Sarmatski Srbi

sumljiv_tip:
Sta znate o njima? Gde su ziveli, sta su radili, ko su bili i da li ih jos uvek ima? Podaci o njima na netu su krajnje oprecni i oskudni, a nije nimalo lako razdvojiti cinjenice od nase "romantike".
Kliknite za proširenje...

Idi na ruske i ukrajinske sajtove, ima da čitaš mesec dana.
Ili da potraži štogod o Alanima, pamtim njihove sajtove, obilje ilustracija i odlicno uradjeno.
 
"The historian Ptolemy identifies the 'Serboi' as a Sarmatian tribe who lived north of the Caucasus, and other sources identify the Serboi as an Alan tribe in the Volga-Don steppe in the third century. " evo recimo sta sam do sada nasao...jel znas mozda za nesto konkretnije? :)
 
Овај податак понавља Ибрахим ибн Јакуб: "Племе које споменусмо, што се назива Сернин /С(а)рбин/, спаљује се у огњу, када им умре вођа и спаљују своје јахаће коње. Њихов поступак је /у том погледу/ сличан поступању Индуса".325

Поред података да се Срби спаљују, укључујући вође, Масудијева белешка садржи и значајан податак да је српски погреб сличан индуском. То арапски писци бележе и за неке друге Словене. Поређење Срба са Индусима може се односити само на спаљивање умрлих, али и на друге обреде. У Индији будисти и брамаисти још од старе ере без прекида примењују спаљивање умрлих. Изгорели остаци покојника се обично не сахрањују, па гробова нема. Али у прошлости, па и данас, постоји сахрањивање у урнама и сахрањивање у хумкама. У Индији су погребни обреди до танчина разрађени, постоје разне школе и опширни описи.326 Овде ће бити изнети само они подаци који су занимљиви због поређења са погребом Срба у прошлости.

Izvor:
http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/jankovic_gromile.html

―Казао је Масуди: Словени су од потомака Мадаја /Мара/ сина Јафета, сина Нуха; њему
припадају сва племена Словена и њему се приклањају у својим родословима. Обитавалишта су
им под Козорогом (на северу), одакле се простиру на запад. Они окупљају различита племена,
међу којима има ратничких, и она имају владаре. Неки од њих исповедају хришћанску веру на
јакобитски /несторијански/ начин, неки немају писма, не потчињавају се законима; они су
пагани и ништа не знају о законима. Од тих племена једно је имало раније у прошлости власт
/над њима/, њиховог владара звали су Мађак /Махак, Махал, Бабак ?/, а само племе се звало
Валинана /Ваљмана или Ваљјана/. Том племену у старини потчињаваху се остала словенска
племена, јер /врховна/ власт је била његова и остали владари њему се потчињаваху. Затим
следи племе Астрабрана /Астабвана, Астарана, Вастарана или Вастараја/, чији се владар у
садашње време зове Саклаих /Саклаиђ, Садлаиђ, Сакла, Сакланђ/; још племе звано Дулаба
/Дулана, Длавана, Дулаја/, њихов владар /у садашње време/ зове се Ванђ-Слава /Ванђ Алаф,
Ванђ, Ванџелак, Васхла, Тала/. Затим племе звано Сарбин; то је племе грозно /својим
противницима/ из разлога којих би спомињање било дугачко, по особинама, чије би излагање
било опширно, и по одсуству закона код њих, коме би се покоравали /или: по њиховом
непотчињавању никаквом народу; или у њиховој близини је држава, којој се они потчињавају/.
Затим иде племе, именом Морава /нема речи: Затим до Марвана/ затим племе звано Харватин
/Џарваник, Хазваш, Харвас, Харванин/; затим племе, звано Сасин /Хасин, Сасну (?)/ и племе по
имену Хашанин /Хасабин, Ахсас/; затим племе, по имену Баранџабин /Баданхас/. Наше
навођење имена неког владара тих племена уствари су имена позната /обична/ за њихове
владаре.

