banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
ti samo to i radis, nikakva , ama bas nikakva korist od svega sto si do sada napisao.
ako imas neki argument otvori novu temu pa da tamo nastavimo .
-
- Popularno:
- Sećanje na Albansku golgotu
- Haplogrupa I2a
- Otkriven izgled junaka Ćele-kule
- Aleksić: Karađorđe Mijailović udario...
- Rusofobija kod Srba
- 166 protiv u Skupstini
- Putin je odredio koja će mu država...
- Teške vesti za Srbiju; Vanredno...
- Sta mislite ko pobedjuje u Negotinu...
- Da li se EU i Ukrajina uopšte išta...
ako imas neki argument otvori novu temu pa da tamo nastavimo .
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
da se vratimo na temu,
saradnja komunista i ustasa....
saradnja komunista i ustasa....
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
На крају сјајно што је Спасоје поставио још једну фотку Јосипа Броза у Ватикану 
ко зна колико их има...
ал мени и даље симпатично како се само клања федвебел Јосип Броз...какав став у рукама
ко зна колико их има...ал мени и даље симпатично како се само клања федвебел Јосип Броз...какав став у рукама
Poslednja izmena:
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
Titove "aktivnosti u svibnju i lipnju 1945......
31. svibanj 1945., četvrtak
Poslije obilaska štaba IV Armije u Kamniku Tito je došao u Celje u pratnji najviših "rukovodilaca Slovenije" i komandanta I Armije Peke Dapčevića i IV Armije Petra Drapšina i komandanta Glavnog štaba Slovenije Dušana Kvedera. U Celju ga je dočekao komandant III Armije Kosta Nađ i podnio raport. 24
1. lipanj 1945., petak
Titov boravak u Mariboru i okolici u pratnji Peke Dapčevića i Koste Nađa. Raport mu je podnio Komandant 17. Istočnobosanske divizije Blažo Janković.
2. lipanj 1945., subota
Tito se vraća u Zagreb i prima izaslanstvo katoličke crkve u Hrvatskoj. Crkvenu delegaciju je vodio pomoćni biskup dr. Franjo Salis Sewis, jer je nadbiskup Stepinac još uvijek bio u zatvoru. Uz Tita na sastanku su bili dr. V. Bakarić i mgr. S. Rittig koji je u novoj vladi postao mnistar za vjerska pitanja. Na tom sastanku Tito je inzistirao na odvajanju katoličke crkve u Hrvatskoj od Pape i Vatikana.
3. lipanj, 1945., nedjelja,
Titov boravak u Zagrebu i okolici. * U 10:30 Stepinac je pušten iz zatvora i vraćen u Nadbiskupski dvor.
31. svibanj 1945., četvrtak
Poslije obilaska štaba IV Armije u Kamniku Tito je došao u Celje u pratnji najviših "rukovodilaca Slovenije" i komandanta I Armije Peke Dapčevića i IV Armije Petra Drapšina i komandanta Glavnog štaba Slovenije Dušana Kvedera. U Celju ga je dočekao komandant III Armije Kosta Nađ i podnio raport. 24
1. lipanj 1945., petak
Titov boravak u Mariboru i okolici u pratnji Peke Dapčevića i Koste Nađa. Raport mu je podnio Komandant 17. Istočnobosanske divizije Blažo Janković.
2. lipanj 1945., subota
Tito se vraća u Zagreb i prima izaslanstvo katoličke crkve u Hrvatskoj. Crkvenu delegaciju je vodio pomoćni biskup dr. Franjo Salis Sewis, jer je nadbiskup Stepinac još uvijek bio u zatvoru. Uz Tita na sastanku su bili dr. V. Bakarić i mgr. S. Rittig koji je u novoj vladi postao mnistar za vjerska pitanja. Na tom sastanku Tito je inzistirao na odvajanju katoličke crkve u Hrvatskoj od Pape i Vatikana.
3. lipanj, 1945., nedjelja,
Titov boravak u Zagrebu i okolici. * U 10:30 Stepinac je pušten iz zatvora i vraćen u Nadbiskupski dvor.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Богте, усташе све више избацују доказе о сарадњи са комунистичком браћом...ко зна докле је ово ишло
U želji da slomi četnike i Srpsku dobrovoljačku gardu u istočnoj Bosni koji su mu tada predstavljali veću političku prijetnju Francetić početkom travnja 1942. sklapa privremeni sporazum i taktičku suradnju s partizanima o zajedničkom djelovanju protiv četnika. Za tu suradnju koja je trajala oko dvije nedjelje ustaške vlasti su dva puta isporučile kamion municije partizanskim postrojbama.
Željko Karaula: "Između ustaške mitologije i stvarnosti. Jure Francetić – heroj, vojnik ili zločinac? : Prilozi za biografiju ustaškog revolucionara-teroriste i zapovjednika ustaške Crne legije Jure Francetića (1912.-1942.)", Prilozi, Institut za istoriju Sarajevo, 42, 2013, 103-133,
Према: Klaus, SCHMIDER, Partizanenkrieg in Yugoslwien 1941.-1944., Verlag E.S. Mittler Hamburg-Berlin-Boon, 2002., 124.
U želji da slomi četnike i Srpsku dobrovoljačku gardu u istočnoj Bosni koji su mu tada predstavljali veću političku prijetnju Francetić početkom travnja 1942. sklapa privremeni sporazum i taktičku suradnju s partizanima o zajedničkom djelovanju protiv četnika. Za tu suradnju koja je trajala oko dvije nedjelje ustaške vlasti su dva puta isporučile kamion municije partizanskim postrojbama.
Željko Karaula: "Između ustaške mitologije i stvarnosti. Jure Francetić – heroj, vojnik ili zločinac? : Prilozi za biografiju ustaškog revolucionara-teroriste i zapovjednika ustaške Crne legije Jure Francetića (1912.-1942.)", Prilozi, Institut za istoriju Sarajevo, 42, 2013, 103-133,
Према: Klaus, SCHMIDER, Partizanenkrieg in Yugoslwien 1941.-1944., Verlag E.S. Mittler Hamburg-Berlin-Boon, 2002., 124.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
pa i kod njih je isto kao i kod ustasa, pred smrt propevaju , misle da ce im dragi bog sve oprostiti ako se otvore sad pre nego mu dodju na casicu razgovora
Poslednja izmena od moderatora:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Е, видиш како сад знаш.
