Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
-
- Popularno:
- Da li je moralno voziti kola po gradu?
- Koja su boje vaše oči?
- INVERZIJA
- Ima li vlast strategiju širu od...
- Predsednik: Vlada, ako hoće, može da...
- Ovo je Merima (24) koja je pokušala da...
- Šarovićev pokret traži hapšenje...
- Da li zna neko?
- Slatkiš vašeg detinjstva
- Da li je Ćacilend blokaderski...
satana
- Začetnik teme sidro
- Datum pokretanja
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
-Eva-
Domaćin
- Poruka
- 3.240
Čovjek se razlikuje od životinja, između ostalog, po slobodi izbora.
Ja vjerujem u Boga i to držim u sebi. To je moj izbor. Ko ne vjeruje - to je takođe njegov izbor. Ne stvaram čuda, nisam misionar pa prema tome neću nikada nikoga ubjeđivati da prihvati moje mišljenje.
Neko je navodio neke od Božijih zapovjesti, a preskočio dvije najbitnije u kojima je sva suština.
To su 1. i 2. Božija zapovjest a glase: 1. Ljubi Gospoda Bogao svim srcem svojim... i 2. Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog...
Ko je čitao Novi Zavjet zna da nimalo nasilja i osude nema u njemu. Samo ljubav i praštanje.
Ako je Hrist praštao svima ko sam ja da nekoga osuđujem?
Samo da napomenem, pisati o demonima, anđelima, Otkrovenju i ostalim stvarima i posmatrati ih sa materijalne tačke je više nego glupo. Ko želi saznati nešto više neka čita Filozofske odgovore Jovana Damaskina. Sve što je pisano u Otkrovenju pisano je u jednoj sasvim drugoj dimenziji i metaforama, tako da svako poimanje nekih đavolčića sa roščićima ili lepršavih anđela otpada.
Ja vjerujem u Boga i to držim u sebi. To je moj izbor. Ko ne vjeruje - to je takođe njegov izbor. Ne stvaram čuda, nisam misionar pa prema tome neću nikada nikoga ubjeđivati da prihvati moje mišljenje.
Neko je navodio neke od Božijih zapovjesti, a preskočio dvije najbitnije u kojima je sva suština.
To su 1. i 2. Božija zapovjest a glase: 1. Ljubi Gospoda Bogao svim srcem svojim... i 2. Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog...
Ko je čitao Novi Zavjet zna da nimalo nasilja i osude nema u njemu. Samo ljubav i praštanje.
Ako je Hrist praštao svima ko sam ja da nekoga osuđujem?
Samo da napomenem, pisati o demonima, anđelima, Otkrovenju i ostalim stvarima i posmatrati ih sa materijalne tačke je više nego glupo. Ko želi saznati nešto više neka čita Filozofske odgovore Jovana Damaskina. Sve što je pisano u Otkrovenju pisano je u jednoj sasvim drugoj dimenziji i metaforama, tako da svako poimanje nekih đavolčića sa roščićima ili lepršavih anđela otpada.
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.135
Sasvim slučajno proučavajući razvoj načina liječenja u rimskim i vatikanskim bibliotekama prošle godine slučajno nabasah na sličajeve opsednutosti zabilježene od strane RKC.Posebno mi je ostao urezan jedan-zvanično priznat od strane Katoličke Crkve u kome je egzorcizam izveden nad 19-ogodišnjom djevojkom koju je demon zaposeo u bolnici.....Ljekari su dugo mislili da je u pitanju poseban i redak slučaj epilepsije....Bio sam jako skeptičan povodom toga teksta (jer sam i sam zdravstveni radnik) koga sam u grubim crtama prepisao (uključujući i način egzorcizma)....Po povratku u Srbiju konsultovao sam svoga rođaka (episkopa SPC) koji mi je potvrdio da pojava opsednutnosti demonom nije tako retka pojava ni u Pravoslavnoj Crkvi, a način isterivanja nečistoga je istovjetan, ali da se o tome po pravilu ćuti???? Pitam se zašto...Pa i u Svetome Pismu navodi se da je Hrist izgonio zle demone iz zaposednutih ljudi....