Племе које споменусмо под именом Сарбин, спаљује се на огњу, када им умре владар или
старешина; они такође спаљују његовог јахаћег коња. Они имају обичај, сличан обичајима
Индуса; то смо делимично помињали напред у овом делу, при опису планине Кабха и хазарске
земље, када смо говорили, да се у хазарској земљи /код хазарског владара/ налазе Словени и
Руси, и да се они спаљују на ломачама. То словенско племе и друга ближе се истоку и простиру
се на запад‖.[323]

―Следеће племе се зове С(а)рбин. Они су народ окружен од Словена поштовањем из
разлога, чије би излагање било дугачко, такође из особености, чије би објашњење било
преопширно... /Људи из/ племена које смо споменули, звано С/а/рбин, спаљује се у огњу, када им
умре владар или вођа, и спаљују /такође/ његовог /или: своје/ јахаће коње. Њихово поступање /у
том погледу/ слично је поступању Индуса...‖[324]

Овај податак понавља Ибрахим ибн Јакуб: ―Племе које споменусмо, што се назива
Сернин /С(а)рбин/, спаљује се у огњу, када им умре вођа и спаљују своје јахаће коње. Њихов
поступак је /у том погледу/ сличан поступању Индуса‖.[325]

Izvor:
http://www.scribd.com/doc/18020888/JANKOVI-SRPSKE-GROMILE

Sarmati:
http://slavonicweb.chat.ru/slavonic.htm

:hvala:
 
Poslednja izmena:
Od svetskih istoričara dobro je pisao Tadeuš Sulimirski, od naših Miodrag Milanović, potpuno iscrpno u knjigama Istorijsko poreklo Srba (II izdanje) i Srpski stari vek. Srbi su bili, odnosno, izvorno su pripadali sarmatskim plemenima.
 
sumljiv_tip:
"The historian Ptolemy identifies the 'Serboi' as a Sarmatian tribe who lived north of the Caucasus, and other sources identify the Serboi as an Alan tribe in the Volga-Don steppe in the third century. " evo recimo sta sam do sada nasao...jel znas mozda za nesto konkretnije? :)
Kliknite za proširenje...

Ništa konkretnije od ove dve knjige gde o Sarmatima ima više stotina stranica, možda neke delove i postavim iz Istorijskog porekla Srba
 
sumljiv_tip:
Sta znate o njima? Gde su ziveli, sta su radili, ko su bili i da li ih jos uvek ima? Podaci o njima na netu su krajnje oprecni i oskudni, a nije nimalo lako razdvojiti cinjenice od nase "romantike".
Kliknite za proširenje...

Veruj da su podaci o Sarmatima sve suprotno od ovoga što si napisao; o Sarmatima ima neobično bogata dokumentacija- arheološka, etnološka, lingvistička i, tu su neizbežne istorijske vesti. Ako želiš da krstariš netom izbegavaj ruske sajtove kao đavo krst. Rusi su prvo prisvojili Skite, potom Slovene, pa Sarmate elem, Rusi svi i svuda. Najbolji su litvanski sajtovi. Rusi su veći Deretići od Deretića, ispade da su klonirani---:worth:
 
Poslednja izmena:
Evo o Sarmatima iz Istorijskog porekla Srba (2 izdanje) M.Milanovića

