Oh, brother...
Pdf. Politika i prosečni srpski tinejdžer...
Prvo: O kojoj starosti uopšte pričamo? Razlika između trinaestogodišnjeg tinejdžera i devetnaestogodišnjeg tinejdžera je jako velika.
Drugo: Prizemni humor: Pa npr. Kursadžije su upravo popularne kod tih generacija koje su rasle zlatnih šezdesetih, i još zlatnijih sedamdesetih. Ja ne znam nikog mlađeg od 20, pa i 30 godina, ko ih gleda.
Treće: Knjige: Kako ko. Ima ih svakakvih. Oni koji ne čitaju, ne čitaju jer im knjige nisu zanimljive, ili nemaju vremena. A ako im nisu zanimljive, to je stvar ukusa, i nema potrebe da im neko to nabija na nos.
Četvrto: Pozorište i bioskop: Opet, kako ko. Pozorište uglavnom nije popularno, opet jer im nije zanimljivo. Sa druge strane, bioskop je manje-više popularan, a oni koji ne idu u bioskop, ne idu zahvaljujući čudu modernog doba: kompjuteru. Zašto bih ja plaćao par stotina dinara i cimao se do centra grada kad mogu za DŽ da skinem taj film sa neta?
Peto: Sve manje se druži: Apsolutno netačno. Ne znam ni odakle im to. Ako toga i ima, ima zbog brojnih obaveza, a ne zbog nekog nedostatka želje.
Šesto: Ustaje posle 10 sati: Kako ko i kako kad. Mada ne vidim ni šta je tu loše. Ako neko nije iz opravdanih razloga u mogućnosti da legne pre nekih 2, 3 ujutru, treba da se budi u 7 i da ceo dan bude pospan i umoran, jer eto, neko to smatra vrlinom?
Sedmo: Vreme uglavnom provodi ispred TV-a ili kompa: TV retko ko gleda, osim eventualno neku utakmicu ili emisiju ponekad. Čak ni Grand Show uglavnom ne gledaju, već za te nove turbo-folk hitove čuju od ortaka koji je čuo od ortaka koji je čuo od ortaka... Barem moja iskustva tako govore.
Osmo: Dopisuje se sa virtuelnim prijateljima preko interneta ili kuca SMS po celi dan: Pa dobro, lakše im je tako. Nemaju vremena, mogućnosti ili čega već. Šta fali tome? Tehnologija i služi da bi se ljudima olakšao život.
Deveto: Sluša Folk muziku: E za ovo već nema opravdanja. Na kolac sa njima!
Sve u svemu, ovo što si ti izneo je više profil neke mešavine asocijalnog štrebera sa jedne strane, i tipičnog klošara sa druge. U suštini, ko god je ovo radio, izvukao je najgore od obe ''vrste'' i prosuo na papir. Mogao je tako, a i još lakše da napravi profil prosečnog srpskog tridesetogodišnjaka pa da vidiš kako bi ispalo.
Na kraju, ne može jedan prosečan srednjoškolac da redovno ide u školu, redovno uči kući (uz to naravno ima odlične ocene) redovno se bavi sportom, redovno čita knjige, redovno ide na koncerte, redovno gleda vesti, redovno izlazi sa društvom (ali i tad ni slučajno na splavove i slične klubove gde se sluša Sotonin izum: turbo folk) redovno gleda naučne programe, i da još uz sve to ima još poneki hobi, i ustaje pre 10, a da vi matorci smrdite po ceo dan i tapšete ga po ramenu ''Bravo sine! 'Ajde sad idi kupi tati pivo pa pokosi travnjak, zali cveće, i operi zavese, dok tata gleda utakmicu''. Toga nema ni u crtanim filmovima.
