

 

[Nikita Kulganov]

Ja kada sam isao u skolu jos za vreme Tita, svi smo imali uniforme, tako da nije bilo ko se oblaci in a ko out. Tog maltretiranja nije bilo kao danas. Cak se secam da ko je bio slabijeg imovinskog stanja da se on pomagao od skole i djaka.