Сјеверна Далмација

snouden:
Popisi za;

- Vrliku i Maovice 1710,

- Radošić 1711

- katastar za Trogir 1711 najpre s toga pto tamo austrijanci 1890 beleže otprilike ove procente pravoslavaca. U vreme popisa je bilo jedno duplo više stoga što se s poičetka morejskog rata stanovnici turske dalmacije prebacuju na mletačku stranu

- popis banderija iz 1684 u blizini Šibenika koje su prebačene tamo iz turske dalmacije



Maovice i Vrlika 1710 pdf.size 140MB

Radošić kod Trogira 1711 pdf.size 58MB

Trogir katastar 1711 pdf.size 340MB

popisi banderija u okolini Šibenika fra. Kosor 1684
Kliknite za proširenje...

snouden:
evo Crkvenog popisa iz 1810:

Crkveni popis iz 1810: istanje - Ivosevci - Rudele (pdf. 10MB)

U ovom popisu parohije Vrlika lako se mogu pronaci imena za koja bi se neki zakleli da su katolicka: Ana , Paval , Pilip , Cvita , Spiro , Cvitko , Mio , Patrica , Isipo (Josip) , Ivanica , Gligorio , Marko , Pavica , Lucia

Crkveni popis iz 1811 parohije Vrlika (pdf. 10MB)
Kliknite za proširenje...
Pozdrav prijatelju dali mozda imate jos neki Crkveni popis iz parohije Vrlika?
@snouden
 
Mastade:
Pozdrav prijatelju dali mozda imate jos neki Crkveni popis iz parohije Vrlika?
@snouden
Kliknite za proširenje...
Pozdrav i tebi.)

Za period od neke 1825 do cca 1870 sačuvane matice su digitalizovane i publikovane.
Evo linka na mikrofilmove matica crkava po hrvatskoj. treba se samo registrovati.

https://www.familysearch.org

pa Search
pa Records
pa na mapi izabrati evropu i u njoj Croatia
pa tu ima puno linkova medju njima i ovi:

https://www.familysearch.org/search/collection/2040054

https://www.familysearch.org/search/...3Fcc%3D2040054

Ja što pronđem drugo vezano za taj kraj ću publikovati.
 
Poslednja izmena:
U toku je projekat ispitivanja YDNK rodova za Vrlički kraj. Za svako prezime iz vrličke krajine, a koja nedstaje u bazi, test je besplatan. Za ostale nosioce prezimena odobren je popust i test košta 7000 dinara. Ispitivanje se vrši u domaćim laboratorijama na 23 markera. Redovno košta 13000,

Ko je zainteresovan nek se javi na PP. A moći će i direktno na poreklo.
 
@snouden
Hvala puno na odgovoru, ako moze jos jedno pitanje dali postoje katastarski popisi za vrliku iz 1735 i 1756 posto na linku koji ste postavili - Dazd - nepostoje.
Nekako kroz maglu se secam da je posle rata 1714-1718 vrlika pripojena administrativno Kninu pa su podaci mozda spojeni a mozda i gresim, dali vi imate neke podatke?
 
Mastade:
@snouden
Hvala puno na odgovoru, ako moze jos jedno pitanje dali postoje katastarski popisi za vrliku iz 1735 i 1756 posto na linku koji ste postavili - Dazd - nepostoje.
Nekako kroz maglu se secam da je posle rata 1714-1718 vrlika pripojena administrativno Kninu pa su podaci mozda spojeni a mozda i gresim, dali vi imate neke podatke?
Kliknite za proširenje...
Imam za Maovice. Mislim da ima slična i za Vrliku. Sleći moguć izvor podatataka je katografska zbirka.
Mapa za Maovice 1710-1756 (fajl cca 800MB u fotografijama)
 
Интересантан чланак у Задарском листу. Не бави се Србима у Сјеверној Дламацији, али ме оно "Ми смо Задрани, Задар је наш!" понукало да овдје окачим линк. Ако сматрате да би га требало премјестити на неку другу тему, изјасните се. :)

