Сарадња комуниста са усташама и Немцима

[Koča]

Народни музеј Чачак

 

[Дундурије]

Војвода Ђујић генералу Михаиловићу, 12. децембра 1943. године:

"Раније сам имао част да Вас известим о ликвидацији партизанске ратне флоте у Јадрану, а сада се радујем што могу да Вас обавестим, да је ликвидирано партизанско комунистичко ваздухопловство на подручју Краљевине Југославије, које се састојало из три апарата и то: двомоторни апарат ДО-17, двомоторни апарат ''бикер'' и мали апарат ''потез'' - ''рода'', сада сва три уништена.
Ови апарати били су у 1. ваздухопловној бази у Ливну. Људство 1. ваздухопловне комунистичке базе бројало је 74 стручњака.

Први апарат ДО-17 са хрватским пилотима, долетео из Мостара и предао се комунистима у Ливну 13. новембра о.г. са следећом посадом:
Кулушић Крунослав, рођен 1906. у Шибенику, активни официр у Југославији, у НДХ капетан извиђач.
Буковац Џемил, рођен у Д... Студент технике. У НДХ резервни поручник, војни пилот, наставник летења.
Табаковић Виктор, рођен у Бихаћу 1919, у НДХ поручник и ратни извиђач прве класе.
К... Џемил, рођен у Гацку 1911, у НДХ стожерни наредник и механичар стрелац.
Гргић Ђуро, рођен у Санском Мосту 1921, у НДХ водник механичар стрелац, није знао да лети у партизане.
Путарек Винко, рођен у Иванецу 1919, механичар, није знао да лети у партизане.

Како је овај апарат завршио достављам Вам у препису овај акт, којега су наши борци заробили у штабу 1. ваздухопловне базе у Ливну:
''Бр. 8 од 27. новембра 1943. године. Команданту 1. ваздухопловне базе Ливно. На дан 26. новембра т.г. добио сам наређење да за 27. новембар...припремим аеродром за спуштање авиона ДО-17, као и доручак за осам људи. На дан 27-ог, тачно у 6,30 часова, спустио се аероплан на аеродром. Време је било лепо и авион се спустио сасвим правилно, учинивши над аеродромом прописан школски круг. Мало затим, стигао је један камион из Ливна са неким старешинама. Док су они који су били одређени за први прелет доручковали, дотле је авион био спреман за лет.
Ја сам осматрао небо и приметио сам скупљање магле и облака на северу. Због тога сам пожурио, да се лети што пре. Авион је био спреман, мотори упаљени, сви су заузели своја места. Управо, када је авион требао да стартује, енглески мајор Ведерлеј сетио се, да му нема торбе са неким важним списима. Тражили су је сви и напослетку је нашли у стварима енглеског мајора Дикина. Ово тражење трајало је три до четири минута.

За цело ово време радила су оба мотора. Сада није стајало ништа на путу да авион полети, али управо, када је пилот дао гас и спремао се на старт појавио се од правца Главица од Гламоча, један немачки ловачки апарат летећи великом брзином у ниском бришућем лету право на наш апарат. На 50 м бацио је прву бомбу и тако је продужио даље бацати, тако да је последња бомба експлодирала на 10 м. далеко од репа нашега апарата.

Овај напад дошао је тако изненадно да нико од нас није чуо звук непријатељског апарата, вероватно због тога што су оба мотора нашега апарата радила. Људство које је било око апарата сво се разбежало. Ја сам успео да се склоним у један јарак. Пошто је непријатељски авион бацио бомбе почео је да сасвим ниско кружи изнад нашег апарата и да митраљира. За кратко време успео је да запали наш авион, који је потпуно изгорео са свим пртљагом који се у њему налазио.

Од бомби погинули су енглески мајор Ведерлеј, енглески капетан Најт, Рибарољи (треба: Рибар Лола - прим. М.С), Божо Уршић. Од митраљеских зрна погинули су политички комесар ваздухопловства Сава Керековић, Херцигоња и Кузмић. Ово се све догађало у времену од 9 до 9,40 часова 27. новембра 1043. године. Молим да се спроведе најстрожија и најенергичнија истрага.

Ја бих по овоме могао да дадем неке сугестије и то:
1. - Апсолутно искључено је и немогуће је, да је непријатељски авион наишао сасвим случајно, него је сигурно сасвим тачно знао час и место поласка нашега авиона. Ово се допуњује тим што, од како је ДО-17 долетео из Мостара и предао се није било никаквих непријатељских извиђања ни бомбардовања нашега аеродрома.

