3 Немачки документи, поред осталог (види: Иван Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, Лондон 1969, стр. 44–46), откривају да су партизани (делови Прве и Друге пролетерске бригаде) и усташе током фебруара, марта и априла 1942. године извели низ напада на Дангићеве четнике у источној Босни.
Партизанско-усташка борбена сарадња против четника у источној Босни била је добро позната Немцима и они су је забележили у неколико војних извештаја из тог периода.
Неке од њих потписао је сам генерал Бадер, главнокомандујући немачких, усташких и домобранских снага у Босни. У десетодневном извештају који је 20. марта 1942. поднео команди Југоистока, Бадер је скренуо пажњу да
„између хрватских комуниста, усташа и из Црне Горе наступајућих делова пролетерске бригаде изгледа да је постигнут споразум по коме се ове групе не боре једне против других“.
Једанаест дана касније, он је јављао да се
„усташе, домаћи партизани и на крају наступајуће банде из Црне Горе боре овде (у источној Босни – И. А) раме уз раме против борбених српских снага под Дангићевом командом.“
У априлу 1942. положај четника у источној Босни стално се погоршавао. Они се нису могли одржати у Дрињачи, коју су им усташе преотеле 8. априла.
Зато је Бадер 10. априла могао да јави да је
„четничка група Дангић јако разбијена у борбама са хрватском војском и усташама, у сарадњи са комунистима…”
Немачки извештај од 17. априла потврдио је вест да
„партизани и усташе заједно иду против Дангића“,
а 20. априла Бадер је обавештавао претпостављену команду у Солуну да је:
„Стање на српско-хрватској граници и даље нејасно и затегнуто, јер се партизани не боре против усташа него само против Дангићевих присталица…”.
Тридесетог априла Бадер је јављао да су неуспешни напади на Братунац и Сребреницу показали да „остаци“ Дангићеве „групе“ нису више били у стању да постигну ни локалне успехе. Напротив, један број Дангићевих људи Немци и усташко-домобранске јединице заробили су у самој Босни или приликом покушаја да преко Дрине пређу у Србију, други су се повукли у непроходне планине, одакле су наставили борбу, док су остали налазили решења у невероватно замршеној војној и политичкој ситуацији када је многима у збеговима и шумама било врло тешко да се снађу у лавиринту усташа, Немаца, партизана и муслиманских милиција – у примирјима са локалним окупаторским посадама. ....
http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbra...si/arhiva/VD_2013-leto/65-2013-2-17-Zoric.pdf
ako je ovo vec bilo nek brisu modovi ...