San i java

[oziman]

Повео се дијалог о разлици између снова и јаве. То питање се итекако постављало у филозофији тако да ћу отворити ову тему о томе:

Stvarnost se uveliko razlikuje od sna

Заправо, не можеш бити сигуран да и даље не сањаш и да разликујеш сан као нешто фундаментално другачије од овог будног стања у коме си тренутно.
Несумњиво је да иста функција духа која креира опажајни свет слика које нас окружују јесте иста она функција духа која креира и опажајни свет слика снова. Та два света су од потпуно исте грађе. Немаш рецимо плаву боју у реалности која је другачија од плаве боје у сновима. То су исти продукти свести јер боја као и остали осећаји, постоји као таква само у свести и нигде више.

Даље. Морамо разграничити опажај од сећања на опажај, јер то није једно исто.
О свету снова када си будан можеш судити само кроз сећање а не актуелно, при чему сан наравно изгледа нејасно, магловито, јер се ни не ради о њему већ о сећању на њега. И зато закључујеш. Аха. Такав је сан.
Није.Такво је сећање на сан а сан док си га сањао био је потпуно реалан као овај свет које те сада окружује. Исто тако и он изгледа у сећању, рецимо претходни сат овог будног стања. Сети се себе од пре сат времена и у свести ћеш имати сећање, магловито , нејасно. Баш као оно сећање на сан.

Ja, Čuang-cu, sanjao sam da sam leptir, leptir koji leprša ovamo i onamo, sa željama i mislima što ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i ležao u krevetu JA SAM. I sada više ne znam jesam li bio čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je čovek.

Čuang-cu (369?-286? pre n.e.) kineski filozof

Да ли си човек који је сањао да је лептир, или си сада лептир који сања да је човек, нема дефинитивног одговора још од Чуанг Цеа. Јер заправо нема ни поделе.

"Mi sanjamo. Nije li ceo zivot samo san? Ili odredjenije: postoji Ii siguran kriterijum za razlikovanje sna od stvarnosti, za razlikovanje fantazma od stvarnih objekata?
Tvrdjenje da su snovi manje jasni, sa manje zivosti no stvarna intuicija, ne zasluzuje nikakvu paznju, uzev u obzir da do sada niko nije imao prilike da ih ima prisutne u isti mah, vec se moze da poredi sarno secanje na san sa prisutnom stvarnosti.

To pitanje je Kant ovako resio: "Povezanost predstava medju sobom shodno zakonu kauzaliteta razlikuje zivot od sna". Ali i ' u snu sve pojedinosti su medjusobno povezane shodno nacelu razloga u svim njegovim oblicima, i ta povezanost se prekida samo izmedju sna i jave, isto kao i izmedju pojedinih snova. Otud bi Kantov odgovor mogao samo ovako da bude formulisan: dugi san (to jest zivot) nosi u sebi neprekidnu povezanost shodno nacelu razloga, no on te povezanosti nema sa kratkim snom, mada svaki od tih kratkih snova nosi u sebi istu takvu povezanost. Izmedu jednog i drugog
most je presecen i mi ih po tome razlikujemo jedno od drugog.

Ali odredjivati na temelju takvog kriterijuma da Ii je covek nesto sanjao ili se to zbilo na javi bilo bi vrlo tesko, a cesto i nemoguce, jer mi nismo u stanju da pratimo korak po korak kauzalnu vezu izmedu svakog dozivljenog dogadjaja i sadasnjeg trenutka pa ipak te dogadjaje ne proglasujemo za san. Zato mi u stvarnom zivotu obicno ne upotrebljavamo taj nacin da razlikujemo san od jave. Jedini siguran kriterijum za razlikovanje sna od jave u stvari je nase sasvim empirijsko budjenje, koje prekida kauzalnu vezu izmedu sanjanih dogadjaja i dogadjaja budnog zivota, prekida ih izricito i na osetan nacin. Zato je odIican primer onaj koji Hobs daje u jednoj primedbi u svom delu Levijatan, glava II, naime da mi lako uzimamo svoje sne za stvarnost kada, nenamerno, zaspimo obuceni, a osobito ako se uz to desi da su nam sve misli obuzete nekakvom odredјenom namerom ili poduhvatom, pa nas zaokupljaju u snu isto kao i na javi. U takvim slucajevima covek primecuje svoje budjenje skoro isto tako malo kao sto je primetio svoje usnuce, pa san tece zajedno sa javom i sa njom se mesa. A tada nam zaista ne ostaje drugo do da primenimo Kantov kriterijum. Ali, ako nam se desi, sto je cesto slucaj, da nikako ne budemo u stanju da utvrdimo postojanje iii pak odsustvo kauzalne veze sa sadasnjoscu, onda ce zauvek ostati nereseno da li se dogadjaj stvarno zbio, ili smo ga samo sanjall. Ovde nam se jasno ukazuje srodstvo lzmedju zivota i sna. "

