slucajna_prolaznica:
Imala sam to uzasno iskustvo i dan danas ne znam kako to da prebolim, kako da izadjem na kraj sa tim. Uzasno me je sramota od sebe same i ponekad se sebi gadim. Ponekad mi se cini da se gadim i drugim muskarcima, kao da znaju sta mi se desilo. Nekako me svi vrlo brzo odbace. Da li je neko imao slicno iskustvo i da li je uspeo da resi ovaj problem?
Ova tema je suviše ozbiljna da bi se nalazila na ovom podforumu.
Moje mišljenje shvati kao dobar savet: -Nikome ne govori za ono što ti se desilo! Ukoliko osećaš potrebu da se nekome poveriš, zatraži pomoć nekog psihijatra (nije uvreda! na zapadu je sasvim normalno da ljudi koji su izloženi svakodnevnim stresovima posećuju psihijatra, a pogotovo kad su u pitanju traume).
Ja sam muškarac, i zaista ne znam kako bih se osećao kada bih doživeo nešto slično.
Verovatno bih poželeo da me nema, da nestanem sa lica zemlje.
Mnoge se žene posle silovanja odaju raznim porocima, pre svega prostituciji, smatrajući za sebe da su prljave i da ne mogu imati normalnu vezu, brak.
Ako je počinitelj takvog zlodela još uvek na slobodi (nije prijavljen, osuđen i kažnjen), ili ako je u pitanju incest,
možda se i tu nalazi glavni uzrok zbog kojeg ne možeš da se prepustiš zaboravu!?
Da li se nešto promenilo u tvom ponašanju prema ljudima (naročito u seksualnom smislu)?
Pozdrav!!
) 