из ко зна којих политичких разлога...а августа 1944. био рапорт у Ватикану
Него, јел то онај Бакарић који је са НДХ потписао уговор о лојалности?
Ako tada nije bilo poznato široj partijskoj i vojnoj javnosti ono što će
izbiti u javnost tek 80-ih godina - Titu - koji je u »raščišćavanje« situacije
u Hrvatskoj slao Blagoja Neškovića i Vlada Popovića - moralo je biti
poznato da su Hebrang i Bakarić potpisali, 17. aprila 1941. godine, s Budakom
i Lorkovićem sporazum o formiranju KP Hrvatske, lojalne ustaško-
-kvislinškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj!
PAVLE JAKŠIĆ
NAD
USPOMENAMA
I
http://znaci.net/00003/727.pdf
Степинац и Бакарић у ложи
Poslednja izmena od moderatora:
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
moras da budes precizan ako ocekujes odgovor!Е, видиш како сад знаш.
sta ja to znam a nisam znao?
ovde je poenta da je ratni zlocinac pusten iz zatvora na slobodu bez ikakvog sudjenja posle jednog poziva freldvebel broza .
U 10:30 Stepinac je pušten iz zatvora i vraćen u Nadbiskupski dvor.
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
Истина је да је снажан притисак извршила Америка на владу Југославије. Степинца су ослободили Американци. Ништа чудно кад су неколико деценија скривале Андрију Артуковића.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
ма шта нам наприча...а глатко одбили све захтеве Америке, припадника савезничких мисија и спашених авијатичара у вези суђења Дражи...
Можда је Америка утицала и на однос према Павелићу...мислим, не судити му ни у одсуству, а камоли нешто више
вероватно и на захтев Америке Јосип Броз никада није посетио Јасеновац и одао почаст жртвама... хтео бре он то све, него Америка, ебига...А Степинац је претпостављамо све то знао па тако опуштено присуствовао дочеку у ложи?
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Постоје бројна наређења Јосипа Броза за моменталну ликвидацију заробљених четника, а ево како се поступало са домобранима који чак нису желели да ступе у партизане...нема сумње да се исто поступало и са усташама, само њих наравно Јосип Броз није могао да спомене у одговору Стаљину који га критикује што води свакакве преговоре са Немцима
Ali, ovdje se radi više o razmjeni hrvatskih, domobranskih oficira,
100 ljudi koji neće da stupe u redove naše vojske; nemamo čime
da ih hranimo, a da ih likvidiramo bilo bi vrlo nepravilno politički i
imalo bi krupne posljedice.
ко би рекао да је Јосип Броз био овако великог срца!
држао би их он ал нема чиме да их храни...па да их пусти, људски је...
а четницима "ту и тамо" све побити и попалити...па и само ако су њихове присталице и читава њихова села!
или у преводу, Србе по кратком поступку, а Хрвате кућама
Ал нема сумње да су прока, Спасоје и другови поносни на оваква наређења врховног!
Ali, ovdje se radi više o razmjeni hrvatskih, domobranskih oficira,
100 ljudi koji neće da stupe u redove naše vojske; nemamo čime
da ih hranimo, a da ih likvidiramo bilo bi vrlo nepravilno politički i
imalo bi krupne posljedice.
ко би рекао да је Јосип Броз био овако великог срца!
држао би их он ал нема чиме да их храни...па да их пусти, људски је...а четницима "ту и тамо" све побити и попалити...па и само ако су њихове присталице и читава њихова села!
или у преводу, Србе по кратком поступку, а Хрвате кућама
Ал нема сумње да су прока, Спасоје и другови поносни на оваква наређења врховног!
Poslednja izmena:
Френсис Спелман, кардинал њујоршки, полагање камена темељца за Средњу школу "Надбискуп Степинац" негде касних четрдесетих (извор каже '41. али нема шансе да је тад сликано)
https://www.google.com/maps/@41.008...4!1sRIAt38deeW_muXVlEEiyUg!2e0!7i16384!8i8192
- - - - - - - - - -
Постоје бројна наређења Јосипа Броза за моменталну ликвидацију заробљених четника, а ево како се поступало са домобранима који чак нису желели да ступе у партизане...нема сумње да се исто поступало и са усташама, само њих наравно Јосип Броз није могао да спомене у одговору Стаљину који га критикује што води свакакве преговоре са Немцима
Ali, ovdje se radi više o razmjeni hrvatskih, domobranskih oficira,
100 ljudi koji neće da stupe u redove naše vojske; nemamo čime
da ih hranimo, a da ih likvidiramo bilo bi vrlo nepravilno politički i
imalo bi krupne posljedice.
ко би рекао да је Јосип Броз био овако великог срца!
а четницима "ту и тамо" све побити и попалити...па и само ако су њихове присталице и читава њихова села!
или у преводу, Србе по кратком поступку, а Хрвате кућама
Ал нема сумње да су прока, Спасоје и другови поносни на оваква наређења врховног!
Шумски нису чули за Женевскe конвенцијe...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Шумски нису чули за Женевскe конвенцијe...
ее сад, комунистички терористи и Женевска конвенција...дај се уозбиљи...
ал очигледно је та "Женевска конвенција" важила само за Хрвате
Ја те питао скоро, ал не мораш да одговараш...под којим си све именима био на форуму и зашто не пишеш својим писмом?
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
КОМУНИСТИ И ПАПИСТИ заједно против Magnum crimen-a!
Усред бестијалних злочина фашиста и њихових помагача, Виктор Новак почиње писање свог магистралног дела, Magnum crimen, о злочиначкој политици Ватикана у Хрватској. Напади римске курије на књигу су били беспоштедни, али су се, цензуром, њима придружили и хрватски комунисти. Случајно?
