Šećerna bolest — tihi ubica bez ranih simptoma

[Nina]

Svaka deseta odrasla osoba u svetu živi sa dijabetesom, a procene su da će se broj samo povećavati. Proteklih godina povećavao broj obolelih ne samo u Srbiji nego i u svetu.“Broj obolelih širom sveta je više od 500 miliona. Među njima dominira dijabetes tip 2, najviše zbog načina života i ishrane – gojaznost i fizička (ne)aktivnost uz genetsku podlogu su glavni faktori za povećanje broja obolelih“, kaže Bjekić Macut.

Najveći broj ljudi koji oboljeva su, kako kaže, oni srednje generacije, preko 40 godina, kada se ljudi malo opuste, manje se kreću, neredovnije jedu, menjaju telesnu težinu, više rade i slično.Više od 700.000 ljudi u Srbiji ima dijabetes, a zvanično je registrovano tek 400.000. Simptoma u početku nema, zbog čega se šećerna bolest smatra tihim ubicom. Simptomi poput sušenja usta se javljaju tek kada šećer poraste preko 15. Za dijagnozu dijabetesa tipa 2 dovoljne su dve vrednosti na prazan stomak od preko sedam.. Kod dijabetesa je jako bitna prevencija, makar jednom godišnje otići i izvaditi krv i uraditi test glikemije da se utvrdi nivo glukoze u krvi.

 

[Nina]

“Već sa vrednošću većom od 5,6 milimola po litru koja se više puta ponavlja i to na prazan stomak i da u porodičnoj anamnezi ima nekoga ko je već bolovao od dijabetesa – kod takvog pacijenta se već sumnja i treba ga uputiti na dodatno ispitivanje“, navodi dr.Bjekić Macut
“Novi klinički vodič za lečenje pacijenata prilagođava se pristupu lečenja koji se znatno promenio prethodnih godina. Osim značaja glikoregulacije, nivoa šećera u krvi, jako je važno da su tu uvršteni i lekovi koji se odnose na komplikacije. Pacijenti ne umiru od nivoa glukoze, već od komplikacija koje on izaziva“, dodaje doktorka.

Najčešće komplikacije su kardiovaskularne, cerebrovaskularne, renovaskularne prirode. Zbog toga su razvijeni lekovi koji ne samo da utiču na glikoregulaciju, već i koji smanjuju razvoj svih pridruženih bolesti usled komplikacija.link

 

[adelaidea]

Jako je bitno i da se tačno utvrdi tip šećera, što se radi testom antitela. Ranije se verovalo da se dijabetes tip 1 javlja samo kod dece, eventualno tinejdžera, ali sada se zna da postoji tip 1 i kod odraslih - tzv. LADA - latentni autoimuni dijabetes kod odraslih.

Ovo razlikovanje je jako bitno zbog terapije jer kod dijabetesa tip 1 kod odraslih, pankreas i dalje proizvodi insulin ali nedovoljno, te se, ukoliko i dokle vrednosti šećera to dozvoljavaju, primenjuje terapija medikamentima, a ne insulin. Ukoliko se ovom tipu dijabetičara pogrešno postavi dijagnoza kao tip 2, lekovi za tip 2 mogu da unište pankreas.

Razlika između tipa 1 i tipa 2 dijabetesa:
Tip 1 je autoimuna bolest, dakle izazivaju ga stvari koje izazivaju i druge autoimune bolesti, a koje su to stvari - ne zna se tačno. Stres može da bude jedna od njih. Dijabetes tip 1 kod odraslih je prosto - maler.

Dijabetes tip 2 je metabolički poremećaj koji se, samim tim, javlja kod gojaznih osoba. On je i nasledan, kao što je sklonost ka gojenju naslednja, za razliku od tipa 1.

 

[adelaidea]

Kako da prepoznate da možda imate dijabetes? Učestalo mokrenje je jedan od simptoma, koji dovodi do gubitka kilograma. Organizam reaguje na povišen šećer u krvi preko bubrega - jednostavno pokušava da ga ispiša. Kod jako visokih vrednosti šećera, urin može da ima miris acetona (dijabetična ketoacidoza i koma).

