Sebičnost

moje ime nije vazno:
Ti stalno ponavljaš " ne smeta mi ovo, ne smeta mi ono..." Meni se čini da ti smeta, čim toliko se vrtiš oko toga. Možda ja grešim, možda se ti vrtiš samo zato što je tvoj posao da nas navodiš da što više pišemo, klikćemo i pravimo dobar marketing za oglasni prostor ovog sajta.
Rekao sam ti već, ali možeš nastaviti eksperimentalno da proveravaš, ako tako želiš.
Nemaju oni granice, popiće ti krv do zadnje kapi.
Tebi treba neki fin čovek, obziran, sa puno empatije, neko ko te čita i kada ćutiš, ko ti uzvraća više nego što daješ, ko ne meri sve na gram, izuzetan tip...baš kao što sam ja.
Kliknite za proširenje...
Ja ne radim nikakav posao na krstarici,niti sam za nesto placena.To sto sam moderator na dva "mala" podforuma ne znaci nista za ovu temu.
Ja sam na ovom forumu 18 godina i pisem kad mi se pise,otvaram teme kad mi se otvaraju...kao i svi clanovi.Na to me niko ne tjera i to ne radim ni zbog kakvog marketinga...tako da,opusteno...ovo je samo "moja"tema...Licno razmisljanje podijeljeno sa drugim ljudima o jednoj pojavi koju zapazam.🙂
A ne sjecam se ni da sam trazila nekog izuzetnog tipa sa puno empatije.😂
P.s.Kako se zoves? 😀
 
limunada:
Ja ne radim nikakav posao na krstarici,niti sam za nesto placena.To sto sam moderator na dva "mala" podforuma ne znaci nista za ovu temu.
Ja sam na ovom forumu 18 godina i pisem kad mi se pise,otvaram teme kad mi se otvaraju...kao i svi clanovi.Na to me niko ne tjera i to ne radim ni zbog kakvog marketinga...tako da,opusteno...ovo je samo "moja"tema...Licno razmisljanje podijeljeno sa drugim ljudima o jednoj pojavi koju zapazam.?
A ne sjecam se ni da sam trazila nekog izuzetnog tipa sa puno empatije.?
P.s.Kako se zoves? ?
Kliknite za proširenje...

Moje ime nije važno jer je namera to što čini razliku od čoveka do čoveka.​


Pronađeš negde nekakvog Mišu,
nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
pronađeš drugare nalik na sebe
i staneš tako i ne veruješ
da ima neko kao ti- isti,
na ovom drukčijem svetu.
I ništa ne mora da se kaže.
Sve se unapred zna i razume.
 
moje ime nije vazno:

Moje ime nije važno jer je namera to što čini razliku od čoveka do čoveka.​


Pronađeš negde nekakvog Mišu,
nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
pronađeš drugare nalik na sebe
i staneš tako i ne veruješ
da ima neko kao ti- isti,
na ovom drukčijem svetu.
I ništa ne mora da se kaže.
Sve se unapred zna i razume.
Kliknite za proširenje...
Au...gde me nadje??
Samo mi jos Sveta fali,ostali su pronadjeni.?
 
mozes sa nekim godinama da se druzis, a da nemas pojma ..meni se desilo da sam se tako povremeno druzila sa mamom jednog sinovog drugara iz vrtica. druzila se desca, druzile se mi.i tako jedne godine, mogle bi zajedno sa decom na more..
od ulaska u aprtman, gde je njen sin trceci proverio gde ima tv i rekao -nasa! sto je bilo ocigledno dogovoreno, pa na dalje..
preziveli smo tih deset dana, ne druzimo se vise.
nisu svi ljudi takvi , vazno je samo probrati one koji ti odgovarajau i sa kojima mozes da budes ono sto jesi..jer ako volis da ugodis, da ugostis, pa mnogo je tesko - ili te neko voza kao vola, ili se prisiljavas da postavljas granice sto je mucno ako ti nije prirodno
sa pravim ljudima se bre takmicis ko ce kome vise da bude prijatelj. to je prava stvar :)
 
Inače, ne muvam limu Nadu, malo se bockamo, tupimo zube i slova, ubijamo dosadu , ako se pre toga ne poubijamo.
Svidi mi se neko njeno mišljenje, pa je nadogradim, zamislim baš onakko kako ja želim, i tako, iz daleka, najbolja je i savršena :lol:
do 24. sam na odmoru, a posle neću imati vremena
 
koto:
mozes sa nekim godinama da se druzis, a da nemas pojma ..meni se desilo da sam se tako povremeno druzila sa mamom jednog sinovog drugara iz vrtica. druzila se desca, druzile se mi.i tako jedne godine, mogle bi zajedno sa decom na more..
od ulaska u aprtman, gde je njen sin trceci proverio gde ima tv i rekao -nasa! sto je bilo ocigledno dogovoreno, pa na dalje..
preziveli smo tih deset dana, ne druzimo se vise.
nisu svi ljudi takvi , vazno je samo probrati one koji ti odgovarajau i sa kojima mozes da budes ono sto jesi..jer ako volis da ugodis, da ugostis, pa mnogo je tesko - ili te neko voza kao vola, ili se prisiljavas da postavljas granice sto je mucno ako ti nije prirodno
sa pravim ljudima se bre takmicis ko ce kome vise da bude prijatelj. to je prava stvar :)
Kliknite za proširenje...
zar takvim osobama nije jasno da grese tim bahatim ponasanjem? mislim da to nekad rade i svesno...
 