Артур Шопенхауер

 

[Dragoljub69]

Kod shizofreničara se mešaju san i java tj.istovremeno funkcioniše levi i desni podkorteks...
Pošto Šopi to nije znao (u njegovo vreme su tukli ludake kad ne slušaju)otud i njegovo
nalupavanje...
Tek Čuang Ce koji je iz mlađeg bronzanog doba...
Ozi,ova tema nije antropološka već arheološka...

 

[louiskrstic]

Kada pojedinac započinje aktivni duhovni razvitak - ekspanziju svesti onda on na unutarnjim svetovimadobija iskustva da je leptir koji leti ili orao koji takođe leti i klikće. Ovo su početnička iskustva da bi pojedinac, kao duhovno biće, shvatio da je počela duhovna transformacija u njemu i da se sada on polako preobražava od "gusenice" što je otelovljeno duhovno biće ili Duša u telu u leptira ili orla što je slobodna Duša koja može svesno putovati svim višim pa i najvišim, čisto duhovnim svetovima. To je proces dosezanja duhovne slobode i izlazak ili prekid točka reinkarnacije. Odnosno to je period kada pristupamo Samo-Realizaciji a kasnije i realizaciji najviših stanja svesti, pa ma kako ih pojedinci zvali.
Otuda, boravak na najvišim, čisto duhovnim svetovima je boravak u jedinoj i pravoj realnosti. Tada, sa te pozicije, sećamo se boravka na zemlji u telima kao o snovima. Da, to je tako.
Međutim, boravak ovde u telu ili na nekom od nižih svetova, od Eteričkog preko Mentalnog, Kauzalnog i Astralnog do ovog ovde je boravak na nižim realnostima ili privremenim realnostima pa se zato i kaže da su to svetovi iluzije.
Ne treba nastojati negirati realnost ovih svetova sve dok smo u njima. Pa ipak, ovo su svetovi u kojim jesmo privremeno i koji traju privremeno pa ma koliko dugo trajala ta privremenost.
Lično ne vidim ovde nikakve spornosti oko svega.
Jedino što što čovek odbija, ili nije spreman da vidi ovu strukturu svetova. Ali, i to je proces kojeg svako od nas prolazi. To je proces ekspanzije naše svesti ili proces našeg duhovnog sazrevanja.
Drugačije ne može biti pa ma koliko hteli mi dokazivati da je na jedan ili drugi način. Iz tih razloga se kaže da je svet ili univerzum ili realnost ili Bog ili Kreator...upravo onakav kakvim ga vidi jedna osoba a da istovremeno uopšte nije takva.
Naša realnost se stalno menja kako se menja, ekspandira, naša svest.
Ima dosta stvari koje su se mentalno pogrešno shvatile i pokušavaju se postaviti za etalone što je ne samo nemoguće već je i pogrešno. Realnost ili Istina je daleko jednostavnija od onog što um pokušava smisliti, zamisliti, postilirati...
Realnost ili Istinu možemo znati samo mi kao duhovno biće odnosno kao Duša odnosno Svest. Jer, mi smo Svest (Duša, Self, Više Svesno...) i kao takva imamo i niža tela ili omotače.

 

[oziman]

Kod shizofreničara se mešaju san i java tj.istovremeno funkcioniše levi i desni podkorteks...

Јел истовремено функционишу леви и десни подкортекс његовог тела у сну или његовог тела на "јави"?

Tek Čuang Ce koji je iz mlađeg bronzanog doba...

Био и из неолита његова дилема остаје.
Па, јел имаш одговор на њу? Да ли је он човек који је сањао да је лептир, или је лептир који сања да је човек ?

 

[Grof Vronski]

A, 'el ima slučajeva da je leptir,
leti i da klikće ?
To bi bilo zanimljivo za pučanstvo.
Ako je neko uklesao na pločice, hijeroglifskim pismom, ononad.
A neki kasniji arheolozi našli i sačuvali.
A, neki još kasniji u'vatili pa preveli ?

