SECANJE NA SRECU...

[naterasi]

Tennyson - Vrhunac žalosti su sećanja na srećnije dane.

Sreca, kad je dozivljujemo, nikad nije potpuna. Tek u secanju postaje potpuna... (recenica iz knjige noc u lisabonu, remarka)

Pa, kako to kad se secamo srece, ona je veca i kaako tugujemo za lepim danima, jel vam je tesko prisecati se srece kad nje vise nema, jel onda izgleda lepsa i kada bledi?

 

[Grof Vronski]

Balkon,prave citate biraš !
Ni pojma nemaš koliko se pronalazim u njima !?
Sve to doživljeno,bar vremena za koje smo bili ubeđeni
da su protkana srećom.

Današnja sećanja,u kojima se mnogo šta promenilo,ubeđuju nas.....
Da je bilo sreće.
Ili,vrlo uspešne zablude,koja nam se pričinila - srećom....
Ako je i bila uobrazilja,ne menja se suština,jer smo uživali.

Čitaj,balkon,čitaj !
Širi vidike.
Kad naletiš na duboke misli o životu - piši.
Piši,balkon !
Da o sreći maštamo kolektivno.

 

[Џорџи]

Kako moze biti lepsa ako bledi ili je nema svasta..to je kao hvatanje za slamku ne bi li se ubedili da nije tezak gubitak...sto kazu dabogda imao pa nemao..vrhunac srece ne oseti svako kad se desi vec kad izgubi postane svestan pa u tugi preuvelicava

 

[gost 202584]

Kako moze biti lepsa ako bledi ili je nema svasta..to je kao hvatanje za slamku ne bi li se ubedili da nije tezak gubitak...sto kazu dabogda imao pa nemao..vrhunac srece ne oseti svako kad se desi vec kad izgubi postane svestan pa u tugi preuvelicava

...па поново имао...

 

[cole1]

zarko lausevic-kako je tuzno, cini mi se, sto covek nije bivao svestan svojih najlepsih trenutaka u zivotu. u tim trenucima covek obicno neskromno svoju srecu smatra tek jednim stepenikom do nekog vrha, koji tek treba da mu se dogodi. na kraju, kad spozna da posle tog stepenika nije vodilo nikud vise, moze samo da zali sto se uldo nadao boljem i jos lepsem stepeniku i sto makar taj trenutak nije proziveo sa svescu o njegovoj punoci i krajnosti. s druge strane, kad bi mu neko sveznajuci nagovestio tu kulminaciju retima: ,,ovo ce ti biti najsrecniji trenuci u zivotu'' - da li bi umeo nima vise da se raduje, ili bi, time, postao nesrecniji, ponalazeci u svojoj najvecoj zivotnoj sreci mane i nesavrsenosti, usput shvatajuci da se bolem od toga vise ne moze nadati?

 

[gost 277161]

Are you such a loser you can't tell when you've won? The entire state of Texas, along with the F.B.I., is looking for you. Did they find you? No. They couldn't. You've won, Seth, enjoy it.

Jedan od omiljenih citata , pogotovo ovaj prvi deo .Najgore je kada u stvari ne vidimo da smo pobedili , uvidimo to tek kada izgubimo.
Dobra tema

 

[naterasi]

Balkon,prave citate biraš !
Ni pojma nemaš koliko se pronalazim u njima !?
Sve to doživljeno,bar vremena za koje smo bili ubeđeni
da su protkana srećom.

Današnja sećanja,u kojima se mnogo šta promenilo,ubeđuju nas.....
Da je bilo sreće.
Ili,vrlo uspešne zablude,koja nam se pričinila - srećom....
Ako je i bila uobrazilja,ne menja se suština,jer smo uživali.

Čitaj,balkon,čitaj !
Širi vidike.
Kad naletiš na duboke misli o životu - piši.
Piši,balkon !
Da o sreći maštamo kolektivno.

drugar, i ja to sad prozivljavam, zato je remarkova knjiga ostavila utisak na mene i ovi citati odrazavaju moja osecanja trenutno

 