Када се ДО-17 дигао са аеродрома у Гламочу, сигурно се и непријатељски авион у исто време дигао са аеродрома у Бањалуци. То значи, да је непријатељ имао тачне податке, који су сасвим сигурно достављени радиограмом.

2. - Правац и низак лет такође доказује потпуну обавештеност непријатељског апарата. Требало би на основу напред изложеног предузети следеће мере.
Испитати са које је наше радио станице обавештена савезничка команда у Италији о времену и месту поласка нашега авиона, као и на који је начин извештена. Којим је знаком и којом шифром.

3. - Испитати детаљнијим начином да ли је избегличка Југословенска влада у Каиру могла да на неки начин дозна за одлазак авиона или можда неки кругови који су блиски тој влади, јер њима никако није у интересу одлазак наших делегата у савезничке штабове.

Водник 1. ваздухопловне базе Марко Ковачић, с.р.''

Као што видите овде су запечатили своју судбину два енглеска официра и поред осталих Рибар Лоло, који је пошао у Италију као делегат Титове владе. Наши борци заробили су такође један документ, из кога се види, да је требало да иду у Италију следећа лица: првим авионом потпуковник Владо Велебит, потпуковник Милоје Милојевић, Иво Рибар члан Врховног штаба, мајор Дикин, члан енглеске мисије, инж. Милентије Поповић.

Другим авионом потпуковник Макс Бајић, заставник Бошко Ивановић, заставник А... мајор Уехтерле, члан енглеске мисије, М... сототененте батаљона ''Гарибалдијеве'' партизанске дивизије. Можда мајор Хунтер, члан енглеске мисије. Претпостављам да ни једна ова група није одлетела, пошто су апарати уништени а три Енглеза побијена, тј. осим ове двојице, који се помињу у средњем акту.
Погинуо је и трећи Енглез, када су 8. децембра упали у Ливно 11 (Немци). Тај трећи Енглез био је или мајор Беахен, или мајор Хунтер. Други комунистички апарат, ''бикер'', пребегао је партизанима 9. октобра о.г. из Загреба. Са њим је долетео К... Јосип. Рођен у Загребу 1921. године, железнички чиновник, у НДХ активни војни пилот.

Овај апарат уништен је 8. о.м. од стране 11 у часу када је покушао да се дигне и полети у Италију. Том приликом, настрадали су у њему неки путници, чија имена још нисмо дознали, сем енглеског мајора Дикина или Хунтера, за којега се зна да је сигурно подлегао тешким ранама које је задобио, а пре смрти изјавио, да је пошао у штаб ђенерала Михаиловића, али да су га партизани заробили." 284

284 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 8\1.

 

[Nina]

U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, nalazi se arhiva neprijateljskih jedinica Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638 u kojem se čuva original Sporazuma o saradnji komunista i ustaša
Prenosimo vam SPORAZUM u celosti:
* Član 1 - Vođstvo hrvatskog narodnog oslobodilačkog ustaškog pokreta s jedne strane i vođstvo komunističke stranke s druge strane svesni su težine svoga položaja koji dolazi od zajedničkog neprijatelja, svake jugoslovenske vlade i srpskog naroda kao nosioca srpske hegemonije (nadmoćnost) i podržavaoca svakog režima koji sputava, smeta i tupi nade:
a) kod hrvatskog naroda da će ikada doći čas oslobođenja ispod srpskog jarma,
b) kod komunističkih masa da traže saveznike u rušenju postojećeg stanja, ma kakve poglede taj saveznik imao na poredak i formu države po postignutom uspehu.
* Član 2 - Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava.
Vođstvo hrvatskog oslobodilačkog ustaškog pokreta predoseća da bi bez promene postojećeg stanja hrvatski narod podlegao jugoslovenskoj lukavosti i srpskoj hegemoniji i nudi saradnju svima porobljenima Jugoslavije i komunističkoj stranci posebno, da ubrzaju tok događaja sredstvima i načinima prema uputima svoga vođstva.
* Član 3 - Vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta obavezuje se da će sve štrajkaške demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunističke formacije potpomagati i u njima učestvovati. Vođstvo komuniegičke partije smatrajući hrvatski ustaški pokret jakim činiocem i pomagačem urušenju postojećeg stanja, obećanje svaki podržak i potporu u ostvarivanju ustaških ideala.
Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati, sve svađe i zadevice između jednih i drugih; u napisima, ličnom razgovoru i itd…, a u slučajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne druge bez prigovora pomagati, naročito uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, kao što je istaknuto u tačci dva ovog sporazuma.
* Član 4 - U slučaju lokalnih nesporazuma dužnost je lokalnog vođstva ustaškog pokreta i komunistrpke stranke da sve sukobe odnah likvidiraju, a svaka formacija o tome svoje starije jedinice obavjestnti. Neskladnost načelne naravi rešava vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovenske komunističke partije.
CILJ:
Jugoslovenska komunnstička stranka kojoj je Zakon o zaštiti države od 1922. god., onemogućena akcija slobodnog kretanja i rada sa jedne, i vođstvo hrvatskog oslobodilačkog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajednički i sporazumo DUŽNOST zajedničke borbe i međusobnog pomaganja u svakom slučaju potrebe do postignutog cilja: raspadanja jugoslovenske države i uništavanje svega što je srpsko i pravoslavno.
Sremska Mitrovica, juni-lipanj 1935. godine
Za komunistnčku stranku
Moša Pijade, s.r.
Za ustaški oslobod. hrv. pokret
Dr. Mile Budak, s.r. advokat
http://www.telegraf.rs/vesti/politi...ica-kojim-su-zeleli-da-uniste-srbe-foto-video