Ovih dana čujem da je po tom događaju o kome pišu Vatikanski izvori snimljen i film....
Ovih dana čujem da je po tom događaju o kome pišu Vatikanski izvori snimljen i film....
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
-Eva-
Domaćin
- Poruka
- 3.240
ebo~korisnichko~ime
Primećen član
- Poruka
- 988
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
из књиге: "Живот и учење св. Григорија Богослова"
ПАД САТАНЕ
Адамово сагрешење (грехопад) постао је најтрагичнији догађај, који је изменио сав ток историје човечанства. Међутим, још пре човека, један од највиших (најславнијих) анђела, "светлоносац" (грчки: heosphoros, латински lucifer, словенски: Денница), успротиво се Богу, отпао од Његаи претворио се у ђавола; следујући његовом примеру, (неки од) других анђела су постали демони (1). Учење о паду "светлоносва" провлачи се кроз неколико Григоријевих беседа, а такође и у његовој богословској поезији. Одговарајући на питање о узроку тога пада, григорије говори о зависти и преузношењу Луцифера (2), а такође и о гордости, због које је изгубио светлост и славу и постао непријатељ људског рода (3). Ђаволова гордост се огледала у томе што је пожелео да постане једнак Богу и да и сам постане бог:
"...најславнији Светлоносац, јако се преузневши, -
јер је маштао о царској части валиког Бога,
имајући сам преимућствену славу - изгубио је свој сјај.
Ниспао је одатле с бешчашћем, поставши не бог, бећ тама.
Премда је он и лак по природи, међутим ниспао је до најдоње земље.
Због тога и мрзи благоразуме, и свима преграђује
пут ка небу, раздражен својим губитком.
Не жели, да се божанству, од кога је отпао
твар приближи, већ жели да заједнички за њега и смртне
постану грех и помрачење. Овај, завидљивац, истерао је из раја
оне који су зажелели да имају славу равну Божијој.
Дакле, када се он преузнео, сишао је с небеског круга;
али није једини он ниспао, него пошто га је погубила гордост,
он је многе увукао у пад - све које је научио греху...
одатле су произишли надземни носиоци зла -
демони, следбеници злога цара-човелоубице,
безсилни, тамни, зли призраци ноћи...(4)"
За своје противљење Богу, враг није би уништен, премда није ни остао слаобдан: Бог је допустио ђаволу да се угнезди (унедри) међу људе да би се људи научили да га побеђују, и кроз борбу с њим да се очишћују, као злато у огњу (горнила - ковачко огњиште) (5). Са Своје стране, Бог се побринуо о томе да дејства ђавола, која су устремљена на зло, буду преокренута на добро. Ђаво није самосталан у својим активностима; он је принуђен да се обраћа Богу за разрешење: "Он предстоји и среед анђела, тражећи Јова" (6). Причао Јову показује, да ђаво може да делује само у оним областима које му је Бог одредио (7).
(наставиће се)
ПАД САТАНЕ
Адамово сагрешење (грехопад) постао је најтрагичнији догађај, који је изменио сав ток историје човечанства. Међутим, још пре човека, један од највиших (најславнијих) анђела, "светлоносац" (грчки: heosphoros, латински lucifer, словенски: Денница), успротиво се Богу, отпао од Његаи претворио се у ђавола; следујући његовом примеру, (неки од) других анђела су постали демони (1). Учење о паду "светлоносва" провлачи се кроз неколико Григоријевих беседа, а такође и у његовој богословској поезији. Одговарајући на питање о узроку тога пада, григорије говори о зависти и преузношењу Луцифера (2), а такође и о гордости, због које је изгубио светлост и славу и постао непријатељ људског рода (3). Ђаволова гордост се огледала у томе што је пожелео да постане једнак Богу и да и сам постане бог:
"...најславнији Светлоносац, јако се преузневши, -
јер је маштао о царској части валиког Бога,
имајући сам преимућствену славу - изгубио је свој сјај.