Antonija Mlikota: Za obnovu Zadra zaslužan je Krleža! Kako su doseljenici u srušeni grad postajali Zadrani? Higijenske muke, oružani sukobi, krađe...​

 
Може ли неко да објасни поделу између четника и партизана у том крају? Да ли постоји добар извор на мрежи који могу да прочитам? Отац моје мајке је био Зеленовић (и Мишина) из Цивљана чија је породица колонизована у Винковце након Првог светског рата. Доста њих и њихове дјеце завршило је у Јасеновцу или Старој Градишки. Породица која је остала у Далмацији (мишинска страна) углавном је побегла са Ђујићем 1944. Покушавао сам да сазнам што више о њеној историји.
 
U toku je projekat genetičko-genealoškog istraživanja rodova vrličkog kraja (oblast doline reke Cetine od Vrdova do Polače uključujući Štikovo, Kadinu Glavicu, Kanjane, Baljke i Mirlović polje).

Zadatak projekta je povezivanje rodova po prvoj muškoj (unutar prezimena i različitih prezimena) liniji preko haplogrupa. Rezultati istraživanja će biti javni. Tako će, osim individualnih saznanja, povezivanje rodova pomoći istorografiji da, kombinujući istorijske izvore i nove genetičke pokazatelje, stekne valjaniju sliku o istorijskim događajima.

Navešću vam ovde neke važne zaključke dosadašnjeg istraživanja tamošnjih rodova:

-Pavlovići, Stojsavljevići, Subotići, Gajići i Meljanac pripadaju istoj muškoj liniji i gotovo sigurno u tursko vreme borave u toj regiji. Ovaj zaključak proističe iz mletačkog izvora koji Pavlović Aćima pronalazi u Radošiću kao prebega ali i Pavloviće kao pripadnike zagorskih banderija već 1692. Stoga, zbog bliske genetske veze po prvoj muškoj liniji, i Stojsavljevići sa ostalim Otišićanima moraju biti negde u blizini,

-Stričevići, Beare i Dragići iz Civljana pripadaju takođe istoj haplogrupi i rodu, a takođe su starosedeoci cetinske regije iz turskog perioda. To znamo po mletačkom katastru koji beleži da su se Stričevići barem delom (tri porodice) vratili pre 1711 na svoja ognjišta u "Turskoj" (u Koljane), Ostali su se trajno naselili u okolini Radošića (Lećevica),

-Milaši i Crnomarkovići su pripadaju istoj muškoj liniji,

...itd.

Više detalja imate na ovom linku:

Projekat genetičko-genaaloškog istraživanja rodova Vrličkog kraja

Projekat finansiraju rodovi poreklom iz tog kraja. Utvrdjivanje haplogrupa će biti besplatno za svako prezime, ali u skladu s dinamikom i obimom prikupljenih sredstava. Trenutno, danas, 25.12.2021, Ima sredstava za još sedam besplatnih ispitivanja.

Svi rodovi iz vrličkog kraja, ali i ostali rodovi iz okolnih regija mogu sami sponzorisati vlastito istraživanje uplatom od 7000 din.

Projekat će trajati do kraja 2022 godine. Dinamika zavisi od brzine prikupljanja sredstava i zainteresovanosti. Svi zaineresovani se mogu prijaviti ovde:

Prijava
 
Poslednja izmena od moderatora:
Da li neko zna gde mogu da nađem matične knjige rođenih/umrlih/venčanih za Vrliku između 1880-1925? Koristio sam familisearch.com i druge sajtove koji imaju dosta dokumenata, ali nijedan koji je za ovaj period u Vrlici. Posebno me zanimaju sela Civljane (Zelenović, Batak) i Kosore (Mišina).

Tražim li Vrliku? Knin? Šibenik?
 