[naterasi]

zarko lausevic-kako je tuzno, cini mi se, sto covek nije bivao svestan svojih najlepsih trenutaka u zivotu. u tim trenucima covek obicno neskromno svoju srecu smatra tek jednim stepenikom do nekog vrha, koji tek treba da mu se dogodi. na kraju, kad spozna da posle tog stepenika nije vodilo nikud vise, moze samo da zali sto se uldo nadao boljem i jos lepsem stepeniku i sto makar taj trenutak nije proziveo sa svescu o njegovoj punoci i krajnosti. s druge strane, kad bi mu neko sveznajuci nagovestio tu kulminaciju retima: ,,ovo ce ti biti najsrecniji trenuci u zivotu'' - da li bi umeo nima vise da se raduje, ili bi, time, postao nesrecniji, ponalazeci u svojoj najvecoj zivotnoj sreci mane i nesavrsenosti, usput shvatajuci da se bolem od toga vise ne moze nadati?

ovo je jako bitno i istinito, ali cak i da smo svesni, isto bismo ih proziveli i osecali, tek sa vremenske distance vidimo koliko su nam ti trenuci znacili i kako smo uzivali u njima, to je upravo sreca koja je potpuna tek u secanju

 

[naterasi]

што не боли, то није живот. што не пролази, то није срећа (И. Андрић)

jos jedan citat o prolaznosti srece

 

[tgdanijela]

proces razrješenja trenutnog stanja/konflikta..težnja ka ekvilibrijumu, ravnotežnom psiho stanju ...

 

[Borac za prava zivotinja]

A i sećati se, izgleda, znači stariti. Nema izgovora: prizivanje duhova iz prošlosti nije ništa drugo nego bekstvo iz sadašnjosti. Stare priče su za stare ljude, pomislio sam tužno. Ne bi trebalo lupati glavu ni oko sadašnjosti jer je ona samo zbir završenih događanja iz prošlosti. Još uvek sam mogao gledati u budućnost, u narednih dvadeset ili – ukoliko budem te sreće – trideset godina. Samo, ta budućnost mi nije izgledala svetla; više poput sve intenzivnijeg oblaganja života oklopom od paperja, u kome ću dostići najviši stepen nade: konačno savladani očaj zbog svega što sam propustio.

Sreća je, pretpostavljam, duhovna kategorija, Raj srca. Nema veze sa svakodnevnim, sitnim zadovoljstvima koje «život znače». Ustati ujutru, popiti kafu, baciti mrve hleba golubovima, subotom skoknuti na pijacu i napuniti frižider – sve su to rituali koji tokom godina njihovog ponavljanja postanu bezlični. Vremenom se isto dogodi sa rođendanima, proslavama, godišnjim odmorima, putovanjima. Sreća bi trebalo da bude hronično a ne trenutno stanje ... ne utisak ispunjenosti koji iščili za nekoliko sekundi, minuta ili, u najboljem slučaju, nekoliko sati. Mogao sam poistovetiti sreću sa sećanjem na blistave snove. U mom slučaju sreća je uvek imala veze sa prošlošću – mojim detinjstvom,Viktorovim rođenjem, njegovim prvim koracima i prvim rečima koje je izgovorio. I odmah potom bi sve potonulo pod teretom jedne, jedine misli: Koliko izgubljenih mogućnosti!

 

[bezibre!]

pa valjda nam spor procesor
ne kapiramo odmah koliko su stavri koje imamo dobre
i onda posle nekog vremena dolazi taj apsurd
vidimo koliko je bilo dobro
a patimo sto se nismo setili dovoljno da uzivamo
milim uvek patis za boljim

 

[bezibre!]

mene plais ta iluzije horonicne srece
to mi je vise nekako konformistična utrnulost
k je srećan svakog dana, sve vreme?
mislim neralno
ili su kriterijumi te srece tako niski
što se kaže, u životu se IPAK računaju samo velike stvari
ona velika postignuća i momenti koji se pamti

 

[Sally_Solomon]

Tennyson - Vrhunac žalosti su sećanja na srećnije dane.

Sreca, kad je dozivljujemo, nikad nije potpuna. Tek u secanju postaje potpuna... (recenica iz knjige noc u lisabonu, remarka)

Pa, kako to kad se secamo srece, ona je veca i kaako tugujemo za lepim danima, jel vam je tesko prisecati se srece kad nje vise nema, jel onda izgleda lepsa i kada bledi?

Pa imamo selektivnu memoriju, covek ulepsava nesvesno dogadjaje iz proslosti..bila slicna tema ovde cini mi se
Zanimljiv eksperiment: nadji druga iz ranog detinjstva i pokusajte da se setite istog dogadjaja koji ste zajedno proziveli, pa nek on isprica svoju verziju a onda ti svoju..tu mogu biti potpuno dve razlicite price )
Svako je drugacije upamtio.

 

[Djika junior]

Tennyson - Vrhunac žalosti su sećanja na srećnije dane.

