Сарадња комуниста са усташама и Немцима

[mupi]

rece covek cija je cela istorija falsifikat...covek koji prica tudjim jezikom...inace:

23. ANALIZA NEMACKIH GUBITAKA OD CETNIKA I PARTIZANA
Tokom Drugog svetskog rata Jugoslovenska vojska je ubila 3.910 Nemaca,od kojih 1.459 u Aprilskom ratu 1941. i 200 u formacijama koje su se borile van Otadzbine (piloti). Posle Aprilskog rata Jugoslovenska vojska je ubila jos 2.251 Nemca, od kojih 1.662 pre 25. septembra 1944, kao dana kada su se na Dunavu oruzane formacije Komunisticke partije Jugoslavije spojile sa Crvenom armijom. Po godinama, gubici Nemaca od Jugoslovenske vojske u Otadzbini bili su:

- 1941. godine> 241,
- 1942. godine> 114,
- 1943. godine> 888,
- 1944. godine> 1.008 (od toga 419 pre i 589 posle 25. septembra).

Istovremeno, gubici Nemaca od partizana bili su:

- 1941. godine> 96,
- 1942. godine> 325,
- 1943. godine> 1.207,
- 1944. godine> 908 (pre 25. septembra).320

Dakle, pre dolaska Crvene armije, partizani su ubili 2.536, a Jugoslovenska vojska 3.910 Nemaca. Istovremeno, cetnici su zarobila 2.600, a partizani simboli;an broj Nemaca. Kada se ra;unaju samo Nemci poginuli od cetnika (1.662), prednost je na strani partizana, a kada se racunaju i zarobljeni, prednost je na strani cetnika. U oba slucaja razlika nije velika, niti su u pitanju visoke cifre, bitne za ishod rata.

Miloslav Samardzic, Srbi protiv Vermahta, str. 140

________________________

inace u jednom danu cetnici su ubili u bici za Visegrad, 5.oktobra 1943, 200 Nemaca, koje su izbrojali prisutni saveznicki oficiri

Avgust-decembar 1943 - Izvestaji iz britanskih i americkih izvora koji se odnose na akcije i sabotaze Mihailovicevih snaga i na represalije protiv Mihailovicevih Srba,
Dejvid Martin, Mreza dezinformacija - Cercilova jugoslovenska greska

Cela tvoja istorija je u stilu Samardžića Da preko 1400 poginulih Nemaca u aprilskom ratu...

1941.- 1945.sveukupni nemački gubici na području SFRJ
2.599 ubijenih, 5.820 ranjenih i 3.163 nestalih (1954, Beč)

Masoni u novoj vlasti | Ostali članci | Novosti.rs
www.novosti.rs/.../clanci.119.html:275981-Masoni-...‎Prevedi ovu stranicu
28. 11. 2002. – U poređenju sa nemačkim gubicima na teritoriji Jugoslavije za isti period - 2.599 ubijenih, 5.820 ranjenih i 3.163 nestalih (1954, Beč), a koje ...

Vidovdan.org • Погледај тему - утицај масона у Србији
forum.vidovdan.org › Друштво › Друштвене теме‎Prevedi ovu stranicu
26. 6. 2011. - 20 objava - 2 autori
"...za vrijeme njemačke okupacije u većini su se držali nacionalno ispravno. Uvijek su bili ... U poređenju sa nemačkim gubicima na teritoriji Jugoslavije za isti period - 2.599 ubijenih, 5.820 ranjenih i 3.163 nestalih (1954, Beč), a koje navodi dr Jozef Matl (za vreme rata kapetan Vermahta u Službi Abvera u

ps,tko čijim jezikom priča:
" (...) Svi Slavenski narodi kromje Serbalja vostočnog vjeroispovjedanija imaju svoje Rječnike...Mi ga samo trebamo...Ja sam takovij Rječnik preduzeo i već skupio. On će pomenutim potrebama udovletvoriti. Soderţavaće sve Serbske rjeĉi, koe se nalaze u Rjeĉnicima: (koi e samo imenom Serbskij), Dellabelli, Belostencu, Jambrešiću, Stulliju, Hajmu; imaće jošt' ednu tretinu pravih serbskih rjeĉi, koe se ni u ednome, ot rečenih Rječnika, ne nalaze.«
(Sabrana dela Vuka Karadžića, 2. tom, Prosveta, Beograd, 1966. – Objavlenie o serbskome Rječniku )

Dakle, iz ovoga je jasno vidljivo, da od slavenskih naroda samo Srbi sve do polovice 19-og veka nisu imali svoj reĉnik.

 

[mupi]

Четници никада нису преговарали са усташама већ искључиво са домобранима и са представницима локалне цивилне власти.Корист је била обострана они неће више да убијају србски народ на том простору а четници са друге стране неће да праве проблеме.
Синчић је ваљда био ХСС-овац и представник локалне власти у Книну.
Борбе за Прозор и Јабланицу се дешавају увелико после пробоја обруча.Операција "Вајс" је операција здружених немачких, италијанских и усташких снага да униште партизанску слободну територију тзв.Бихаћку републику у западној Босни и нема везе са борбама у Прозору и Јабланици које су уследиле после тога.
Мислим где је извор за постовани текст и ко је аутор, ниси ваљда ти све ово саставио, немој само да ми кажеш да је хр.википедије.

Болдовано, замена теза, усташка власт је изазвала терор и тако присилила народ на отпор и устанак, то је редослед.

U gornjem delu mi objašnjavaš da nema nikakve razlike među ustaša,domobrana,legionara da bih sada sam pravio tu razliku.David Sinčić je ustaški poverenik za Knin, nekakva župa Bribir...

Ovde sam uzeo podatke:
http://www.google.hr/url?sa=t&rct=j...arcda-wywNWgYpw&bvm=bv.48572450,d.bGE&cad=rja

Borbe za Prozor i Jablanicu su proboji fronta
Bitka za Konjic februara 1943. bila je od presudnog značaja prema planu Vrhovnog štaba NOV i POJ za prodor Glavne operativne grupe u istočnu Hercegovinu, Sandžak i Crnu Goru. Po zamisli VŠ NOV i POJ, Treća divizija trebalo je da likvidira italijanske utvrđene garnizone Prozor, Jablanicu i Konjic, dok je Prva divizija imala glavni zadatak da obezbedi ovaj prodor od Sarajeva, a Druga od Mostara. Napadi na Prozor i Jablanicu okončani su uspehom.

Možeš ti da staviš još neku bitku Italijana i partizana?

 

[Ненад]

Znaci nije saradnja.
Rade Bulat: DESETI "ZAGREBAČKI" KORPUS NOVJ
http://www.znaci.net/00001/67.htm

И даље ми ипак није јасно оно што сам питао...

 

[mupi]

Лепо сам питао зашто против Загребачког и Славонског корпуса Немци и усташе нису предузели заиста озбиљну операцију као што су то чинили против партизанских јединица са српском већином, ако нећеш да одговориш немој. Нисам рекао да је то доказ сарадње, рекао сам да ми је то несхватљиво...

Možeš da objasniš zašto Nemci i ustaše nisu preduzeli nikakvu ozbiljnu operaciju protiv Četničke dinarske divizije koja im je velika pretnja?

 

[Лекизан]

U gornjem delu mi objašnjavaš da nema nikakve razlike među ustaša,domobrana,legionara da bih sada sam pravio tu razliku.David Sinčić je ustaški poverenik za Knin, nekakva župa Bribir...
Ovde sam uzeo podatke:
http://www.google.hr/url?sa=t&rct=j...arcda-wywNWgYpw&bvm=bv.48572450,d.bGE&cad=rja
Borbe za Prozor i Jablanicu su proboji fronta
Bitka za Konjic februara 1943. bila je od presudnog značaja prema planu Vrhovnog štaba NOV i POJ za prodor Glavne operativne grupe u istočnu Hercegovinu, Sandžak i Crnu Goru. Po zamisli VŠ NOV i POJ, Treća divizija trebalo je da likvidira italijanske utvrđene garnizone Prozor, Jablanicu i Konjic, dok je Prva divizija imala glavni zadatak da obezbedi ovaj prodor od Sarajeva, a Druga od Mostara. Napadi na Prozor i Jablanicu okončani su uspehom.
Možeš ti da staviš još neku bitku Italijana i partizana?

Нема разлике у томе зато што су сви они учествовали у самосталним или немачким операцијама против партизана и четника, нико од њих није спречавао злочине на то сам мислио, иначе је јасно да представљају три различите формације.
Наравно да га усташе нису поставиле као представника своје власти у Книну он тешко да би то био, и он као представник те локалне власти преговара са четницима.Навео сам само да је пре рата био ХСС-овац.
Обруч је пробијен још у Бихаћу, а Прозор и Јабланица падају у руке партизанима у њиховом наступању према Херцеговини.
У Коњицу је био мали италијански гарнизон, у борбама око Коњица учествују углавном партизани и четници капетана Лукачевића, то је почетак битке на Неретви између партизана и четника.
Па било је доста борби између италијана и партизана на подручју италијанске интересне зоне отуда и стрељања комунистичких симпатизера и одвођење у логоре.
Зашто мислиш да партизани и италијани нису водили борбе?

 

[robert v.]

Cela tvoja istorija je u stilu Samardžića Da preko 1400 poginulih Nemaca u aprilskom ratu...

1941.- 1945.sveukupni nemački gubici na području SFRJ
2.599 ubijenih, 5.820 ranjenih i 3.163 nestalih (1954, Beč)

Masoni u novoj vlasti | Ostali članci | Novosti.rs
www.novosti.rs/.../clanci.119.html:275981-Masoni-...‎Prevedi ovu stranicu
28. 11. 2002. – U poređenju sa nemačkim gubicima na teritoriji Jugoslavije za isti period - 2.599 ubijenih, 5.820 ranjenih i 3.163 nestalih (1954, Beč), a koje ...

Vidovdan.org • Погледај тему - утицај масона у Србији
forum.vidovdan.org › Друштво › Друштвене теме‎Prevedi ovu stranicu
26. 6. 2011. - 20 objava - 2 autori
"...za vrijeme njemačke okupacije u većini su se držali nacionalno ispravno. Uvijek su bili ... U poređenju sa nemačkim gubicima na teritoriji Jugoslavije za isti period - 2.599 ubijenih, 5.820 ranjenih i 3.163 nestalih (1954, Beč), a koje navodi dr Jozef Matl (za vreme rata kapetan Vermahta u Službi Abvera u

ps,tko čijim jezikom priča:
" (...) Svi Slavenski narodi kromje Serbalja vostočnog vjeroispovjedanija imaju svoje Rječnike...Mi ga samo trebamo...Ja sam takovij Rječnik preduzeo i već skupio. On će pomenutim potrebama udovletvoriti. Soderţavaće sve Serbske rjeĉi, koe se nalaze u Rjeĉnicima: (koi e samo imenom Serbskij), Dellabelli, Belostencu, Jambrešiću, Stulliju, Hajmu; imaće jošt' ednu tretinu pravih serbskih rjeĉi, koe se ni u ednome, ot rečenih Rječnika, ne nalaze.«
(Sabrana dela Vuka Karadžića, 2. tom, Prosveta, Beograd, 1966. – Objavlenie o serbskome Rječniku )

Dakle, iz ovoga je jasno vidljivo, da od slavenskih naroda samo Srbi sve do polovice 19-og veka nisu imali svoj reĉnik.

Vuk pod Srbima tu podrazumeva i Srbe katolike.

 

[mupi]

Нема разлике у томе зато што су сви они учествовали у самосталним или немачким операцијама против партизана и четника, нико од њих није спречавао злочине на то сам мислио, иначе је јасно да представљају три различите формације.
Наравно да га усташе нису поставиле као представника своје власти у Книну он тешко да би то био, и он као представник те локалне власти преговара са четницима.Навео сам само да је пре рата био ХСС-овац.
Обруч је пробијен још у Бихаћу, а Прозор и Јабланица падају у руке партизанима у њиховом наступању према Херцеговини.
У Коњицу је био мали италијански гарнизон, у борбама око Коњица учествују углавном партизани и четници капетана Лукачевића, то је почетак битке на Неретви између партизана и четника.
Па било је доста борби између италијана и партизана на подручју италијанске интересне зоне отуда и стрељања комунистичких симпатизера и одвођење у логоре.
Зашто мислиш да партизани и италијани нису водили борбе?