maybell:
zar takvim osobama nije jasno da grese tim bahatim ponasanjem? mislim da to nekad rade i svesno...
Kliknite za proširenje...
davno sam prestala da se bavim analizom ponasanja drugih ljudi.
bogu hvala da medju 4-5 milijardi ljudi na zemlji ima onih koji su mi razumljivi, dragi i laki :)
svi mi u sebi imamo sve, samo je pitanje kog vuka hranimo.
 
limunada:
Da li su ljudi generalno postali sebičniji ili je to do ličnosti pojedinca?
Na temu me inspirisala jedna situacija gdje sam morala biti sa jednom osobom nekoliko dana zajedno pod istim krovom,da izlazimo zajedno,da se družimo tih par dana.
Prije toga se nismo poznavale.
Ja se ,inače,lako uklapam s ljudima,nisam zahtjevna,sklona sam kompromisima.
Ako se nekom negdje ide,a meni ne...idem zbog njega.Ili se dogovorimo nekako da oboje budemo zadovoljni i slicno.
Uglavnom,ako smo vec zajedno u društvu,ne moze biti sve samo kako ja hoću,uvažavam i želje druge strane.Takve su uglavnom i osobe oko mene,s kojima se družim,radim....
A čak i ljudi koje slučajno sretnem ili upoznam.Uvijek nađemo neki zajednički jezik.
Međutim,ova osoba s kojom sam bila,nije pokazivala ni jedan posto tolerancije niti uvažavanja želja druge strane.Za drugu osobu nije bila u stanju učiniti ama baš ništa.
Čak ni neke banalne stvari.
Primjer...fotografisanje.Kaže ona meni da je fotografišem.Ja to uradim strpljivo,više puta,iz sto uglova i kadrova...ovako,onako,sve po želji,baš se potrudim,iako me smara.
Da bih posle toga ja nju zamolila za jednu jedinu fotografiju za koju se ona nije potrudila nijednu milisekundu,nego je samo ono slikala bez gledanja...da li uopste imam i glavu na toj slici.😂
O eventualno drugoj,nije bilo ni govora.
Ajde,racunam...slucajno,umorna,dosadno joj,nije bitno.
Međutim,tokom sledećih dana,ustanovim da i pored mojih kompromisa...idemo samo gdje ona želi,jedemo gdje ona želi,pijemo kafu gdje ona želi...ona za mene ne bi učinila zauzvrat ama baš ništa.
Gdje god bih ja išla i šta god bih ja predlozila,njoj je mrsko,njoj se ne ide,ona ne može iz nekog razloga.U prevodu,neće,jer to ništa nije zahtijevalo nekog pretjeranog truda.
Znači,neće baš ništa za drugog da učini.
Pri tom ja sam za nju sve učinila kako god je željela,čak sam išla dotle da joj baš ugađam.
Hoće ovamo...idemo.Hoće tamo...idemo.
Međutim,nijednom,ali baš nijednom, nije htjela ona meni ugoditi.Nijednom se nije sjetila ni da se zapita da li ona treba meni šta uzvratiti.Ja sam isto tako mogla da ne idem gdje ona zeli i ne radim sta ona zeli.
Ali nisam.Racunam,zajedno smo,nisam sama,ne mogu gledati samo sebe.
I što je meni bilo najčudnije,ona to nije radila što je bezobrazna ili nešto slično,nego što je takvo ponašanje njoj sasvim normalno.
Ona u tome ne vidi ništa loše.Samo ja,pa ja.
Da li je tako naučena da je samo ona bitna i njene želje,ne znam.
Ali primjećujem da je sad sve više takvih osoba...sebičnih,bez brige za druge,bez kompromisa prema drugim...bez obzira šta za njih uradiš,ne cijene to.
Mogu shvatiti da nekad nesto ne ucinis za drugog...ali nikad nista,bas nikad...i da ti je to sasvim normalno...e,to mi je neshvatljivo.
Drugi primjer mi je moja sa Zapada..kod mene kad je bila u gostima dočekana je ko kraljica,išla sam sa njom gdje god me cimala.Kad sam ja jedan jedini put došla kod nje u goste,nije me ponudila ni čašom vode,bukvalno.Da ne pricam o dorucku ili rucku.
A bila sam par dana.
Nešto me bolio stomak tad i pitam je ima li čaj,ona mi pokaže da ga skuvam sebi.
Kad sam htjela da odemo do centra,nije htjela sa mnom jer je skupa karta za bus.
Pri tom ona ima mjesecnu kartu.
Vrhunac je bio kad sam je pitala gdje je pekara da odem da kupim dorucak,ona kaze mi ne doruckujemo,bojeci se valjda da nece ona morati to da plati.
Pa ebote,dodjem ti jednom u zivotu u goste i ti meni ni kiflu ne bi ponudila...a bila si gost kod mene vise puta,i vise dana i vidjela si kako sam ja tebe ugostila.
Ali nije morao biti ni doručak,ni ručak...mogla je biti bar čaša soka ili vode.
Kako znaš da prihvatiš gostoprimstvo,a ne znaš da uzvratiš.
Ne,ništa baš.
Nedavno sam pročitala kako se jedan čovjek žali kako mu je jedan rođak iz Amerike rekao da je njegov moto...uzmi sve što ti neko daje,a ne daj nikome ništa.
Pod tim se ne misli samo na materijalno.
Da li je takvo vrijeme potpune sebičnosti došlo i do nas?
Što sam starija sve više cijenim nesebičnost...u bilo čemu.
Da li drustvo ili sistem vaspitanja stvara vrhunske egoiste i egocentrike ili je to neka urodjena osobina?
Kliknite za proširenje...
ove dve su te bas debelo nagazile kad si im ovoliki tekst posvetila.
 