Njegos88:
Може ли неко да објасни поделу између четника и партизана у том крају? Да ли постоји добар извор на мрежи који могу да прочитам? Отац моје мајке је био Зеленовић (и Мишина) из Цивљана чија је породица колонизована у Винковце након Првог светског рата. Доста њих и њихове дјеце завршило је у Јасеновцу или Старој Градишки. Породица која је остала у Далмацији (мишинска страна) углавном је побегла са Ђујићем 1944. Покушавао сам да сазнам што више о њеној историји.
Kliknite za proširenje...
Iz ugla četnika,preporucujem čitanje svih uglova

Dodati m.ediafire.com umesto zvezdica i www(bez tacke)

https://www.*************/file/eanapqpuhhwkhjm/zapisi-sa-cetine-1-deo.pdf/file
https://www.*************/file/qca222dkta8av1r/zapisi-sa-cetine-2-deo.pdf/file

Holy1:
Zna li ko šta o naseljavanju Bukovice?
Kliknite za proširenje...
https://www.*************/file/7rctx7bnatfvvj8/bosko_desnica_-_istorija_kotarskih_uskoka_sv._i.pdf/file

https://www.*************/file/tj6ro1yle0lzgqt/bosko_desnica_-_istorija_kotarskih_uskoka_sv._ii.pdf/file

Naseljena uglavnom iz like 1684-1699 ne računajući starosedeoce(uvek neko ostane i uvek se neko vrati)
Naravno mislim o poslednjem velikom naseljavanju ne kad se prvi put naselila pravoslavnim stanovnistvom.

Njegos88:
Da li neko zna gde mogu da nađem matične knjige rođenih/umrlih/venčanih za Vrliku između 1880-1925? Koristio sam familisearch.com i druge sajtove koji imaju dosta dokumenata, ali nijedan koji je za ovaj period u Vrlici. Posebno me zanimaju sela Civljane (Zelenović, Batak) i Kosore (Mišina).

Tražim li Vrliku? Knin? Šibenik?
Kliknite za proširenje...

Nalaze se u drzavnom arhivu Split.
Zapravo familysearch poseduje knjige ali ih jos nisu uploadovali,kada će?
Može biti sutra a možda za godinu dana,možeš im poslati email i pitati da ubrzaju,kažu neki su to već radili i došlo je "brže"

HR-DAST-179/872 MKR 1864 -1869. PRAVOSLAVNA
(stara sig. 209)
HR-DAST-179/873 MKR 1861 -1874. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/874 MKR 1874 -1886. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/875 MKR 1886 -1893. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/876 MKR 1893 -1897. PRAVOSLA
HR-DAST-179/877 MKR 1897 -1901. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/878 MKR 1902 -1906. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/879 MKV 1858 -1882. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/880 MKU 1857 -1866. PRAVOSLAVNA
(stara sig. 210)
HR-DAST-179/881 MKU 1866 -1879. PRAVOSLAVNA
(stara sig. 211)
HR-DAST-179/882 MKU 1879 – 1904. PRAVOSLAVNA
 
Poslednja izmena:
Mastade:
Iz ugla četnika,preporucujem čitanje svih uglova

Dodati m.ediafire.com umesto zvezdica i www(bez tacke)

https://www.*************/file/eanapqpuhhwkhjm/zapisi-sa-cetine-1-deo.pdf/file
https://www.*************/file/qca222dkta8av1r/zapisi-sa-cetine-2-deo.pdf/file


https://www.*************/file/7rctx7bnatfvvj8/bosko_desnica_-_istorija_kotarskih_uskoka_sv._i.pdf/file

https://www.*************/file/tj6ro1yle0lzgqt/bosko_desnica_-_istorija_kotarskih_uskoka_sv._ii.pdf/file

Naseljena uglavnom iz like 1684-1699 ne računajući starosedeoce(uvek neko ostane i uvek se neko vrati)
Naravno mislim o poslednjem velikom naseljavanju ne kad se prvi put naselila pravoslavnim stanovnistvom.