Да ли судбина књиге Magnum crimen показује јединство ватиканске и авнојевске политике? Зашто до сада није штампана у целовитом, нецензурисаном издању, како је академик Виктор Новак и желео? Зашто САНУ није хтела да дистрибуира ову књигу страним научним институцијама. Делимичне одговоре потражите у тексту младог српског историчара из Бања Луке, Горана Латиновића.
Два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака
Виктор Новак (1889–1977) био је Хрват пројугословенске оријентације, који је високо образовање стекао у Загребу и Риму и који је дуги низ година био професор Универзитета у Београду, гдје је предавао Општу историју средњег века и Помоћне историјске науке. Важио је као велики латиниста и палеограф и изузетан ерудита, чија библиографија броји преко 500 јединица. Међутим, иако се највише бавио историјом средњовјековне Далмације, његово главно дјело тиче се историје XX вијека. Наравно, ријеч је о чувеном дјелу Magnum crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, које је објављено у Загребу 1948. године. У предговору овог изузетно обимног дјела, које је посветио “znanim i neznanim žrtvama klerofašizma“, Виктор Новак пише да је грађу сакупљао неколико деценија, јер је још као ученик гимназије почео да прати рад римокатоличког клерикализма, а наставио као члан Аустријског историјског института, Ватиканске палеографске школе и на крају као професор универзитета.
Након вишедеценијског проучавања Римокатоличке цркве и на основу огромне изворне грађе, Виктор Новак дошао је до спознаје да усташки терор ни издалека не би добио на замаху и ширини да га није распаљивао римокатолички клерикализам, тј. клерофашизам. Такође, он је закључио да се онај дио клерофашистичког апарата који није био непосредно ангажован у вршењу злочина, идеолошки залагао за фашистички режим. Од самог објављивања Magnum crimen је био нападан, а иако штампан у тиражу од 4.000 примјерака, брзо је нестао из продаје, односно био је купован и спаљиван. Сличну судбину имало је и скраћено издање објављено у Сарајеву 1960, као и репринт издања из 1948. објављен у Београду 1986. године.
Међутим, 2005. године изашла је из штампе књига чији наслов упућује на закључак да дјело Виктора Новака није објављено у цјелини ни 1948, а ни 1986. године. Приређивач ове књиге (Ecclesia militans ратује с Тиршевом идеологијом и Libellus accusationis: два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака (приредио Василије Крестић), Јагодина: Гамбит, 2005) академик Василије Крестић у њеном предговору управо пише да данас вјероватно и нема људи који знају да је Magnum crimen у самом процесу настајања доживљавао цензуру, јер је под притиском комунистичког врха Виктор Новак био приморан да изостави нека поглавља.
Кад је припремано друго издање из 1986. године није постојала могућност да се дође до изостављених текстова, из разлога што изузетно обимна рукописна заоставштина Виктора Новака, која се чува у Архиву САНУ, није била сређена. Ипак, проналажењем изостављених поглавља створени су услови да ово капитално дјело буде комплетирано, што је и учињено њиховим објављивањем. Два изостављена поглавља штампана су двојезично, на српском и на енглеском језику.
У првом од њих, односно у поглављу које је требало да буде четрнаесто у Новаковој књизи, а које носи наслов Ecclesia militans ratuje s Tyrševom ideologijom, Виктор Новак пише да је прво соколско друштво основано у Прагу 1862. године и да је један од његових оснивача био Мирослав Тирш. Главни циљ соколских друштава био је подизање националне свијести, чиме је оно постало једна од основа општег народног препорода. Временом се соколска идеологија проширила и у друге словенске земље, а послије Првог свјетског рата српске, хрватске и словеначке соколске организације удружиле су се у једну.
Међутим, под утицајем Римокатоличке цркве, која је вјерску толеранцију пропагирану од стране соколских идеолога сматрала опасном за римокатолицизам, загребачко соколско друштво убрзо је иступило из Југословенског соколског савеза. Осим Тиршеве идеологије, Римокатоличкој цркви сметала је и југословенска мисао, према којој је Југословенски соколски савез био веома наклоњен.
Виктор Новак пише да је далекосежни план о клерикално-сепаратистичком дјеловању Римокатоличке цркве био угрожен соколском идеологијом и функционисањем Сокола Краљевине Југославије. Иако се творац соколске идеологије Мирослав Тирш није одрицао ни Бога, нити цркве, поједини хрватски бискупи жестоко су га нападали као безбожника, а међу противницима соколске идеологије истицали су се сарајевски бискуп Шарић и крчки бискуп Сребрнић. У суштини, Виктор Новак је у овом поглављу показао колико је врх Римокатоличке цркве био антијугословенски и профашистички, па је и разумљиво, са становишта времена у којем је прво издање штампано, што му је било онемогућено објављивање овог текста.
Из истих разлога било је онемогућено и објављивање поглавља Libellus accusationis, које је требало да буде петнаесто у Новаковој књизи, а у којем је ријеч о промеморији коју је дон Франо Иванишевић упутио 1934. године надбискупу Алојзију Степинцу. Искусни свештеник Франо Иванишевић изнио је запажања о Римокатоличкој цркви у Југославији, истичући да у југословенској држави постоји потпуна слобода и равноправност вјероисповијести и да Римокатоличка црква није у подређеном положају (насупрот схватању већине римокатоличких свештеника), па стога критикује њен непријатељски став према југословенској држави.
Такође, дон Франо Иванишевић изразио се веома повољно о краљу Александру I Карађорђевићу који “kao sin ove zemlje jednako plemenitim srcem osjeća za vjernike jedne i druge crkve, što on svaki dan dokazuje ne samo riječima nego dobrotvornim djelima pružajući iz svoje darežljive ruke obilne novčane potpore katoličkim crkvama i ustanovama“. Нема сумње да је овакво запажање додатно утицало да комунистички режим и ово поглавље цензурише, односно да онемогући његово објављивање. Алојзије Степинац никада није одговорио на писмо Фране Иванишевића, а Виктор Новак сматра да је на загребачком Каптолу, тј. у загребачком надбискупском двору, постојао само један далекосежни циљ – држава у којој ће Римокатоличка црква бити једини и свемоћни чинилац.