VІІІ ЗАБОРАВЉЕНИ САРМАТИ

Име реке Оарос

Oписујући Кимеријски Босфор и народе на обалама Азовског мора (Meotis Iacus), Цецилије Плиније Млађи спомиње и Србе. На овом простору, поред њих, обитавали су Меоти, Вали, Сереји, Сцизи и Гниси. Према Плинију, Срби и њихови суседи, морали су бити поморци, али је питање на којој обали су смештени: источној, јужној или северној? За орјентисање, пре свега, треба знати шта значи Кимеријум (Cimmerium) који, Плиније, описује у претходној глави свога рукописа. По тадашњим схватањима, овај мореуз је делио европски од азијског континента; варош Кимеријум, данас Керч, налазио се на крајњем ушћу мореуза у Азовско море. Да би се седишта Срба утврдила, треба прво одредити места народа које је Плиније споменуо, седишта Меоћана и Гниса јер су, према њему, Срби стационирани у средини. За Меоћане (Meoтe) се изричито вели да су живели до Кимерија, само се не зна у ком су се правцу простирала станишта њихових суседа. Логично је да, на основу историјских вести, Меоћане сместимо у област ушћа реке Кубан (Vardanus) и ближег азовског приморја; на седиште Гниса, упућује сам Плиније, написавши да до Гниса станују Сармати, између ушћа Дона и Кубана, на источној обали Азовског мора и то тако да су им, на југу, непосредно граничећи, били Вали, на северу Сцизи, Сереи и Гниси. Ова обала дуга је 250 км и, данас је, земља црноморских козака, тзв. Кубанска област.
То је, отприлике, слив приморских река (Каракубан, Кирпили, Кагујека, Целбас), са Јејом и Кагалником, до ушћа Манича у Дон. Срби су становали више у унутрашњости, део станишта им је био у приморју, протежући се источним правцем, отприлике до вододелнице између Челбаса и Јегорлика, у непосредној близини најсеверније окуке Кубана; дакле, у његовом средњем току. Пошто је, Азијска Сарматија, представљала огромну област, ширу постојбину Срба можемо поближе одредити на тај начин што ћемо консултовати Птолемеја, тј. шта је он подразумевао под реком Оаросом, именом Ра и Кераунијским планинама јер су, између њих, поред других племена, били стационирани и Срби. Он каже: “ Азијска Сарматија се простирала до непознате земље, а према западу до реке Дона (Танаис) и оног дела Меотског језера које лежи између Дона и Кимеријског Босфора. Са јужне стране, била је ограничена Црним морем до реке Коракс и, одавде, пограничном линијом од Колхиде, Иберије и Албаније, до обале Хирканског или Каспијског мора“.
Тек од географа Марина Тирског, након првог века, име реке Ра означује Волгу. Много векова пре Тирског, у широкој употреби, нарочито код ботаничара и лекара, познато је име лековите биљке која је расла на обалама Волге и била један од извозних артикала Босфорског краљевства у пристаништима Азова. Већ Плиније описује лековиту моћ корена биљке и њено име које упућује на реку Ра и тамношње српске трговце. Скити и Сармати су реку називали Оарос, како су, већ у VІ веку пре н.е. чули и записали понтијски Грци. Неки сматрају да ово име долази од авест. vo ru (широка). Првобитно се, под Ра, подразумевао горњи ток Волге где, одвајкада, станују Фини док су, у доњем, били Скити. За опредељење географског положаја неких сарматских народа и разумевања прометних артерија, потребно је познавати појмове античких географа о Волги. Пре краја І века, антички свет још није познавао ток и слив Оароса док, извесни појмови о реци, код Птолемеја, прилично одговарају реалном стању, уз занемариве грешке. Према њему, Волга настаје из две изворне реке које се сливају, долазећи из супротних праваца; то су Волга и Кама. У доњем делу, река се дели на више рукаваца и канала, стварајући многобројна острва. Птолемеј не зна за Волгину делту и његове размере не одговарају оним у природи. Тако је, нпр. доњи ток реке, између окуке код Царицина и ушћа, силно развучен и мери 6400 стадија, уместо 2500, вероватно због разлога што је географ представио уздужну осовину Каспијског мора у правцу исток- запад, уместо север- југ и, тако, претерао са величином Меотиса у северно- јужном правцу. Растојање, између реке Куре и Волге, мери око 5400 стадија, код Птолемеја свега 4000. Тиме је, доњи ток Волге, спуштен на југ. Горњи ток задржао је своје старо име Рау док се, име доњег тока, мењало према језику становника који су, у сеобама народа, надолазили и одлазили.
По Птолемеју, између реке Ра и Кераунијских планина, живе Вали (Дивали) и Срби, што значи да су Срби смештени на Волги, у њеном доњем току, у сланој степи недалеко од Куме, где се спушта Кераунијско горје. Осетини, потомци Алана, и данас називају Дивале: Дуал или Ду- алти. Под краљицом Тамаром, пристали су у политички склоп грузијске (иберске) државе и, после усвајања грузијског црквеног језика, ушли су у културну заједницу са Грузинима. Северно од Куме, налазе се језера (Мужар, Мали и Велики Алицин, Алматин, Егин Кур), река Зука (Zauhan) и град Сарепт (Sarepte, Загреб). Повесни географ, К. Кречмер, такође налази Србе у сланој степи, као номаде. Српски историчар Јован Рајић их смешта ближе ушћу Волге; међутим, то не изгледа могуће јер је овом племену одређен сувише велики простор. Чак и да Птолемеј није замишљао доњи ток Волге тако далеко на северу, као што је то у стварности, већ у близини реке Куме где су, још увек, границе ова два племена сувише размакнуте. Према географовој представи ушћа и доњег тока Волге, Срби би били и на средњем току Куме, граничећи се са Зинхима на горњем Кубану, источно са Амазонкама. Овај случај са опредељењем српске постојбине у Азијској Сарматији, тера нас да се осврнемо на карактер Птолемејеве географије јер ће онда бити јасније како су Срби могли доћи у слану степу на доњој Волги, уместо у подручје Кавказа (где ће отићи знатно касније).
Лудвиг Шмит, полихистор и стручњак за античку географију, сматра да је главни Птолемејев извор биo Марин Тирски и да је његова Географија само опис карата приложених том делу. Шмит критикује Птолемеја због Германије (није у духу Бечко- берлинске школе /сиц!/) но, његова опаска да, ако Птолемеј није нашао на мапи место за име, он би га уписао произвољно, на оближње празно место, уопште не стоји, али кореспондира са карактером идеје пангерманства, итекако и данас присутне у списима немачких историчара који се баве старим веком. Они Србе називају игнотима (непостојећима) мада их, поред Плинија млађег и Птолемеја, у овом времену, наводе Страбон и Тацит.
Већ смо помињали великог римског песника Овидија, протераног међу Сармате, у Тому. На основу његових записа, дознајемо да су Сармати, Гети, Скити и Трачани говорили исти језик; при томе, песник изједначава Гете са Сарматима преко заједничког језика:“ Iam didici Getice Sarmaticeque loqui.“ Или, “Ја сам римски песник, опростите музе, врло често сам присиљен да говорим сарматски...бачен далеко на сарматске обале...у сарматска места“.

