Te mantre o "duhovnom ispraznjenju" se govore vec vekovima. I pad naliteta i tzv "duhovno propadanje" nije vezano ni za jednu geografsku odrednicu niti sistem, pad nataliteta je ozbiljan i vrlo kompleksan problem.
Sto se duhovnog propadanja i rasta broja mentalnih problema- to je ocekivan rezultat koji ce biti sve izrazeniji, jer ljudski mentalni sklop vrlo sporo evoluira dok citav sistem i tehnologija napreduje brzo, ljudima je potrebno vise ljudske interakcije i vise rada, i manje haosa i neizvesnosti.
Nisam siguran o koliko se tema ne moze govoriti u Srbiji i koliko u SAD, no generalno na zapadu se moze govoriti o svemu, samo se ne govori svuda o svemu, uvek svako ima svoj narativ koji se gura, sto je lose- ali na zapadu barem mozes naci dosta oprecnih misljenja i debata i generalno su na vecem nivou nego u Rusiji i Srbiji.
A sloboda govora i tolerancija ne znaci da se svasta moze govoriti i tolerisati- potpuna sloboda govora i tolerancija je zapravo najbolji nacin da sei jedno i drugo izgubi jer ce u takoj atmosferi netolerantni ljudi rasterati sve normalne ljude, potpuna sloboda govora je plodno tlo za fasizam, i u ekonomiji se pokazalo da slobodno trziste cesto vodi do monopolizma- Regulacije su ipak potrebne u odredjenoj meri.
Sloboda govora ne treba da znaci slobodu sirenja mrznje, omalovazavanja, gluposti itd...
Пошто главе не могу да буду празне... у одсуству бављења вером, публика се окренула парама, превише се окренула.
Проблем величине породице је лако решив, рецепт је једноставан, ако се претходно престане са неким стварима.
Шта онемогућава прављење породице или смањује њену величину? Жене су презаузете. Сва "слобода и равноправност" која им је "дата" се у пракси остварује само као додавање још обавеза. Жена не може истовремено да ради без прекида / зарађује добро, одржава кућу и прави породицу.
Жемама су наметнули да буду и мушко и женско. Не тврдим круто да жене никада не треба да раде, али ето, до 40. године да немају обавезу. После нека одраде 20-25 и то је то. Која хоће пре 40 да ради, може, али да направи двоје деце.
Некретнине су скупе, ни изнајмљивање није јефтино.
А кад погледаш, да ли ја морам да будем власник стана или је довољно да могу да станујем без бриге да ће ме неко избацити?
Још је потребно да једем, да се обучем и помало забавим.
Да ли мора од свега тога да се прави високо профитни бизнис?
Мислим, не мора да буде ни по комунизму "узимај потребно", али хипер-профитна лудница оставља велике последице.
Западне земље још увек функционишу само због великог увоза људи. Да "увоз" престане, то је драматична рецесија одмах.
Трик у дискусији у Америци је да се дискутује врло гласно - о суженом броју тема. Споља личи на живу дебату, а "пола свега" је забрањено. Слобода говора тамо се свела на то да можеш да рекламираш којејакве глупости, од равне Земље па на даље. И ослобођено тржиште... које је довело до стварања неколико огромних компанија које владају свим битним... Све погоњено неограниченом похлепом - која је у пракси велико оптерећење за обичне запослене људе, о којима сам писао изнад.
Теме о којима се у Америци не дискутује су - да ли је њима потребно да поробе цео свет? Они се само свађају око начина како да се то постигне.
Не можеш ни да писнеш против гмо хране, све је излобирано.
Ни против разних утицаја произвођача оружја, нафте... Компаније одобравају ко може да учествује на изборима - тако да није пресудно колико поштено се броје гласови, јер су сви кандидати њихови.
Код нас је могуће говорити практично о свему... мада смо и ми склизнули у вриштање, а врло слабо слушамо и ретко имамо вољу да разумемо шта друга страна хоће (шта њих наводи да имају другачије мишљење).