Објављивањем ових поглавља дјело Magnum crimen Виктора Новака напокон је комплетирано. Оно је незаобилазно свима који изучавају или ће изучавати факторе који су рушили југословенску државу, као и онима који се буду бавили идеолошким основама геноцида над Србима 1941–1945. С обзиром на то да је од посљедњег издања Magnum crimena прошло више од двадесет година, очигледна је потреба да ово дјело поново буде објављено и то у цјелости, заједно са изостављеним поглављима, и да буде преведено не само на енглески, већ и на друге свјетске језике.
Усред бестијалних злочина фашиста и њихових помагача, Виктор Новак почиње писање свог магистралног дела, Magnum crimen, о злочиначкој политици Ватикана у Хрватској. Напади римске курије на књигу су били беспоштедни, али су се, цензуром, њима придружили и хрватски комунисти. Случајно?
Да ли судбина књиге Magnum crimen показује јединство ватиканске и авнојевске политике? Зашто до сада није штампана у целовитом, нецензурисаном издању, како је академик Виктор Новак и желео? Зашто САНУ није хтела да дистрибуира ову књигу страним научним институцијама. Делимичне одговоре потражите у тексту младог српског историчара из Бања Луке, Горана Латиновића.
Два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака
Виктор Новак (1889–1977) био је Хрват пројугословенске оријентације, који је високо образовање стекао у Загребу и Риму и који је дуги низ година био професор Универзитета у Београду, гдје је предавао Општу историју средњег века и Помоћне историјске науке. Важио је као велики латиниста и палеограф и изузетан ерудита, чија библиографија броји преко 500 јединица. Међутим, иако се највише бавио историјом средњовјековне Далмације, његово главно дјело тиче се историје XX вијека. Наравно, ријеч је о чувеном дјелу Magnum crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, које је објављено у Загребу 1948. године. У предговору овог изузетно обимног дјела, које је посветио “znanim i neznanim žrtvama klerofašizma“, Виктор Новак пише да је грађу сакупљао неколико деценија, јер је још као ученик гимназије почео да прати рад римокатоличког клерикализма, а наставио као члан Аустријског историјског института, Ватиканске палеографске школе и на крају као професор универзитета.
Након вишедеценијског проучавања Римокатоличке цркве и на основу огромне изворне грађе, Виктор Новак дошао је до спознаје да усташки терор ни издалека не би добио на замаху и ширини да га није распаљивао римокатолички клерикализам, тј. клерофашизам. Такође, он је закључио да се онај дио клерофашистичког апарата који није био непосредно ангажован у вршењу злочина, идеолошки залагао за фашистички режим. Од самог објављивања Magnum crimen је био нападан, а иако штампан у тиражу од 4.000 примјерака, брзо је нестао из продаје, односно био је купован и спаљиван. Сличну судбину имало је и скраћено издање објављено у Сарајеву 1960, као и репринт издања из 1948. објављен у Београду 1986. године.
Међутим, 2005. године изашла је из штампе књига чији наслов упућује на закључак да дјело Виктора Новака није објављено у цјелини ни 1948, а ни 1986. године. Приређивач ове књиге (Ecclesia militans ратује с Тиршевом идеологијом и Libellus accusationis: два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака (приредио Василије Крестић), Јагодина: Гамбит, 2005) академик Василије Крестић у њеном предговору управо пише да данас вјероватно и нема људи који знају да је Magnum crimen у самом процесу настајања доживљавао цензуру, јер је под притиском комунистичког врха Виктор Новак био приморан да изостави нека поглавља.
Кад је припремано друго издање из 1986. године није постојала могућност да се дође до изостављених текстова, из разлога што изузетно обимна рукописна заоставштина Виктора Новака, која се чува у Архиву САНУ, није била сређена. Ипак, проналажењем изостављених поглавља створени су услови да ово капитално дјело буде комплетирано, што је и учињено њиховим објављивањем. Два изостављена поглавља штампана су двојезично, на српском и на енглеском језику.
У првом од њих, односно у поглављу које је требало да буде четрнаесто у Новаковој књизи, а које носи наслов Ecclesia militans ratuje s Tyrševom ideologijom, Виктор Новак пише да је прво соколско друштво основано у Прагу 1862. године и да је један од његових оснивача био Мирослав Тирш. Главни циљ соколских друштава био је подизање националне свијести, чиме је оно постало једна од основа општег народног препорода. Временом се соколска идеологија проширила и у друге словенске земље, а послије Првог свјетског рата српске, хрватске и словеначке соколске организације удружиле су се у једну.
Међутим, под утицајем Римокатоличке цркве, која је вјерску толеранцију пропагирану од стране соколских идеолога сматрала опасном за римокатолицизам, загребачко соколско друштво убрзо је иступило из Југословенског соколског савеза. Осим Тиршеве идеологије, Римокатоличкој цркви сметала је и југословенска мисао, према којој је Југословенски соколски савез био веома наклоњен.
Виктор Новак пише да је далекосежни план о клерикално-сепаратистичком дјеловању Римокатоличке цркве био угрожен соколском идеологијом и функционисањем Сокола Краљевине Југославије. Иако се творац соколске идеологије Мирослав Тирш није одрицао ни Бога, нити цркве, поједини хрватски бискупи жестоко су га нападали као безбожника, а међу противницима соколске идеологије истицали су се сарајевски бискуп Шарић и крчки бискуп Сребрнић. У суштини, Виктор Новак је у овом поглављу показао колико је врх Римокатоличке цркве био антијугословенски и профашистички, па је и разумљиво, са становишта времена у којем је прво издање штампано, што му је било онемогућено објављивање овог текста.
Из истих разлога било је онемогућено и објављивање поглавља Libellus accusationis, које је требало да буде петнаесто у Новаковој књизи, а у којем је ријеч о промеморији коју је дон Франо Иванишевић упутио 1934. године надбискупу Алојзију Степинцу. Искусни свештеник Франо Иванишевић изнио је запажања о Римокатоличкој цркви у Југославији, истичући да у југословенској држави постоји потпуна слобода и равноправност вјероисповијести и да Римокатоличка црква није у подређеном положају (насупрот схватању већине римокатоличких свештеника), па стога критикује њен непријатељски став према југословенској држави.