Nalaze se u drzavnom arhivu Split.
Zapravo familysearch poseduje knjige ali ih jos nisu uploadovali,kada će?
Može biti sutra a možda za godinu dana,možeš im poslati email i pitati da ubrzaju,kažu neki su to već radili i došlo je "brže"

HR-DAST-179/872 MKR 1864 -1869. PRAVOSLAVNA
(stara sig. 209)
HR-DAST-179/873 MKR 1861 -1874. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/874 MKR 1874 -1886. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/875 MKR 1886 -1893. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/876 MKR 1893 -1897. PRAVOSLA
HR-DAST-179/877 MKR 1897 -1901. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/878 MKR 1902 -1906. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/879 MKV 1858 -1882. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/880 MKU 1857 -1866. PRAVOSLAVNA
(stara sig. 210)
HR-DAST-179/881 MKU 1866 -1879. PRAVOSLAVNA
(stara sig. 211)
HR-DAST-179/882 MKU 1879 – 1904. PRAVOSLAVNA
Kliknite za proširenje...
Ju! Svaka ti čast. Da li znaš gde mogu da nadjem matične knjige Dobropoljaca i Kožlovca sela? Nešto sitno sam našao na familysearch sto se tiče Dobropoljaca, a o Kozlovcima ima jako malo na sajtu Zadarskog arhiva, znam da ima jos dosta gradje ali gde je na internetu ne znam.. Mozda u splitskom arhivu? Takodje tražim sve vezano za prvi svetski rat u vezi Dalmacije a da se tiče odlaska na Sočansko bojište (Italijansko), tamo mi je čukundeda poginuo, nešto sam pronašao o njemu - znam gde je ukopan ali ne znam šta se desilo sa tim grobljem sad jer je tu javna površina tj. gradski park i šetalište.
 
Holy1:
Ju! Svaka ti čast. Da li znaš gde mogu da nadjem matične knjige Dobropoljaca i Kožlovca sela? Nešto sitno sam našao na familysearch sto se tiče Dobropoljaca, a o Kozlovcima ima jako malo na sajtu Zadarskog arhiva, znam da ima jos dosta gradje ali gde je na internetu ne znam.. Mozda u splitskom arhivu? Takodje tražim sve vezano za prvi svetski rat u vezi Dalmacije a da se tiče odlaska na Sočansko bojište (Italijansko), tamo mi je čukundeda poginuo, nešto sam pronašao o njemu - znam gde je ukopan ali ne znam šta se desilo sa tim grobljem sad jer je tu javna površina tj. gradski park i šetalište.
Kliknite za proširenje...

U dalmaciji se od 1815 godine vode duple matične knjige,jedne od strane crkve a druge od strane drzave.

U arhivu u Zadru:
-Dobropoljci:
Knjige rodjenih :1837 do 1868,1873 do 1890,1917 do 1937
Knjige vencanih :1825 do 1832,1917 do 1937
Knjige pokojnih: 1845 do 1851,1859 do 1903
Anagraf :1873,1928

-Selo Kozlovci spada pod parohiju Brgud
U arhivu u Zadru:

Knjige rodjenih 1870 do 1891
Knjige vencanih 1858 do 1907

Za ovo sto nedostaje moraćeš da kontaktiraš crkvu i pitaš gde se nalaze njihove matice pošto su ovo drzavne.
U arhivu u Zadru u fondu 341 pravoslavne crkve se nalaze kopije matica od 1806 do 1825 ukljućujući i stanje duša(popisi svih ukućana 1810,1814 a mozda jos koji)ali neznam da li ima dobropoljaca.
Postoji i francuski popis ukućanna iz 1809.

Od 1718 je izdato upustvo da se obavezno vode matice pošto do tad neke parohije su vodile,neke nisu a neke polovično .