 

[Koča]

Да би избегао уништење од стране Срба након терора у Црној Гори, Тито је побегао у Западну Босну, у договору са Немцима и усташама

 

[Koča]

Овде треба напоменути да је Тито најприсније сарађивао са Павелићем и Немцима у Загребу током лета и јесени 1942. Док је Велебит био акредитован код ђенерала Хорстенауа Андрија Хебранг био је веза са Павелићевим усташама. Тито је 17. новембра 1942. чим је стигао у простор Бихаћа, упутио писмо ђенералу Хорстенау, после дискусије са капетаном Хајсом, капетаном Кулићем и инжињером Ханс Отом, нудећи прекид непријатељства као што је напоменуо 11. марта 1943, приликом исте понуде Немцима. Италијани нису сметали Титу приликом бекства из Црне Горе преко њихове зоне коју су тек евакуисали јер су били у сарадњи са Титом. О томе је ђенерал Хорстенау јавио Хитлеровом штабу: "Италијани су били пасивни за време Титовог легендарног "Другог марша". " Командант Хрватске ђенерал Литерс видео је у Хрватској војсци живу резерву оружја за партизане. Глајзе Хорстенау је обавестио 13. августа 1943. "да је хрватска војска нови снабдевач оружја за партизане." Опет ђенерал Литерс известио је да су домобрани "постали институција за снабдевање Тита оружјем, муницијом и одећом. Михаиловић је све то знао и редовно обавештавао преко Енглеза Владу у Лондону. У депеши број 1493 од 23. априла 1943. Михаиловић је јавио: "По договору са усташама комунисти су побегли испред Немаца у Босни. Усташе су их наоружали и сад их и даље снабдевају оружјем и муницијом да би продужили борбу са Србима изнад НДХ. Павелић сад тежи да уз помоћ Немаца очисти НДХ од наших одреда и успостави власт. Комунисти сад воде само и једино борбу са одресима југословенске војске. "


Радоје и Живан Кнежевић, Слобода или смрт. Према:
Валтер Хаген, стр 142.
Герт Фрицке, Цроатен 1941-1944, Фрајбург 1972, стр 75

 

[Koča]

Мартовски преговори:

Познато је да је Тито током мартовских преговора нарочито строго забрањивао било какве акције против Немаца и усташа. О томе сведочи и Каше који каже да "Титове јединице не само у западној, централној и источној Босни, већ ни у Славонији све до краја прве декаде маја 1943 нису имале никаквих акција против немаца и усташа"

Перо Симић
(стр 389 , ВА, 907-46-4)

- Партизани су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег Немци укажу, па исто тако и против Енглеза приликом искрцавања (на јадранском мору)

(стр 386, Архив Словеније, Дедијер, к 189- записник са преговора)

 

[Koča]

Перо Симић, Звонимир Деспот - Тито, строго поверљиво

 

[Koča]

SUSRET SA ISTORIJOM: Tito ustašama omogućio da sa sovjetima oslobađaju Srbiju


Kako su Pavelićevi sledbenici dobili priliku da se "operu" 1944. godine; Moskva im ponudila da učestvuju u borbama protiv Nemaca u zamenu za život


http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...a-omogucio-da-sa-sovjetima-oslobadjaju-Srbiju

Godinu dana pre nego što ga je Tito promovisao u oslobodioca Srbije, Mesića je Hitler odlikovao dvaput, a Pavelić tri puta. Hitler Železnim krstom drugog stepena i Železnim krstom prvog stepena, a Pavelić Vojničkim redom željeznog trolista četvrtog stepena, Vojničkim redom željeznog trolista drugog stepena, s pravom na naziv vitez i veliki vitez hrvatskog željeznog krsta, čime je automatski stekao pravo da titula vitez postane sastavni deo njegovog imena i prezimena.