Drugi simptom mogu da budu poremećaji u vidu, bilo da ne vidite dobro na blizinu ili na daljinu. (Ovde se naravno podrazumeva poremećaj u odnosu na to kako ste videli ranije. Ako ste ranije imali + ili - dioptriju, onda neka drastičnija promena u odnosu na to kako ste videli pre šećera). Razlog tome je nakupljanje šećera u očnom dnu, koje može da ošteti samo očno dno u slučaju nelečenog šećera. Ako se šećer dovede u normalu, vid može da se potpuno normalizuje.

Dugotrajni nelečeni šećer može da ošteti i nerve u stopalima.

 

[adelaidea]

Ako vam je otkriven dijabetes i ustanovljen tip, promena načina života (pre svega ishrane) je ključna, kao i fizička aktivnost. Kupite aparat i merite po uputstvu lekara (obično 7 dana pre pregleda rade se merenja 5 puta dnevno). Vađenje krvi na svaka 3 meseca.

 

[Manga Hilux]

,,,nego,,,merenje nivoa shećera u krvi u danashnje vreme meri se i na pun stomak ,,,ne samo na gladno,,,

 

[adelaidea]

,,,nego,,,merenje nivoa shećera u krvi u danashnje vreme meri se i na pun stomak ,,,ne samo na gladno,,,

Da. Kad se meri 5 puta dnevno, onda se meri npr. čim ustaneš, na prazan stomak, pa dva sata posle doručka, pre ručka, dva sata posle ručka, itd.

Kad se vadi krv, onda je to uvek na prazan stomak i tu se utvrđuje ne samo vrednost šećera to jutro, već i prosečna vrednost u poslednjih nekoliko nedelja i prosečna vrednost u poslednja tri meseca.

 

[dakyorlando]

Treba redovno, recimo jednom godišnje a po potrebi i češće, davati krv na analizu da se ispita nivo holesterola, triglicerida, ovoga, onoga i naravno šećera. Mada, ako je nego predodređen da dobije dijabetes, genetski ili na neki drugi način, teško će se zaštititi od toga. To ne mora nužno biti povezano sa ishranom i načinom života, ali svakako da ima uticaja ako se čovek slabo kreće i/ili tamani slatkiše preko mere. Ja sam imao periode kada sam "malo" više jeo slatkiše nego što bi trebalo, što zbog depresije što iz drugih razloga, ali nije mi, hvala bogu, skakao šećer tj. uvek mi je bio u granicama normale. Naravno, to ne znači da treba nastaviti tamaniti slatko, pa sam sada mnogo umereniji po tom pitanju. I manje depresivan i pod stresom nego ranije.

E da, treba reći da i puno stresa može da izazove dijabetes. Zato je važno ne nervirati se zbog svega i svačega. I ne samo zato.

 

[Manga Hilux]

Ajde malo u kratke crte da pojasnimo zashto je i to potrebno.

Merenje šećera u krvi može da se radi na prazan stomak /gladno/ili posle jela /na pun stomak/, i obe vrednosti imaju različito značenje:

1. Na prazan stomak /gladno/
_Ovo je najstandardnije merenje.
_ Radi se posle najmanje 8 sati bez hrane.
_Normalna vrednost je obično do 5.5 mmol/L (negde do 6.0 mmol/L).

2. Na pun stomak /postprandijalno merenje/
_Merenje se vrši 2 sata posle jela.
_Tada organizam već obrađuje glukozu iz hrane.
_ Kod zdravog čoveka šećer treba da se vrati u normalne granice.
_Normalno je da poraste posle jela, ali posle 2 sata ne treba da pređe 7.8 mmol/L.
– Vrednosti od 7.8 do 11.0 mmol/L ukazuju na poremećenu toleranciju glukoze /predijabetes/
– Iznad 11.1 mmol/L ukazuje na dijabetes.

#_ Dakle, merenje „na pun stomak“ je važno da bi se videlo kako telo reaguje i reguliše glukozu posle unosa hrane_#