Dobro da si napisao da su ustaše,domobrani i legionari učestvovali u samostalnim ili nemačkim operacijama protiv partizana jer je taj podatak sporan na ovoj temi.


Činjenjica je da jednostavno kad se narodnooslobodioci bore rame uz rame sa italijanskim fašistima da onda Italijani više nisu fašisti nego antifašisti. A ti isti Italijani do tada vršili masovne zločine.

Talijani su zbog dva ubijena italijanska vojnika u oktobru 1942, spalili dio Srime i Vodica, nasumce su na ulicama ubili petero ljudi, a 26 zarobili. Šesnaestoro zarobljenih su potom streljali u logoru "hangaru" kod Vodica, a ostale su otpravili na robiju.
Talijanski general Alfonso Cigala Fulgozi je 16. novembra 1942. pokrenuo "veliku" vojnu operaciju kojoj je za cilj bilo uništenje Primoštena i njegovih sela u zaleđu. U napadu su sudelovala dva bataljona bersagliera, jedan odred karabinjera, šest baterija topova, četa lakih tenkova, jedna mornarska desantna četa, jedna torpiljarka, dva manja vojna broda i tri aviona. Primošten i njegova sela su bili sravnjeni sa zemljom.Napad aviona, brodova, tenkova i topova je trajao 10 sati, nakon čega su se bersaglieri, karabinjeri i mornari okomili na preživele. Do kraja dana pobijeno je 152 ljudi. Streljanjima koje je vršeno teškim mitraljezom komandovao je sam general Cigala. Kada se morala pogubiti jedna skupina žena i dece zakazao je mitraljez. Cigalu to nije smelo te je naredio da se skupinu raznese topovskim granatama. Njegovi vojnici su mu zbog tog čina nadenuli nadimak "stari krvnik".

Italijani i partizani nisu vodili velike bitke ili borbe jer jednostavno nisu bili sposobni za tako nešto.Italijani zbog kukavičluka (vrlo retko su napuštali naseljena mesta ),partizani do do kraja 1944 i dolaska Crvene armije nisu predstavljali nikakvu vojnu silu.Sve do tada partizanija se svodila na napade na manja mesta i bežaniju. Italija je kapitulirala godine dana pre,u septembru 1943.

Nakon italijanske kapitulacije s,na čitavom teritoriju od Rijeke pa sve do Crne Gore koji su Italijani kontrolisali, u dužini obale od oko 700 km i brojnih otoka - stajale su Nemcima za reokupaciju na raspolaganju snage u jačini od svega dve nemačke i jedne hrvatska divizija.Italijana je bilo preko 200 000 na teritoriju Jugoslavije.
Sve dalmatinske gradove su uibrzo zauzele nemačke jedinice. Split i Dubrovnik su uzeli pripadnici 7 ss Prinz Eugen , Šibenik i Zadar 114. lovačka divizija. Duži otpor kod Splita su pružili delovi divizije Bergamo, verovatno dobrovoljci pod komandom partizana jer bi cela talijanska divizija plus jake snage partizana (više hiljada boraca) verovatno mogla nadvladati nešto esesovaca i crnokošuljaša na Klisu. Junkersima su u Split poslani delovi 7 ss divizije iz Mostara i jedna ustaška grupa s ministrom Bulatom.

Zapravo Italijani su službeno 13. oktobra objavili rat Nemcima. Inače primirje sa saveznicima je stupilo na snagu još 8. septembra.
Normalno u isto vreme Nemci i njihovi podanici jurišaju prema moru da preuzmu italijanske pozicije....

 

[mupi]

[/B]Vuk pod Srbima tu podrazumeva i Srbe katolike.

Znači,svi imaju svoj rečnik sem Srba pravoslavaca?
Znaš da nije Vuk doneo Srbima pismenost a i ostalima? .

Genijalni pisac Meša Selimović, u svojoj znanstvenoj studiji: Za i protiv Vuka, , tvrdi da je čitav vek prije pojave Vuka, čistim narodnim srpskim jezikom pisao Gavril Stefanović Venclović. On je, pored ostaloga, od ukupno 6 novih znakova (slova, ili "pismena" ) koliko je Vuk uvrstio u svoju "azbuku" , koristio 3 – dž, ć i Ċ, objavivši i knjigu Crni bivo u srcu.
O tomu Selimović piše:
"Kad govorimo o našem narodnom jeziku, gotovo uvek polazimo od netačne činjenice, od mita, da je pravopisnu i jezičku reformu započeo i prvi formulisao Vuk. Učinili su to, međutim, drugi pre njega, sa manje ili više doslednosti i odlučnosti, jer Vuk nije pao s neba, već je došao posle mnogih ... preuzevši ideju koja je postojala..."
Na jeziku je radio i Savo Mrkalj.

Čak i najveći srpski istoričari slažu se u oceni da je V. S. Karadžić jedan od "najvećih srpskih nacionalista svoga doba" .
Zato ne treba čuditi da su se na njegove teorije naslanjali svi velikosrpski programi onoga vremena (a i kasnije), te da je njegovo "učenje" bila podloga za sustavno svojatanje drugih naroda i njihovih zemalja.

Vuk je sve štokavce na Balkanu (pa i šire) proglasio je Srbima i "ugradio u svoja "znanstvena" dela (najpoznatija su: Srbi svi i svuda - spis iz 1836. i Kovčežić za istoriju jezik i običaje Srba sva tri zakona, Beĉ, 1849.).
Ova, kao o mnoga druga djela i spisi, bili su u potpunom suglasju s Garašaninovim "Načertanijem" , samo što je Vuk svoje glavne teze svojatanja drugih naroda i njihovih podruĉja temeljio na jezičkoj ekspanziji.
Prisvojivši najrasprostranjeniji dijalekt među Slavenima (štokavski) tvrdnjama da je to isključivo srpski on je zastupao tezu da se srpski narod i njegov jezik rasprostiru
"od Adriatičeskoga mora do Timoka i od Crne Gore do Pešte i Sent-Andrie ..."

Ako ti veruješ u da su Hrvati katlički Srbi,demokratija je,sve je dozvoljeno.Samo što ovi dole nisu čekali na Vuka da nešto pametno napišu.

1501. godine, Marko Marulić piše svoj proslavljeni ep Istorija svete Judite u versih hrvacki složena – tiskan 1521. godine u Veneciji;

1538. godine, pjesnik iz Zadra, Petar Zoranić tiska prvi hrvatski roman u stihovima (Planine), u kojemu veliča ljubav prema hrvatskom narodu i njegovom jeziku;

Najveći hrvatski književnik iz Dubrovnika, Marin Držić (1508-1567.), piše svoja najznačajnija djela – Dundo Maroje (1550.), Novela od stanca (1551.), Skup (1553.), Pjerin, Mande i Arkulin itd.;

1556. godine, u Veneciji tiskana prva hrvatska svjetovna drama Robinja – djelo hvarskog vlastelina i pjesnika Hanibala Lucića (1485-1553.);

hvarski pjesnik Petar Hektorović (1487-1572.), napisao je spjev Ribanje i ribarsko prigovaranje (tiskan 1568. godine u Veneciji), u kojem s ljubavlju govori o hrvatskom moru i životu tamošnjih ribara;

slavni hrvatski znanstvenik rodom iz Šibenika Faust Vranĉić (1551-1617.) sastavlja 1595. godine petojezični rječnik, piše logiku, etiku, i znamenito djelo iz mehanike, Machinae novae;

od 1561. do 1568. godine, u hrvatskoj protestantskoj tiskari u Urachu objavljeni hrvatski prijevodi Novog Zavjeta i više od 20 drugih teoloških djela (namjera hrvatskih protestantskih svećenika koji su radili na tomu bila je da “božanstvenu istinu spoznavši…hrvatskim jezikom mej mnoge narode”, prošire, pa i među Slavene u Turskom carstvu;

Bartolomej Kašić (1575-1650.), isusovac, sastavio prvu hrvatsku gramatiku (Institutionum linguae illyricae libri duo – tiskana u Rimu 1604. godine);

Ivan Gundulić (1588-1638.), jedan od najvećih hrvatskih pjesnika, u Dubrovniku piše i prikazuje drame: Galatea, Armida, Posvetilište ljuveno, Arijadna i druge, te pastirsku igru Dubravka i veličanstveni ep Osman, a drama Suze sina razmetnoga smatra se najdotjeranijim djelom stare hrvatske knjiţevnosti;

1607. godine na zagrebačkom Gradecu isusovci otvaraju svoju gimnaziju u kojoj već prve godine ima 300 đaka, a 1627. godine isusovačka gimnazija otvara se i na Rijeci, 1636. godine u Varaždinu itd.

1658. godine u zagrebačkom franjevaĉkom samostanu utemeljen “studium philosophicum” s dva profesora, a potom i “studium theologicum generale”;

1670. godine otvorena je pavlinska gimnazija u Križevcima;

1671. godine lepoglavski Pavlini od pape Klementa X dobijaju pravo dodjele akademskih naslova (magisterija i doktorata) redovnicima koji naučavaju filozofiju ili teologiju, što im svojim ukazom potvrđuje iste godine i car Leopold I.;

Ivan Lucić (1604-1669.), utemeljitelj hrvatske kritičke historiografije, prikuplja građu i piše vrijedna povijesna djela (De regno Dalmatiae et Croatiae libri sex, najbolje djelo starije hrvatske historiografije do 15. stoljeća (tiskano u Amsterdamu 1673. godine), i Memorie storiche di Tragurio ora ditto Trau (tiskano u Veneciji 1673. godine);

oko 1704. godine u Splitu utemeljena “Akademija ilirička iliti slovinska” koja je okupljala književnike;

1726. godine gradi se cesta od Karlovca prema Bakru i Rijeci – tzv. Karolinska cesta;

1758. godine, isusovac i učenjak svjetskog glasa s područja fizike i astronomije, dubrovčanin Josip Ruđer Bošković (1711-1787.), u Beĉu objavljuje svoje djelo “Philosophiae naturalis theoria” ;

1767. godine u Splitu je utemeljena “Poljoprivredna akademija”, radi poboljšanja stanja u dalmatinskom agraru , iste godine, 7 srpnja, carica Marija Terezija osniva Hrvatsko kraljevsko vijeće, kao
središnju upravnu vlast u Banskoj Hrvatskoj;

od 1770. do 1779. godine, po nalogu Josipa II, gradi se nova cesta od Karlovca do Senja, tzv. Jozefinska cesta;

9. kolovoza 1776. godine, Marija Terezija potpisala ukaz o pripojenju grada Rijeke Hrvatskoj, a godinu dana poslije, Hrvatskoj su pripojene i luke Bakar, Bakarac i Kraljevica, u isto vrijeme u Zagrebu utemeljena Kraljevska akademija, najviša školska ustanova u tadašnjoj Hrvatskoj;

1781. godine (21. prosinca), Josip II izdaje patent o toleranciji, čime se pripadnicima svih vjeroispovjesti na teritoriju Monarhije daju puna prava (tako je već 1785. godine u Varaždinu utemeljena prva židovska općina, a u Zagrebu 1806. godine);

1848. godine hrvatski ban Josip Jelačić ukida kmetstvo u Hrvatskoj, čime su dokinuti dotadašnji feudalni društveni odnosi – u pismu od 25. travnja, Jelčić među ostalim kaže da se ukida “tlaka gospodska i svaka daća urbarialska”. ( podaci uzeti iz: Ilustrirana povijest Hrvata, izd. Stvarnost – Zagreb, tiskano Mariboru 1990., autori: prof. dr. Josip Adamček i drugi.