Po povratku iz Moskve u Rumuniju, Tito je Mesiću u Krajovi priredio i ručak, a samo tri meseca kasnije, 1. decembra 1944, Odeljenje zaštite naroda, Ozna, pripremilo je strogo poverljivi dosije, u kome se pominje "ustaški faktor" u ovoj jedinici i citira zagrebački "Hrvatski narod" od 27. juna 1943, gde su objavljeni najvažniji biografski podaci o "Mesić vitez Marku".

O Mesićevom ustašluku i Pavelićevim ordenima kojima ga je okitio, sasvim sigurno je, bar preko "Hrvatskog naroda", bio dobro upoznat i Ivan Krajačić, glavni Titov i Staljinov obaveštajac u Zagrebu.


...Na ovom skupu, na kome je ustašama oprošten genocid nad Srbima, na kome je Srbija prvi put postala "rođena, voljena zemlja" srpskog naroda, na kome su srpski komunisti "posumnjali u srpsko ime", Kosovo i Metohija i Sandžak nisu ni pomenuti.

 

[Mstislav]

Bogami pokojni Simic Pera moze da pozavidi kalve naslednike ima u Vucelinom tabloidu.

 

[Koča]

Bogami pokojni Simic Pera moze da pozavidi kalve naslednike ima u Vucelinom tabloidu.

комунистички "ослободиоци"

 

[Mstislav]

Sta ces, drugih nije bilo u opticaju.

 

[Koča]

Sta ces, drugih nije bilo u opticaju.

Te 1944. godine došli su mnogi srpski neprijatelji da ''oslobađaju'' Srbiju od nje same. Dejvid Martin je zapisao tipičnu izjavu jednog Srbina iz toga doba: ''Oslobađaju nas ustaše, balisti, Italijani, Bugari... Ukratko, ''oslobađaju'' nas svi oni koji su nas godinama klali''.

 

[banebeograd]

Te 1944. godine došli su mnogi srpski neprijatelji da ''oslobađaju'' Srbiju od nje same. Dejvid Martin je zapisao tipičnu izjavu jednog Srbina iz toga doba: ''Oslobađaju nas ustaše, balisti, Italijani, Bugari... Ukratko, ''oslobađaju'' nas svi oni koji su nas godinama klali''.

aj sto "oslobadjaju" nego te "oslobodioce" vode isti takvi ...ex feldvebeli recimo...

 

[Koča]

aj sto "oslobadjaju" nego te "oslobodioce" vode isti takvi ...ex feldvebeli recimo...

докле иде та болест и секташење показује управо Мстислав...још ће рећи да се Срби нису борили против окупатора него су то морале да ураде усташе за њих тј управо је то изјавио
или како протумачити ово

Sta ces, drugih nije bilo u opticaju.

њихова мржња према свему српском иде до те мере да им усташе ни најмање не сметају у својим редовима, ако се треба обрачунати са Србима...

 

[Mstislav]

Te 1944. godine došli su mnogi srpski neprijatelji da ''oslobađaju'' Srbiju od nje same. Dejvid Martin je zapisao tipičnu izjavu jednog Srbina iz toga doba: ''Oslobađaju nas ustaše, balisti, Italijani, Bugari... Ukratko, ''oslobađaju'' nas svi oni koji su nas godinama klali''.

Svi oslobadjali osim onih tvojih.

 

[Koča]

Svi oslobadjali osim onih tvojih.

ето, рекох ли ја докле иде болест

а овиме си вероватно хтео да кажеш, твоји комунисти и усташе заједнички против Срба (четника)? ослобађали Србију од саме себе

него где сте били до тада у Србији? заједно са све усташама били сте читав рат у НДХ ако се не варам? па вам требало енглескo оружје, муниција и авијација, 414.000 црвеноармејаца и 80.000 усташа да "решавате питање Србије"

 

[Mstislav]

Mozda, ali zato ih je bilo bar deset puta vise samo u Bosni posle povlacenja gde se vodila najzesca borba. Nisu ostali kao ovi tvoji u Srbiji pod zenskom suknjom da cekaju neke bolje dane.