a bre Milun:
ove dve su te bas debelo nagazile kad si im ovoliki tekst posvetila.
Kliknite za proširenje...
Nema to veze sa duzinom teksta.Pisala sam na brzinu i jos na telefonu,a tad ne mogu lijepo da se izrazim, onda tekst ispadne predugacak,a moglo se krace opisati.I ja sam se zacudila ovom cilimcetu od teksta,posto ne pisem bas eseje.😂
Nije me to bas pogodilo toliko da utice na moj zovot.😉
Sama pojava mi je interesantna,a sve cesce je zapazam,otuda tema.
 
limunada:
Nema to veze sa duzinom teksta.Pisala sam na brzinu i jos na telefonu,a tad ne mogu lijepo da se izrazim, onda tekst ispadne predugacak,a moglo se krace opisati.I ja sam se zacudila ovom cilimcetu od teksta,posto ne pisem bas eseje.😂
Nije me to bas pogodilo toliko da utice na moj zovot.😉
Sama pojava mi je interesantna,a sve cesce je zapazam,otuda tema.
Kliknite za proširenje...
ja takve pojave u momentu odbacim kao fatamorganu, san, i prakticno ta pojava za mene ne postoji pa i ne moze imati nikakav uticaj na mene.
To je kada se radi i osobama , ali , ako se nesto dogadja na sirem planu, reagujem, pa i po potrebi menjam se kako bih iskoristio maksimum i minimizirao posledice.
 
86bogomoljka:
Мислим да сам вам се жалила. Ни дан данас не могу да разумем тај избор.
Дошао рођак на неку обуку, јавља биће код нас неколико дана.
У том периоду нам био слободан један стан и ја му лепо предложим да се раскомоти сам у том стану, код нас долази на ручак, и увече скитамо по граду, идемо на вечеру, излазимо...
Значи, да буде максимално угошћен, али и да сви имамо свој простор, да се опустимо, разгаћимо, да не цупкамо једни другима пред купатилом.
Не! Дошао и спавао код нас све време. Ни брус да скинеш, ни у тишини ујутру кафу да пијеш, ни да телефонираш без устезања... Да одлепиш!
Мислим, да нема друга опција, да је ратно стање, да је нека невоља, па да морамо да се гурамо. Али не морамо.
Објасните ви то мени. Јесам ли ја луда?
Kliknite za proširenje...
Čitaš li ovo limuNado?
Ovo je, za mene, vrhunac sebičnosti.
Ovi što imaju i slobodnih stanova, a imaju ih zato što su ih platili manje nego što košta jedan prozor, u vreme hiper inflacije, kada je država propala, a mnogi je očerupali, ili su ih nasledili, jer svojim radom ne bi uspeli ni da zarade stanarinu za taj stan, ne mogu da istrpe svog rođaka ni nekoliko dana. Umesto da to vreme iskoriste da bolje upoznaju svog rođaka, jer najbolje ćeš upoznati nekoga kada si 24h sa njim, oni se raskukaju kako im neizmerno smeta.
Opet, da je otišao u drugi stan, oni bi se raskukali kako su imali potencijalnog zakupca, ali propade im zakupnina, uvalio im se rođak, pa nisu mogli da izdaju, a zakupac nije hteo da čeka, zbog nekoliko dana smeštaja bezobraznog rođaka, propade im godišnja zakupnina, aman zaman, kuku lele. Plus što je dolazio svaki dan na ručak, nekad su morali i da ga čekaju, nekad je poranio, grebe kao ker na vrata, nju je taj dan bolela glava, on je još i smara da mu pokazuje znanemitosti svog mesta,aaaajjjjjjj
Nasuprot tome, moji rođaci, u Bg, živeli su u dve uboge sobice, petočlana porodica, poljski wc, bez kupatila, skoro pa u strogom centru BG.
O, tu je uvek imalo mesta za svakoga, bez obzira odakle dolazi i kojim povodom putuje, tu je mogao prenoćiti.
Aj što je bilo mesta za nas, bližu i dalju rodbinu, nego i za druge, čak i za izbeglicu koji je pobegao od "naše braće" iz "bratskih" republika.
Naravno da nismo mogli svi spavati na rasklopljenom trosedu koji je,rasklopljen, zauzimao sav prostor sobe koji nije pokrivao ostali nameštaj, deca i žene se nekako smeste, muškarci posedaju za mali sto, na neudobne klupe, flaša rakije, čašice, pa sedeći, uz čašicu i priču, dočeka se jutro, iz uobičajeno kunjanje pred zoru, sa bradom oslonjenom na ruku.
Nasuprot njemu, njegov rođeni brat, na viskom spratu, u konfornom i prostanom stanu, živeo je sa svojom ženom, bez dece, samo njih dvoje. Tu nikad nije imalo mesta za nekog drugog, ni za kafu, a jadno ti za prenoćište. Štaviše, i oni bi došli u jednu od one dve sobe, nagurali se za onaj mali sto, tobože da se vide i porazgovaraju sa rodbinom, pa se pozdrave i odu.
Ko zna, možda je i njegova žena volela da se šeta gologuza po stanu, povremeno izvrne stolicu i iznabada se na nogar stolice, šta znam.