Такође, дон Франо Иванишевић изразио се веома повољно о краљу Александру I Карађорђевићу који “kao sin ove zemlje jednako plemenitim srcem osjeća za vjernike jedne i druge crkve, što on svaki dan dokazuje ne samo riječima nego dobrotvornim djelima pružajući iz svoje darežljive ruke obilne novčane potpore katoličkim crkvama i ustanovama“. Нема сумње да је овакво запажање додатно утицало да комунистички режим и ово поглавље цензурише, односно да онемогући његово објављивање. Алојзије Степинац никада није одговорио на писмо Фране Иванишевића, а Виктор Новак сматра да је на загребачком Каптолу, тј. у загребачком надбискупском двору, постојао само један далекосежни циљ – држава у којој ће Римокатоличка црква бити једини и свемоћни чинилац.
Објављивањем ових поглавља дјело Magnum crimen Виктора Новака напокон је комплетирано. Оно је незаобилазно свима који изучавају или ће изучавати факторе који су рушили југословенску државу, као и онима који се буду бавили идеолошким основама геноцида над Србима 1941–1945. С обзиром на то да је од посљедњег издања Magnum crimena прошло више од двадесет година, очигледна је потреба да ово дјело поново буде објављено и то у цјелости, заједно са изостављеним поглављима, и да буде преведено не само на енглески, већ и на друге свјетске језике.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
Др Животије Ђорђевић: Око 80.000 усташа било у Титовим униформама
http://www.rasen.rs/2016/04/dr-zivo...stasa-bilo-u-titovim-uniformama/#.XBEke2hKiK8
Тито усташама омогућио да са совјетима ослобађају Србију
http://www.rasen.rs/2018/10/tito-ustasama-omogucio-da-sa-sovjetima-oslobadjaju-srbiju/#.XBElIGhKiK8
Титово лажно саопштење о Јасеновцу
Велику мрљу над Јасеновцем још више је појачао Титов генералштаб, који је 4. маја 1945, два дана по уласку његових снага у већ напуштени и потпуно девастирани Јасеновац, домаћој и иностраној јавности обзнанио да су његове трупе „брзим продором на запад заузеле и ослободиле Јасеновац“.
http://www.rasen.rs/2018/11/titovo-lazno-saopstenje-o-jasenovcu/#.XBEkaGhKiK8
http://www.rasen.rs/2016/04/dr-zivo...stasa-bilo-u-titovim-uniformama/#.XBEke2hKiK8
Тито усташама омогућио да са совјетима ослобађају Србију
http://www.rasen.rs/2018/10/tito-ustasama-omogucio-da-sa-sovjetima-oslobadjaju-srbiju/#.XBElIGhKiK8
Титово лажно саопштење о Јасеновцу
Велику мрљу над Јасеновцем још више је појачао Титов генералштаб, који је 4. маја 1945, два дана по уласку његових снага у већ напуштени и потпуно девастирани Јасеновац, домаћој и иностраној јавности обзнанио да су његове трупе „брзим продором на запад заузеле и ослободиле Јасеновац“.
http://www.rasen.rs/2018/11/titovo-lazno-saopstenje-o-jasenovcu/#.XBEkaGhKiK8
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
ма шта нам наприча...а глатко одбили све захтеве Америке, припадника савезничких мисија и спашених авијатичара у вези суђења Дражи...
Можда је Америка утицала и на однос према Павелићу...мислим, не судити му ни у одсуству, а камоли нешто више
А Степинац је претпостављамо све то знао па тако опуштено присуствовао дочеку у ложи?
Ватикан је тражио од владе САД да се изврши притисак на Југославију. После тога Степинац је стављен у кућни притвор и папа га именује за кардинала.
Степинац је био истакнути језуита, а од њих је и СД СС-а учио.
Можда се теби несвиђа што су амерички варвари извршили притисак на Југославију али они су осведочени србомрзци, само наивни верују Американцима.
Броз је у 2 наврата посетио место где је био конц. логор за истребљивање Јасеновац.
Јосип Броз Тито у Јасеновцу је био два пута. Први пут после рата 1945. године, када на овом месту није било ничег осим рушевина који су очишћени. Други пут, Тито је био у Јасеновцу између 10. и 11. конгреса СКЈ. У његовој сњим били су Едвард Кардељ, Милош Минић и ја. Затим је положио венце испред споменика Богдановића чији су избори тада били дилема, јер су многи мислили да је сувремени и апстрактни. Договорено је да се о његовој посета не извештава како га не би новинари салетали и тражили да да изјаву о броју јасеновачких жртава, рекао је тада.
Интервју за СКД Просвјету у јулу 2011. Душан Драгосавац, Србин антифашист из Госпића, борац НОБ-а и генерални секретар ЦК Хрватске од 1981. до 1982. године, као и члан председништва СФРЈ, изнео податке о Титовој посети Јасеновцу.
Poslednja izmena:
Marko Mare Jaric
Poznat
- Poruka
- 9.913
A ko je vršio pritisak na da odlikuje ustašu čije su jedne zasluge bile pokrštavanje Srba ili na to da međunarodni zlikovac draganović slobodno predaje ustašluk po Sarajevu ili da odlikuje najvišim odlikovanjem Kurta Valdhajma iako je vrlo dobro znao šta je isti radio Srbima na Kozari ili da hrvati jedini imaju svoju himnu u jugoslaviji i to upravo onu pod kojom je poklana silna srpska nejač......