Sreca, kad je dozivljujemo, nikad nije potpuna. Tek u secanju postaje potpuna... (recenica iz knjige noc u lisabonu, remarka)

Pa, kako to kad se secamo srece, ona je veca i kaako tugujemo za lepim danima, jel vam je tesko prisecati se srece kad nje vise nema, jel onda izgleda lepsa i kada bledi?

Da citiram dva velika srpska uma:

,,Sreća je lepa samo dok se čeka dok od sebe samo nagoveštaj da" Desanka Maksimović

,,Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite, možda ste već srećni. Sreća je mala i neupadljiva i obično ljudi ne mogu da je vide" Duško Radović

Čemu osvrtanje na nešto što je bilo, kada možemo da uživamo u nečemu što trenutno imamo. Pa i tada kad smo bili srećni nešto nam je falilo zar ne.

 

[Jennifer Jennin]

Tennyson - Vrhunac žalosti su sećanja na srećnije dane.

Sreca, kad je dozivljujemo, nikad nije potpuna. Tek u secanju postaje potpuna... (recenica iz knjige noc u lisabonu, remarka)

Pa, kako to kad se secamo srece, ona je veca i kaako tugujemo za lepim danima, jel vam je tesko prisecati se srece kad nje vise nema, jel onda izgleda lepsa i kada bledi?

ne slažem se...sreća je baš potpuna onda kad je i osjećamo, tada kad nam se dešava
a u sjećanjima je bolna, nikako ne može biti ljepša od one koja je tad bila

 

[winx vila]

ne slažem se...sreća je baš potpuna onda kad je i osjećamo, tada kad nam se dešava
a u sjećanjima je bolna, nikako ne može biti ljepša od one koja je tad bila

Tacno. Prepoznavanje njene potpunosti u funkciji je zivotne zrelosti, i zaista je velicanstven momenat kada postanemo u potpunosti svesni njene punoce i veoma jasnih obrisa.

 

[koto]

nikad nisam srecu osetila i prepoznala u nekim velikim i znacajnim desavanjima..oni su obicno euforicni, nabijeni adrenalinom, egzaltacijom..
ovakvu lepu, jasnu i cistu srecu,kakvu vila pominje,a tako jednostavnu , dozivljavala sam uvek u sasvim obicnim sitacijama.
dok sedim na obali dunava i posmatram dete kako se igra
dok ujutro pijem prvu kafu, sa lenjim i zadovoljnim osmehom na licu
dok uvece ususkana lezim u miru sa sobom i sa svetom
dok setam ulicom a miris lipe me opija
osetiti trenutak, osetiti zivot onda kad se on desava, to je punoca zivljenja
secati se sa ceznjom, samo je velicanje neceg sto je proslo
sanjati o buducnosti, samo je velicanje iluzije koja se mozda nikad nece ostvariti
zivot je sad i ovde
pa i sreca.
ko ume da je pronadje, u sebi, i u drugima.

 

[Џорџи]

Pa da bas su to oni trenutci kad pomislim u datom da sam srecan..udahnem i kazem hvala bogu sto mi ga je podario..jer su uglavnom retki slucajevi takve srece da tek tako prodju nezapazeno da bi ih se tek kasnije setio..prosto osecaj lebdenja..al nisam toga ranije bio svestan i nisam cenio takve trenutke..ako sam nekom nezrelom pokusao docarati koliko to vredi nije shvatao iako je bio srecan..ne shvata sta gubi odbijanjem i mnoge vuce tamna strana

 

[mr clue]

Tennyson - Vrhunac žalosti su sećanja na srećnije dane.

Sreca, kad je dozivljujemo, nikad nije potpuna. Tek u secanju postaje potpuna... (recenica iz knjige noc u lisabonu, remarka)

Pa, kako to kad se secamo srece, ona je veca i kaako tugujemo za lepim danima, jel vam je tesko prisecati se srece kad nje vise nema, jel onda izgleda lepsa i kada bledi?