Još imaš nedoumice oko sebičnosti, draga limuNadice?
 
moje ime nije vazno:
Čitaš li ovo limuNado?
Ovo je, za mene, vrhunac sebičnosti.
Ovi što imaju i slobodnih stanova, a imaju ih zato što su ih platili manje nego što košta jedan prozor, u vreme hiper inflacije, kada je država propala, a mnogi je očerupali, ili su ih nasledili, jer svojim radom ne bi uspeli ni da zarade stanarinu za taj stan, ne mogu da istrpe svog rođaka ni nekoliko dana. Umesto da to vreme iskoriste da bolje upoznaju svog rođaka, jer najbolje ćeš upoznati nekoga kada si 24h sa njim, oni se raskukaju kako im neizmerno smeta.
Opet, da je otišao u drugi stan, oni bi se raskukali kako su imali potencijalnog zakupca, ali propade im zakupnina, uvalio im se rođak, pa nisu mogli da izdaju, a zakupac nije hteo da čeka, zbog nekoliko dana smeštaja bezobraznog rođaka, propade im godišnja zakupnina, aman zaman, kuku lele. Plus što je dolazio svaki dan na ručak, nekad su morali i da ga čekaju, nekad je poranio, grebe kao ker na vrata, nju je taj dan bolela glava, on je još i smara da mu pokazuje znanemitosti svog mesta,aaaajjjjjjj
Nasuprot tome, moji rođaci, u Bg, živeli su u dve uboge sobice, petočlana porodica, poljski wc, bez kupatila, skoro pa u strogom centru BG.
O, tu je uvek imalo mesta za svakoga, bez obzira odakle dolazi i kojim povodom putuje, tu je mogao prenoćiti.
Aj što je bilo mesta za nas, bližu i dalju rodbinu, nego i za druge, čak i za izbeglicu koji je pobegao od "naše braće" iz "bratskih" republika.
Naravno da nismo mogli svi spavati na rasklopljenom trosedu koji je,rasklopljen, zauzimao sav prostor sobe koji nije pokrivao ostali nameštaj, deca i žene se nekako smeste, muškarci posedaju za mali sto, na neudobne klupe, flaša rakije, čašice, pa sedeći, uz čašicu i priču, dočeka se jutro, iz uobičajeno kunjanje pred zoru, sa bradom oslonjenom na ruku.
Nasuprot njemu, njegov rođeni brat, na viskom spratu, u konfornom i prostanom stanu, živeo je sa svojom ženom, bez dece, samo njih dvoje. Tu nikad nije imalo mesta za nekog drugog, ni za kafu, a jadno ti za prenoćište. Štaviše, i oni bi došli u jednu od one dve sobe, nagurali se za onaj mali sto, tobože da se vide i porazgovaraju sa rodbinom, pa se pozdrave i odu.
Ko zna, možda je i njegova žena volela da se šeta gologuza po stanu, povremeno izvrne stolicu i iznabada se na nogar stolice, šta znam.

