Dobro, a šta se smatra starinskim, a šta savremenim metodama vaspitanja?
I šta se podrazumeva pod vaspitanjem, uopšteno govoreći?
Srećem roditelje male dece, koji pričaju na taj način da jedino mogu da izvučem zaključak da će pokušati da "vaspitaju" dete da bude onakvo kakvog ga oni žele, da radi stvari koje oni žele, da ima interesovanja kakva oni žele.... A sa druge strane, srećem i roditelje malo starije dece, koji su pokušavali to isto, pa kad im nije uspelo onda su decu ispustili sasvim, digli ruke i prepustili stihiji, društvu i ulici.
To nije vaspitanje. Bolje da su uzeli komad gline pa oblikovali kip kakav žele, jer sa detetom se takve stvari ne rade.
Moj pogled na vaspitanje je - ja sam im rodila noge i moj zadatak je da ih na te noge postavim što bolje mogu, da bi sutra umeli sami da hodaju kroz život, da se što manje sapliću, kad se sapletu da ustanu što pre i nastave dalje. Da ih naučim da budu svoji, da budu ljudi, da se snadju u životu, da isplivaju uvek i iz svake situacije... I da sve to uspeju neukaljanog obraza, čiste savesti i mirnog sna.
Utopija?
Možda, ali to je moj pogled na stvari.
Metode vaspitanja... hmmm.... te starinske metode imaju jako mnogo dobrih elemenata, ali nisu u potpunosti primenjive u današnje vreme. Moderne metode su super za upropastiti dete, a i za pranje ruku od svake odgovornosti roditelja. ( da sam ja njega smeo da bijem bio bi on drugačiji, ovako mu ne mogu ništa
)
Trudim se da od tog tzv. starinskog vaspitanja upotrebim najbolje, kao i od modernog. Ako vidim da nešto ne ide, ne istrajavam u tome samo zato što negde u nekoj knjizi tako piše, ili neki psiholog tako savetuje, jer moje dete nije ni uzorak, ni model. Nije mi strano da pohvalim i nagradim, a nije mi strano ni da šljepim ili kaznim. Na bes i buku ništa ne dobijaju, čak ni bebac od godinu dana. Na bes i suze mogu samo kaznu da fasuju. Učim ih strpljenju, učim ih da ne moraju sve odmah, baš odmah da dobiju, učim ih ponašanju na ulici, u nekoj ustanovi, u gostima, u kući... Provodim vreme sa njima, pričamo, igramo se, objašnjavamo, ponavljamo n puta isto.... gledam ih i osluškujem. I gledam razultate tog mog vaspitanja. Za sad sam poprilično zadovoljna i čini mi se da smo na pravom putu.
A starinsko ili moderno, nije mi ni važno. Najvažnije je da od njih napravim ( rogobatne li reči ) valjane ljude. Neka sutra budu srećni u životu, neka umeju da žive kao ljudi, da zarade, da se organizuju, da oforme porodicu na zdravim osnovama i to će značiti da sam uspela.. tj. da smo mm i ja uspeli.