 

[robert v.]

Znači,svi imaju svoj rečnik sem Srba pravoslavaca?
Znaš da nije Vuk doneo Srbima pismenost a i ostalima? .

Genijalni pisac Meša Selimović, u svojoj znanstvenoj studiji: Za i protiv Vuka, , tvrdi da je čitav vek prije pojave Vuka, čistim narodnim srpskim jezikom pisao Gavril Stefanović Venclović. On je, pored ostaloga, od ukupno 6 novih znakova (slova, ili "pismena" ) koliko je Vuk uvrstio u svoju "azbuku" , koristio 3 – dž, ć i Ċ, objavivši i knjigu Crni bivo u srcu.
O tomu Selimović piše:
"Kad govorimo o našem narodnom jeziku, gotovo uvek polazimo od netačne činjenice, od mita, da je pravopisnu i jezičku reformu započeo i prvi formulisao Vuk. Učinili su to, međutim, drugi pre njega, sa manje ili više doslednosti i odlučnosti, jer Vuk nije pao s neba, već je došao posle mnogih ... preuzevši ideju koja je postojala..."
Na jeziku je radio i Savo Mrkalj.

Čak i najveći srpski istoričari slažu se u oceni da je V. S. Karadžić jedan od "najvećih srpskih nacionalista svoga doba" .
Zato ne treba čuditi da su se na njegove teorije naslanjali svi velikosrpski programi onoga vremena (a i kasnije), te da je njegovo "učenje" bila podloga za sustavno svojatanje drugih naroda i njihovih zemalja.

Vuk je sve štokavce na Balkanu (pa i šire) proglasio je Srbima i "ugradio u svoja "znanstvena" dela (najpoznatija su: Srbi svi i svuda - spis iz 1836. i Kovčežić za istoriju jezik i običaje Srba sva tri zakona, Beĉ, 1849.).
Ova, kao o mnoga druga djela i spisi, bili su u potpunom suglasju s Garašaninovim "Načertanijem" , samo što je Vuk svoje glavne teze svojatanja drugih naroda i njihovih podruĉja temeljio na jezičkoj ekspanziji.
Prisvojivši najrasprostranjeniji dijalekt među Slavenima (štokavski) tvrdnjama da je to isključivo srpski on je zastupao tezu da se srpski narod i njegov jezik rasprostiru
"od Adriatičeskoga mora do Timoka i od Crne Gore do Pešte i Sent-Andrie ..."

Ako ti veruješ u da su Hrvati katlički Srbi,demokratija je,sve je dozvoljeno.Samo što ovi dole nisu čekali na Vuka da nešto pametno napišu.

1501. godine, Marko Marulić piše svoj proslavljeni ep Istorija svete Judite u versih hrvacki složena – tiskan 1521. godine u Veneciji;

1538. godine, pjesnik iz Zadra, Petar Zoranić tiska prvi hrvatski roman u stihovima (Planine), u kojemu veliča ljubav prema hrvatskom narodu i njegovom jeziku;

Najveći hrvatski književnik iz Dubrovnika, Marin Držić (1508-1567.), piše svoja najznačajnija djela – Dundo Maroje (1550.), Novela od stanca (1551.), Skup (1553.), Pjerin, Mande i Arkulin itd.;

1556. godine, u Veneciji tiskana prva hrvatska svjetovna drama Robinja – djelo hvarskog vlastelina i pjesnika Hanibala Lucića (1485-1553.);

hvarski pjesnik Petar Hektorović (1487-1572.), napisao je spjev Ribanje i ribarsko prigovaranje (tiskan 1568. godine u Veneciji), u kojem s ljubavlju govori o hrvatskom moru i životu tamošnjih ribara;

slavni hrvatski znanstvenik rodom iz Šibenika Faust Vranĉić (1551-1617.) sastavlja 1595. godine petojezični rječnik, piše logiku, etiku, i znamenito djelo iz mehanike, Machinae novae;

od 1561. do 1568. godine, u hrvatskoj protestantskoj tiskari u Urachu objavljeni hrvatski prijevodi Novog Zavjeta i više od 20 drugih teoloških djela (namjera hrvatskih protestantskih svećenika koji su radili na tomu bila je da “božanstvenu istinu spoznavši…hrvatskim jezikom mej mnoge narode”, prošire, pa i među Slavene u Turskom carstvu;

Bartolomej Kašić (1575-1650.), isusovac, sastavio prvu hrvatsku gramatiku (Institutionum linguae illyricae libri duo – tiskana u Rimu 1604. godine);

Ivan Gundulić (1588-1638.), jedan od najvećih hrvatskih pjesnika, u Dubrovniku piše i prikazuje drame: Galatea, Armida, Posvetilište ljuveno, Arijadna i druge, te pastirsku igru Dubravka i veličanstveni ep Osman, a drama Suze sina razmetnoga smatra se najdotjeranijim djelom stare hrvatske knjiţevnosti;

1607. godine na zagrebačkom Gradecu isusovci otvaraju svoju gimnaziju u kojoj već prve godine ima 300 đaka, a 1627. godine isusovačka gimnazija otvara se i na Rijeci, 1636. godine u Varaždinu itd.

1658. godine u zagrebačkom franjevaĉkom samostanu utemeljen “studium philosophicum” s dva profesora, a potom i “studium theologicum generale”;

1670. godine otvorena je pavlinska gimnazija u Križevcima;

1671. godine lepoglavski Pavlini od pape Klementa X dobijaju pravo dodjele akademskih naslova (magisterija i doktorata) redovnicima koji naučavaju filozofiju ili teologiju, što im svojim ukazom potvrđuje iste godine i car Leopold I.;

Ivan Lucić (1604-1669.), utemeljitelj hrvatske kritičke historiografije, prikuplja građu i piše vrijedna povijesna djela (De regno Dalmatiae et Croatiae libri sex, najbolje djelo starije hrvatske historiografije do 15. stoljeća (tiskano u Amsterdamu 1673. godine), i Memorie storiche di Tragurio ora ditto Trau (tiskano u Veneciji 1673. godine);

oko 1704. godine u Splitu utemeljena “Akademija ilirička iliti slovinska” koja je okupljala književnike;

1726. godine gradi se cesta od Karlovca prema Bakru i Rijeci – tzv. Karolinska cesta;

1758. godine, isusovac i učenjak svjetskog glasa s područja fizike i astronomije, dubrovčanin Josip Ruđer Bošković (1711-1787.), u Beĉu objavljuje svoje djelo “Philosophiae naturalis theoria” ;

1767. godine u Splitu je utemeljena “Poljoprivredna akademija”, radi poboljšanja stanja u dalmatinskom agraru , iste godine, 7 srpnja, carica Marija Terezija osniva Hrvatsko kraljevsko vijeće, kao
središnju upravnu vlast u Banskoj Hrvatskoj;

od 1770. do 1779. godine, po nalogu Josipa II, gradi se nova cesta od Karlovca do Senja, tzv. Jozefinska cesta;

9. kolovoza 1776. godine, Marija Terezija potpisala ukaz o pripojenju grada Rijeke Hrvatskoj, a godinu dana poslije, Hrvatskoj su pripojene i luke Bakar, Bakarac i Kraljevica, u isto vrijeme u Zagrebu utemeljena Kraljevska akademija, najviša školska ustanova u tadašnjoj Hrvatskoj;

1781. godine (21. prosinca), Josip II izdaje patent o toleranciji, čime se pripadnicima svih vjeroispovjesti na teritoriju Monarhije daju puna prava (tako je već 1785. godine u Varaždinu utemeljena prva židovska općina, a u Zagrebu 1806. godine);

1848. godine hrvatski ban Josip Jelačić ukida kmetstvo u Hrvatskoj, čime su dokinuti dotadašnji feudalni društveni odnosi – u pismu od 25. travnja, Jelčić među ostalim kaže da se ukida “tlaka gospodska i svaka daća urbarialska”. ( podaci uzeti iz: Ilustrirana povijest Hrvata, izd. Stvarnost – Zagreb, tiskano Mariboru 1990., autori: prof. dr. Josip Adamček i drugi.

Pa ipak, na kraju se sve svodi na hromog Vuka. Vidiš, Vuk je živeo u jedno sretno doba za njega i njegove sposobnosti, u postnapoleonskoj Evropi, gde se počinje buditi nacionalni romantizam, pogotovo njemački nacionalni romantizam. Filozofi tog vremena počinju otvarati mnoga pitanja o pojedincu i državi. Između tih fenomena nalazi se narod. Postavlja se pitanje što je narod, ko ga čini, što je zajedničko, što čini jedan narod, što je bit naroda. Stvara se teorija "blut und boden", "krvi i tla". Istražuje se nacionalna svest, nacionalna mitologija. Svi su uključeni u taj rad. Gete, braća Grim, Ranke. Onu bitnu stvar koja povezuje pojedince u narod, oni pronalaze u jeziku. jezik oblikuje svest, pokazuje mitove. Jezik od pojedinaca čini jednu grupu, različitu od svih drugih. Po jeziku se razlikuju grupe, razlikuju se narodi.Narod je novi nosilac vlasti u državi, a jezik određuje njene granice. Počinje standardizacija jezika. Pre toga su se rečnici pisali da bi se različiti ljudi bolje razumeli, sada da bi bili što jedinstveniji.
U takvom svetu se pojavljuje Vuk, sa svojim pričama, narodnim pesmama, celim jednim univerzumom svesti jednog naroda. Oni u njemu pronalaze dokaz da svaki narod stvara svoju svest, da svaka država odražava svest tog naroda i da takva država najbolje odgovara tom narodu. Da nijedan stranac ne može nametati nekom narodu zakone koji ne izlaze iz njega. Ta teorija je osnov teorije o suverenitetu država s tim što je to kasnije prebačeno na pravo glasa.
Vuk je novoštokavski ijekavac. Oko njega je svuda novoštokavska ijekavština. on donosi pesme o Caru dušanu, o Kosovskom boju, o Knezu Lazaru: Ne o Tomislavu. Ne o Petru Krešimiru. Govornici toj jezika su različite veroispovesti, ali se izjašnjavaju da su srpske nacionalnosti. Oni su svesni svog porekla. Uopšte nije važno da li su ikad bili pravoslavci. Oni su bili Srbi. Vuk nije prvi koji je povezao Srbe i istočnohercegovačko narečje, ali je prvi koji je povezao jezik i govornike tog jezika i nacionalnu državu- Srbiju.
A Hrvate niko nije terao da uzmu istočnohercegovačko narečje kao književni jezik. Prvo što je napisano na njoj je 3. ili 4.-ti broj "Danice" koju je objavljivao Gaj. I to na nagovor Štrosmajera.

 

[Лекизан]

Dobro da si napisao da su ustaše,domobrani i legionari učestvovali u samostalnim ili nemačkim operacijama protiv partizana jer je taj podatak sporan na ovoj temi.

