Ne znam, moj deda je bio partizam,prvoborac (od prvog dana ustanka). To nije postao zato sto je bio komunista zeljan vlasti vec zato sto su bugari upadali u sela na jugu Srbije gde su i njegovo selo spalili. Sva sreca narod preziveo jer je bio u zbegu. On kao momak od svojih 20 godina koji je cuvao ovce, trazio je prvu vojsku koja se borila protiv okupatora. Naisli partizani, pridruzio im se i gotovo. Imao borbe i protiv Nemaca i protiv Italijana i protiv Cetnika i ustasa. Ranjen jednom u nogu. Moja baba je u partizane otisla 1942. godine kao mlada devojka. Sel joj je spaljeno, trii brata u partizanima. Svi se prikljucili zato sto su to bile prva vojska koja je prosla kroz njihovo selo i regrutovalo ljude za borbu protiv okupatora. Babina dva rodjena brata su u tom ratu poginula.
Da li ja treba da se njih stidim. Mogli su, kao dobar deo stanovnistva, da budu kuci, da se kriju i cekaju slobodu. A ja danas da tresem kofe gov.ana po njima. Niko od njih nije bio ideoloski komunista, bili seljaci i baba i deda. Prosli do svoje 20 i neke godine jada vise nego neki za tri zivota. Danas treba da ih smatram okupatorima, da prosto zalim sto su proterali okupatore.
A pri tom, o cetnickom pokretu imam jako lepo misljenje. Iako je bilo delova pokreta koji su saradjivali sa okupatorom, cetnicki pokret je generalno antifasisticki. A kako se uveriti u to, pa jednostavno uporedite ga sa ustasama i tu nema znaka jednakosti. Ustase su posle rata bezale i skrivale se u raznim dzunglama i vukoje.binama po juznoj Americi i Austraili. Cetnici su bez problema emigrirali direktno u zemlje pobednice (SAD, Velika Britanija, Kanada), pod punim imenom i prezimenom i ratnom prosloscu. Cetnici nakon Drugog svetskog rata su bili tretirani kao saradnici okupatora samo iz ideoloskog razloga i samo od strane novouspostavljene vlasti, ali ne i od drugih ucesniica Drugog svetskog rata.
I druge zemlje su imale po dva pokreta otpora, jedan komunisticki i drugi da kazemo regularni. I Francuska i Grcka, cak je i Italija, kao zemlja osovine, imala jak partizanski otpor (oni su i streljali Musolinija). I svi oni su dozivljavali slicnu sudbinu kao cetnici u Srbiji. Veliki broj grckih komunista je bezao upravo u Srbiju iz Grcke. I drugde su zatirani. Takva je sudbina gubitnika.
A ne bismo smeli ovakav poremecen pogled da imamo na taj deo nase istorije. Malo je zemalja u Drugom svetskom ratu imialo otpor kakav smo mii imali. I Ravna gora i Uzicka republika su neke od retkih slobodnih teritorija u okupiranoj Evropi. Pa da vidite Dance, Belgijance, oni su imali neke kur-ceve strajkove i oni snimaju epske filmove o tome kako su se suprotstavljali. Mi imamo dva pokreta otpora i trudimo se da sto vise oblatiimo jedne ili druge, u zavisnosti koju ideologiju podrzavamo. Oni nesrecni hrvati se hvataju za one licke brigade i partizanske odrede sastavljene od Srba i pokusavaju da ih predstave kao sopstvene pookrete otpora, ne bi li se odmakli od ustastva, da ih vise ne gledaju ka zemlju koja je pomagala hitlera, a mi se tako lako odricemo nasih pokreta otpora jer se ideoloski ne slazemo sa njima.
Pa to je tema! Bravar, Nedić, Pavelić..... Predsednici/poglavari marionetskih OKUPIRANIH država u službi okupatorima!