 

[Koča]

Mozda, ali zato ih je bilo bar deset puta vise samo u Bosni posle povlacenja gde se vodila najzesca borba. Nisu ostali kao ovi tvoji u Srbiji pod zenskom suknjom da cekaju neke bolje dane.

Наравно кад су у НДХ имали заштиту, а из Србије их је протерао нико други до народ!

Врх КПЈ је читав рат у НДХ...а знамо и зашто Ако си Србин, читај мало мемоаре српских комуниста...пусти се "врховног"

Iz te staljinističko-kominternovske, antijugoslovenske i antisrpske političke doktrine (o čemu jasno govori jednostavno ignorisanje postojanja Srba!) proizaći će i ugovor koji su potpisali 17. aprila 1941. godine Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić (Antun Rob) u ime komunista, a Mile Budak i Lorković u ime ustaške NDH, o stvaranju Komunističke partije Nezavisne Države Hrvatske - pod uslovom da ona neće voditi nikakve akcije protiv ustaške vlasti2 - što predstavlja priznanje hrvatskih komunista da je »božija tvorevina« NDH, ostvarenje sna hrvatskog naroda kroz hiljadu godina, kako je izjavio Andrija Hebrang, 13. juna 1941. godine.

Ako tada nije bilo poznato široj partijskoj i vojnoj javnosti ono što će izbiti u javnost tek 80-ih godina - Titu - koji je u »raščišćavanje« situacije u Hrvatskoj slao Blagoja Neškovića i Vlada Popovića - moralo je biti poznato da su Hebrang i Bakarić potpisali, 17. aprila 1941. godine, s Budakom i Lorkovićem sporazum o formiranju KP Hrvatske, lojalne ustaško-kvislinškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj!

PAVLE JAKŠIĆ, NAD USPOMENAMA I, RAD SVEDOČANSTAVA - BEOGRAD, str. 62, 285

Recenzenti
VLADIMIR DEDIJER, akademik
MIHAILO MARKOVIĆ, akademik






Да није лично врховни командант водио најжешће борбе? можда, ал с другарицама у пећини

Познато је какве су борбе водили, нпр у Источној Босни

U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''

U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''

Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**

Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.

 

[Mstislav]

Ne znam da se neki Srbin zvao Adolf, Hans, Aleksander, ali svakako za vas to Srbi, sluga uvek uzdize gospodara.

 

[Koča]

Ne znam da se neki Srbin zvao Adolf, Hans, Aleksander, ali svakako za vas to Srbi, sluga uvek uzdize gospodara.

али знаш да се звао Јосип Броз

како је то у твојој интерпретацији народни херој Павле Јакшић постао Ханс?

најбоље вас је описао Антоније Ђурић

Нико се није тако лако, безболно, једноставно, напрасно, страсно, одрицао себе, свог бића, корена, имена, идетитета, својих предака, дедова и очева, своје културе и историјске прошлости као што су се одрицали људи овог тла и овог времена. Само се нама може догодити да нам заблуда буде ближа од стварности, загонетка од решења, слепило од јасног вида, магла од чистог хоризонта; само нама могу бити ближи људи незнаног корена и неиспитане прошлости од људи са именом, презименом и средњим словом оца и мајке, само се нама може догодити да дамо веру за неверу, умље за безумље.

Антоније Ђурић о српским титоистима
http://jadovno.com/arhiva/intervjui...togodisnjicu-srpskih-otadzbinskih-ratova.html

 

[banebeograd]

Наравно кад су у НДХ имали заштиту, а из Србије их је протерао нико други до народ!

Ako tada nije bilo poznato široj partijskoj i vojnoj javnosti ono što će izbiti u javnost tek 80-ih godina - Titu - koji je u »raščišćavanje« situacije u Hrvatskoj slao Blagoja Neškovića i Vlada Popovića - moralo je biti poznato da su Hebrang i Bakarić potpisali, 17. aprila 1941. godine, s Budakom i Lorkovićem sporazum o formiranju KP Hrvatske, lojalne ustaško-kvislinškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj!

svoj se svome raduje, vazda je tako bilo....