Сребрени Срби

Енглески историчар и хроничар Римског царства Е.Д. Гибон је записао: „ Кад год би ти варвари кренули из својих пустиња у потрагу за пленом, њихове чупаве браде, неочешљане косе и страшна лица, која као да су изражавала урођену свирепост њихових душа, изазивали су страх и трепет код цивилизованих становника римских провинција“. Опис, заснован на приказима заплашених Римљана, односио се на Сауромате (Сармате). Били су скитски народ иранског порекла дакле, члан индоевропске заједнице. Они су, са својим стадима, живели раштркани у пространим степама источно од Волге. Птолемеј је, пишући о народима између Кавказа, Црног, Азовског и Каспијског мора, како смо већ истакли, користио назив Сервои (Servoi), а Тацит је, говорећи о бављењу Клаудијевих легионара на реци Хиспанису (данас Кубан), половином I века, оставио запис о Зорсину (Zorsin, Зоре син, Зоран), који је владао племеном Србака, делом великог народа Сармата.
Име Србин није словенско. Оно се, у нововековној историји, у савременом облику, први пут јавља код Птолемеја, у II веку наше ере, као име једног источноаланског народа који је, првобитно, живео у степама доњег Поволожја. У IV веку, њега су покорили Хуни, покренувши, муњевитим освајањем, велики миграциони ток преко Балкана, Европе, па све до Африке. Вандалско-аланско краљевство се одржало у Африци све до 533. године наше ере. У Средњем веку, земља која се пружала преко Саксоније и Тирингије све до Салеа, то јест у оквиру некадашњег хунског краљевства, звана је Белосрбијом. Њом су владали, након Атилине смрти (453) и у њој живели источни Алани – Срби. Германи, источно од Салеа, збацили су алански јарам, али алански Срби су сачували власт над Словенима источно од те реке. Временом су се алански Срби, Сербои, стопили с покореним словенским становништвом, те је име Срби сада једини траг њиховог боравка у тој области. До сличног развоја дошло је и на Балкану, где се налазио један други огранак аланских Срба, те у Немачкој где, између покрајине Бранденбург и Саксонија, уз границу са Чешком и Пољском, и данас живи око 100.000 потомака Срба. Били су у контакту са Аланима – Немци их данас зову Лужичким Србима, а затекли су их у лужичким мочварама, приликом похода на исток; у Х веку су, како знамо, покорени и покрштени – на католичку мањину и протестантску већину. Антички писци, који први пут спомињу Сармате у V веку пре н.е. називајући их Сауроматима, деле их на четири велика племена: источне и западне Алане; зову их и: Србима, Роксоланима и Јазигама.
 