Ne tugujem sto vise nije. Radujem se sto se uopste zbilo.
Theodor Seuss Geisel

Spojler

nikad nisam srecu osetila i prepoznala u nekim velikim i znacajnim desavanjima..oni su obicno euforicni, nabijeni adrenalinom, egzaltacijom..
ovakvu lepu, jasnu i cistu srecu,kakvu vila pominje,a tako jednostavnu , dozivljavala sam uvek u sasvim obicnim sitacijama.
dok sedim na obali dunava i posmatram dete kako se igra
dok ujutro pijem prvu kafu, sa lenjim i zadovoljnim osmehom na licu
dok uvece ususkana lezim u miru sa sobom i sa svetom
dok setam ulicom a miris lipe me opija
osetiti trenutak, osetiti zivot onda kad se on desava, to je punoca zivljenja
secati se sa ceznjom, samo je velicanje neceg sto je proslo
sanjati o buducnosti, samo je velicanje iluzije koja se mozda nikad nece ostvariti
zivot je sad i ovde
pa i sreca.
ko ume da je pronadje, u sebi, i u drugima.

Zivot je retka pojava. Vecina ljudi samo postoji.
Oscar Wilde

Protekli meseci su jedan od zivotnih perioda za koji bih rekao da je za mene bio srecan.
Lepi trenuci su dosli iznenada, bez ikakve najave... Dok sam ih prozivljavao, srece zapravo nisam bio svestan.
Uvek je osetim tek u retrospektivi.
Da li sam zapravo bio srecan u tim momentima, ili tek onda kad sam ih prepoznao kao takve... nisam sasvim siguran...
ali nije to tako ni vazno

 

[sniper007]

Dodju nam nekad slike iz proslosti koje nas podsete na bolje dane i trenutke koje smo prozivljavali ... istina je to , ali samo u momentima kad smo dirnuti svako-dnevnicom problema.koji nam nedaju mira i harmonije. Od secanja srecnih dana se ne zivi ali nam uliva poverenje da srecu treba doziveti Sad ...ovog momenta, jer sreca nije vino koje kad stoji duze ...bice jos bolje...he he...Sreca se seje i zanje istog momenta...i nemozete je ostaviti za malo kasnije. Pomozite nekom...bilo kom i na bilo koji nacin...to ce vas ispuniti i svaki vas pristup tom stavu bice jos jedna kap do puta za srecu...ako i samo ako se za tu pomoc ne trazi nikakva nadoknada..

 

[naterasi]

Ne tugujem sto vise nije. Radujem se sto se uopste zbilo.
Theodor Seuss Geisel





Zivot je retka pojava. Vecina ljudi samo postoji.
Oscar Wilde

Protekli meseci su jedan od zivotnih perioda za koji bih rekao da je za mene bio srecan.
Lepi trenuci su dosli iznenada, bez ikakve najave... Dok sam ih prozivljavao, srece zapravo nisam bio svestan.
Uvek je osetim tek u retrospektivi.
Da li sam zapravo bio srecan u tim momentima, ili tek onda kad sam ih prepoznao kao takve... nisam sasvim siguran...
ali nije to tako ni vazno

upravo se to meni dogodilo i zato sam otvorio temuu, ne znam, cudno je to...

 

[hirajgoagain]

zato sto sad kao vidim i nesto sto tad nisam videla, starija sam pa mozda kao moglo je ovako a nije ovako ili neki splet okolnosti. ali moras zbog necega u zivotu zaliti inace te nista nije ni dotaklo jer uvek ima nekih trenutaka kad donosis vecu odluku ili kad se nesto desi sto te ispali. ako sve odbacim sve kocnice opet se sudarim sa uzasom nekim??? i dodjem do kontradikcija
uvek te nesto ispali da ne drzis sve pod kontrolom ali to je u stvair spas. ali volim da se setim necega i da ga izmislim jos i nasaram ponekad, valjda drzim stvari pod kontrolom. ali ionako zivis sada a na razmisljanje ide vreme pa ako ga previse potrosis neces uraditi ono sto treba za dalje itd
neko ce ti reci nesot utesno, nesto pametno pitati, analiziracete svoje slike i proslost to rade psiholozi i mozda popovi ili ako imas srece neki drugari... al opet si ti tu sa mislima pa sad kako cete se dogovoriti ...

 

[hirajgoagain]

a patimo sto se nismo setili dovoljno da uzivamo
milim uvek patis za boljim

da nesto si se kao odmrzao... ali sto si se zamrzavao uopste i sto nisi uhzivao i kad razmislis onda je mozda lakse kao nisi mogao i zasto nisi mogao tada. mada dok uspes da razmislis mucis se neko vreme i tako

 

[hirajgoagain]

mene i nervira ta sreca, eto imam vremena, i treba da budem nesto kao srecna, nemam pojma sta bih, uzmem da radim nesto obicno i tako mi prodje dan. ne znam sta je ta sreca. ali vidim da su svi uvek nesto super dok im ne umre neko i onda placu. ok imaju neke jos probleme. ??