Još imaš nedoumice oko sebičnosti, draga limuNadice?
Kliknite za proširenje...
Tвоји рођаци су за свако поштовање и њихов однос је више него људски у ситуацији када нема друге опције.
Има диван филм на ту тему, јако дирљив.
 
moje ime nije vazno:
Čitaš li ovo limuNado?
Ovo je, za mene, vrhunac sebičnosti.
Ovi što imaju i slobodnih stanova, a imaju ih zato što su ih platili manje nego što košta jedan prozor, u vreme hiper inflacije, kada je država propala, a mnogi je očerupali, ili su ih nasledili, jer svojim radom ne bi uspeli ni da zarade stanarinu za taj stan, ne mogu da istrpe svog rođaka ni nekoliko dana. Umesto da to vreme iskoriste da bolje upoznaju svog rođaka, jer najbolje ćeš upoznati nekoga kada si 24h sa njim, oni se raskukaju kako im neizmerno smeta.
Opet, da je otišao u drugi stan, oni bi se raskukali kako su imali potencijalnog zakupca, ali propade im zakupnina, uvalio im se rođak, pa nisu mogli da izdaju, a zakupac nije hteo da čeka, zbog nekoliko dana smeštaja bezobraznog rođaka, propade im godišnja zakupnina, aman zaman, kuku lele. Plus što je dolazio svaki dan na ručak, nekad su morali i da ga čekaju, nekad je poranio, grebe kao ker na vrata, nju je taj dan bolela glava, on je još i smara da mu pokazuje znanemitosti svog mesta,aaaajjjjjjj
Nasuprot tome, moji rođaci, u Bg, živeli su u dve uboge sobice, petočlana porodica, poljski wc, bez kupatila, skoro pa u strogom centru BG.
O, tu je uvek imalo mesta za svakoga, bez obzira odakle dolazi i kojim povodom putuje, tu je mogao prenoćiti.
Aj što je bilo mesta za nas, bližu i dalju rodbinu, nego i za druge, čak i za izbeglicu koji je pobegao od "naše braće" iz "bratskih" republika.
Naravno da nismo mogli svi spavati na rasklopljenom trosedu koji je,rasklopljen, zauzimao sav prostor sobe koji nije pokrivao ostali nameštaj, deca i žene se nekako smeste, muškarci posedaju za mali sto, na neudobne klupe, flaša rakije, čašice, pa sedeći, uz čašicu i priču, dočeka se jutro, iz uobičajeno kunjanje pred zoru, sa bradom oslonjenom na ruku.
Nasuprot njemu, njegov rođeni brat, na viskom spratu, u konfornom i prostanom stanu, živeo je sa svojom ženom, bez dece, samo njih dvoje. Tu nikad nije imalo mesta za nekog drugog, ni za kafu, a jadno ti za prenoćište. Štaviše, i oni bi došli u jednu od one dve sobe, nagurali se za onaj mali sto, tobože da se vide i porazgovaraju sa rodbinom, pa se pozdrave i odu.
Ko zna, možda je i njegova žena volela da se šeta gologuza po stanu, povremeno izvrne stolicu i iznabada se na nogar stolice, šta znam.

Još imaš nedoumice oko sebičnosti, draga limuNadice?
Kliknite za proširenje...
Auu...koliki post! 😂
Pogodila te ova tema,a? :per:
Ili reklamiras krstu?:mrgreen:
Salim se...
Ne bih da ulazim u to ko je kako dobio ili kupio stan..mi to ne znamo.Moze da bude tako,ali ne mora da znaci,a i nije tema.
Sto se tice toga da li smatram da je to sebicnost...mozda bi bila da je rodjaku totalno odbijeno gostoprimstvo.Ali ovako mu je ponudjen mnogi veci komfor,ne znam zasto bi to bilo lose.Pokusavam sebe da zamislim u toj situaciji.Rodbina mi ponudi stan za smjestaj,ruckove ili sta vec,izlaske po gradu...pa ne zvuci lose,ako je iskreno i od srca.
Zapravo,tu je i kljuc svega...ako je nesto od srca,nije bitno da li se guramo na trosjedu ili imamo vlastiti apartman.
Zapravo,licno,ako imam viska prostora i ja bih ponudila isto,pa nek bira.
I taj primjer iz tvoje price...to primanje u stan svakog gosta i ta nesebicnost mi je u redu,ako su se isti ti gosti sjetili nekad i da uzvrate toj zeni i toj porodici za gostoprimstvo.A ne da smatraju da ona mora da ih prima i gosti i da je to svratiste za svu rodbinu,samo zato sto ima stan u Bg.
 