Joooj, sve me neka smrznutost ščepala !
Da li je to ljubav prema kliktanju, arheologiji ili mikrolepidopterologiji ...?
Zanima me kako to moderna nauka drži !?

 

[Dragoljub69]

A, 'el ima slučajeva da je leptir,
leti i da klikće ?
To bi bilo zanimljivo za pučanstvo.
Ako je neko uklesao na pločice, hijeroglifskim pismom, ononad.
A neki kasniji arheolozi našli i sačuvali.
A, neki još kasniji u'vatili pa preveli ?

Joooj, sve me neka smrznutost ščepala !
Da li je to ljubav prema kliktanju, arheologiji ili mikrolepidopterologiji ...?
Zanima me kako to moderna nauka drži !?

"Leptira" im se za to!

 

[louiskrstic]

Ni u čemu nema dileme osim što sa ove strane čovek nezna istinu o duhovnoj suštini. Duša je po pravilu bez oblika ali na višim svetovima može zauzeti bilo koji oblik a ne samo leptira ili orla.
Svako onaj ko se jednom obre da putuje višim svetovima spoznaće sve svoje mogućnosti.
Čovek ne sanja da je leptir već se čovek - svojim budnim svesnim (niže svesnim) seća odnosno prima u svoju memoriju onoga šta je bilo na višim realnostima.
Na višim realnostima, u procesu napredovanja i ekspanzije svesti, Duša se "seća" onoga što je iskusila u fizičkom svetu.
Kod pune realizacije svesti (od 360°) čak i za time nema potrebe. Zašto? Zato što je Duša višedimenziono biće i istovremeno može egzistirati na svim nivoima.
Mešanje sna i jave ne dolazi zbog promene rada u mozgu već zbog promene režima rada u samom umu čoveka. On tada ne samo da meša san i javu već postoji opasnost da nezna kada je u fizičkom svetu u kada na nekom od viših pa može skočiti sa mosta da bi leteo budući da se na višim svetovima može leteti.

Gospodine Vronski za pučanstvo nikada i nije bila istina.

 

[znatizeljni mislilac]

Заправо, не можеш бити сигуран да и даље не сањаш и да разликујеш сан као нешто фундаментално другачије од овог будног стања у коме си тренутно.

Jel ti to ozbiljno il se salis?

 

[oziman]

Jel ti to ozbiljno il se salis?

Шта је шаљиво у томе? Као што рекох иста функција духа, тачније разум, која креира представу креира и представу сна. То су креације од исте грађе.И у оба случаја објективише се на тај начин ствар по себи. Стим да је заправо у сновима та објективација много ближа суштини јер у сновима интелект не примењује тако чврсто своје форме простора, опростореног времена и каузалитета као у будном стању, па се зато суштина ствари по себи јасније објективише.

Архетипе колективно несвесног, како би рекао Јунг или степене објективације воље како би рекао Шопенхауер, Платонове идеје у сновима ћеш срести много огољеније него што је то могуће у овом будном сну који зовеш реалност а који је исувише густо прожет формама опажања које нас деле од ствари по себи.

 

[Grof Vronski]

"Leptira" im se za to!

Znaš li šta je "mikrolepidopterologija" ?

 

[YHYK]

О свету снова када си будан можеш судити само кроз сећање а не актуелно, при чему сан наравно изгледа нејасно, магловито, јер се ни не ради о њему већ о сећању на њега.

Све је сећање на опажај! У оба света и у свету снова и у свету јаве. Када си разговарао телефоном са пријатељем и остао сам, сада док размишљаш о том разговору то је СЕЋАЊЕ НА ТАЈ разговор. Дакле: сећање није јединица мере да ли је нешто сан или јава. Погрешан терен. Погрешан терен на коме с еозбиљан филозоф не би смео наћи.

Да ли си човек који је сањао да је лептир, или си сада лептир који сања да је човек, нема дефинитивног одговора још од Чуанг Цеа. Јер заправо нема ни поделе.

Даље: У свету снова, ако уђеш у кућу коју си у истом том свету саградио, и заспиш преко зиме, смрзнућеш се, без обзира колико у њој ложио! У свету јаве ако добро ложиш, нећеш се смрзнути.

