Саветодавни кутак

Ево неколико примера конверзије у Канал Миксеру. И неколико примера црнно беле фоке директно из апарата, чисто да употпуним причу одд малопре
Прво директне фотке.





 
Serpent Saint:
Ljudi, instalirajte Photoshop.

28543285.jpg
FILE0015JPG-1.jpg
Kliknite za proširenje...

Pa čak ne mora ni photoshop. Ima program Photo Brush koji sasvim lepo može da odradi posao ko nije previše zahtevan...

 
Tol:
zašto mi noćne fotke većinom izgledaju "reš pečene" ?

Mislim, ima delova slika koje su jako zrnaste i prepečene..šta nije u redu?
Kliknite za proširenje...

Noising, kada fotka zasumi http://en.wikipedia.org/wiki/Image_noise

:)... pa sta? Pa nek sumi. Zasto da ne? Meni su te fotke bas lepe ... imaju neki nostalgicni dah - neki poseban sarm. Nisu samo raznorazni akusticni sumovi ti koji nas navode na sanjarenje i bude u nama poeticnu i romantcnu inspiraciju, kao sum kise, vetra ili vatre u kaminu; sum talasa i lisca ...,
Visoki ISO (u tami) se na pocetku digitalne fotografije podrazumevao kao manjak kvaliteta jer je prouzrokovao Image noise - digitalni sum slike. U medjuvremenu je "Noising" jedan umetnicki oblik zahvaljujuci konceptualnim radovima mnogih umetnika. Nijma - umetnicima, to nije jednostavno, sa modernom kamerom atraktivan sum slike stvoriti i fotku namerno "otudjiti", dok mi, foto-pocetnici smo u tome nenamerno perfektni. Ja sam u tom perfektna isto kao i ti Tol ha, ha ...:lol:

dnZS3PQX38WQ_zQWmC6tTOgdkdeD9mBjKaEaw8YEqMc=w912-h365
 
Poslednja izmena:
Да се довежем малко на ову дисертацију...
ISO је дигитални еквивалент неком другом стандарду код филма...
Тамо је емулзија била различите осетљивости па је она осетљивија на светло омогућавала краће експозиције у не тако осветљеним амбијентима...
А та већа осетљивост на светло је узроковала и већу осетљивост на хемију која се користила заразвијање, па је и сам процес развијања, најчешће не нарочито развијен и прецизан, изазивао тај шум као последицу..
Сад, уместо филма коростимо сензор који користи јако сличан принцип, али, уместо да се другачија емулзиоја користи, другачији процес скупљања светла даје дигитални шум..
Сензор је... сличан једном ситу... где свака рупица представља један елемнт, који светло претвара у електрични импулс...
тако, код најчешћих сензора има три... сита која скупљају светлост црвене, зелене и плаве боје, па комбинацијом те три, добијају углавном у 8 бита силне информације о боји, интензитету и својствима светла које су у датом тренутку осветљавали тај један елемент...
а тих елемената има много...
и сваки до њих је један пиксел на слици, (ако се не мрсимо сад интерполацију)...
Елем нас занима ISO...
оно што процесор апарата ради на ISO 100 рецимо је, да сакупи податке од свих тих елемената, конвертује их у боју и слоши у слику коју нама прикаже на екрану...
док на ISO 200, он те податке... дуплира, рецимо...
ако је на томмести на слици имао неку вредност, он је понови, па буквално, као да помножи све информације, те добије мало више материјала за ту слику... а на ISO 400, он то понови још пар пута...
Идејно, тај систем ради, кад се појача ISO, појача се и количина излазне информације, на екрану и слици конкретно...
али, ни један систем, па ни тај, није лишен грешака...
Сензор сачињен од милиона тих малих елемената не може да буде савршен, па има тако, неке мале недостатке и дефекте који су неприметни у нормалном коришћењу, али, кад се информација о светлу, појачава,
То неминовно појачава и те ... условно речено, погрешне информације... два од тих елемената један до другог, под истим условима, дају различите податке, па се и та разлика увећава са оним описаним процесом, те тако, што виши ISO више су и те грешке уочљивије...
То је тај дигитални шум који видимо код високих ISO-а...
Он на жалост није фин и суптилан као онај са филма, али, како веле, може то да се и направи...
а сад, ови финији и беснији апарати ѕбог бољих чипова и електронике, бољег процеса те конверѕије омогућавају много више искоришћености тог процеса...
Тако на пример, неки samsung ил benq од 100 тинак еврова има прихватљив квалитет и контролу тог шума до ISO 400 рецимо, а неки бесан xmark може да даје сасвим фине резултате и на ISO6400, па и више...

Тако, колико сам разумео, ради тај ISO и отуд тај шум...
 
Макро тубе...

1


2


3


4



па мало озбиљнија варијанта ал, џаба...за неки бајонет који питање дал ко и даље користи...

5


6


7


8


- - - - - - - - - -

Да не заборавим... ако има кога заинтересованог... имам сет макро туба са контролом бленде за Voigtlander... повољно...
хехе
:mrgreen:
 
Јок... нит има стакло нит је питање глупост...
Јест цевка... шупља... како иначе цевке имају обичај да буду...
прва и задња, код ових кинексих има бајонет, као на објективу, односно телу апарата... па се тако, та прва, са бајонетом као на објективу намести на апарат а она са устима тела на објектив па се, онда навојем споје и практично, не раде ништа друго него одвоје мало објектив од парата... сад између те две има још пар које се по птреби убацују а које имају исту ту функцију, да повећају растојање између задњег стакла објектива и сезнора...
Тиме се... осовина полуге којом објектив прлама светлост измешта и пројектована слика је... већа на сензору... има ту нека физика и оптика, ал да не улазимо у детаље...
а има и оних мало финијих варијанти, где , као овај други сет, постоји и полугица која контролише бленду.. а има, наравно и оних фенси варијанти са све електроником и комуникацијом између објектива и апарата, па је ту и аутоматска контрола бленде и аутофокус и још какве бенифиције..... лепо би било, ко има то, коју слику да приложи...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top