limunada:
Da li su ljudi generalno postali sebičniji ili je to do ličnosti pojedinca?
Na temu me inspirisala jedna situacija gdje sam morala biti sa jednom osobom nekoliko dana zajedno pod istim krovom,da izlazimo zajedno,da se družimo tih par dana.
Prije toga se nismo poznavale.
Ja se ,inače,lako uklapam s ljudima,nisam zahtjevna,sklona sam kompromisima.
Ako se nekom negdje ide,a meni ne...idem zbog njega.Ili se dogovorimo nekako da oboje budemo zadovoljni i slicno.
Uglavnom,ako smo vec zajedno u društvu,ne moze biti sve samo kako ja hoću,uvažavam i želje druge strane.Takve su uglavnom i osobe oko mene,s kojima se družim,radim....
A čak i ljudi koje slučajno sretnem ili upoznam.Uvijek nađemo neki zajednički jezik.
Međutim,ova osoba s kojom sam bila,nije pokazivala ni jedan posto tolerancije niti uvažavanja želja druge strane.Za drugu osobu nije bila u stanju učiniti ama baš ništa.
Čak ni neke banalne stvari.
Primjer...fotografisanje.Kaže ona meni da je fotografišem.Ja to uradim strpljivo,više puta,iz sto uglova i kadrova...ovako,onako,sve po želji,baš se potrudim,iako me smara.
Da bih posle toga ja nju zamolila za jednu jedinu fotografiju za koju se ona nije potrudila nijednu milisekundu,nego je samo ono slikala bez gledanja...da li uopste imam i glavu na toj slici.😂
O eventualno drugoj,nije bilo ni govora.
Ajde,racunam...slucajno,umorna,dosadno joj,nije bitno.
Međutim,tokom sledećih dana,ustanovim da i pored mojih kompromisa...idemo samo gdje ona želi,jedemo gdje ona želi,pijemo kafu gdje ona želi...ona za mene ne bi učinila zauzvrat ama baš ništa.
Gdje god bih ja išla i šta god bih ja predlozila,njoj je mrsko,njoj se ne ide,ona ne može iz nekog razloga.U prevodu,neće,jer to ništa nije zahtijevalo nekog pretjeranog truda.
Znači,neće baš ništa za drugog da učini.
Pri tom ja sam za nju sve učinila kako god je željela,čak sam išla dotle da joj baš ugađam.
Hoće ovamo...idemo.Hoće tamo...idemo.
Međutim,nijednom,ali baš nijednom, nije htjela ona meni ugoditi.Nijednom se nije sjetila ni da se zapita da li ona treba meni šta uzvratiti.Ja sam isto tako mogla da ne idem gdje ona zeli i ne radim sta ona zeli.
Ali nisam.Racunam,zajedno smo,nisam sama,ne mogu gledati samo sebe.
I što je meni bilo najčudnije,ona to nije radila što je bezobrazna ili nešto slično,nego što je takvo ponašanje njoj sasvim normalno.
Ona u tome ne vidi ništa loše.Samo ja,pa ja.
Da li je tako naučena da je samo ona bitna i njene želje,ne znam.
Ali primjećujem da je sad sve više takvih osoba...sebičnih,bez brige za druge,bez kompromisa prema drugim...bez obzira šta za njih uradiš,ne cijene to.
Mogu shvatiti da nekad nesto ne ucinis za drugog...ali nikad nista,bas nikad...i da ti je to sasvim normalno...e,to mi je neshvatljivo.
Drugi primjer mi je moja sa Zapada..kod mene kad je bila u gostima dočekana je ko kraljica,išla sam sa njom gdje god me cimala.Kad sam ja jedan jedini put došla kod nje u goste,nije me ponudila ni čašom vode,bukvalno.Da ne pricam o dorucku ili rucku.
A bila sam par dana.
Nešto me bolio stomak tad i pitam je ima li čaj,ona mi pokaže da ga skuvam sebi.
Kad sam htjela da odemo do centra,nije htjela sa mnom jer je skupa karta za bus.
Pri tom ona ima mjesecnu kartu.
Vrhunac je bio kad sam je pitala gdje je pekara da odem da kupim dorucak,ona kaze mi ne doruckujemo,bojeci se valjda da nece ona morati to da plati.
Pa ebote,dodjem ti jednom u zivotu u goste i ti meni ni kiflu ne bi ponudila...a bila si gost kod mene vise puta,i vise dana i vidjela si kako sam ja tebe ugostila.
Ali nije morao biti ni doručak,ni ručak...mogla je biti bar čaša soka ili vode.
Kako znaš da prihvatiš gostoprimstvo,a ne znaš da uzvratiš.
Ne,ništa baš.
Nedavno sam pročitala kako se jedan čovjek žali kako mu je jedan rođak iz Amerike rekao da je njegov moto...uzmi sve što ti neko daje,a ne daj nikome ništa.
Pod tim se ne misli samo na materijalno.
Da li je takvo vrijeme potpune sebičnosti došlo i do nas?
Što sam starija sve više cijenim nesebičnost...u bilo čemu.
Da li drustvo ili sistem vaspitanja stvara vrhunske egoiste i egocentrike ili je to neka urodjena osobina?
Kliknite za proširenje...
Nemoj vise da se druzis sa njom
 