Činjenjica je da jednostavno kad se narodnooslobodioci bore rame uz rame sa italijanskim fašistima da onda Italijani više nisu fašisti nego antifašisti. A ti isti Italijani do tada vršili masovne zločine.
Talijani su zbog dva ubijena italijanska vojnika u oktobru 1942, spalili dio Srime i Vodica, nasumce su na ulicama ubili petero ljudi, a 26 zarobili. Šesnaestoro zarobljenih su potom streljali u logoru "hangaru" kod Vodica, a ostale su otpravili na robiju.
Talijanski general Alfonso Cigala Fulgozi je 16. novembra 1942. pokrenuo "veliku" vojnu operaciju kojoj je za cilj bilo uništenje Primoštena i njegovih sela u zaleđu. U napadu su sudelovala dva bataljona bersagliera, jedan odred karabinjera, šest baterija topova, četa lakih tenkova, jedna mornarska desantna četa, jedna torpiljarka, dva manja vojna broda i tri aviona. Primošten i njegova sela su bili sravnjeni sa zemljom.Napad aviona, brodova, tenkova i topova je trajao 10 sati, nakon čega su se bersaglieri, karabinjeri i mornari okomili na preživele. Do kraja dana pobijeno je 152 ljudi. Streljanjima koje je vršeno teškim mitraljezom komandovao je sam general Cigala. Kada se morala pogubiti jedna skupina žena i dece zakazao je mitraljez. Cigalu to nije smelo te je naredio da se skupinu raznese topovskim granatama. Njegovi vojnici su mu zbog tog čina nadenuli nadimak "stari krvnik".
Italijani i partizani nisu vodili velike bitke ili borbe jer jednostavno nisu bili sposobni za tako nešto.Italijani zbog kukavičluka (vrlo retko su napuštali naseljena mesta ),partizani do do kraja 1944 i dolaska Crvene armije nisu predstavljali nikakvu vojnu silu.Sve do tada partizanija se svodila na napade na manja mesta i bežaniju. Italija je kapitulirala godine dana pre,u septembru 1943.
Nakon italijanske kapitulacije s,na čitavom teritoriju od Rijeke pa sve do Crne Gore koji su Italijani kontrolisali, u dužini obale od oko 700 km i brojnih otoka - stajale su Nemcima za reokupaciju na raspolaganju snage u jačini od svega dve nemačke i jedne hrvatska divizija.Italijana je bilo preko 200 000 na teritoriju Jugoslavije.
Sve dalmatinske gradove su uibrzo zauzele nemačke jedinice. Split i Dubrovnik su uzeli pripadnici 7 ss Prinz Eugen , Šibenik i Zadar 114. lovačka divizija. Duži otpor kod Splita su pružili delovi divizije Bergamo, verovatno dobrovoljci pod komandom partizana jer bi cela talijanska divizija plus jake snage partizana (više hiljada boraca) verovatno mogla nadvladati nešto esesovaca i crnokošuljaša na Klisu. Junkersima su u Split poslani delovi 7 ss divizije iz Mostara i jedna ustaška grupa s ministrom Bulatom.
Zapravo Italijani su službeno 13. oktobra objavili rat Nemcima. Inače primirje sa saveznicima je stupilo na snagu još 8. septembra.
Normalno u isto vreme Nemci i njihovi podanici jurišaju prema moru da preuzmu italijanske pozicije....

Тај податак уопште није споран на овој теми као ни чињеница да су исти ти партизани склапали споразуме и са Немцима и са усташама када им је то одговарало.
Ти италијани нису вршили масовне злочине попут усташа над србским становништвом и зато су и били прихватљиви за четничке, без обзира што су били фашисти све до 1943.Репресалије су биле усмерене на партизане и њихове сараднике и помагаче.Злочина је било да се разумемо на свим странама па и оних почињених од италијана, разлика је једино број убијених.
Остао су дужан референце за ту операцију генерала Цигала.

Ти имаш стандардне стереотипе о италијанима које је створила послератна историографија, италијани били кукавице!, имали су једну од најјачих војски тада и имали довољно храбрости да изазову други светски рат, сигурно нису били кукавице.Нешто не видим да су се Немци претерано шетали по околини, а и усташе су више волеле "рад" у позадини уместо на борбеној линији.Партизани су други случај поредити их са немцима или италијанима нема никаквог смисла јер су они герилски покрет као и четници уосталом, делују у позадини, далеко од линија фронта, користе тактику нападни и бежи, у супротном би изашли немцима на црту у једној фронталној битки.
Италијани су имали на простору Југославије око 60 000 војника, не могу да се сетим где сам то прочитао па да дам референцу.

Као што видиш односи током другог светског рата били су и више него компликовани а ова тема је и отворена да то и покаже, како на једном простору наизглед заклети непријатељи могу да дођу до споразума гледајући првенствено своје интереса и не марећи много за светску поделу на блокове.Комунисти су тако врло вешто балансирали између Немаца и усташа на једној страни и савезника и Совјета на другој, да би се 1944 године по уласку црвене армије у Југославију сетили да су они уствари тотално на страни Совјета заборављајући да су они као и Совјети тај рат започели на оној другој страни, страни која ће изгубити рат.

 

[Ненад]

Možeš da objasniš zašto Nemci i ustaše nisu preduzeli nikakvu ozbiljnu operaciju protiv Četničke dinarske divizije koja im je velika pretnja?

Извини што нисам раније одговорио, волео бих да се и мени одговори али ајде. Немам времена да одговорим надугачко, па ћу сада кратко, а други пут ћу дуже.
Зато што им је у том тренутку партизански 8. корпус већа претња.
Осим тога, ДЧД није могла да предузима веће антиосовинске операције због могућности удара партизана с леђа.
Међутим Немци су дозволили ДЧД да изводи дефанзивне акције против усташа...

Сада да за Јуту специјално поновим питање, а и за тебе ако хоћеш да одговориш.
зашто против Загребачког и Славонског корпуса Немци и усташе нису предузели заиста озбиљну операцију као што су то чинили против партизанских јединица са српском већином?

 

[mupi]

Тај податак уопште није споран на овој теми као ни чињеница да су исти ти партизани склапали споразуме и са Немцима и са усташама када им је то одговарало.
Ти италијани нису вршили масовне злочине попут усташа над србским становништвом и зато су и били прихватљиви за четничке, без обзира што су били фашисти све до 1943.Репресалије су биле усмерене на партизане и њихове сараднике и помагаче.Злочина је било да се разумемо на свим странама па и оних почињених од италијана, разлика је једино број убијених.
Остао су дужан референце за ту операцију генерала Цигала.

Ти имаш стандардне стереотипе о италијанима које је створила послератна историографија, италијани били кукавице!, имали су једну од најјачих војски тада и имали довољно храбрости да изазову други светски рат, сигурно нису били кукавице.Нешто не видим да су се Немци претерано шетали по околини, а и усташе су више волеле "рад" у позадини уместо на борбеној линији.Партизани су други случај поредити их са немцима или италијанима нема никаквог смисла јер су они герилски покрет као и четници уосталом, делују у позадини, далеко од линија фронта, користе тактику нападни и бежи, у супротном би изашли немцима на црту у једној фронталној битки.
Италијани су имали на простору Југославије око 60 000 војника, не могу да се сетим где сам то прочитао па да дам референцу.

Као што видиш односи током другог светског рата били су и више него компликовани а ова тема је и отворена да то и покаже, како на једном простору наизглед заклети непријатељи могу да дођу до споразума гледајући првенствено своје интереса и не марећи много за светску поделу на блокове.Комунисти су тако врло вешто балансирали између Немаца и усташа на једној страни и савезника и Совјета на другој, да би се 1944 године по уласку црвене армије у Југославију сетили да су они уствари тотално на страни Совјета заборављајући да су они као и Совјети тај рат започели на оној другој страни, страни која ће изгубити рат.

Celokupne talijanske okupacione vlasti samo u Dalmaciji iznose 98 000 ljudi, koji raspolažu s 4300 topova, 160 aviona, 56 tenkova, 68 bornih kola, te preko 9000 motornih vozila.

Samo između Krke i Cetine se nalazilo 50 000 italijanskih vojnika.Divizije bergamo,Sasari i Eugenio di Savola te prištapske jedinice korpusa.(Split 13 000,Solin 1800,Klis 800.Kaštela 1000,Trogir 1200,Šibenik 8000,Sinj 3500,Vrlika 1800,Drniš 2200,Knin 9000,Omiš 2000...)

zbornik 7,t.13, knjiga 2,str 813-839
zbornik dokumenata IHRP Dalmacija str 546-547
(Pišu podaci za svako mesto i svaku jedinicu koja se u njemu nalazila u to vreme)

Italijani.....najgora vojska u 2SR-u, iako se za tu titulu kandiduju i Francuzi.Čak su ipolunaoružane Etiopljane na kraju morali slamati bojnim otrovima.Ionako je njihova uloga u aprilskom ratu bila paradna (tamo gde nisu naglavačke bežali)

Saveznici su Italiji prebrisali njeno sudelovanje u ratu iz sledećih razloga: hteli su je okrenuti protiv Nemaca, Britanci su videli tu zemlju u svojoj interesnoj sferi nakon rata, Roosveltu su se približavali izbori pa je računao na glasove Italoamerikanaca.Verovatno i jevrejski poticaj jer ovi nisu radili zločine prema jevrejima.
Uglavnom, Italijani su se prikazivali benignima, kao, svi su "trpili" fašizam koji je vladao 20-ak godina. Slično kao Austrijanci koji su sudjelovali u WW2 na nemačkoj strani, ali su nakon rata svi ispali žrtve Anschlussa.

Kada govorimo o ustaško partizanskoj saradnji trebali bi da izdvojimo domobranstvo.
Moral Domobranstva je naglo opao nakon 1942. jer su znali da nitko nema poverenja u njih, svi su ih smatrali jadnicima, ukinuta im je vrhovna komanda (!!!), to je valjda bila jedina vojska bez svoje komande u 2SR-u, svi komandanti su im smenjeni (čitaj oterani jer se nisu slagali s Poglavnikom) ili penzionisani, u konkurenciji s Ustaškom Vojnicom bilo im je jasno da vrh države favorizira UV, također su dobivali slabije oružje od UV-e premda su oni bili službena vojska države (!), u svojim redovima su imali mnogo ubačenih agenata i komunističkih simpatizera, ali sve u svemu kao celina Domobranstvo nije bila loša vojska.Kao i svaka druga vojska i ona je imala svoje loše jedinice (posadni zdrugovi), ali i elitne jedinice (gorski lovci, dio jägera, padobranci).
Pa ipak, u najdramtičniju bitku 2SR-a na ovim prostorima, bitku na reci Sutjesci (Pothvat Schwartz), Nemci nisu doveli ustaše, već 4. domobranski lovački sdrug.

 

[mupi]

Извини што нисам раније одговорио, волео бих да се и мени одговори али ајде. Немам времена да одговорим надугачко, па ћу сада кратко, а други пут ћу дуже.
Зато што им је у том тренутку партизански 8. корпус већа претња.
Осим тога, ДЧД није могла да предузима веће антиосовинске операције због могућности удара партизана с леђа.
Међутим Немци су дозволили ДЧД да изводи дефанзивне акције против усташа...

Сада да за Јуту специјално поновим питање, а и за тебе ако хоћеш да одговориш.
зашто против Загребачког и Славонског корпуса Немци и усташе нису предузели заиста озбиљну операцију као што су то чинили против партизанских јединица са српском већином?

Da ne dužimo dalje,morat ćeš da pitaš Nemce za odgovor.

Uglavnom vlasti NDH nikakvu veću operaciju nisu mogli da naprave bez Nemaca.Pojednostavljen,Nemci su odlučivali gde će da budu operacije.
Npr za vreme operacije Kozara su partizanske jedinice vršile prodor prema Bihaću ,vlasti NDH su hteli da izuzmu domobranske zdrugove da spreče taj prodor ,međutim Nemcima nisu dozvolili jer im je primarni interes bio sigurnost železničke pruge u svom okupaciskom području.