Prilozi

sumljiv_tip:
A sta je objasnjenje zvanicne nauke vezano za nasa ista imena? Verovatno to objasnjava slucajnoscu?
Kliknite za proširenje...

Zvanična nauka ne postoji, isto kao što ne postoji nezvanična. A to što se u Srbiji u školama uči lažna, ispolitizovana istorija, nastala u službi jugoslovenstva i bratstva i jedinstva je potpuno druga stvar. Da je tome tako svedoči činjenica da ti "zvaničnici" kako ih nazva se ne bune- a i kako bi se bunili kad je protiv njih sve, od arheoloških činjenica do istorijskih vesti. Evo, čekam neke likove sa ovoga sajta, branitelje lika i dela druga Zvanična istorija da ovo što je Milanović napisao pobiju!
 
supertruper:
Zvanična nauka ne postoji, isto kao što ne postoji nezvanična. A to što se u Srbiji u školama uči lažna, ispolitizovana istorija, nastala u službi jugoslovenstva i bratstva i jedinstva je potpuno druga stvar. Da je tome tako svedoči činjenica da ti "zvaničnici" kako ih nazva se ne bune- a i kako bi se bunili kad je protiv njih sve, od arheoloških činjenica do istorijskih vesti. Evo, čekam neke likove sa ovoga sajta, branitelje lika i dela druga Zvanična istorija da ovo što je Milanović napisao pobiju!
Kliknite za proširenje...

Unazad 50 i vise godina ko je od zavrsenih gimnazijalaca i diplomiranih istoricara sa fakulteta ista cuo za Sarmate? Da nije interneta, glas istine ostao bi prigusen lazima kao i do sada.

Za papo-Titine intelektuace i konstantinopoljsko-pravoslavne crkvene magarce zaludu postoje svi dokazi arheologije i istorije: oni vole pomrijeti, ili izvesti jos jedno revolucionarno klanje neistomisljenika, nego li svoju papoistorijsku vjeru primijeniti.
 
Poslednja izmena od moderatora:
sumljiv_tip:
A sta je objasnjenje zvanicne nauke vezano za nasa ista imena? Verovatno to objasnjava slucajnoscu?
Kliknite za proširenje...

Ne objasnjavaju nikako. Sva ta istorijska gradja, svi arheoloski dokazi za njih jednostavno ne postoje. Zvanicna istorija nije nista drugo do jedan rod vojske Zapadno-rimokatolicke imperije koja vlada nad nasim drzavnim institucijama i skolskim sistemom. Mi smo fizicki slobodni, ali smo umni robovi Zapada preko drzavnih institucija i korumpiranog politicko-intelektualnog sljama zaposlenog u njima.
 