limunada:
Auu...koliki post! 😂
Pogodila te ova tema,a? :per:
Ili reklamiras krstu?:mrgreen:
Salim se...
Ne bih da ulazim u to ko je kako dobio ili kupio stan..mi to ne znamo.Moze da bude tako,ali ne mora da znaci,a i nije tema.
Sto se tice toga da li smatram da je to sebicnost...mozda bi bila da je rodjaku totalno odbijeno gostoprimstvo.Ali ovako mu je ponudjen mnogi veci komfor,ne znam zasto bi to bilo lose.Pokusavam sebe da zamislim u toj situaciji.Rodbina mi ponudi stan za smjestaj,ruckove ili sta vec,izlaske po gradu...pa ne zvuci lose,ako je iskreno i od srca.
Zapravo,tu je i kljuc svega...ako je nesto od srca,nije bitno da li se guramo na trosjedu ili imamo vlastiti apartman.
Zapravo,licno,ako imam viska prostora i ja bih ponudila isto,pa nek bira.
I taj primjer iz tvoje price...to primanje u stan svakog gosta i ta nesebicnost mi je u redu,ako su se isti ti gosti sjetili nekad i da uzvrate toj zeni i toj porodici za gostoprimstvo.A ne da smatraju da ona mora da ih prima i gosti i da je to svratiste za svu rodbinu,samo zato sto ima stan u Bg.
Kliknite za proširenje...
Kako ono ti meni reče?
Sa prvim delom tvog posta se ne slažem, ali.... :lol:
Ne, draga moja, razumem da nećeš da se zameraš, ni da se stavljaš na nečiju stranu, ali, ipak, ostajem pri svom zaključku.
Mislim, dotična osoba u mnogo čemu mene oduševljava, ali ne i u ovom slučaju, što je sasvim OK, jer nema toga, sem Boga, ko je savršen.
Naravno da smo mojim rođacima, i moji, a i svi drugi, pokušavali da uzvratimo onoliko koliko nam je to naša sirotinja dozvoljavala. Nećeš verovati, ali ipak im se vratilo dobrim. Ima ona izreka " da se dobro dobrim vraća, ne bi dobar i lud bili braća" ali to, ipak, ipak, nije tačno. Ipak se dobro dobrim vrati, i to ne uvek, štaviše ne i često, od onih kojima si dobro činila, ali se dobrim vrati, nekako, od Boga, od drugih ljudi, od karme, ne znam od čega, ali se vrati.
I često će neki "osvešćeni" govoriti kako smo dobri zarad svoje dobiti, nematerijalne ili materijalne, i tako "dokazivati" kako je naša dobrota sebična i sračunata, samim tim i neželjena pojava, nešto za osudu, nepoželjna pojava, ništa posebno.
Ali, kada je meni pomoć potrebna, kada je tražim, pristajem da se onaj koji mi je pruža oseća superiorno, jer u tom trenu to i jeste, neka se time sladi, neka doživljava višestruki orgazam, ali neka mi pomogne, a tako i nekom drugom.
Ali, ako neko dobro čini, a oseća se iskorišćeno, iznevereno, prevareno, onda i nije obavezan da to dobro čini.
 
