ovako stvari stoje...i ne radi se isključivo o slici koju bi neko mogao pogrešno da ima, o kako reče "povijanju muškaraca pred oklagijom"...da li su neka ljudska prava isključivo vezana za žene?? ne bih rekao... imali smo sličnu temu, a ovo su poslednje vesti .. ako si mislila na Palmu, da on je dao takvo mišljenje...al nije Ćuprija daleko od Jagodine ( : evo šta kažu vesti:
– Сигурна мушка кућа, коју је отворила невладина организација „Мушка сигурност“ у близини села Супска код Ћуприје, удомила је прву двојицу станара.
– Овде је један пензионер из Ћуприје, кога туку и жена и син, а неколико дана је боравио и један фармацеут. И ја сам од почетка станар сигурне куће, јер она није намењена само онима који немају где, већ и онима који желе да нађу психичко уточиште и мир. Мушкарцима је много лакше да поднесу брачне проблеме када су заједно – каже нам Душан Трифуновић, оснивач НВО „Мушка сигурност“, додајући да га је звало на стотине припадника „јачег пола”, које жене малтретирају на различите начине. Према Трифуновићевим речима, ти мушкарци су изгубили веру у судске и државне институције, јер су оне увек на страни жена. Иначе, и сам оснивач „Мушке сигурности“ је процесуиран због насиља у породици, а суд му је одредио забрану приласка супрузи на мање од 50 метара.
– Тражићемо од Министарства за људска и мањинска права и Министарства за рад и социјалну политику да добијемо иста новчана средства и права која су предвиђена за заштиту злостављаних жена. Ако нам то не успе, потражићемо помоћ од међународних организација за заштиту људских права – истиче Трифуновић.
Саво Ђедовић (70), официр у пензији из Београда, након 40 година заједничког живота, обратио се за помоћ Трифуновићевој НВО, јер, како каже, сигурну кућу види као једино уточиште.
– Коњу, магарче, хохштаплеру, олошу, дембелу, имбецилу, само су неке од увреда које ми упућује супруга, а не либи се ни да ме удари, не бирајући чиме. Лепо смо се били развели и не знам зашто сам пристао да се поново венчамо – вајка нам се Ђедовић.
Директорка Центра за социјални рад у Јагодини Бисерка Јаковљевић, на основу искуства установе на чијем је челу, као и свих оних са којима сарађују, сматра да су случајеви брачног злостављања мушкараца врло ретки и да би за збрињавање свих угрожених мужева била довољна само једна сигурна кућа у читавој Србији.
– За последњих пет година, евидентирали смо само пет случајева у којима су мушкарци били жртве. Занимљиво је да је само један мушкарац пријавио да га супруга злоставља, док су остале случајеве пријавиле комшије или родбина – истиче за наш лист Бисерка Јаковљевић.
Као најдрастичнији пример насиља она наводи једног овдашњег осамдесетогодишњака, кога је супруга физички злостављала, због чега је често био у модрицама. Међутим, када су комшије то пријавиле, а социјални радници га посетили, он није признао да га туче супруга, већ је рекао да је пао.
– Много је озбиљнији проблем, о коме се премало говори, то што жене бившим супрузима забрањују да виђају децу, иако постоји судска пресуда, којом је то регулисано. И то је неки вид насиља над децом и бившим супругом. У таквим случајевима, мушкарци су немоћни да сами реше проблем, и све се сведе на то да суд таквим женама изрекне новчану казну – објашњава директорка јагодинског Центра за социјални рад.
Један од чланова НВО „Мушка сигурност“, Драган Шајковић из Београда, каже за наш лист да је са супругом, од које се развео пре пет година, управо имао проблем о коме је говорила и директорка Јаковљевић:
– Бивша супруга ме је пријавила да нисам вратио децу на време, иако сам имао уредно судско решење да она буду код мене 30 дана. Онда сам полицајцима морао да показујем тај документ, своје личне исправе, а моја бака, која има 84 године, доживела је озбиљан стрес због тога што нам је полиција долазила на врата – каже Шајковић, помињући и да познаје много мушкараца који пролазе кроз својеврсни „малтретман“ приликом развода, јер многе жене свој пристанак на споразумни раскид брака условљавају нереално великим материјалним захтевима.
– И мој случај је такав. За споразумни раскид брака супруга је тражила да јој препишем кућу, коју сам наследио од баке, фирму, 20.000 евра, нови „пежо“ и да не набрајам остале ситније ствари. Пошто нисам пристао, поднела је тужбу због наводног насиља у породици. Довољно је да се заплаче и да су сви на њеној страни. Треба ли и ја да почнем да плачем – пита се Шајковић.
Зорица Глигоријевић
----------------------------------------------------------------------------
Какви су то мушкарци
Драган Марковић Палма, градоначелник Јагодине, на чијој територији постоји сигурна женска кућа, сматра да таква институција није потребна житељима тог града.
– Нико ми се никада није обратио с тим проблемом, па пошто у Јагодини нема случајева да жене злостављају мушкарце, нема ни потребе за њиховим збрињавањем. Уосталом, какав је то мушкарац кога малтретира жена – пита се Марковић.
[објављено: 01/09/2009] Politika