Poslednja izmena:
Pa dobro, ali oni svakako nisu bili Sloveni, a mi jesmo, to malo komplikuje pitanje. Kada je doslo, ako je doslo, do tog prelaza, kada Srbi Sarmati postaju Srbi sloveni i kako? Da li ima konkretnih istorijskih dokaza o tome?
 
Hrastovnik:
Ne objasnjavaju nikako. Sva ta istorijska gradja, svi arheoloski dokazi za njih jednostavno ne postoje. Zvanicna istorija nije nista drugo do jedan rod vojske Zapadno-rimokatolicke imperije koja vlada nad nasim drzavnim institucijama i skolskim sistemom. Mi smo fizicki slobodni, ali smo umni robovi Zapada preko drzavnih institucija i korumpiranog politicko-intelektualnog sljama zaposlenog u njima.
Kliknite za proširenje...

Uzmimo sledeću situaciju da Ruvarčeva revizija srpske istorije nije prošla. Da li bi uticaj ilirskog pokreta bio toliko jak da se Srbija ujedini sa nepostojećom Slovenijom i Hrvatskom koja je bila KuK pokrajina, obe poražene u I svetskom ratu. Da li bi ideja jugoslovenstva bila dominirajuća da su Srbi znali svoju pravu istoriju? Pošto je nisu znali, njima se nakon SFRJ istorija ponovila kao farsa, odnosno, ostali su bez svih tekovina stečenih oslobodilačkim ratovima od 1804. Što je još gore vlastitom krvlju su Sloveniji i Hrvatskoj dali državnost (Kraljevina SHS). Da su znali svoju pravu istoriju, naši političari bi 1918. uradili ono što su im Francuzi savetovali: omeđili granice vlastite države. Evo, skoro 100 godina nakon te poštene savezničke ponude Srbija nema svoje granice- ali ih ima Slovenija, Hrvatska, BiH, CG, Makedonija...Nepoznavanje istorije ili, zaborav vlastite istorije nijednom narodu nije ništa dobrog doneo i, zbog toga, Srbi moraju da uče "tajnu istoriju" svoga naroda.
 
sumljiv_tip:
Pa dobro, ali oni svakako nisu bili Sloveni, a mi jesmo, to malo komplikuje pitanje. Kada je doslo, ako je doslo, do tog prelaza, kada Srbi Sarmati postaju Srbi sloveni i kako? Da li ima konkretnih istorijskih dokaza o tome?
Kliknite za proširenje...

Od autentičnih slovenskih plemena istorija poznaje Neure, Budine i tzv. "Skite- orače". Srbi, tj. Sarmati, živeli su u prijateljstvu sa ovim plemenima odvajkada. Bliže veze i mešanja počinju u Bosforskom kraljevstvu (IV vek pne) kojim su vladale neke sarmatske porodice od II veka n.e. Ovo mešanje se intenzivira sa seobama a od V veka istoričari počinju da prepoznaju Slovene kao Slovene, pre toga su ih zvali Srbi- Sklavini (Sloveni). Na Balkanu slovenizacija se nastavlja velikom provalom Avara i Slovena u VII veku. Zašto su se mešali? Sloveni su bili tzv. sedelačko stanovništvo, zemljoradničko, a Srbi su bili ratnici- nomadi i stočari. Dakle, ekonomski interesi su bili presudni.
 
supertruper:
Od autentičnih slovenskih plemena istorija poznaje Neure, Budine i tzv. "Skite- orače". Srbi, tj. Sarmati, živeli su u prijateljstvu sa ovim plemenima odvajkada. Bliže veze i mešanja počinju u Bosforskom kraljevstvu (IV vek pne) kojim su vladale neke sarmatske porodice od II veka n.e. Ovo mešanje se intenzivira sa seobama a od V veka istoričari počinju da prepoznaju Slovene kao Slovene, pre toga su ih zvali Srbi- Sklavini (Sloveni). Na Balkanu slovenizacija se nastavlja velikom provalom Avara i Slovena u VII veku. Zašto su se mešali? Sloveni su bili tzv. sedelačko stanovništvo, zemljoradničko, a Srbi su bili ratnici- nomadi i stočari. Dakle, ekonomski interesi su bili presudni.
Kliknite za proširenje...

