Reč “ne” bi roditelji trebalo češće da govore deci

[Nina]

Reč „ne”, ključna je za emocionalni razvoj i osećaj sigurnosti kod dece.

Zvaničan termin za popustljivo roditeljstvo u psihologiji i teorijama o odgoju dece je „permisivno roditeljstvo”. Permisivno roditeljstvo odlikuje se visokom toplinom i bliskošću, ali vrlo niskom kontrolom i odsustvom jasnih granica. Permisivni roditelji često izbegavaju da kažu „ne”, dopuštaju detetu da donosi odluke koje nadmašuju njegove godine, izbegavaju postavljanje i sprovođenje pravila i stavljaju detetove želje ispred strukture i discipline.

Postavljanje granica nije oblik odbacivanja. Naprotiv – to je dragocen trenutak u kom dete uči da sačeka, nosi se sa razočaranjem i upravlja snažnim emocijama.
Deci nije potreban roditelj koji će im uvek udovoljiti, već odrasla osoba koja će s ljubavlju reći: „Ova granica postoji, jer mi je stalo do tebe”.
Tako nastaje sigurno okruženje u kom dete može da raste, razvija se i uči.

Deci nisu potrebne samo pohvale. Reći ‘ne’ ne znači da ste grubi, neljubazni ili autoritarni. To znači da ste sigurna luka i miran, pouzdan vođa.
Dakle, niste 'strog roditelj' zato što postavljate granice. Vi ste vođa, a to je upravo ono što je vašem detetu najpotrebnije.. zaključuje psiholog.

 

[Nina]

A ovoj maloj ne da bih rekla “ne” vec bih joj uzvratila istom merom..da vidi kako je to kada udara drugog

https://www.tiktok.com/video/7231011514306563334

 

[argumentovano]

A ovoj maloj ne da bih rekla “ne” vec bih joj uzvratila istom merom..da vidi kako je to kada udara drugog

https://www.tiktok.com/video/7231011514306563334

Video sam ovakve slucajeve kod nas
Smeje se recimo majka sto dete bije babu
Drugi, nevezan slucaj, druge licnosti, dete bije babu a ona vice *nemoj* *bice mafijas*
umesto da ga pocasti po dupetu
Nisam za nasilje nad decom ,naravno, ali ovo nije normalno, detetu se usadjuju naopake vrednosti.

 

[Mileta iz Talesa]

Jašta , da se posle ceo život osvrćeš da li će neko reći ne .

 

[Samsonight]

Reč „ne”, ključna je za emocionalni razvoj i osećaj sigurnosti kod dece.

Zvaničan termin za popustljivo roditeljstvo u psihologiji i teorijama o odgoju dece je „permisivno roditeljstvo”. Permisivno roditeljstvo odlikuje se visokom toplinom i bliskošću, ali vrlo niskom kontrolom i odsustvom jasnih granica. Permisivni roditelji često izbegavaju da kažu „ne”, dopuštaju detetu da donosi odluke koje nadmašuju njegove godine, izbegavaju postavljanje i sprovođenje pravila i stavljaju detetove želje ispred strukture i discipline.

Postavljanje granica nije oblik odbacivanja. Naprotiv – to je dragocen trenutak u kom dete uči da sačeka, nosi se sa razočaranjem i upravlja snažnim emocijama.
Deci nije potreban roditelj koji će im uvek udovoljiti, već odrasla osoba koja će s ljubavlju reći: „Ova granica postoji, jer mi je stalo do tebe”.
Tako nastaje sigurno okruženje u kom dete može da raste, razvija se i uči.

Deci nisu potrebne samo pohvale. Reći ‘ne’ ne znači da ste grubi, neljubazni ili autoritarni. To znači da ste sigurna luka i miran, pouzdan vođa.
Dakle, niste 'strog roditelj' zato što postavljate granice. Vi ste vođa, a to je upravo ono što je vašem detetu najpotrebnije.. zaključuje psiholog.

Moja sestričina ima dve veoma različite tetke-jednu koja će joj direktno negirati i zabraniti nešto, tipa suviše vremena na mobilnom telefonu, i drugu-mene, za koju devojčica smatra da skoro nemam telefon, tj. da moj telefon ne služi za zabavu, već samo za pozive. I tako, dok jedna tetka prvo popušta pa zateže, ja-druga- nisam još imala raspravu sa njom oko toga, pa ni oko bilo čega drugog. Kod mene se interaktivno gledaju neki stari crtaći, čitaju priče, crta, piše, boji, štricka za Barbie lutke, postavljaju se pitanja, pa se lepo slušamo uzajamno, a šta god radim u svakodnevnici, njoj dopuštam da na neki način učestvuje, uči, oponaša i igra se.
Vrlo malo se trudim da detetu od nepunih 5 godina obrazlažem zašto se nešto radi ili ne, ali primećujem da voli da "krade" fore od mene.

Njena majka nema za šta da brine kad je dete kod bilo koje tetke, ali vidi i sama da su nam pristupi različiti, pa i efekti, iako smo obe zapravo školovane za rad sa decom/mladima.
Dece i dece prolazi kroz moj život, a tu ima i malih psovača i harambaša, i malo otetih i ispuštenih iz pravilnog vaspitanja, ali sam ustanovila davno da je svako dete čisto kao suza i nevino kao mačence, i ono nema odbrambeni mehanizam kada je reč o ljubavi i dobroj nameri za njih.

Pamtim kako sam vremenom tih vrlo ranih godina svog života nalazila uzore u ljudima koji su po mnogo čemu drugačiji od mojih roditelja-što ne znači da sam imala loše roditelje, već samo da sam uviđala samostalno kako su pojedina ponašanja lošija ili bolja. Deca, naročito u manjim uzrastima kad smatramo da imaju manje perceptivne moći ("Šta ono tako malecko uopšte zna?", a sasvim je suprotno), su prirodno inteligentni skeneri i sunđeri za sve što gledaju i slušaju.

 

[Samsonight]

A ovoj maloj ne da bih rekla “ne” vec bih joj uzvratila istom merom..da vidi kako je to kada udara drugog

https://www.tiktok.com/video/7231011514306563334

Ovako nešto i moja sestra, majka pomenute devojčice dozvoljava.
X puta sam joj eksplozivno rekla:"Pa, čoveče, brani se! Nemoj da te grebe, štipa, čupa i udara!",
na šta mi je rekla:"Videćeš kad budeš majka!"
To, valjda znači da majka podrazumevano trpi i voli sve vrste bolova kad je u pitanju njeno dete.

 

[**Freya**]

A ovoj maloj ne da bih rekla “ne” vec bih joj uzvratila istom merom..da vidi kako je to kada udara drugog

https://www.tiktok.com/video/7231011514306563334

Za ime sveta, mogla je oci majci da povredi.
Zena je nosila naocare u momentu udarca.

Kaznila bih je bez razmisljanja...sedam dana bez slatkisa, crtaca ili cega vec...svaki sledeci udarac dodaje sedam dana na kaznu.
Roditelji moraju da povuku granicu sta je pozeljno, a sta je uzasno ruzno ponasanje.

 

[Џорџи]

Kakvu bi samarcinu dobila