"Kad je 1699. i 1718. sva današnja Dalmacija došla u ruke mletačke, sva srpska crkva u Dalmaciji i Boki kotorskoj oduzeta je ispod vlasti pećkog patrijarha i predana grčkom mletačkom arhiepiskopu,"

"Mirom u Požunu 1805. izgubila je Austrija Dalmaciju i njeni gospodari su postali Francuzi. Oni su odmah izdali zakon o vjerskoj trpeljivosti. Po želji pravoslavnih Dalmatinaca Napoleon je već 1808. potpisao rješenje da se u Dalmaciji ima ustanoviti samostalna srpska episkopija, konzistorij i bogoslovija o državnom trošku."

Tako da se za većinu knjiga iz 18 veka nezna gde su,ali postoje.
 
Mastade:
Iz ugla četnika,preporucujem čitanje svih uglova

Dodati m.ediafire.com umesto zvezdica i www(bez tacke)

https://www.*************/file/eanapqpuhhwkhjm/zapisi-sa-cetine-1-deo.pdf/file
https://www.*************/file/qca222dkta8av1r/zapisi-sa-cetine-2-deo.pdf/file


https://www.*************/file/7rctx7bnatfvvj8/bosko_desnica_-_istorija_kotarskih_uskoka_sv._i.pdf/file

https://www.*************/file/tj6ro1yle0lzgqt/bosko_desnica_-_istorija_kotarskih_uskoka_sv._ii.pdf/file

Naseljena uglavnom iz like 1684-1699 ne računajući starosedeoce(uvek neko ostane i uvek se neko vrati)
Naravno mislim o poslednjem velikom naseljavanju ne kad se prvi put naselila pravoslavnim stanovnistvom.



Nalaze se u drzavnom arhivu Split.
Zapravo familysearch poseduje knjige ali ih jos nisu uploadovali,kada će?
Može biti sutra a možda za godinu dana,možeš im poslati email i pitati da ubrzaju,kažu neki su to već radili i došlo je "brže"

HR-DAST-179/872 MKR 1864 -1869. PRAVOSLAVNA
(stara sig. 209)
HR-DAST-179/873 MKR 1861 -1874. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/874 MKR 1874 -1886. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/875 MKR 1886 -1893. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/876 MKR 1893 -1897. PRAVOSLA
HR-DAST-179/877 MKR 1897 -1901. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/878 MKR 1902 -1906. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/879 MKV 1858 -1882. PRAVOSLAVNA
HR-DAST-179/880 MKU 1857 -1866. PRAVOSLAVNA
(stara sig. 210)
HR-DAST-179/881 MKU 1866 -1879. PRAVOSLAVNA
(stara sig. 211)
HR-DAST-179/882 MKU 1879 – 1904. PRAVOSLAVNA
Kliknite za proširenje...

Hvala puno na materijalu. Ali, kako mogu potražiti datoteke koje ste naveli? Ili su to samo uzorci kako će izgledati?
 
168646116_4013369692061894_1557574084108281193_n.jpg
 
Krishna:
Pogledajte prilog 1087256
Kliknite za proširenje...
Vidi ...

The Deferegger Expulsion​

Jedan od primera kako se postupalo sa "nonchatolic" za isti period koji si naveo.
Danas većinski prevladuje mišljenje, da uzrok/početak za prisilnu konverziju podanika je u protureformatorskom delovanju.
Primer Španjolske nakon 1492 god. ide u prilog tome, da je ta praksa do reformacije već uveliko uhodana.
 
Crnugović:
Vidi ...

