Sergej Trifunović o poznanstvu s Legijom
- Legiju sam upoznao '98. tako što sam dobio da igram u nekom slovenačko-francuskom filmu lika koji je bio u Legiji stranaca. Drugarica mi je predložila da može da me upozna sa nekim Cemom koji je bio u Legiji stranaca. On je vrlo rado pristao da mi pomogne. Zakazao je sastanak u kafiću "Okno" u Ruzveltovoj. Ja sam tamo poneo knjigu od 400 strana, po kojoj je trebalo da bude snimljen film i poneo sam scenario. Ta knjiga, kao i scenario, bili su zapravo raskupusani odštampani papiri koje sam ja nosio u fasciklama. Dok sam se približavao kafiću, vidim crni mercedes džip i četiri namrgođena tipa pored auta koji izgledaju kao braća rođena. Onda pogledam prekoputa ulice i kao ogledalo: još jedan takav crni džip sa još četiri gotovo identična tipa.
Svi su oni videli da dolazim i samo su klimnuli glavom kao da mi daju dozvolu da uđem.
Ulazim u kafić, a onda scena kao iz filma, prepun lokal, a mrtva tišina. Čuje se samo neka tiha muzika. Prilazi mi konobar i pokaže da krenem za njim. Prolazimo pored dva tipa koji nam dozvoljavaju da idemo dalje. Dolazimo do stola gde sede trojica i dogovaraju se nešto poverljivo. Svi nose spitfajerke. Od te trojice, dvojica su ogromna, a treći je nešto manji od njih i izgleda kao Zagor, rekao bih lep čovek. Ja gledam i razmišljam koji je od njih trojice čovek koga ja tražim i tipujem na jednog najvećeg, najglavatijeg, sa debelim vratom. Ali nije bio taj. U tom trenutku ovaj što liči na Zagora vrti na stolu paklu cigara i kaže tiho ovoj dvojici rmpalija:
"Dobro, ajde..." I nestaše ova dva lika! Ja ukapiram da je on čovek koga tražim.
Ostanemo sami i on kaže: "Šta ti treba?" Ja mu ispričam sve, dam mu knjigu i scenario. On je sve to uzeo da pročita i kaže: "Piši moj telefon", ja ga pitam: "Jesi siguran?" On kaže: "Da, zapiši..." I da mi svoj mobilni koji sam zapamtio napamet i znam ga i dan-danas. Pošto je to bilo vreme kada nisam furao mobilni, pa sam pamtio napamet brojeve. Čujemo se posle sedam dana i kaže da je pročitao i da mi je ostavio tekst na portirnici Ateljea kako smo se dogovorili. Kad sam došao tamo, kažu mi da je došao čovek sa crnim džipom i da mi je ostavio ono. Ja pogledam, a on je frajer ukoričio onaj kupus koji sam mu dao, da bi lakše mogao da čita. Pročitao je i knjigu i scenario. Posle toga smo se opet sastali i pričali o Legiji stranaca, što mi je bilo potrebno za ulogu u filmu.
Sledeći put sam Legiju video 5. oktobra. On se već ranije povukao sa Kosova i ratnih dejstava kako bi čuvao Miloševića i faktički mu bio lično obezbeđenje.
Kad su ušli u Aberdarevu i krenuli hamerima na nas, ja sam znao već ko su ti ljudi. I kad smo zalegali po ulici, tada sam se prilično oprostio sa životom. Posle deset dana sam ga nazvao i rekao mu:
"Hvala generale što nas niste izgazili kao go*na". On kaže:
"Prvo i prvo, ja nisam general, ja sam pukovnik. Drugo, nemoj ti mnogo da veruješ toj vašoj dosovskoj štampi". Kažem ja: "Mani me tih markera, nisam ja dosovac". Sledeći put kad sam ga video, rekao sam mu: "Brate, vi kad ste izleteli, ja sam mislio da smo mi gotovi". Kaže on: "Na koga ja da pucam? Ono su sve moji ortaci".
