POTPUNI PREOKRET – BRITANCI OBJAVILI DOKUMENTE: Vrh Republike Srpske nije imao plan da osvoji Srebrenicu, SNAGE BiH SU ISPROVOCIRALE NAPAD!
4 januara 2020
Napad Srba na Srebrenicu isprovocirale su bh. snage (kako piše u originalu), a Pale nisu imale plan da se osvoji enklava, već je do napada došlo na inicijativu lokalnog komandira, navedeno je u deklasifikovanim dokumentima Vlade Britanije, koji su objavljeni na sajtu nacionalnog arhiva te zemlje.
U zvaničnom dokumentu Ministarstva odbrane te zemlje od 11. jula 1995. godine opisuju se događaji koji su prethodili dešavanjima u Srebrenici, kao i reakciji holandskog bataljona UN nakon što su u nju ušle trupe Vojske RS, prenosi RTRS.
„Nedavni napadi armije bosanskih Srba na Srebrenicu su izazvani konstantnim bosansko-hercegovačkim napadima u prethodna tri meseca na njihove rute snabdevanja južno od enklave. Napadi ove armije su gotovo sigurno pokrenuti od strane lokalnog komandira i mi ne mislimo da su deo plana iz Pala da se pregazi enklava“, istaknuto je u dokumentu, a u njemu se pod Palama smatra tadašnji zvanični vrh Republike Srpske.
U sledećem pasusu je navedeno da je napad izvršen samo s jednom četom i četiri tenka, čime se sugeriše nepostojanje većeg napada.
Ovaj napad opisan je u drugom dokumentu, uz isticanje da su bh. snage tokom srpskog napada na enklavu ubile jednog pripadnika holandskog kontingenta.
Dalje se navodi da se kontingent povukao u svoju bazu u Potočarima nakon što je NATO otkazao vazdušne udare na srpske položaje iz straha da bi Srbi mogli streljati 30 holandskih vojnika koje su uzeli za taoce. Iz Han Pijeska, gde je bila srpska komanda, objašnjeno je, kako je rečeno u dokumentu, da je zarobljavanje Holanđana samovoljni lokalni akt, te da će Holanđani biti oslobođeni tokom dana.
U narednom pasusu se sugeriše da Srbi nisu planirali ulaz u Srebrenicu, već da su se na to odlučili nakon što su konstatovali da je otpor Armije RBiH slab.
„Akcija armije bosanskih Srba je direktan odgovor na pritisak na njihove linije komunikacije, a ona je reagovala tako što je pritisnula bh. snage nazad ka Srebrenici. Kada su Srbi uvideli da je otpor slab, bili su u mogućnosti da krenu dalje od onoga što su originalno planirali. To ih je dovelo u direktnu konfrontaciju s UN, pa je za Srbe bilo veoma teško da se ponize vraćanjem na početne pozicije“, opisano je u dokumentu.
Dalje se navodi da bi uključivanje vazdušnih NATO napada Srbi mogli shvatiti kao stavljanje na suprotnu stranu. Obaveštajni podaci, kako se dalje navodi, ukazuju na to da Srbi nisu planirali širenje aktivnosti na druge enklave jer su, kako je objašnjeno, njihove trupe bile razvučene usled junske ofanzive oko Sarajeva, koju su protiv njih pokrenule bh. trupe.
„Ne verujemo da problem Srebrenice ukazuje da bi Goražde moglo biti u većoj opasnosti nego ranije. Čak i ako bi eskaliranje situacije oko Goražda ostalo opcija armije bosanskih Srba, oni ne bi mogli da lansiraju ofanzivu s bilo kakvim realnim izgledom u povoljan konačni ishod“, navedeno je, čime se ponovo indirektno sugeriše da srebrenička ofanziva nije bila planirana.
U dokumentima je više puta izražavana sumnja na ono što se dešavalo oko Srebrenice. U jednom dokumentu su naglašene i „mračne sumnje“ kanadske vlade zašto su bh. snage u Srebrenici pružile slab otpor, te je postavljeno pitanje da li to i Srbi i bh. strana žele da UNPROFOR ode.
Opisujući ono što se dešavalo nakon ulaska Vojske RS u Srebrenicu, naglašeno je da je general Ratko Mladić zapretio da će otvoriti vatru na holandski kamp ako ne razoružaju ostatak bh. trupa koji se navodno tu nalazio. U izveštaju se tvrdi da u holandskom kampu nije bilo naoružanih pripadnika Armije RBiH, već oko 3.000 civila, te oko 20.000 ljudi izvan kampa, mahom žena i dece.
„Holandski bataljon je učinio sve što je bilo moguće da pronađe tih 2.000 naoružanih pripadnika Armije RBiH, ali oni su jednostavno nestali tokom noći, najverovatnije u smeru Tuzle. Bilo je tu prisutno još nešto trupa zapadno od enklave. Mladić je vodio psihološki rat“, naglašeno je.
Ministar odbrane Velike Britanije je, kako je istaknuto, razumeo tešku poziciju Holanđana i obećao da će učiniti sve što je moguće da Srbe pritisne da omoguće dotok humanitarne pomoći civilnom stanovništvu u osvojenoj enklavi. Objašnjeno je da su se na „odmeren“ odgovor prema Srbima odlučili i zato da ne bi ugrozili misiju UN u drugim enklavama.
„Morali smo da prihvatimo da je enklava sada u srpskim rukama, a da oni nemaju motiv da sarađuju“, naglašeno je, uz napomenu da Britanija mora odgovorno davati realistične izjave jer, kako je naglašeno, britanske trupe ne bi bile u mogućnosti da odbrane Goražde u slučaju srpskog napada.
Holanđani su istovremeno isticali da je takođe nerealno očekivati da oni mogu nešto uraditi u Srebrenici, te su poručili da pozivi da se umešaju nisu od pomoći da se deeskalira situacija.
„Bilo kakav napor da osvojimo Srebrenicu zahtevao bi hiljade trupa, a pitanje je da li bi i to dalo željeni rezultat. Nemamo razloga da se osjećamo poniženo time što Bosancima (muslimanima) pokušavamo doturiti humanitarnu pomoć. Ali, ako bi trupe UN tokom povlačenja morale ostaviti oružje i opremu, to bi onda bila druga priča“, naglašeno je u oceni ministra odbrane Britanije. Ministar je, dodaje se, rekao da bi Britanija poštovala odluku Holanđana da se povuku iz Srebrenice ako ocene da je to neophodno.
Nema dokaza da je Beograd upravljao PVO sistemima u BiH
Ne postoje dokazi da je Beograd uključen u upravljanje protivvazdušnim raketama bosanskih Srba kojima su pretili NATO avionima, navedeno je u depeši delegacije Velike Britanije pri NATO sedištu u Briselu.
Ovaj dokument sačinjen je radi procene o eventualnim vezama koje bi Srbija mogla imati sa sistemima koji su se nalazili na teritoriji koju je tada kontrolisala Vojska Republike Srpske (VRS) tokom NATO kampanje u leto 1995, a brifing je dao zamenik načelnika vojne komande.
„On je pružio nove podatke o vezama PVO bosanskih Srba s Beogradom. Iako je postojala fizička povezanost sistema, deo sistema kojim raspolažu bosanski Srbi mogao je operisati potpuno samostalno, čak i u slučaju da se veze pokidaju“, istaknuto je u ovom dokumentu, naslovljenom na jul 1995. godine.