Inače su čudni pojedini Srbi rođeni u hrvatskoj,više su služili srpskim dušmanima nego Srbima a dušanu je trebalo do 2011 da smisli neku uverljivu priču da bi oprao svog hrvatskog gazdu i sem njegove (izmišljene) priče drugih dokaza nema
Prilozi
Poslednja izmena od moderatora:
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
Nije Draža Mihailović bio saradnik Nemaca i ustaša,nego TITO
”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti”, dok je prva izjava „poludivljeg” Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo”. Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata,2892 žena domaćica,jer su im muževi bili četnici,72 novinara,857 trgovaca,kafedjija,345 učitelja,77 glumaca i umetnika.Ne zaboravimo i stotine hiljada ubijenih, utamničenih, izbeglih, kojima je oduzeta imovina! ….Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima!Na osnovu dokumenata iz nemačkih i ustaških izvora, danas znamo da je rukovodstvo partizanskog pokreta bilo odgovorno za svesrdnu kolaboraciju sa okupatorom.To što su pobednici u gradjanskom ratu potom optužili borce djenerala Mihailovića za svoj greh, predstavlja svojevrstan primer njihovog cinizma. Tito je tokom Drugog svetskog rata bio zaokupljen više borbom za vlast nego otporom fašizmu, što najbolje pokazuju pregovori koje je marta 1943. preko svojih bliskih saradnika vodio s Nemcima.Đilas i Velebit tada u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine)...Navedite jednu ofanzivnu akciju partizana protiv Nemaca do dolaska Crvene armije septembra 1944 ,…” Vajs ”, ” Švarc ” , itd, to su očigledno nemačke akcije.U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika[Vojni arhiv, Beograd, MF NAV-N-T-501, rolna br. 267, snimci 528 i 529]. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“.Dakle, u ovom slučaju se radilo o ponudi klasične kolaboracijije, savezništva između Brozovih partizana i nemačkih Vermaht-nacista, i to od strane samog “Vrhovnog komandanta”!Staljin je tim povodom bio krajnje neprijatno iznenađen da mu partijski činovnik koga je on lično poslao iz Moskve u Jugoslaviju 1937. g. otkazuje lojalnost što se vidi iz sledećeg dokumenta:“U čemu je stvar? … Vodi se žestoki rat sa okupatorom i najednom dolazi do odnosa između Vas i Nemaca. Nije li sve to povezano sa politikom Nemaca da iskoriste Vaše ljude radi raspirivanja međusobne borbe među samim Jugoslovenima” [Arhiv Jugoslavije, 791, CK KPJ-KI, 1943/73].Otvaranjem desetak arhivskih kutija u Hrvatskom državnom arhivu dobijenih od Ministarstva unutrašnjih poslova, može se doći do dokumenata koji bacaju sasavim drugačije svetlo na pojedine procese,ljude i događaje 1941-1945. godine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Na primer, predstavnici nemačkog Vermahta i partizanskog pokreta sastajali su se više od 100 puta, uglavnom na severu Hrvatske! (Nada Kisić Kolanović, „Siegfried Kasche: njemački pogled na Hrvatsku 1941. godine“, Časopis za suvremenu povijest, 3, Zagreb, 2011, 773-800).Ima još!U decembru 1946, pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan koji je rekao:„Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana“.Ne znam da li smem da citiram Josipa Broza, koji kada je pobegao iz Srbije objašnjava šta je zadatak komunista: „Naš zadatak nije u tome da se organizuje borba protiv okupatora i ustaša, jer bismo u tom slučaju potpuno oslabili za završnu fazu borbe za oslobođenje, kada će nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora imaju da sruše i oteraju iz naše zemlje svetski događaji i Sovjetski Savez.“.Titoistima nije odgovarala nikakva ofanzivna taktika protiv Nemaca i Italijana, jer i jedni i drugi napuštaju područje Jugoslavije nakon prodora Crvene Armije sa Istoka, što se stvarno i dogodilo.Stoga je za KPJ glavni i jedini problem bio poraziti jedinog unutrašnjeg neprijatelja koji je komunistima stajao na putu do vlasti i bio sposoban da ih porazi na njihovom fanatičnom putu ka toj vlasti, a to je bio Ravnogorski pokret Draže Mihailovića.TITO VOLEO USTAŠE. Komunisti su sa ustašama bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu.Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava”.U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, nalazi se u arhivi/ Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638/ original Sporazuma o saradnji komunista i ustaša. Sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,u ugovoru potpisanog 17. aprila 1941. godine,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH.INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH!Postoji najmanje pet nemačkih dokumenata o borbenoj saradnji ustaške Crne legije Jure Francetića i 1. i 2. proleterske brigade pod komandom Koče Popovića i Peka Dapčevića protiv četnika proleća 1942. u Istočnoj Bosni protiv Dangićevih četnika (major Jezdimir Dangić je bio komandant četničkih jedinica „Jugoslovenske vojske u Otadžbini“ u Istočnoj BiH do aprila 1942, gde je prvenstveno štitio srpski narod od ustaških pokolja) koja su objavljena 2005. u beogradskom stručnom časopisu „Vojnoistorijskom glasniku“. U prikazu knjige nemačkog istoričara Klausa Šmidera Partizanski rat u Jugoslaviji 1941-1944.godine, na jednom mestu se doslovce kaže da je na slom četničkih jedinica Jezdimira Dangića „uticala taktička saradnja između ustaša i partizana početkom aprila 1942, koja je trajala oko dve nedelje.Ne zaboravimo i zajedničku bitku ustaša i partizana u Lijevču polju kod Laktaša/opština Banja Luka/.U ranu zoru 4 aprila 1945.godine,Ravnogorce sa narodnim zbegom su napali istovremeno sa tri različite strane: Nemci, ustaše pod komandom generala Metikoša i Maksa Luburića i partizani pod komandom Koče Popovića! Partizani su žestokom vatrom podržavali ustaške jedinice, uz pomoć nemačke teške artiljerije, koja je zasipala četničke položaje.Četnici su imali samo lako naoružanje.Kako su borbe neprestano vođene nekoliko dana,ostali su i bez municije.Tu je ubijeno oko 7000 četnika i 5000 zarobljeno.O direktnoj sprezi hrvatskih ustaša i Brozove KPJ i NOVJ iz ratnog perioda u cilju rešavanja srpskog pitanja u NDH indirektno govori i slučaj od 31. jula 1966. godine na otvaranju Mauzoleja i spomen obeležja žrtvama jasenovačkog logora ( fabrike ) smrti. Tada je, naime, kao jedna od zvanica i ujedno predstavnik vlasti SR Hrvatske na ovoj ceremoniji bio prisutan i predsednik Sabora SR Hrvatske – Stevo Krajačić, inače jedan od Brozovih najpoverljivijih saradnika. Kada se ceremonija otvaranja završila, a misleći da su mikrofoni isključeni, Krajačić se okrenuo srpskim borcima rekavši im doslovce: ” Ovdje smo vas premalo pobili “. Međutim, mikrofoni nisu bili isključeni tako da je nakon nastalog skandala Krajačić bio prisiljen da podnese ostavku.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! ....