 

[mupi]

Pa ipak, na kraju se sve svodi na hromog Vuka. Vidiš, Vuk je živeo u jedno sretno doba za njega i njegove sposobnosti, u postnapoleonskoj Evropi, gde se počinje buditi nacionalni romantizam, pogotovo njemački nacionalni romantizam. Filozofi tog vremena počinju otvarati mnoga pitanja o pojedincu i državi. Između tih fenomena nalazi se narod. Postavlja se pitanje što je narod, ko ga čini, što je zajedničko, što čini jedan narod, što je bit naroda. Stvara se teorija "blut und boden", "krvi i tla". Istražuje se nacionalna svest, nacionalna mitologija. Svi su uključeni u taj rad. Gete, braća Grim, Ranke. Onu bitnu stvar koja povezuje pojedince u narod, oni pronalaze u jeziku. jezik oblikuje svest, pokazuje mitove. Jezik od pojedinaca čini jednu grupu, različitu od svih drugih. Po jeziku se razlikuju grupe, razlikuju se narodi.Narod je novi nosilac vlasti u državi, a jezik određuje njene granice. Počinje standardizacija jezika. Pre toga su se rečnici pisali da bi se različiti ljudi bolje razumeli, sada da bi bili što jedinstveniji.
U takvom svetu se pojavljuje Vuk, sa svojim pričama, narodnim pesmama, celim jednim univerzumom svesti jednog naroda. Oni u njemu pronalaze dokaz da svaki narod stvara svoju svest, da svaka država odražava svest tog naroda i da takva država najbolje odgovara tom narodu. Da nijedan stranac ne može nametati nekom narodu zakone koji ne izlaze iz njega. Ta teorija je osnov teorije o suverenitetu država s tim što je to kasnije prebačeno na pravo glasa.
Vuk je novoštokavski ijekavac. Oko njega je svuda novoštokavska ijekavština. on donosi pesme o Caru dušanu, o Kosovskom boju, o Knezu Lazaru: Ne o Tomislavu. Ne o Petru Krešimiru. Govornici toj jezika su različite veroispovesti, ali se izjašnjavaju da su srpske nacionalnosti. Oni su svesni svog porekla. Uopšte nije važno da li su ikad bili pravoslavci. Oni su bili Srbi. Vuk nije prvi koji je povezao Srbe i istočnohercegovačko narečje, ali je prvi koji je povezao jezik i govornike tog jezika i nacionalnu državu- Srbiju.
A Hrvate niko nije terao da uzmu istočnohercegovačko narečje kao književni jezik. Prvo što je napisano na njoj je 3. ili 4.-ti broj "Danice" koju je objavljivao Gaj. I to na nagovor Štrosmajera.

Sâm Vuk Stefanović Karadžić u svom čuvenom Kovčežiću piše: “Mnogi stariji spisatelji ove braće naše, zakona rimskoga, pisali su srpski čistije od našijeh ne samo svojega vremena, nego od mnogijeh i današnjeg.” Tu navodi Reljkovićev Satir, Došenovu Aždaju sedmoglavu i Kanižlićevu Rožaliju pa za njih kaže: “Ova su sva tri pomenuta spisatelja Slavonci.” Navodi zatim “dalmatinskog fratra Petra Kneževića iz njegove knjige 'Pisme duhovne razlike' koja je tiskana u Mlecima 1765., dakle opet prije prve knjige našega Dositeja.”
Ovdje Vuk nehotice priznaje da su hrvatski pisci - i čakavci i štokavci - bili davno prihvatili i uveli narodni jezik u književnost pa se Srbi mogu na njih samo ugledati. Oprezno izbjegava priznati da su ti pisci bili Hrvati te ih naziva pokrajinskim imenima, a za njihov jezik veli da je srpski!

Po čemu je štokavica srpska?
Poznati hrvatski pisci štokavci: Ivan Ivanišević, Petar Kanavelović, Jerolim Kavanjin, Andrija Vitaljić, Šiško Menčetić, Ivan Bunić Vučić, Dominko Zlatarić, Džore Držić, Marin Držić, Mavro Vetranović, Matija Divković, Nikola Nalješković, Nikša Ranjina, Andrija Kačić-Miošić, Matija Antun Relković, Filip Grabovac, Antun Kanižlić, Ivan Gundulić, Junije Palmotić...

Prvo hrvatsko djelo na štokavici: Vatikanski hrvatski molitvenik, oko 1400.
Prva hrvatska gramatika na štokavici: Bartol Kašić 1604.
Prvi hrvatski rječnik na štokavici: Jakov Mikalja 1649.
Hercegovački franjevac Ljudevit Lalić prije 300 godina sastavio je latinsko-talijansko-hrvatski (štokavski) rječnik na više od 1900 stranica

Vinodolski zakonik iz 1280. i Poljički statut iz 1440. godine, zovu narod i jezik hrvatskim. Prijepis Kronike popa Dukljanina iz XVI. stoljeća također. Brojni priređivači misala i evanđelja nazivaju jezik i pismo hrvatskim.
U staroj hrvatskoj književnosti izmedu 1500. i 1800. godine tako nazivaju jezik kojim pišu i Marko Marulić, Jerolim Kaletić, fra Bernardin Splićanin, Marko Pavičić, Andrija Dalla Costa, Dominik Gianuzzi (svi iz Splita), Nikola Nalješković, Dinko Zlatarić, fra Bernardin Pavlović, Marko Desrivaux Bruerović, Josip Gjurini (svi iz Dubrovnika), Rafael Levaković (Jastrebarsko), Ivan Vidalić (Korčula), Hanibal Lucić, Petar Hektorović, Marin Gazarović, Dominik Pavičić (svi s Hvara), Benedikt Zborošić (Trogir), Tomko Mrnavić, Nikola Palikuća, Mate Zoričić, fra Toma Babić (iz Šibenika i okolice), Ivan Filipović Grčić (Sinj), fra Filip Grabovac (Vrlika), Petar Zoranić, Juraj Baraković, Ivan Zannoti Tanzlinger, Šimun Klemenović, Anton Božin (svi iz Zadra), Ivan Pavlović Lučić i otac Andrija Kačić Miošić (iz Makarske), fra Lovro Sitović (iz Ljubuškog), August Vlastelinović i Juraj Radojević (iz Sarajeva), Franjo Glavinić, Stjepan Konzul Istranin i Antun Dalmatin (iz Istre)

Dositej Obradović (1739. - 1811.) bio je prvi koji je kod Srba, očito pod utjecajem sličnog rada Lomonosova među Rusima (1711. - 1764.), pokušao uvesti srpski narodni govor u srpsku knjigu. Vuk Karadžić (1787. - 1864.) morao je svladati velike teškoće da provede svoje reforme. Njegov je rad tek poslije smrti priznat u vlastitoj zemlji, uvođenjem službenog jezika u Srbiji 1868. godine. Vukovim radom ili tek službenom odredbom o srpskom književnom jeziku započinje svoj život srpski standard, koga prije uistinu nije ni bilo, kao ni srpske književnosti na narodnom jeziku.

Ako već 450 godina postoji bogata hrvatska književnost pisana čistim narodnim ikavskim i jekavskim govorom, i ako postoje nekoliko stoljeća prije ostali pisani spomenici, i ako kod Srba, prije Vuka, vlada tabula rasa, što je oboje potpuno jasno.
Ne samo u uvođenju jezika nego i u odabiranju i uzimanju jekavice za srpsku književnu upotrebu pošao je Vuk svjesno utrtim hrvatskim putevima. Srpski pisci nisu smatrali jekavicu srpskim vlasništvom. “Karadžićevo pisanje južnim narečjem (tj. jekavicom)”, veli Skerlić, “dotle u srpskoj književnosti neupotrebljavanim narečjem, nije se dopalo ondašnjim srpskim piscima, koji su bili iz ekavskih krajeva, i koji su već imali tradiciju, da je ekavsko narečje, književno narečje srpsko.”
Milovan Vidaković, Lukijan Mušicki i drugi bili su protiv jekavice pa su pisali Vuku da je se okani.
U jednoj svojoj knjizi (“Narodna srpska pesnarica, čast vtora, Beč, 1815., skupio Vuk Stefanović Karadžić”) objašnjava Vuk zašto sve pjesme nije donio u jekavici: “Da sam sve napečatio Hercegovački (npr. djevojka, djeca, vidjeti, lećeti i pr.), onda bi rekli Sremci, a osobito varošani i varoške: pa šta sada nama ovaj nameće Horvatskij jezik.”

Hrvati su u svojoj starijoj književnoj epohi imali više dobrih rječnika i slovnica (gramatika). Prepisat ću i njih, da se ne zaboravi. Slovnice: Kašić 1604., Križanić i Dellabella 1728., Reljković 1767., Lanosović 1778.; rječnici: Vrančić 1595., Mikalja 1649., Habdelić 1670., Dellabella 1728., Belostenec 1740., Jambrešić 1742., Stulli 1801., 1806. i 1810., itd.
Po dokazima dr. Marijana Stojkovića, “Kopitar je... potičući Vuka u Beču za narodni jezik, uputio ga upravo na hrvatske ('ilirske') leksikone i uvalio mu na putu u domovinu hrvatske rječnike u torbak, da po njima sakuplja, a da negovorene riječi u njima briše. Tako je došlo do Vukova rječnika (1818.).

 

[Ненад]

Da ne dužimo dalje,morat ćeš da pitaš Nemce za odgovor.

Uglavnom vlasti NDH nikakvu veću operaciju nisu mogli da naprave bez Nemaca.Pojednostavljen,Nemci su odlučivali gde će da budu operacije.
Npr za vreme operacije Kozara su partizanske jedinice vršile prodor prema Bihaću ,vlasti NDH su hteli da izuzmu domobranske zdrugove da spreče taj prodor ,međutim Nemcima nisu dozvolili jer im je primarni interes bio sigurnost železničke pruge u svom okupaciskom području.

Ок, да останемо за сада на томе...

 

[svarozic]

Sâm Vuk Stefanović Karadžić u svom čuvenom Kovčežiću piše: “Mnogi stariji spisatelji ove braće naše, zakona rimskoga, pisali su srpski čistije od našijeh ne samo svojega vremena, nego od mnogijeh i današnjeg.” Tu navodi Reljkovićev Satir, Došenovu Aždaju sedmoglavu i Kanižlićevu Rožaliju pa za njih kaže: “Ova su sva tri pomenuta spisatelja Slavonci.” Navodi zatim “dalmatinskog fratra Petra Kneževića iz njegove knjige 'Pisme duhovne razlike' koja je tiskana u Mlecima 1765., dakle opet prije prve knjige našega Dositeja.”
Ovdje Vuk nehotice priznaje da su hrvatski pisci - i čakavci i štokavci - bili davno prihvatili i uveli narodni jezik u književnost pa se Srbi mogu na njih samo ugledati. Oprezno izbjegava priznati da su ti pisci bili Hrvati te ih naziva pokrajinskim imenima, a za njihov jezik veli da je srpski!

Po čemu je štokavica srpska?
Poznati hrvatski pisci štokavci: Ivan Ivanišević, Petar Kanavelović, Jerolim Kavanjin, Andrija Vitaljić, Šiško Menčetić, Ivan Bunić Vučić, Dominko Zlatarić, Džore Držić, Marin Držić, Mavro Vetranović, Matija Divković, Nikola Nalješković, Nikša Ranjina, Andrija Kačić-Miošić, Matija Antun Relković, Filip Grabovac, Antun Kanižlić, Ivan Gundulić, Junije Palmotić...