Ниспао је одатле с бешчашћем, поставши не бог, бећ тама.
Премда је он и лак по природи, међутим ниспао је до најдоње земље.
Због тога и мрзи благоразуме, и свима преграђује
пут ка небу, раздражен својим губитком.
Не жели, да се божанству, од кога је отпао
твар приближи, већ жели да заједнички за њега и смртне
постану грех и помрачење. Овај, завидљивац, истерао је из раја
оне који су зажелели да имају славу равну Божијој.
Дакле, када се он преузнео, сишао је с небеског круга;
али није једини он ниспао, него пошто га је погубила гордост,
он је многе увукао у пад - све које је научио греху...
одатле су произишли надземни носиоци зла -
демони, следбеници злога цара-човелоубице,
безсилни, тамни, зли призраци ноћи...(4)"
За своје противљење Богу, враг није би уништен, премда није ни остао слаобдан: Бог је допустио ђаволу да се угнезди (унедри) међу људе да би се људи научили да га побеђују, и кроз борбу с њим да се очишћују, као злато у огњу (горнила - ковачко огњиште) (5). Са Своје стране, Бог се побринуо о томе да дејства ђавола, која су устремљена на зло, буду преокренута на добро. Ђаво није самосталан у својим активностима; он је принуђен да се обраћа Богу за разрешење: "Он предстоји и среед анђела, тражећи Јова" (6). Причао Јову показује, да ђаво може да делује само у оним областима које му је Бог одредио (7).
(наставиће се)
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
ЗЛО - ОДСУСТВО ДОБРА
У складу са источно-хришћанском традицијом, зло е постоји само по себи, већ је само одсуство добра, исто као што тама настаје одсуством светлости; оно није личносно, нијуе биће, већ је "ништа" (8). Бог није виновник зла, и зло није савечно Богу, већ је произашло након стварања материјалног света, као противљење Богу. У сагласности са овим погледом, хришћанска тадиција је одбацила манихејску представу о злу као савечном и начелу једнаком Богу, творцу свега материјалнога и телсног, које се налази у постојаној борби с Богом (9). Григорије Богослов је потпуно једнодушан с традицијом када говори:
"И ти, зла манихејска тамо, ниси била отпочетка
истомоћна највишој Светлости. Ако је био Бог,
онда није било таме. Јер зло се није могло противстављало себе на исту висину с Богом.
Aко ј е била тама, онда не признајеш Бога. Њему не би пристојало да буде у јединомислију (са злом);
Ако су, пак, они у борби, победиће онајј који је јачи; а ако су исте јачине,
ко их трећи приводи у јединство својом мудрошћу и прекраћује борбу?...
Ја - душа и тело. Прво је струја Божанства,
бесконачне Светлости; друго, пак, ти производиш од тамнога корена. И тако далеке једне од других, ти сводиш уједно!
Ако сам ја заједничка природа (душе и тела), онда прекраћујем борбу. А ако је жестока свађа непомирљива, онда ја нисам једна природа, спрегнута из двају (начала).
Јер не посвађана (начела) дају заједнички пород, али дружељубив" (10).
(наставиће се)
У складу са источно-хришћанском традицијом, зло е постоји само по себи, већ је само одсуство добра, исто као што тама настаје одсуством светлости; оно није личносно, нијуе биће, већ је "ништа" (8). Бог није виновник зла, и зло није савечно Богу, већ је произашло након стварања материјалног света, као противљење Богу. У сагласности са овим погледом, хришћанска тадиција је одбацила манихејску представу о злу као савечном и начелу једнаком Богу, творцу свега материјалнога и телсног, које се налази у постојаној борби с Богом (9). Григорије Богослов је потпуно једнодушан с традицијом када говори:
"И ти, зла манихејска тамо, ниси била отпочетка
истомоћна највишој Светлости. Ако је био Бог,
онда није било таме. Јер зло се није могло противстављало себе на исту висину с Богом.