ima jos...
https://zlj13051967.wordpress.com/2...c-nije-bio-saradnik-nemaca-i-ustasanego-tito/
”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti”, dok je prva izjava „poludivljeg” Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo”. Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata,2892 žena domaćica,jer su im muževi bili četnici,72 novinara,857 trgovaca,kafedjija,345 učitelja,77 glumaca i umetnika.Ne zaboravimo i stotine hiljada ubijenih, utamničenih, izbeglih, kojima je oduzeta imovina! ….Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima!Na osnovu dokumenata iz nemačkih i ustaških izvora, danas znamo da je rukovodstvo partizanskog pokreta bilo odgovorno za svesrdnu kolaboraciju sa okupatorom.To što su pobednici u gradjanskom ratu potom optužili borce djenerala Mihailovića za svoj greh, predstavlja svojevrstan primer njihovog cinizma. Tito je tokom Drugog svetskog rata bio zaokupljen više borbom za vlast nego otporom fašizmu, što najbolje pokazuju pregovori koje je marta 1943. preko svojih bliskih saradnika vodio s Nemcima.Đilas i Velebit tada u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine)...Navedite jednu ofanzivnu akciju partizana protiv Nemaca do dolaska Crvene armije septembra 1944 ,…” Vajs ”, ” Švarc ” , itd, to su očigledno nemačke akcije.U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika[Vojni arhiv, Beograd, MF NAV-N-T-501, rolna br. 267, snimci 528 i 529]. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“.Dakle, u ovom slučaju se radilo o ponudi klasične kolaboracijije, savezništva između Brozovih partizana i nemačkih Vermaht-nacista, i to od strane samog “Vrhovnog komandanta”!Staljin je tim povodom bio krajnje neprijatno iznenađen da mu partijski činovnik koga je on lično poslao iz Moskve u Jugoslaviju 1937. g. otkazuje lojalnost što se vidi iz sledećeg dokumenta:“U čemu je stvar? … Vodi se žestoki rat sa okupatorom i najednom dolazi do odnosa između Vas i Nemaca. Nije li sve to povezano sa politikom Nemaca da iskoriste Vaše ljude radi raspirivanja međusobne borbe među samim Jugoslovenima” [Arhiv Jugoslavije, 791, CK KPJ-KI, 1943/73].Otvaranjem desetak arhivskih kutija u Hrvatskom državnom arhivu dobijenih od Ministarstva unutrašnjih poslova, može se doći do dokumenata koji bacaju sasavim drugačije svetlo na pojedine procese,ljude i događaje 1941-1945. godine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Na primer, predstavnici nemačkog Vermahta i partizanskog pokreta sastajali su se više od 100 puta, uglavnom na severu Hrvatske! (Nada Kisić Kolanović, „Siegfried Kasche: njemački pogled na Hrvatsku 1941. godine“, Časopis za suvremenu povijest, 3, Zagreb, 2011, 773-800).Ima još!U decembru 1946, pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan koji je rekao:„Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana“.Ne znam da li smem da citiram Josipa Broza, koji kada je pobegao iz Srbije objašnjava šta je zadatak komunista: „Naš zadatak nije u tome da se organizuje borba protiv okupatora i ustaša, jer bismo u tom slučaju potpuno oslabili za završnu fazu borbe za oslobođenje, kada će nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora imaju da sruše i oteraju iz naše zemlje svetski događaji i Sovjetski Savez.“.Titoistima nije odgovarala nikakva ofanzivna taktika protiv Nemaca i Italijana, jer i jedni i drugi napuštaju područje Jugoslavije nakon prodora Crvene Armije sa Istoka, što se stvarno i dogodilo.Stoga je za KPJ glavni i jedini problem bio poraziti jedinog unutrašnjeg neprijatelja koji je komunistima stajao na putu do vlasti i bio sposoban da ih porazi na njihovom fanatičnom putu ka toj vlasti, a to je bio Ravnogorski pokret Draže Mihailovića.TITO VOLEO USTAŠE. Komunisti su sa ustašama bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu.Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava”.U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, nalazi se u arhivi/ Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638/ original Sporazuma o saradnji komunista i ustaša. Sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,u ugovoru potpisanog 17. aprila 1941. godine,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH.INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH!Postoji najmanje pet nemačkih dokumenata o borbenoj saradnji ustaške Crne legije Jure Francetića i 1. i 2. proleterske brigade pod komandom Koče Popovića i Peka Dapčevića protiv četnika proleća 1942. u Istočnoj Bosni protiv Dangićevih četnika (major Jezdimir Dangić je bio komandant četničkih jedinica „Jugoslovenske vojske u Otadžbini“ u Istočnoj BiH do aprila 1942, gde je prvenstveno štitio srpski narod od ustaških pokolja) koja su objavljena 2005. u beogradskom stručnom časopisu „Vojnoistorijskom glasniku“. U prikazu knjige nemačkog istoričara Klausa Šmidera Partizanski rat u Jugoslaviji 1941-1944.godine, na jednom mestu se doslovce kaže da je na slom četničkih jedinica Jezdimira Dangića „uticala taktička saradnja između ustaša i partizana početkom aprila 1942, koja je trajala oko dve nedelje.Ne zaboravimo i zajedničku bitku ustaša i partizana u Lijevču polju kod Laktaša/opština Banja Luka/.U ranu zoru 4 aprila 1945.godine,Ravnogorce sa narodnim zbegom su napali istovremeno sa tri različite strane: Nemci, ustaše pod komandom generala Metikoša i Maksa Luburića i partizani pod komandom Koče Popovića! Partizani su žestokom vatrom podržavali ustaške jedinice, uz pomoć nemačke teške artiljerije, koja je zasipala četničke položaje.Četnici su imali samo lako naoružanje.Kako su borbe neprestano vođene nekoliko dana,ostali su i bez municije.Tu je ubijeno oko 7000 četnika i 5000 zarobljeno.O direktnoj sprezi hrvatskih ustaša i Brozove KPJ i NOVJ iz ratnog perioda u cilju rešavanja srpskog pitanja u NDH indirektno govori i slučaj od 31. jula 1966. godine na otvaranju Mauzoleja i spomen obeležja žrtvama jasenovačkog logora ( fabrike ) smrti. Tada je, naime, kao jedna od zvanica i ujedno predstavnik vlasti SR Hrvatske na ovoj ceremoniji bio prisutan i predsednik Sabora SR Hrvatske – Stevo Krajačić, inače jedan od Brozovih najpoverljivijih saradnika. Kada se ceremonija otvaranja završila, a misleći da su mikrofoni isključeni, Krajačić se okrenuo srpskim borcima rekavši im doslovce: ” Ovdje smo vas premalo pobili “. Međutim, mikrofoni nisu bili isključeni tako da je nakon nastalog skandala Krajačić bio prisiljen da podnese ostavku.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! ....