The Deferegger Expulsion​

Jedan od primera kako se postupalo sa "nonchatolic" za isti period koji si naveo.
Danas većinski prevladuje mišljenje, da uzrok/početak za prisilnu konverziju podanika je u protureformatorskom delovanju.
Primer Španjolske nakon 1492 god. ide u prilog tome, da je ta praksa do reformacije već uveliko uhodana.
Kliknite za proširenje...
Потомци тог Драгоја Каравидића који је 1680. године са православља прешао у католицизам данас носе презиме Каравида и наравно Хрвати су https://actacroatica.com/hr/surname/Karavida/
 

Годишњица стравичног злочина над Србима на подручју Равних Котара за који нико никада није одговарао​

10:38 22.01.2022
Документационо-информациони центар Веритас саопштио је, поводом 29 година од злочина које су припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара, да је у операцији "Масленица" погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година.
Веритас у саопштењу наводи да су међу жртвама и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце до 12 година старости.
Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта.

Једанаест особа воде се као нестале​

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 људи, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила, међу којима су три жене.

У збеговима је у наредних неколико месеци умрло још 165 људи, углавном старије популације, наводи Веритас.

Веритас истиче да су Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године, под кодним називом “Масленица”, извршиле агресију на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК).
Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор), наведено је у саопштењу.
У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту, и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа.

У овој агресији највише су страдала три српска села - Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села - Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински, наводи Веритас.
Срби из поменутих села су побијени, прогнани или одведени у затворе и логоре. Њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија, у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, и цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу.
Из горе поменутих равнокотарских села протерано је више од десет хиљада Срба, који су се раселили широм света.

Нико никада није процесуиран​

Веритас наводи да се један од тежих злочина десио већ првог дана агресије на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције из заседе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.

"Овај масакр починили су припадници Петог вода из састава “Алфе”, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, донедавни заменик председника ХДЗ-а и потпредседник Хрватског Сабора у претходном сазиву", истиче се у саопштењу.
Веритас наводи да су операцију “Масленица” планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег председника државе и врховног команданта оружаних снага РХ, који су већ тада били или су накнадно унапређени у чинове генерала.

Такође се наводи да је у време "Масленице" начелник артиљерије сектора „Велебит“ био Албанац са Косова и Метохије, Агим Чеку, који је до 1991. био официр ЈНА.
Веритас истиче да је услед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац и страдало највише цивила и подсећа да је Чеку од 1999. до 2006. обављао дужност команданта тзв. ОВК и Косовског заштитног корпуса, а да је од 2006. до 2008. године био и председник владе привремених приштинских институција.
Иако је агресија извршена на заштићену зону УН-а и пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима.
Веритас наводи да је, према службеном попису становништва у Хрватској из 1991. године у Кашићу живело укупно 765 становника, од тога 757 (99 одсто) Срба, у Смоковићу 1.029, од тога 989 (96 одсто) Срба и Исламу Грчком 1.139, од тога 991 (87 одсто) Србин.
Према попису становништва у Хрватској из 2021. године, у Кашићу је живело 69, у Смоковићу 162 и у Исламу Грчком 150 житеља, без ознаке националне припадности.
 
Берекин:

Годишњица стравичног злочина над Србима на подручју Равних Котара за који нико никада није одговарао​

10:38 22.01.2022
Документационо-информациони центар Веритас саопштио је, поводом 29 година од злочина које су припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара, да је у операцији "Масленица" погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година.
Веритас у саопштењу наводи да су међу жртвама и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце до 12 година старости.
Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта.

Једанаест особа воде се као нестале​

Kliknite za proširenje...

Sečam se kao da se desilo juče. Posle pada Novigradske klisure i nakon hrvatskog zauzimanja položaja Velika-Mala Bobija i Tulove grede, cela dolina Glinica-Obrovac je bila manje više u hrvatskim rukama i dobar deo srpskog stanovništva se još tada spremao da napusti Obrovac, a bogami ugrožen je bio i sam Gračac. U to vreme smo zaista postrojili najelitnije jedinice u Smilčiću i Pridragu, od vojnih specijalaca do Arkanovaca, sve ostalo je istorija.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Pumpaj Dinstanović
Odnosi Ugarske i Svete stolice, međunarodna politika pape Grgura VII (1073-1085) i slovenska kraljevstva
23 24 25
Odgovora
600
Pregleda
6.969
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top