Prvo hrvatsko djelo na štokavici: Vatikanski hrvatski molitvenik, oko 1400.
Prva hrvatska gramatika na štokavici: Bartol Kašić 1604.
Prvi hrvatski rječnik na štokavici: Jakov Mikalja 1649.
Hercegovački franjevac Ljudevit Lalić prije 300 godina sastavio je latinsko-talijansko-hrvatski (štokavski) rječnik na više od 1900 stranica

Vinodolski zakonik iz 1280. i Poljički statut iz 1440. godine, zovu narod i jezik hrvatskim. Prijepis Kronike popa Dukljanina iz XVI. stoljeća također. Brojni priređivači misala i evanđelja nazivaju jezik i pismo hrvatskim.
U staroj hrvatskoj književnosti izmedu 1500. i 1800. godine tako nazivaju jezik kojim pišu i Marko Marulić, Jerolim Kaletić, fra Bernardin Splićanin, Marko Pavičić, Andrija Dalla Costa, Dominik Gianuzzi (svi iz Splita), Nikola Nalješković, Dinko Zlatarić, fra Bernardin Pavlović, Marko Desrivaux Bruerović, Josip Gjurini (svi iz Dubrovnika), Rafael Levaković (Jastrebarsko), Ivan Vidalić (Korčula), Hanibal Lucić, Petar Hektorović, Marin Gazarović, Dominik Pavičić (svi s Hvara), Benedikt Zborošić (Trogir), Tomko Mrnavić, Nikola Palikuća, Mate Zoričić, fra Toma Babić (iz Šibenika i okolice), Ivan Filipović Grčić (Sinj), fra Filip Grabovac (Vrlika), Petar Zoranić, Juraj Baraković, Ivan Zannoti Tanzlinger, Šimun Klemenović, Anton Božin (svi iz Zadra), Ivan Pavlović Lučić i otac Andrija Kačić Miošić (iz Makarske), fra Lovro Sitović (iz Ljubuškog), August Vlastelinović i Juraj Radojević (iz Sarajeva), Franjo Glavinić, Stjepan Konzul Istranin i Antun Dalmatin (iz Istre)

Dositej Obradović (1739. - 1811.) bio je prvi koji je kod Srba, očito pod utjecajem sličnog rada Lomonosova među Rusima (1711. - 1764.), pokušao uvesti srpski narodni govor u srpsku knjigu. Vuk Karadžić (1787. - 1864.) morao je svladati velike teškoće da provede svoje reforme. Njegov je rad tek poslije smrti priznat u vlastitoj zemlji, uvođenjem službenog jezika u Srbiji 1868. godine. Vukovim radom ili tek službenom odredbom o srpskom književnom jeziku započinje svoj život srpski standard, koga prije uistinu nije ni bilo, kao ni srpske književnosti na narodnom jeziku.

Ako već 450 godina postoji bogata hrvatska književnost pisana čistim narodnim ikavskim i jekavskim govorom, i ako postoje nekoliko stoljeća prije ostali pisani spomenici, i ako kod Srba, prije Vuka, vlada tabula rasa, što je oboje potpuno jasno.
Ne samo u uvođenju jezika nego i u odabiranju i uzimanju jekavice za srpsku književnu upotrebu pošao je Vuk svjesno utrtim hrvatskim putevima. Srpski pisci nisu smatrali jekavicu srpskim vlasništvom. “Karadžićevo pisanje južnim narečjem (tj. jekavicom)”, veli Skerlić, “dotle u srpskoj književnosti neupotrebljavanim narečjem, nije se dopalo ondašnjim srpskim piscima, koji su bili iz ekavskih krajeva, i koji su već imali tradiciju, da je ekavsko narečje, književno narečje srpsko.”
Milovan Vidaković, Lukijan Mušicki i drugi bili su protiv jekavice pa su pisali Vuku da je se okani.
U jednoj svojoj knjizi (“Narodna srpska pesnarica, čast vtora, Beč, 1815., skupio Vuk Stefanović Karadžić”) objašnjava Vuk zašto sve pjesme nije donio u jekavici: “Da sam sve napečatio Hercegovački (npr. djevojka, djeca, vidjeti, lećeti i pr.), onda bi rekli Sremci, a osobito varošani i varoške: pa šta sada nama ovaj nameće Horvatskij jezik.”

Hrvati su u svojoj starijoj književnoj epohi imali više dobrih rječnika i slovnica (gramatika). Prepisat ću i njih, da se ne zaboravi. Slovnice: Kašić 1604., Križanić i Dellabella 1728., Reljković 1767., Lanosović 1778.; rječnici: Vrančić 1595., Mikalja 1649., Habdelić 1670., Dellabella 1728., Belostenec 1740., Jambrešić 1742., Stulli 1801., 1806. i 1810., itd.
Po dokazima dr. Marijana Stojkovića, “Kopitar je... potičući Vuka u Beču za narodni jezik, uputio ga upravo na hrvatske ('ilirske') leksikone i uvalio mu na putu u domovinu hrvatske rječnike u torbak, da po njima sakuplja, a da negovorene riječi u njima briše. Tako je došlo do Vukova rječnika (1818.).

ovaj tekst što si kopirao odnekud je veoma tendenciozno napisan, a ima dosta netačnih podataka... npr. Vinodolski zakonik je pisan na čakavskom i jedan je od rijetkih primjera hrvatskog jezika u srednjem vijeku, skoro sve se piše latinskim... Andrija Kačić Miošić svoj jezik naziva slovinski, a i mnogi drugi nabrojani nikada nisu pomenuli "hrvatski jezik"....

 

[Лекизан]

Celokupne talijanske okupacione vlasti samo u Dalmaciji iznose 98 000 ljudi, koji raspolažu s 4300 topova, 160 aviona, 56 tenkova, 68 bornih kola, te preko 9000 motornih vozila.
Samo između Krke i Cetine se nalazilo 50 000 italijanskih vojnika.Divizije bergamo,Sasari i Eugenio di Savola te prištapske jedinice korpusa.(Split 13 000,Solin 1800,Klis 800.Kaštela 1000,Trogir 1200,Šibenik 8000,Sinj 3500,Vrlika 1800,Drniš 2200,Knin 9000,Omiš 2000...)
zbornik 7,t.13, knjiga 2,str 813-839
zbornik dokumenata IHRP Dalmacija str 546-547
(Pišu podaci za svako mesto i svaku jedinicu koja se u njemu nalazila u to vreme)
Italijani.....najgora vojska u 2SR-u, iako se za tu titulu kandiduju i Francuzi.Čak su ipolunaoružane Etiopljane na kraju morali slamati bojnim otrovima.Ionako je njihova uloga u aprilskom ratu bila paradna (tamo gde nisu naglavačke bežali)
Saveznici su Italiji prebrisali njeno sudelovanje u ratu iz sledećih razloga: hteli su je okrenuti protiv Nemaca, Britanci su videli tu zemlju u svojoj interesnoj sferi nakon rata, Roosveltu su se približavali izbori pa je računao na glasove Italoamerikanaca.Verovatno i jevrejski poticaj jer ovi nisu radili zločine prema jevrejima.
Uglavnom, Italijani su se prikazivali benignima, kao, svi su "trpili" fašizam koji je vladao 20-ak godina. Slično kao Austrijanci koji su sudjelovali u WW2 na nemačkoj strani, ali su nakon rata svi ispali žrtve Anschlussa.
Kada govorimo o ustaško partizanskoj saradnji trebali bi da izdvojimo domobranstvo.
Moral Domobranstva je naglo opao nakon 1942. jer su znali da nitko nema poverenja u njih, svi su ih smatrali jadnicima, ukinuta im je vrhovna komanda (!!!), to je valjda bila jedina vojska bez svoje komande u 2SR-u, svi komandanti su im smenjeni (čitaj oterani jer se nisu slagali s Poglavnikom) ili penzionisani, u konkurenciji s Ustaškom Vojnicom bilo im je jasno da vrh države favorizira UV, također su dobivali slabije oružje od UV-e premda su oni bili službena vojska države (!), u svojim redovima su imali mnogo ubačenih agenata i komunističkih simpatizera, ali sve u svemu kao celina Domobranstvo nije bila loša vojska.Kao i svaka druga vojska i ona je imala svoje loše jedinice (posadni zdrugovi), ali i elitne jedinice (gorski lovci, dio jägera, padobranci).
Pa ipak, u najdramtičniju bitku 2SR-a na ovim prostorima, bitku na reci Sutjesci (Pothvat Schwartz), Nemci nisu doveli ustaše, već 4. domobranski lovački sdrug.

За коју годину важе ови подаци, овај податак од 60 000 који сам ја навео, а за који тренутно не могу да нађем референцу, се односи мислим на 1943, дакле негде око капитулације.
Е па сад тако можеш поред тих Италијана и Француза да спакујеш и војно неспособне Енглезе, па и Бугаре, Мађаре, па ни Хрвати нису ништа бољи, не видим неки њихов самостални војни учинак, и тако можемо да ређамо и даље не видим сврху.
Имали су срамне епизоде то је сигурно, нису баш ни неки јунаци.
У сваком случају италијани су били погодни за разговоре и четници су то користили а сву своју снагу усредсредили за борбе са усташама, немцима и комунистима.
Чекај па и домобрани су били државна војска, како нису имали команданте, као када би рекао да је немачки СС имао команданте а да Вафен СС или редовна војска није то имала.

 

[mupi]

За коју годину важе ови подаци, овај податак од 60 000 који сам ја навео, а за који тренутно не могу да нађем референцу, се односи мислим на 1943, дакле негде око капитулације.
Е па сад тако можеш поред тих Италијана и Француза да спакујеш и војно неспособне Енглезе, па и Бугаре, Мађаре, па ни Хрвати нису ништа бољи, не видим неки њихов самостални војни учинак, и тако можемо да ређамо и даље не видим сврху.
Имали су срамне епизоде то је сигурно, нису баш ни неки јунаци.
У сваком случају италијани су били погодни за разговоре и четници су то користили а сву своју снагу усредсредили за борбе са усташама, немцима и комунистима.
Чекај па и домобрани су били државна војска, како нису имали команданте, као када би рекао да је немачки СС имао команданте а да Вафен СС или редовна војска није то имала.

Podatak je sa kraja 1942 godine.
Npr u Kninu je u to vreme bila.
Komanda prištapske i pozadinske jedinice divizije Sasari
Komanda i prištapske jedinice 152.pešadiskog puka divizije Sasari s 3. bataljunom,četom minobacača 81 mmi 12. četom topova 47/32,
Komanda 34.artiljeriskog puka divizije Sasari sa prištapskim delovima i 1. i 2. artiljeriskim divizionom,
211.teritorijalni mobilni bataljon,
12. bataljon minobacača,157 mobilno-teritorijalni puk
6. minerski bataljon
7. Komanda Železničarskog bataljona i oklopni voz br 7
(svega oko 9 000 vojnika)


Proleća 1943 divizija Sasari se vraća u Italiju,Eugenio di Savola ide na prostor Rijeke i Gorskog kotara,ali se komandna trupa Zara pretvara u diviziju;
18.armiski korpus sa sedištem u Splitu obuhvata sledeće divizije:
-Sasari sa sedištem u Kninu do polovice aprila 1943
-Zara sa sedištem u Zadru
-Eugenio di Savola sa sedištem u Šibeniku
-Bergamo sa sedištem u Splitu
-6. armiski korpus sa sedištem u dubrovniku
-Mesina u Metkoviću
-Marche u Dubrovniku
Semo voga su bili4-6 bastaljona crnih košulja,obalna artiljerija,2 bataljona finansike straže,karabinjeri,mornarica,avijacija.

Bilo je mnogo više od 60 000 Italija koje navodiš za ceo prostor Jugoslavije.Tolika sila nije mogla da smiri situaciju.Porazi u Grčkoj,aprilskom ratu,severnoj Africi...Italijani su vojska bez pobede u celom ratu.
Ne možeš da meriš Engleze koji su praktički jedno vreme bili jedini suparnik Nemcima,Hrvate koji su jedini bili u Staljingradu,Bugari su ginuli i na našim prostorima,prvi ušli u Međimurje,došli do Blajburga...

Prilikom proglašenja NDH komandant celokupne oružane sile postaje Slavko Kvaternik.Nakon njegovog razlaza s Pavelićem u jesen 1942.
4. 8. 1941. osnovano je Ministarstvo Hrvatskog domobranstva (MHD), koje je u novembru 1942. preimenovano u Ministarstvo domobranstva (MINDOM), a januara 1943. u Ministarstvo oružanih snaga (MINORS).U sklopu ministarstva osnovan je Glavni stožer domobranstva
U martu 1942. osnovan je i Glavni stan Poglavnika kako bi koordinsao rad Domobranstva, Oružništva i Ustaške vojnice, no već krajem 1942. prestaje s radom. Osnivanjem MINORS-a u januaru 1943., Glavni stožer domobranstva preimenovan je u Glavnostožerni ured, čime je sveden na razinu samo jednog od ureda unutar Ministarstva te je prestao igrati važniju ulogu.
Kao što vidiš od početnog komandovanja, domobranstvo je postalo jedan ured vojske NDH.Smenjeni su oficiri Kvaternik,Rolf...Novembra 1944 nakon što su cele jedinice domobrana prelazile partizanima
Domobranstvo je spojeno s Ustaškom vojnicom u jedinstvene Hrvatske oružane snage.