ima jos...
https://zlj13051967.wordpress.com/2...c-nije-bio-saradnik-nemaca-i-ustasanego-tito/
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
https://www.in4s.net/zagreb-1943-pregovori-djilasa-gleza-fon-horstenaua/
Загреб 1943. – преговори Ђиласа и Глеза фон Хорстенауа
- - - - - - - - - -
http://www.novinar.de/2012/01/19/saradnja-brozovih-partizana-i-pavelicevih-ustasa.html#_edn24
Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša
Загреб 1943. – преговори Ђиласа и Глеза фон Хорстенауа
- - - - - - - - - -
http://www.novinar.de/2012/01/19/saradnja-brozovih-partizana-i-pavelicevih-ustasa.html#_edn24
Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
EKSKLUZIVNO: VLADIMIR VELEBIT Moja istina o Titu
Situacija u kanjonu Neretve postala je sve kritičnija.
Bolesnici i ranjenici su se gomilali, a Tito je dao Volođi Smirnovu (Vladimiru Smirnovu - Volođi; Vlada Rus) naređenje da digne u zrak željeznički most preko Neretve.
Ovo Titovo naređenje je kasnije za vrijeme bujanja kulta ličnosti i njegovog uzdizanja kao genijalnog stratega tumačeno kao vrlo uspjela varka neprijatelja. Rušenje mosta je trebalo neprijatelja da uvjeri da nećemo kretati tim pravcem, kojim je ustvari namjeravalo kretati.
Meni se čini da je sve to puka izmišljotina.
Vjerujem da je Tito u toj izvanredno kritičnoj situaciji bio zahvaćen panikom i da nije točno znao što će i kako će. Vraćanje fronte i prodiranje sa svim ranjenicima i bolesnicima u susret njemačkoj glavnini bila je potpuna ludost i vodila je u sigurnu propast.
Jedini spas je ležao u prijelazu preko Prenja i razbijanju četničke fronte na njegovim obroncima. (…) Njemački obruč postao je sve tješnji, a naš položaj sve opasniji.
Tada se je Tito odlučio na pregovore s Nijemcima u cilju da dobije na vremenu. Prvih dana ožujka pozvan sam hitno iz Prozora u Titov glavni štab i dobio naređenje da se priključim delegaciji za vođenje pregovora s Nijemcima. (…) Znam da je Tito bio alergičan na epizodu s pregovorima. Nije dozvolio da se o tome govori i piše. Ja sam ga opetovano molio da dade obrazloženu i iscrpnu izjavu o tom događaju. Prvu ideju o političkoj korisnosti, da ne kažem prijekoj potrebi, da se to učini dao mi je moj prijatelj Isaak Duetscher.
Situacija u kanjonu Neretve postala je sve kritičnija.
Bolesnici i ranjenici su se gomilali, a Tito je dao Volođi Smirnovu (Vladimiru Smirnovu - Volođi; Vlada Rus) naređenje da digne u zrak željeznički most preko Neretve.
Ovo Titovo naređenje je kasnije za vrijeme bujanja kulta ličnosti i njegovog uzdizanja kao genijalnog stratega tumačeno kao vrlo uspjela varka neprijatelja. Rušenje mosta je trebalo neprijatelja da uvjeri da nećemo kretati tim pravcem, kojim je ustvari namjeravalo kretati.
Meni se čini da je sve to puka izmišljotina.
Vjerujem da je Tito u toj izvanredno kritičnoj situaciji bio zahvaćen panikom i da nije točno znao što će i kako će. Vraćanje fronte i prodiranje sa svim ranjenicima i bolesnicima u susret njemačkoj glavnini bila je potpuna ludost i vodila je u sigurnu propast.
Jedini spas je ležao u prijelazu preko Prenja i razbijanju četničke fronte na njegovim obroncima. (…) Njemački obruč postao je sve tješnji, a naš položaj sve opasniji.
Tada se je Tito odlučio na pregovore s Nijemcima u cilju da dobije na vremenu. Prvih dana ožujka pozvan sam hitno iz Prozora u Titov glavni štab i dobio naređenje da se priključim delegaciji za vođenje pregovora s Nijemcima. (…) Znam da je Tito bio alergičan na epizodu s pregovorima. Nije dozvolio da se o tome govori i piše. Ja sam ga opetovano molio da dade obrazloženu i iscrpnu izjavu o tom događaju. Prvu ideju o političkoj korisnosti, da ne kažem prijekoj potrebi, da se to učini dao mi je moj prijatelj Isaak Duetscher.
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
Иначе Владимир Велебит је био нека врста контролора испред британске круне.
Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