Treće moje viđanje sa Legijom odigralo se one čuvene zloglasne noći u klubu "Stupica". Ali tome je prethodio jedan drugi događaj, naime, Ballantines je pravio veče koje se zvalo "Kocka leda za jedan osmeh". To su počeci mojih humanitarnih radova. Oni doniraju alkohol u neograničenim količinama, a plaća se led. Oni pozovu neku poznatu ličnost koja će da bude domaćin i da privuče donatore. Pre mene bili su Jelisaveta Karađorđević i Saša Đorđević, ja sam bio treći. Domaćin je imao zadatak da izabere mesto gde će da se održi to, bend koji će da svira i da sastavi spisak gostiju. Novac se skupljao za neku bolesnu devojčicu. Ja sam odabrao Konak kneginje Ljubice, Magnus bend i sastavio spisak gostiju među kojima su bili: Zoran Đinđić, Vlade Divac, Saša Danilović, Niša Saveljić, Madlena Janković Cepter... Svi ti ljudi za koje sam pretpostavio da imaju novac koji mogu da doniraju, a neki od njih su i moji prijatelji. Bio je još jedan spisak koga ne želiš da pozoveš
i na tom spisku je bilo samo jedno ime: Čedomir Jovanović. Na njega sam u to vreme bio ljut zato što nije hteo da legendarnom glumcu Vlasti Velisavljeviću da dozvolu za pecanje.
Odem ja u "Stupicu", ali u trenerci jer nisam planirao da se zadržavam. Ulazim ja unutra, kad mene uhvati za vrat neki tip, koga ja znam iz Kruševca, uradi mi kao špansku kragnu fazon i kaže: "Oće da te vidi šef!" Kažem ja Legiji: "Gde ste pukovniče?" Kaže on meni: "Sedi" i krene tu da se pije ozbiljno. E sad, onaj tip svako malo dolazi, hvata me za vrat. Ja sam u jednom trenutku tu njegovu ruku katapultirao, što je on doživeo kao ozbiljnu uvredu. Ekipa se uglavnom razišla, skoro svi su otišli, ostalo je nas nekoliko samo, bilo je već oko pet ujutru.
Legija je u jednom trenutku otišao do WC-a, a meni onaj tip kaže: "Ti mene udari?" Ja ga gledam: "Šta, kad, ko?" On skoči na mene, ja padnem sa barske stolice, on preko mene, ali ga dočekam nekako na noge pa ga bacim na onaj tamo zid. U tom trenutku uleće Legija i staje između nas. Ja pošto se dižem, nisam video šta se desilo, samo čujem: "Kume, pa ti mene udari?" Jer je valjda ovaj batrgajući se, udario i
Legiju. Miloradu je samo pala klapna i rekao je: "Ajde!" Ja pogledam, a ono pojavila se gomila nekih likova koji su verovatno bili napolju pored džipova. Mene su izveli na jedna vrata, a onog tipa na druga. Ja sam otišao kući, okupao se, spavao i sutradan u "Manježu" sam imao neki sastanak sa jednim rediteljem koji mi je rekao:
"Je l' znaš da je noćas bila neka frka u 'Stupici', Legija pucao..." Zapravo šta se desilo, on je rekao policiji da ga uhapse kad su došli, oni nisu smeli, on je tad izvadio pištolj, opalio u plafon i rekao: "Evo, remećenje javnog reda i mira, sad me uhapsite", pa su onda morali da dolaze ljudi iz vrha, uglavnom ostalo je legenda o kojoj se priča... Šta se sve tad izdešavalo, ja ne znam, pošto nisam bio prisutan. On je uglavnom bio to veče nervozan, rekao mi je da hoće da izađe iz svega toga i verovatno je samo tražio način...
tek sam sam pročitao ceo naslov koga zanima tačan datum početka agresije kgb barabe na susednu državu čista koincidencija
