Šapat duše

[Zelena milja]

Treba mi neko tiho mesto,što miriše na kišu,
Zaleđeni trenutak u vremenu
I mekoća daha ,
U toploj tami.
..........
Treba mi nešto samo moje ,da me smiri,
Da zaboravim..

 

[Zelena milja]

Otičeš kao reka, tamna, neprozirna.

Sklanjaš sve bolove koji me mogu raniti.

Govoriš da me nema u tvojim košmarima.

Pogledom me uspavljuješ.

A ne znaš...talasi su u meni, rane me peku i košmari žive baš u onom delu mene., koji si uspavao....

Preduboko sam zašla u tvoj mrak, zavolela ga na svoj izgubljeni način.Ne teraj me iz svoga ludila, bez njega više ne umem.
Zaboravila sam svetlost.
I jutra...

 

[Zelena milja]

Biće nekih novih jutara..
Biće mirisa...
Budućih uspomena..
Biće i glasova , upletenih u prošlost,
Vreže nevidljive i plahe.

Čuće se ništa za buduće rođene.

Bićemo to mi, a opet ne sasvim svoji ,
Tražićemo tragove ,
Osluškivati na raskršću.
Bezglasno ću dozivati
Tvoje ime.
Bar šapat da sam ti čula,
Lakše bi mi bilo ovo lutanje.

A čuće se ništa za buduće rođene.

Ni slutiti neće da smo tu....
Osuđeni na "ljubav i neljubav"...

 

[Jan Hus]

 

[RužicaRužaRuška]

 

[KPCTAHK]

Ponekad se cela duša zgrči u jednu suzu, jedan uzdah, koji ti prebolno probode grudi, i jedan vrisak tišine, od kojeg se ludi ...

 

[KPCTAHK]

Uvek sam odlazio zbog razočarenja ... Najčešće, to mi je bilo i najbolnije, u samoga sebe, jer sam dozvolio da mi neka vragolasta seka uđe u život, razočara me, uznemiri dušu i rani srce ...

 

[Zelena milja]

Sve počinje i završava se u tišini...

 

[KPCTAHK]

Svima nam, bar ponekad, naročito kada nam životno breme otešča, neko nas u srce rani i dođu nam oni tužni i ružni dani, nedostaje onaj snažan zagrljaj, ono slatko ćutanje, koje nam više od hiljadu reči kaže i nikad ne laže ...

 

[KPCTAHK]

Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi.

Mika Antić

 

[KPCTAHK]

Voleti dušom, a zapisivati srcem tu nebesku milinu je nešto najlepše, najmilije i najsvetije. Ta ljubav nema granica, ima bezbroj, srcem napisanih, stranica i večito traje ... To je ono najlepše što nam život daje ... Nema te gumice, a ni vremena, koja može da izbriše ono što napiše srce ...

 

[Zelena milja]

 

[RužicaRužaRuška]

Od svih trenutaka birala je onaj pred svitanje.
U izlomljenom odrazu svetlosti i senki ,videla bi njegov lik.
Znala ga je oduvek.
Živeo je u njenim snovima i njenom biću.
.......
Od svih bolova birala je njegov .
Pred buđenje bi joj se nasmešio
Otvorio sve rane
I nestajao
U njoj ,u dubine gde ga budna nije umela naći.Pogledajte prilog 1370487

Od svih bolova birala je njegov .
Pred buđenje bi joj se nasmešio
Otvorio sve rane
I nestajao
U njoj ,u dubine gde ga budna nije umela naći.

 

[RužicaRužaRuška]

 

[gost 444588]

 

[gost 444588]

"I izbriši te suze. Ili reci da su od dima."

Paulo Koeljo