Aко ј е била тама, онда не признајеш Бога. Њему не би пристојало да буде у јединомислију (са злом);
Ако су, пак, они у борби, победиће онајј који је јачи; а ако су исте јачине,
ко их трећи приводи у јединство својом мудрошћу и прекраћује борбу?...
Ја - душа и тело. Прво је струја Божанства,
бесконачне Светлости; друго, пак, ти производиш од тамнога корена. И тако далеке једне од других, ти сводиш уједно!
Ако сам ја заједничка природа (душе и тела), онда прекраћујем борбу. А ако је жестока свађа непомирљива, онда ја нисам једна природа, спрегнута из двају (начала).
Јер не посвађана (начела) дају заједнички пород, али дружељубив" (10).
(наставиће се)
+SpookyGirl+
Veoma poznat
- Poruka
- 11.387
+SpookyGirl+
Veoma poznat
- Poruka
- 11.387
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Sport_Billy
Primećen član
- Poruka
- 623
Бл,
у СРПСКОМ језику постоји једна гласовна промена, карактеристична по томе што слово Б прелази у П, па чак и у речи СРПСКА граница....молим те за почетак исправи бар то.
Што се вера, верника, бога и ђавола тиче...не бих много дискутовао. Тема је сувише опширна а ставови лјуди сувише опречни. Када размишљаш о томе убудуће, требало би ипак да обратиш пажњу на пар ствари: '
- Бог и ђаво су нераздвојиви и уско повезани, ако неко верује у ђавола аутоматски признаје и постојање Бога, и обратно...
- људи су као јединке толико комплексни и различити да никаква генерализација не може да се примени на било какву групу људи, ма колико мала она била. Никада не можеш рећи да су сви припадници нека групе(нпр. православни хришћани), добри, поштени, часни итд., само зато што припадају тој групи. Исто тако не можеш рећи да сви они који нису припадници те групе(рецимо припадници неке друге религије или атеисти) нису часни, поштени, итд., само зато што не припадају некој групи људи.
Што пре то схватиш, пре ћеш наћи свој мир.
у СРПСКОМ језику постоји једна гласовна промена, карактеристична по томе што слово Б прелази у П, па чак и у речи СРПСКА граница....молим те за почетак исправи бар то.
Што се вера, верника, бога и ђавола тиче...не бих много дискутовао. Тема је сувише опширна а ставови лјуди сувише опречни. Када размишљаш о томе убудуће, требало би ипак да обратиш пажњу на пар ствари: '
- Бог и ђаво су нераздвојиви и уско повезани, ако неко верује у ђавола аутоматски признаје и постојање Бога, и обратно...
- људи су као јединке толико комплексни и различити да никаква генерализација не може да се примени на било какву групу људи, ма колико мала она била. Никада не можеш рећи да су сви припадници нека групе(нпр. православни хришћани), добри, поштени, часни итд., само зато што припадају тој групи. Исто тако не можеш рећи да сви они који нису припадници те групе(рецимо припадници неке друге религије или атеисти) нису часни, поштени, итд., само зато што не припадају некој групи људи.
Што пре то схватиш, пре ћеш наћи свој мир.
Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
Цитирам из "Житја Светих" – Јануар - Св Сава Српски (стр.403):
"Онима који су били крштени у латинској јереси (тојест у римокатоличкој јереси), пошто исто тако најпре проклеше своју злу јерес, и пошто исповедише Символ вере, и прочиташе молитву светоме миру, заповеди да се тим светим миром помажу по свима чулима и да тако буду са нама у вери. Св Сава заповеди и свим епископима да тако исто поступају са таквим јеретицима који им буду долазили."
"Онима који су били крштени у латинској јереси (тојест у римокатоличкој јереси), пошто исто тако најпре проклеше своју злу јерес, и пошто исповедише Символ вере, и прочиташе молитву светоме миру, заповеди да се тим светим миром помажу по свима чулима и да тако буду са нама у вери. Св Сава заповеди и свим епископима да тако исто поступају са таквим јеретицима који им буду долазили."