мими с мом,на жалост после оволико година (око осамдесет) од када су уведени у књигу расних паса,резултата није охрабрујући.С једне стране се раса квари за рачун само једног,изложбеног ,визуелног аспекта тих паса,а са друге хиперпродукција и пропадање многих због неспоразума око тога какви су то пси.
Имам једно врло лоше искуство које мислим да је добро поделити са другима,можда некоме буде и од користи.
Пре више од дсте година сам дошао кући по неком јесењем ,кишном дану и одмах изашао са мојом Лајком,тада сам имао само њу,да купим себи нешто за јело и да мало прошетамо како би она протекла ноге.Док са чекао да ми направе гирос пришао нам је један Сибирац већ потпуно мокар,њих двоје сус е изњушкали и наставили неки њихов разговор.Кад ми храна била готова потражио сам около власника пса и нисам видео никога,такође сам приметио да пас нема огрлицу,да је изглаеднело мршав и никога ни не тражи.Направио сам од другог краја поводника омчу навукао му је преко главе и повео га кући.Видело се да пас има навике ,није се отимао са поводника и после пар корака су њих двоје,раме узраме ишли испред мене.Када смо дошли до зграде ушао је без проблема ,такође и у лифт.Дошли смо кући и тек тада сам могао да га стварно прегледам.Пас није био млад,био је у прилично лошем стању,крзоно му је толико ућебано и препуно мртве длаке измешане са гранчицама и ко зна чиме да сам прво покушао да га осушим и ишчеткам ,онолико колико је издржао.Врло мало је успео да једе и пио је воде .Провео је ту ноћ мирно и сутрадан сам га прво одвео до ветеранира успут је вршио нужду и приметио дам да има крви у столици.Испоставило да је то била механичка повреда од неких костију које јео ко зна где.Да не дужим,пас је био здрав али у врло лошем физичком стању.Очистили смо га и ваксинисали и ја сам дао огласе да је нађен пас ,његов опис,јавио се кинолошком друштву извао хаски свет који сам познавао.Нико се није јављао ,а он се рапидно поправљао.После пар дана смо ишли заједно са мојим комшијом и његовим Сибирцем на Дунав у шетњу и он се одлично сналазио.
Једна мала дигресија,једне вечери када смо се враћали нас је напао један чопор луталица и онда се видело шта значи чопорска генетика.Моја Лајка и Мун ,кошијски пас,су одмах заузели позиције испред овог нађеног пса који је још увек био слаб и нису дали никоме да му приђе.
Преко неких људи сам ушао у траг власницима и позвао их да дођу да провер да ли је то њихов пас.Супруг је реаговао за мене на врло чудан начин и рекао да је њихов пас нестао пре годину и по дана ,да они сада имају мачке и да га не интересује да долази да провери.Касније се јавила жена рекла да ће одмах доћи ,да је пас украден из дворишта куће ,да се зна да је продат на Нови Београд и да је оданде побегао врло брзо.Стварно су дошли и она је пронашла ожиљак од операције на трбуху ,који ја нисам ни запазио да је од операције,него сам мислио да је из неке туче.
Дао сам једну огрлицу и поводник и они су кренули кући.И онда се десило нешто због чега ћу се кајати читавог живота.Пас се није радовао и када је требало да изађу из стана ,стао је вратио се до мене и гурнуо ми главу ногу,што они умеју да раде када хоће на нешто да ти скрену пажњу.Било ми је тешко,али сам био радостан да су власници нашли свог пса.Сутрадан сам издржао до подне и јавио сам се тим људима да пиатм како је.Жена ми је рекла да је он од јутрос нестао из дворишта ,али сада је у свом крају ,па они не брину.Пас никада више није нађен,ја сам га тражио по читавом Бановом Брду,и по Кошутњаку и никада нисам нашао ,после сам од неке деце чуо да су виђали код неке самуслуге,а после сам сзнао да су одвели неки људи који имају кућу и да се ту удомио.
Хтео сам да кажем да некада не треба слушати разум него срце и веровати знацима које ти пас ставља до знања.
Извињавам се ако је ово био давеж.
Naravno, dok je bio mali i dobar, dok je bio kod mene na cuvanju. Posle su ga oni preuzeli i unistili kera. 