 

[Mstislav]

али знаш да се звао Јосип Броз

како је то у твојој интерпретацији народни херој Павле Јакшић постао Ханс?

најбоље вас је описао Антоније Ђурић

Нико се није тако лако, безболно, једноставно, напрасно, страсно, одрицао себе, свог бића, корена, имена, идетитета, својих предака, дедова и очева, своје културе и историјске прошлости као што су се одрицали људи овог тла и овог времена. Само се нама може догодити да нам заблуда буде ближа од стварности, загонетка од решења, слепило од јасног вида, магла од чистог хоризонта; само нама могу бити ближи људи незнаног корена и неиспитане прошлости од људи са именом, презименом и средњим словом оца и мајке, само се нама може догодити да дамо веру за неверу, умље за безумље.

Антоније Ђурић о српским титоистима
http://jadovno.com/arhiva/intervjui...togodisnjicu-srpskih-otadzbinskih-ratova.html

Pa pazi imas gomilu Srba Josipovica, cak i samih Josipa, ali koliko znamo tesko ima Adolfa.

 

[Koča]

Pa pazi imas gomilu Srba Josipovica, cak i samih Josipa, ali koliko znamo tesko ima Adolfa.

нарочито оних који су одликовани за клање Срба у Мачви и Подрињу у Великом рату...

па кад још тај исти Јосип Броз одликује једног Курта Валдхајма

него, јел то алудираш на оног Адолфа са којим су комунисти били у савезу 2 године ДСР-а или?

 

[Mstislav]

Broz nije odlikovan i unapredjen u cin vise, a valjda znas da su svi austrougarski oficiri promaknuti 1918.

 

[Koča]

Прва сребрна медаља за храброст за борбу против геака

Са својом 42. вражјом дивизијом Броз је крајем лета и у јесен 1914. прокрстарио сва главна попришта ратних окршаја у западној Србији – од Љубовије, Малог Зворника и Лознице до Крупња, Беле Цркве, Столица, Текериша, Ваљева, Мионице, Љига и Лајковца. Другим речима, учествовао је у борбама на Дрини, Гучеву и Мачковом камену, у знаменитим биткама на Церу и Колубари. А према ратним извештајима, и српске и аустријске војске, његова дивизија је одиграла важну улогу у опсади Београда и у окршајима код Умке, Остружнице, Бановог брда, Сењака, Аде Циганлије и Бежанијске косе. 17

У последњој, трећој офанзиви на Србију Броз и његови ратни другови успели су, почетком децембра 1914, да „освоје“ и Београд, који је српска војска из стратешких разлога привремено напустила. Царска штампа је писала о херојском освајању српске престонице, „oсвајачи“ су тим поводом организовали и свечану војну параду у Београду, а само десетак дана касније српска војска је истерала уљезе из града. 18 Брозов допринос аустроугарском кажњавању Србије верификован је и сребрном медаљом за храброст, која му је омогућила и брзо напредовање јер је свако одликовање у војсци двојне монархије аутоматски пратило и одговарајуће унапређење. Тако је млади Броз, што због сребрене медаље за храброст, што због великих губитака Аустроугарске, за кратко време на српском ратишту догурао до команданта пуковске извиднице. Постао је старији водник, што је био највиши подофицирски чин, а ускоро је постављен и за ордонанс официра своје 42. вражје дивизије и добио униформу„са три ширита“, како му се једанпут омакло да каже.19

Брозово учешће у овом рату аутентично потврђују и две његове фотографије настале на почетку рата. Обе у походу на Србију. Прва, снимљена крајем септембра 1914, публикована је 3. октобра у загребачком Илусtрованом лисtу, са потписом: „Шанчеви наших војника на Дрини у Босни, у којима се дочекује [српски] непријатељ, а у којима се такођер, по више ноћи спава“. Друга је објављена 11. новембра 1914, на првој страници загребачког Јуtарњеg лисtа, уз знатно ширу легенду него код прве. Уз напомену да је снимљена „у рововима на Дрини“, речено је да борци 42. вражје дивизије Србе називају „геацима“, а да је 25. пешадијски пук, од свих аустроугарских формација, најдубље ушао на српску територију, све до једног села код Ваљева. Наведено је и да се 42. вражја дивизија „сада налази на српском тлу“ и да је убила седамсто Срба, а уредништво овог листа је хрватским борцима на крају пожелело да и даље „мељу“ Србе. 20

TITO I SRBI, KNJIGA 1 (1914–1944), Pero Simić, Laguna, 2016.