 

[mupi]

ovaj tekst što si kopirao odnekud je veoma tendenciozno napisan, a ima dosta netačnih podataka... npr. Vinodolski zakonik je pisan na čakavskom i jedan je od rijetkih primjera hrvatskog jezika u srednjem vijeku, skoro sve se piše latinskim... Andrija Kačić Miošić svoj jezik naziva slovinski, a i mnogi drugi nabrojani nikada nisu pomenuli "hrvatski jezik"....

Ma nije uopšte bitno i nije tema.Poanta moga upisa je da nije sve počelo ni završilo sa Vukom.
Hrvati su imali svoj jezik,književost,gramatiku mnogo pre Vuka.Kao i Srbi.
Što su se Hrvati u vreme formiranja modernih nacija lukavo odlučili za štokavicu na uštrb kajkavice i čakavice i tako sebi omogućili kontinuitet pismenost zbog dubrovačke štokavske istorije može da se otvori posebna tema.

 

[Лекизан]

Ево један текст о убиству усташког кољача из Јасеновца Макса Лубурића ако је веровати интернет новинама.
Како сам убио усташког зликовца Макса Лубурића
http://srbin.info/2013/07/kako-sam-ubio-ustaskog-zlikovca-maksa-luburica-foto/
Илија Станић, сарајевски криминалац и сарадник УДБЕ као син усташе и због тога под сталним надзором југословенске тајне полиције, био је идеалан кандидат за удбашког егзекутора.

Након повратка у тадашњу Југославију, удбашки егзекутор, постао је славна звезда, новине су писале о њему, а постојала је реална могућност да га прими и одликује лично, Јосип Броз Тито. Међутим, до тога никада није дошло, наиме популарност Илије Станића у партијским круговима била је превелика и угрожавала је директно оне изнад њега у хијерархији, што је резултирало директним планом за ликвидацијом убице усташког генерала, од стране властитих људи. Иако се не може рећи како није добро финансијски ситуиран након овога, наиме, купљен му је ауто БМW, стан у Београду и стан у Сарајеву, плаћено му је школовање и нађен му је посао у Заводу за запошљавање тадашње Социјалистичке Републике БиХ, те је наравно и у готовини нешто зарадио, убиства су се увек добро плаћала. Осамдесетих се Станић повукао у миран живот, али распадом Југославије, Илија Станић постаје високопозиционирани функционер ХДЗ-а Босне и Херцеговине, све док га у првој половини деведесетих није као УДБИНОГ убицу разоткрио контроверзни, „Слободни тједник“.

Интересантна прича али мало пренадувана ако се ја питам, као и занимљив податак из ког слоја становништва су се врбовали Удбаши, занимљиво је и само време убиства.Злотвор је поживео читавих 25 година после рата.

 

[Koča]

Za vreme pregovora izmedju partizana i ustasa zamenik nacelnika Vrhovnog staba Narodnooslobodilacke vojske pisao je Titu 17-I-1943 da je ''potrebno da ih (ustase - I.A.) sto vise zadrzavamo na pregovorima, odugovlacimo pregovore i zavaravamo, kako bi nam ostalo dovoljno vremena da izvrsimo pregrupisanje snaga u cilju razbijanja i unistenja cetnika''

Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima
Zbornik 2-VII-1958, str. 429.

Dakle, jos jedan od brojnih dokaza ko su komunistima bili glavni neprijatelji....desavala su se razna paktiranja sa ustasama i Nemcima, a krajnji cilj je uvek bio unistenje cetnika...i sve to ne cini partizanski pokret ni antifasistickim, ni ''narodnooslobodilackim'' vec iskljucivo revolucionarnim...

 

[mupi]

Za vreme pregovora izmedju partizana i ustasa zamenik nacelnika Vrhovnog staba Narodnooslobodilacke vojske pisao je Titu 17-I-1943 da je ''potrebno da ih (ustase - I.A.) sto vise zadrzavamo na pregovorima, odugovlacimo pregovore i zavaravamo, kako bi nam ostalo dovoljno vremena da izvrsimo pregrupisanje snaga u cilju razbijanja i unistenja cetnika''

Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima
Zbornik 2-VII-1958, str. 429.

Dakle, jos jedan od brojnih dokaza ko su komunistima bili glavni neprijatelji....desavala su se razna paktiranja sa ustasama i Nemcima, a krajnji cilj je uvek bio unistenje cetnika...i sve to ne cini partizanski pokret ni antifasistickim, ni ''narodnooslobodilackim'' vec iskljucivo revolucionarnim...

Gde su bili ovi pregovori i tko ih je vodio sa ustaške strane?

 

[Koča]

Gde su bili ovi pregovori i tko ih je vodio sa ustaške strane?

ovo sam prepisao iz Avakumoviceve knjige koja je izasla u Londonu 1969. godine. Ovome samo prethodi sledeci uvod:

Veze pak koje su ponekad postojale sa ovim ili onim okupatorom, ili sa organima rezima koji su opstajali blagodareci nemackoj vojnoj sili, kao i prestanak prijateljstva posle potpisanih primirja, nisu bili monopol Mihailovicevog pokreta. Slicnu su taktiku upotrebili i titovci, s tom bitnom razlikom sto su neki od vodecih komunista imali dublje veze sa okupatorom i ustasama nego recimo Rade Radic sa Nemcima ili Blazo Djukanovic sa Italijanima.

nema drugih detalja kod Avakumovica ali je naveo izvor, Zbornik 2-VII-1958, str. 429. gde bi trebalo da se nalazi ono sto pitas. Sad sam pogledao i vidim da je bas ova knjiga uklonjena sa znaci.net. Pogledaj tom II, imas ih sve u nizu i bas fali knjiga broj 7...

 

[Koča]

Pаrtizаni su se sаstаli sа nemаčkim Vermаhtom preko 100 putа, а postoje dokаzi i o Titovom sаstаnku sа njimа 1943. godine / Piše: Velimir Gаjić

fbr monitor
Velimir Gаjić
July 2013

Trаgаjući zа odgovorom nа pitаnje: štа je zа Josipа Brozа dobro urаdio rimokаtolički sveštenik Krunoslаv Drаgаnović, koji je orgаnizovаo bekstvo Ante Pаvelićа u Južnu Ameriku u okviru аkcije „Pаcovski kаnаli“ (sа znаnjem britаnske obаveštаjne službe), ugledni novinаr Rаtko Dmitrović je nаpisаo: „Odgovor se i dаnаs nаlаzi u Beogrаdu. U jednoj od аrhivа i u glаvаmа nekoliko stаrаcа koji, plаšim se, nikаdа neće progovoriti.“ (Pečаt, br. 265 od 26. аprilа 2013. godine)

Ovo potvrđuje i lično iskustvo аutorа ovog tekstа sа „nekoliko stаrаcа“ koji, iаko duboko svesni svojih godinа, ne pristаju dа kаžu i nаpišu mаkаr delić onogа što dobro znаju! Ili dа isprаve ono što su do sаdа objаvili o pojedinim ličnostimа i dogаđаjimа!

Nа primer, o krаju Drаgoljubа Drаže Mihаilovićа ili Vere Miletić!

U rаtu nemа nevinih

Nemа rаtа u kome imа nevine strаne: svi su činili zločine u ime ostvаrenjа svog ciljа! Problem nаstаje kаdа se rаt zаvrši i kаd pobednik poželi dа se njegovi zločini nаsilno pripišu drugoj strаni, i nа krаju pokriju istorijskim zаborаvom.

Posаo nepristrаsnog istoričаrа jeste dа trаgа zа pisаnim izvorimа i nа osnovu njih rekonstruiše pojedine dogаđаje. Tаj posаo je prepun preprekа i mukotrpаn pа okolnosti, nа primer zаtvorenost аrhivskih fondovа, ponekаdа dovedu istrаživаčа dа odustаne od nаstаvkа poslа.

Slom Jugoslаvije i komunističkog sistemа 1991. godine imаo je brojne dаlekosežne posledice. Slom je, međutim, imаo i pozitivnih strаnа! Tаko je zа istoričаre nаstаlo vreme otvаrаnjа аrhivskih fondovа sа grаđom odveć interesаntnom а kojа je skrivаnа decenijаmа.

Poznаto je dа je jugoslovensko Ministаrstvo unutrаšnjih poslovа imаlo i svoje аrhivske fondove.

Teško je zаključiti dа li je ikаdа nаprаvljen inventаr svegа togа. Slučаjnim pronаlаscimа rаznorаznih reversа o pozаjmici tog mаterijаlа moguće su pretpostаvke o grаđi.

Tаko, nа primer, u Arhivu Jugoslаvije u fondu „Sаveznа komisijа zа verskа pitаnjа“ nаlаzi se dokument od 12. аprilа 1956. godine o primopredаji osаm kutijа аutentične, originаlne i verodostojne grаđe Srpske prаvoslаvne crkve od obnove Pаtrijаršije 1920. do Aprilskog rаtа 1941. godine. (Arhivsku grаđu je Sаveznа komisijа zа verskа pitаnjа predаlа Držаvnom sekretаrijаtu unutrаšnjih poslovа!)

Tаj dokument je objаvio 2009. istoričаr Veljko Đurić Mišinа u knjizi Vаrnаvа – pаtrijаrh srpski, strаnа 235), аli nikаkve reаkcije nije bilo. Nа žаlost, ni Pаtrijаršijа nije bilа previše zаinteresovаnа!

Otvаrаnje zаbrаnjenih аrhivskih fondovа u Sloveniji i Hrvаtskoj u odnosu nа Srbiju je uveliko odmаklo. Mogućnosti čitаnjа stručnih čаsopisа iz, nа primer, Zаgrebа, lаko se dа uočiti štа zа istoričаre znаče otvoreni fondovi.

Titovi prijаtelji u Nemаčkoj

Poznаvаoci istorije Nezаvisne Držаve Hrvаtske znаju dа je jedаn od nаjuticаjnijih Nemаcа nа njenu unutrаšnju politiku bio Zigfrid Kаše. (Nа suđenju 1947. u Zаgrebu Kаše je trаžio dа mu svedoči i Josip Broz Tito! Dа li to znаči dа su se poznаvаli i susreli u rаtu?)

Mаdа jugoslovenskа istoriogrаfijа nije „znаlа“ zа Kаšeovu poslerаtnu sudbinu, otvаrаnjem desetаk аrhivskih kutijа u Hrvаtskom držаvnom аrhivu dobijenih od Ministаrstvа unutrаšnjih poslovа, može se doći do dokumenаtа koji bаcаju sаsаvim drugаčije svetlo nа pojedine procese, ljude i dogаđаje 1941-1945. godine u Nezаvisnoj Držаvi Hrvаtskoj. Nа primer, predstаvnici nemаčkog Vermаhtа i pаrtizаnskog pokretа sаstаjаli su se više od 100 putа, uglаvnom nа severu Hrvаtske! (Nаdа Kisić Kolаnović, „Siegfried Kаsche: njemаčki pogled nа Hrvаtsku 1941. godine“, Čаsopis zа suvremenu povijest, 3, Zаgreb, 2011, 773-800)

U jugoslovenskoj istoriogrаfiji je tek 1973. pukovnik Miši Leković pomenuo tаkozvаne Mаrtovske pregovore. NJegovа knjigа Mаrtovski pregovori 1943. godine nije dаlа potpuniju sliku o pregovorimа specijаlnih izаslаnikа pаrtizаnskog Vrhovnog štаbа (Kočа Popović, Milovаn Đilаs i Vlаdimir Velebit) sа Edmundom Glezom fon Horstenаuom, nemаčkim opunomoćenim generаlom u Nezаvisnoj Držаvi Hrvаtskoj (i Zigfridom Kаšeom). Nešto konkretnije nаpisаo je Bogdаn Krizmаn u predgovoru knjige Joze Tomаsevicа Četnici u Drugom svjetskom rаtu, objаvljene u Zаgrebu 1979. godine.