Словени су лингвистичка категорија, и њихова генеза је везана за Балкан.
Од Медитерана до Балтика постојала је језичка целина са својим дијалектским прелазима.То се лако види и сад.
Словенски језици су имали више гласовних промена вероватно због тога што су живели у великим градовима па су и више и брже причали, у односу на северњаке.

Специфични словенски језик, или дијалект, највероватније је везан за Трипољску цивилизацију, чија је генеза везана за Балкан..
 
Poslednja izmena:
D-1:
Skiti, oni o kojima pise Herodot i koji su povezani sa identitetom Arama, Sarmata, trackog su porekla.

Megjutim ima i Kelto - skita, a i onih koji se vezuju za druge entitete.

Pojam "skit" generalno se odnosi na "NOMADA", t.s. grupacije koja "SKITA" (zivi skitajuci).
Kliknite za proširenje...

E s ovim se slažem, Skiti i Sarmati, o kojima piše Herodot, žive na ogromnoj teritoriji da bi bili svi istog porijekla...
 
sumljiv_tip:
Zar nisu Skiti sorta Iranaca?
Kliknite za proširenje...
Kritikuje me Mićo što se ne priključim diskusiji. Evo, da uskočim. Ako uzmeš činjenicu da je farsiju (i pored velikog arapskog i turskog uticaja) od indoevropskih jezika najbliža balto-slovenska grana, i činjenicu da su ih brkali odnosno povezivali kao Skitosarmate odgovor je da, ali ne ovakvih Iranaca kakve danas vidiš.
 
supertruper:
...
Da su znali svoju pravu istoriju, naši političari bi 1918. uradili ono što su im Francuzi savetovali: omeđili granice vlastite države. Evo, skoro 100 godina nakon te poštene savezničke ponude Srbija nema svoje granice- ali ih ima Slovenija, Hrvatska, BiH, CG, Makedonija...Nepoznavanje istorije ili, zaborav vlastite istorije nijednom narodu nije ništa dobrog doneo i, zbog toga, Srbi moraju da uče "tajnu istoriju" svoga naroda.
Kliknite za proširenje...
Постоји ли нека књига у којој могу да прочитам о "тајној историји"?
 
evo sta ima o njima na wikipediji:

"Срби се први пут помињу у првом веку после Христа (69-75. године) у књизи Плинија Цецилија Секундуса "Познавање природе" и то у латинизованом облику – Серби (Serbi). Плиније пише: "Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси".[8] Срби су ту забележени као народ који живи на територији североисточне обале Црног мора, у Сарматији, северно од Кавказа, па се из тога претпоставља да су Срби били сарматско (иранско) племе.[9]

Помен српског имена налазимо затим у делу "Географија" египатског научника Клаудија Птолемеја (пре 175. године). Он племе Срба бележи тако да постоји на подручју Закавказја, пишући: "Између Кераунског горја и реке Ра смештени су Оринеји и Вали и Срби".[10]

Србе у Сарматији такође помињу и Тацит, Прокопије, Јорданес, Вибијус и Ајнхард.[1"

i ovo mi je recimo bilo zanimljivo:

"Византијски цар, Константин VII Порфирогенит у својој књизи "Book Of Ceremonies66" назива Хрвате и Србе именима "Krevatas" и "Sarban", што представља интересантну сличност са именом пуштунске племенске групе."
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Š
  • Anketa Anketa
Hrvati vs Srbi
4 5 6
Odgovora
146
Pregleda
2.418
Ovi jedan
Ovi jedan
M
Da li su Srbi nezahvalan narod?
5 6 7
Odgovora
159
Pregleda
2.270
ZabranjeniLegenda
ZabranjeniLegenda
Ride the lightning
Zašto Srbi Rusima opraštaju genocid silovanja Srbije 1945.?
4 5 6
Odgovora
126
Pregleda
2.486
Mrkalj
Mrkalj

Back
Top