limunada:
Da li su ljudi generalno postali sebičniji ili je to do ličnosti pojedinca?
Na temu me inspirisala jedna situacija gdje sam morala biti sa jednom osobom nekoliko dana zajedno pod istim krovom,da izlazimo zajedno,da se družimo tih par dana.
Prije toga se nismo poznavale.
Ja se ,inače,lako uklapam s ljudima,nisam zahtjevna,sklona sam kompromisima.
Ako se nekom negdje ide,a meni ne...idem zbog njega.Ili se dogovorimo nekako da oboje budemo zadovoljni i slicno.
Uglavnom,ako smo vec zajedno u društvu,ne moze biti sve samo kako ja hoću,uvažavam i želje druge strane.Takve su uglavnom i osobe oko mene,s kojima se družim,radim....
A čak i ljudi koje slučajno sretnem ili upoznam.Uvijek nađemo neki zajednički jezik.
Međutim,ova osoba s kojom sam bila,nije pokazivala ni jedan posto tolerancije niti uvažavanja želja druge strane.Za drugu osobu nije bila u stanju učiniti ama baš ništa.
Čak ni neke banalne stvari.
Primjer...fotografisanje.Kaže ona meni da je fotografišem.Ja to uradim strpljivo,više puta,iz sto uglova i kadrova...ovako,onako,sve po želji,baš se potrudim,iako me smara.
Da bih posle toga ja nju zamolila za jednu jedinu fotografiju za koju se ona nije potrudila nijednu milisekundu,nego je samo ono slikala bez gledanja...da li uopste imam i glavu na toj slici.😂
O eventualno drugoj,nije bilo ni govora.
Ajde,racunam...slucajno,umorna,dosadno joj,nije bitno.
Međutim,tokom sledećih dana,ustanovim da i pored mojih kompromisa...idemo samo gdje ona želi,jedemo gdje ona želi,pijemo kafu gdje ona želi...ona za mene ne bi učinila zauzvrat ama baš ništa.
Gdje god bih ja išla i šta god bih ja predlozila,njoj je mrsko,njoj se ne ide,ona ne može iz nekog razloga.U prevodu,neće,jer to ništa nije zahtijevalo nekog pretjeranog truda.
Znači,neće baš ništa za drugog da učini.
Pri tom ja sam za nju sve učinila kako god je željela,čak sam išla dotle da joj baš ugađam.
Hoće ovamo...idemo.Hoće tamo...idemo.
Međutim,nijednom,ali baš nijednom, nije htjela ona meni ugoditi.Nijednom se nije sjetila ni da se zapita da li ona treba meni šta uzvratiti.Ja sam isto tako mogla da ne idem gdje ona zeli i ne radim sta ona zeli.
Ali nisam.Racunam,zajedno smo,nisam sama,ne mogu gledati samo sebe.
I što je meni bilo najčudnije,ona to nije radila što je bezobrazna ili nešto slično,nego što je takvo ponašanje njoj sasvim normalno.
Ona u tome ne vidi ništa loše.Samo ja,pa ja.
Da li je tako naučena da je samo ona bitna i njene želje,ne znam.
Ali primjećujem da je sad sve više takvih osoba...sebičnih,bez brige za druge,bez kompromisa prema drugim...bez obzira šta za njih uradiš,ne cijene to.
Mogu shvatiti da nekad nesto ne ucinis za drugog...ali nikad nista,bas nikad...i da ti je to sasvim normalno...e,to mi je neshvatljivo.
Drugi primjer mi je moja sa Zapada..kod mene kad je bila u gostima dočekana je ko kraljica,išla sam sa njom gdje god me cimala.Kad sam ja jedan jedini put došla kod nje u goste,nije me ponudila ni čašom vode,bukvalno.Da ne pricam o dorucku ili rucku.
A bila sam par dana.
Nešto me bolio stomak tad i pitam je ima li čaj,ona mi pokaže da ga skuvam sebi.
Kad sam htjela da odemo do centra,nije htjela sa mnom jer je skupa karta za bus.
Pri tom ona ima mjesecnu kartu.
Vrhunac je bio kad sam je pitala gdje je pekara da odem da kupim dorucak,ona kaze mi ne doruckujemo,bojeci se valjda da nece ona morati to da plati.
Pa ebote,dodjem ti jednom u zivotu u goste i ti meni ni kiflu ne bi ponudila...a bila si gost kod mene vise puta,i vise dana i vidjela si kako sam ja tebe ugostila.
Ali nije morao biti ni doručak,ni ručak...mogla je biti bar čaša soka ili vode.
Kako znaš da prihvatiš gostoprimstvo,a ne znaš da uzvratiš.
Ne,ništa baš.
Nedavno sam pročitala kako se jedan čovjek žali kako mu je jedan rođak iz Amerike rekao da je njegov moto...uzmi sve što ti neko daje,a ne daj nikome ništa.
Pod tim se ne misli samo na materijalno.
Da li je takvo vrijeme potpune sebičnosti došlo i do nas?
Što sam starija sve više cijenim nesebičnost...u bilo čemu.
Da li drustvo ili sistem vaspitanja stvara vrhunske egoiste i egocentrike ili je to neka urodjena osobina?
Kliknite za proširenje...
Nisu postali, toga je mislim... oduvijek bilo...i da pomisliš geografska širina, mentalitet, godina rođenja, vijek, kućno vaspitanje - šta li je - nema odgovora kad se desi iz jedne kuće braća - sestre - pa se razlikuju po stepenu samoživosti. Koliko god bili matori, iskusni, prošli koješta, naravno da nas uvijek iznenade nutele od blata tog tipa i zanimljivo ih je posmatrati njih i njihovu glavu i tijelo zatvoreno u plastični balon iz kojeg samo vire ruke koje grabe sebi i trpaju u balon. Kad smo postali matori samo nam je postalo lakše da znamo da se na vrijeme suzdržimo da budemo na usluzi takvim ,,da oprostiš" nabiguzicama, maminim prinčevima i princezama kojima su i ukućani dvorjani. U ime svih koji su nam projahali preko kičme da nam podare stečeno iskustvo koje nam sada znači da na vrijeme stavimo signalni znak ,,stop". Ne volim ni one koji se čitav život drže suzdržano i u svima vide opasnost koja će ih zeznuti i iskoristiti, iako su možda ponekad u pravu - mrsko mi je kad mi u startu daju do znanja da im ne treba više ,,prijatelja"- ali ih to ne ometa da tebe uzmu sve ,,što sam nudiš" ( a nismo svi u stanju tada da shvatimo da nisu ni zahvalni , već nas smatraju budalama). Takođe i one koje imaju širok osmjeh bez zlatnih zuba i gostoprimstvo koje se pamti - a koje mnogo košta - ugađaju onima kojima će oguliti kožu sa leđa, a sa strane pomislio bi da su domaćini boli glava, ali holivud se brzo gasi po zatvaranju vrata - kad jedni druge očima ne mogu gledati - ali prošao je šou za bitne goste koji im trebaju za nešto. Za one koji im ne trebaju imaju drugo lice, prosto da ne pomisliš da se radi o istim ljudima. Lijek za naše probleme sa ljudima su životinje. Nesebično šire ljubav i razdraganost koja je izumrla u našim kurtoaznim mozgovima ,,napredne vrste". Zamislite kako je tek teško preživljavanje životinja kod sebičnih, emocionalno kastriranih, lijenih i neempatičnih skotova.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top