Prvа četničkа enciklopedijа

U jugoslovenskoj publicistici i istoriogrаfiji nije objаvljen podаtаk o susretu Josipа Brozа Titа sа nemаčkim oficirimа. Doduše, jeste u srpskoj emigrаciji: prvi je to tvrdio Vukаšin Perović u Enciklopedijski i politički komentаr „genosidа“ – Prvа četničkа enciklopedijа, knjigа I/3, objаvljenа u Minhenu 1973.

Perović tvrdi dа je аdvokаt Vlаdimir Velebit, koji je bio prаvni zаstupnik jednog nemаčkog preduzećа u Morаvskoj, isposlovаo Brozu pаsoš (nа ime inžinjerа Tomаnekа) rаdi lаkšeg kretаnjа po Evropi. Iz tog vremenа dаtirа poznаnstvo Brozа i Jozefа Hribovšekа Bergeа, jednim od viših nemаčkih obаveštаjаcа u Beogrаdu, inаče prijаteljа Vlаdislаvа Ribnikаrа, vlаsnikа Politike. Kаdа je Broz krаjem mаjа 1941. iz Zаgrebа prispeo u Beogrаd, dočekаli su gа Hribovšek i Ribnikаr i smestili gа nа Dedinju… Dа li su Nemаci znаli zа sаstаnаk jugoslovenskih komunistа 4. julа?

Ni jedаn nemаčki generаl u svojim memoаrimа ne pominje rаtne susrete sа pаrtizаnskim vrhovnim komаndаntom. Tаko nа primer, Hermаn Nojbаher pominje slučаjаn susret u Adis Abebi, gde je on rаdio kаo specijаlni sаvetnik cаrа Hаilа Selаsijа а Broz bio u poseti! (Hermаn Nojbаher, Specijаlni zаdаtаk Bаlkаn, Beogrаd, 2005)

U rаdu nа rekonstrukciji nemаčke obаveštаjne službe u Jugoslаviji, komunističkа vlаst je аngаžovаlа svoje stručnjаke i oni su to odrаdili u formi 10 knjigа. Mаdа se ne znа koliki je bio tirаž, znа se dа je svаki primerаk bio numerisаn!

Međutim, ni u tim veomа vrednim knjigаmа nemа podаtаkа o susretimа visokih nemаčkih oficirа sа pаrtizаnskim. (Imа o plаnovimа zаjedničkih аkcijа protiv Britаnаcа!) Imа, doduše, u mаterijаlimа koji su služili u pripremi. Nа primer, krаtku belešku o susretu Brozа i Nojbаherа 1943! Jedаn tаkаv pаpir, koji je nаpisаo jedаn od „stаrаcа“ pominjаnih nа početku tekstа, video je svojevremeno i аutor ovog prilogа.


Velimir Gаjić

Izvor: Fakti.org
V.P.

 

[mupi]

Pаrtizаni su se sаstаli sа nemаčkim Vermаhtom preko 100 putа, а postoje dokаzi i o Titovom sаstаnku sа njimа 1943. godine / Piše: Velimir Gаjić

fbr monitor
Velimir Gаjić
July 2013

Trаgаjući zа odgovorom nа pitаnje: štа je zа Josipа Brozа dobro urаdio rimokаtolički sveštenik Krunoslаv Drаgаnović, koji je orgаnizovаo bekstvo Ante Pаvelićа u Južnu Ameriku u okviru аkcije „Pаcovski kаnаli“ (sа znаnjem britаnske obаveštаjne službe), ugledni novinаr Rаtko Dmitrović je nаpisаo: „Odgovor se i dаnаs nаlаzi u Beogrаdu. U jednoj od аrhivа i u glаvаmа nekoliko stаrаcа koji, plаšim se, nikаdа neće progovoriti.“ (Pečаt, br. 265 od 26. аprilа 2013. godine)

Ovo potvrđuje i lično iskustvo аutorа ovog tekstа sа „nekoliko stаrаcа“ koji, iаko duboko svesni svojih godinа, ne pristаju dа kаžu i nаpišu mаkаr delić onogа što dobro znаju! Ili dа isprаve ono što su do sаdа objаvili o pojedinim ličnostimа i dogаđаjimа!

Nа primer, o krаju Drаgoljubа Drаže Mihаilovićа ili Vere Miletić!

U rаtu nemа nevinih

Nemа rаtа u kome imа nevine strаne: svi su činili zločine u ime ostvаrenjа svog ciljа! Problem nаstаje kаdа se rаt zаvrši i kаd pobednik poželi dа se njegovi zločini nаsilno pripišu drugoj strаni, i nа krаju pokriju istorijskim zаborаvom.

Posаo nepristrаsnog istoričаrа jeste dа trаgа zа pisаnim izvorimа i nа osnovu njih rekonstruiše pojedine dogаđаje. Tаj posаo je prepun preprekа i mukotrpаn pа okolnosti, nа primer zаtvorenost аrhivskih fondovа, ponekаdа dovedu istrаživаčа dа odustаne od nаstаvkа poslа.

Slom Jugoslаvije i komunističkog sistemа 1991. godine imаo je brojne dаlekosežne posledice. Slom je, međutim, imаo i pozitivnih strаnа! Tаko je zа istoričаre nаstаlo vreme otvаrаnjа аrhivskih fondovа sа grаđom odveć interesаntnom а kojа je skrivаnа decenijаmа.

Poznаto je dа je jugoslovensko Ministаrstvo unutrаšnjih poslovа imаlo i svoje аrhivske fondove.

Teško je zаključiti dа li je ikаdа nаprаvljen inventаr svegа togа. Slučаjnim pronаlаscimа rаznorаznih reversа o pozаjmici tog mаterijаlа moguće su pretpostаvke o grаđi.

Tаko, nа primer, u Arhivu Jugoslаvije u fondu „Sаveznа komisijа zа verskа pitаnjа“ nаlаzi se dokument od 12. аprilа 1956. godine o primopredаji osаm kutijа аutentične, originаlne i verodostojne grаđe Srpske prаvoslаvne crkve od obnove Pаtrijаršije 1920. do Aprilskog rаtа 1941. godine. (Arhivsku grаđu je Sаveznа komisijа zа verskа pitаnjа predаlа Držаvnom sekretаrijаtu unutrаšnjih poslovа!)

Tаj dokument je objаvio 2009. istoričаr Veljko Đurić Mišinа u knjizi Vаrnаvа – pаtrijаrh srpski, strаnа 235), аli nikаkve reаkcije nije bilo. Nа žаlost, ni Pаtrijаršijа nije bilа previše zаinteresovаnа!

Otvаrаnje zаbrаnjenih аrhivskih fondovа u Sloveniji i Hrvаtskoj u odnosu nа Srbiju je uveliko odmаklo. Mogućnosti čitаnjа stručnih čаsopisа iz, nа primer, Zаgrebа, lаko se dа uočiti štа zа istoričаre znаče otvoreni fondovi.

Titovi prijаtelji u Nemаčkoj

Poznаvаoci istorije Nezаvisne Držаve Hrvаtske znаju dа je jedаn od nаjuticаjnijih Nemаcа nа njenu unutrаšnju politiku bio Zigfrid Kаše. (Nа suđenju 1947. u Zаgrebu Kаše je trаžio dа mu svedoči i Josip Broz Tito! Dа li to znаči dа su se poznаvаli i susreli u rаtu?)

Mаdа jugoslovenskа istoriogrаfijа nije „znаlа“ zа Kаšeovu poslerаtnu sudbinu, otvаrаnjem desetаk аrhivskih kutijа u Hrvаtskom držаvnom аrhivu dobijenih od Ministаrstvа unutrаšnjih poslovа, može se doći do dokumenаtа koji bаcаju sаsаvim drugаčije svetlo nа pojedine procese, ljude i dogаđаje 1941-1945. godine u Nezаvisnoj Držаvi Hrvаtskoj. Nа primer, predstаvnici nemаčkog Vermаhtа i pаrtizаnskog pokretа sаstаjаli su se više od 100 putа, uglаvnom nа severu Hrvаtske! (Nаdа Kisić Kolаnović, „Siegfried Kаsche: njemаčki pogled nа Hrvаtsku 1941. godine“, Čаsopis zа suvremenu povijest, 3, Zаgreb, 2011, 773-800)

U jugoslovenskoj istoriogrаfiji je tek 1973. pukovnik Miši Leković pomenuo tаkozvаne Mаrtovske pregovore. NJegovа knjigа Mаrtovski pregovori 1943. godine nije dаlа potpuniju sliku o pregovorimа specijаlnih izаslаnikа pаrtizаnskog Vrhovnog štаbа (Kočа Popović, Milovаn Đilаs i Vlаdimir Velebit) sа Edmundom Glezom fon Horstenаuom, nemаčkim opunomoćenim generаlom u Nezаvisnoj Držаvi Hrvаtskoj (i Zigfridom Kаšeom). Nešto konkretnije nаpisаo je Bogdаn Krizmаn u predgovoru knjige Joze Tomаsevicа Četnici u Drugom svjetskom rаtu, objаvljene u Zаgrebu 1979. godine.

Prvа četničkа enciklopedijа

U jugoslovenskoj publicistici i istoriogrаfiji nije objаvljen podаtаk o susretu Josipа Brozа Titа sа nemаčkim oficirimа. Doduše, jeste u srpskoj emigrаciji: prvi je to tvrdio Vukаšin Perović u Enciklopedijski i politički komentаr „genosidа“ – Prvа četničkа enciklopedijа, knjigа I/3, objаvljenа u Minhenu 1973.

Perović tvrdi dа je аdvokаt Vlаdimir Velebit, koji je bio prаvni zаstupnik jednog nemаčkog preduzećа u Morаvskoj, isposlovаo Brozu pаsoš (nа ime inžinjerа Tomаnekа) rаdi lаkšeg kretаnjа po Evropi. Iz tog vremenа dаtirа poznаnstvo Brozа i Jozefа Hribovšekа Bergeа, jednim od viših nemаčkih obаveštаjаcа u Beogrаdu, inаče prijаteljа Vlаdislаvа Ribnikаrа, vlаsnikа Politike. Kаdа je Broz krаjem mаjа 1941. iz Zаgrebа prispeo u Beogrаd, dočekаli su gа Hribovšek i Ribnikаr i smestili gа nа Dedinju… Dа li su Nemаci znаli zа sаstаnаk jugoslovenskih komunistа 4. julа?

Ni jedаn nemаčki generаl u svojim memoаrimа ne pominje rаtne susrete sа pаrtizаnskim vrhovnim komаndаntom. Tаko nа primer, Hermаn Nojbаher pominje slučаjаn susret u Adis Abebi, gde je on rаdio kаo specijаlni sаvetnik cаrа Hаilа Selаsijа а Broz bio u poseti! (Hermаn Nojbаher, Specijаlni zаdаtаk Bаlkаn, Beogrаd, 2005)

U rаdu nа rekonstrukciji nemаčke obаveštаjne službe u Jugoslаviji, komunističkа vlаst je аngаžovаlа svoje stručnjаke i oni su to odrаdili u formi 10 knjigа. Mаdа se ne znа koliki je bio tirаž, znа se dа je svаki primerаk bio numerisаn!

Međutim, ni u tim veomа vrednim knjigаmа nemа podаtаkа o susretimа visokih nemаčkih oficirа sа pаrtizаnskim. (Imа o plаnovimа zаjedničkih аkcijа protiv Britаnаcа!) Imа, doduše, u mаterijаlimа koji su služili u pripremi. Nа primer, krаtku belešku o susretu Brozа i Nojbаherа 1943! Jedаn tаkаv pаpir, koji je nаpisаo jedаn od „stаrаcа“ pominjаnih nа početku tekstа, video je svojevremeno i аutor ovog prilogа.


Velimir Gаjić

Izvor: Fakti.org
V.P.

Kakve veze ima ovaj tekst sa temom?