Прије неких 10ак дана погледао сам ову серију
Намјера свакако бјеше реафирмација те значајне епохе наше историје. Имајући у виду да Шотра ипак има 88 година и да је серија урађена по књизи Вука Драшковића, очекивано, добили смо лошу серију, тек повремено гледљиву. Овај Шотра у позним годинама је тек обрис оног филмског мајстора, много што шта у серији је промашено и недовољно разрађено, и што се тиче карактеризације ликова и дијалога гдје умјесто наратора који би нас водио кроз причу разни случајни пролазници објашњавају догађаје, личности и процесе, све то дјелује попричично инфантилно
А и од Вука Драшковића и није било очекивати него да опасно мирише, или смрди како вам згодније, на аутошовинизам, пречесто је примјетан политички поглед из данашње (Вукове) идеолошке визуре. примјетан је и покушај снисходљивог шлихтања јавности у Хрватској, а понајвише се у том готово силовању историје отишло на крају девете епизоде када су архијереји СПЦ приказани као мржњом задојене гротескне креатуре, за такав приступ, одвратно је блага ријеч.
Што се тиче историјског аспекта, то бјеше прилика да се гледаоци боље упознају са тим процесима и личностима. Намјера глорификовања и идеализовања Александра је очигледна, што свакако треба избјегавати али и не мора бити тако лоше,. јер се и о Краљевини Југославији и о краљу Александру више од пола вијека само рђаво и негативно могло писати, а такав приступ бјеше и у документарцима, па да се кроз потпуно супротан приказ то мало избалансира.
Проблем је како је то учињено. И режисер и сценариста за разлику од историчара могу "тумачити" историју, могу произвољно приказати и личности и догађаје, неизбјежна је фикција, допуштене су и нетачности, али то не би смјело прећи у скрнављење историје. Овдје је пуно тога недовољно разрађено, умјесто бољег приказа личности, њихове комплексније црте не ријетко се ишло у банализацију,
Могло се то боље и приказати и дочарати, и тако помоћи бољем разумијевању тог времеnа и тих прoцеса, пропуштена је шанса. Штета.