Ето ти разлике између света сна и света јаве. А она се дефинише у односу на то какве последице доживљавамо док смо у интеракцији са спољашњим светом. На пример један човек је сањао да отвара шампањац и тај звук је оно што је чуо! Међутим, то је у ствари био звук лопова који му се увукао у кућу и пригушивачем убио његову жену у суседнј соби. Да је ко истом том кинешчићу тзв. лептирчићу, разбио носину (глупаву) док је био лептир, када се пробуди и види крварење из свог носа, не би му пало на памет да мисли, а још мање да прича, да није више сигуран да ли је човек или лептир.

Ако пак ниси сигуран који је свет снова акоји је свет јаве, погледај у ком то свету пијеш и једеш да би преживео. Казаће ти се само!!

Што вилом ове философе...покушавају да се играју на дечијем нивоу, али то раде са одраслима. Нема ништа лепше него играти се са дечурлијом. Било да је сну или на јави!!

 

[znatizeljni mislilac]

Шта је шаљиво у томе? Као што рекох иста функција духа, тачније разум, која креира представу креира и представу сна. То су креације од исте грађе.И у оба случаја објективише се на тај начин ствар по себи. Стим да је заправо у сновима та објективација много ближа суштини јер у сновима интелект не примењује тако чврсто своје форме простора, опростореног времена и каузалитета као у будном стању, па се зато суштина ствари по себи јасније објективише.

Архетипе колективно несвесног, како би рекао Јунг или степене објективације воље како би рекао Шопенхауер, Платонове идеје у сновима ћеш срести много огољеније него што је то могуће у овом будном сну који зовеш реалност а који је исувише густо прожет формама опажања које нас деле од ствари по себи.

Pa samim tim sto postoji ta razlika ti mozes da napravis klasifikaciju...i napravio si... a tvoja tvrdnja je da ne mozes biti siguran, odnosno da nema razlike ili je terminologija sad problem. Kako ne mozes biti siguran da ne sanjas? Snovi, sanjanje...sve to ima svoje znacenje nezavisno od price o stvari po sebi a nije primenljivo na ono sto hoces da kazes. Nisi siguran ni da ja postojim pa mi se opet obracas. Ne razumem tu potrebu da se istice ako je nesto predstava ili ako se dolazi u odnos sa necim, ako postoji relacija, da samim tim prestaje da vazi svaki kriterijum. Po tome..mi smo uzviseniji ako pocnemo da se drogiramo jer cemo tada biti blizi "stvari po sebi" i generalno dekadencija poprima pozitivan karakter u tom slucaju jer se inatimo "iluziji" .To samo pokazuje da to nije ispravan put ka "stvari po sebi" a opet ako je u pitanju samo filosofska radoznalost ja to prihvatam. Kao sto i Dekartov cogito ako se iz teorije prebaci u praksu dovodi do patnje (usamljenost). Sustinu ti delimicno spoznajes bas kroz tu predstavu koju odbacujes (ovde se opet ulazi u problem monizma).. Jer uzimas apriori da "izvor" ne moze imati nista zajednicko (pod tim mislis na direktnu kopiju...kao u ogledalu) sa onim sto postaje predmet saznavanja....jer nije "u svesti"....kada bi to bilo istina onda bi i Sopenhauerova filosofija o objektivaciji volje pala u vodu, kao i sud da volju treba prezreti...tj, ne bi mogao dati nikakav afirmativan odgovor, ni da treba ni da ne treba. San i java se ne treba relativizovati iz istog razloga iz kog se i ti meni obracas ako razumes sta hocu da kazem. San moze imati i psiholoski znacaj..u tom slucaju potpomaze realnosti. A mozes uzeti i kao pomocno sredstvo za relativizaciju "predstave" sto je ovde slucaj. Ovde se pravi druga dihotomija (san/java =San) vs (stvar po sebi =Realnost).

 

[oziman]

Све је сећање на опажај! У оба света и у свету снова и у свету јаве. Када си разговарао телефоном са пријатељем и остао сам, сада док размишљаш о том разговору то је СЕЋАЊЕ НА ТАЈ разговор. Дакле: сећање није јединица мере да ли је нешто сан или јава. Погрешан терен. Погрешан терен на коме с еозбиљан филозоф не би смео наћи.

Између сна и јаве као представе нема разлике. Обоје су од исте грађе. А оно што многи закључују да је сан нејаснији од будности на то сам указао као на заблуду јер:
О свету снова када си будан можеш судити само кроз сећање а не актуелно, при чему сан наравно изгледа нејасно, магловито, јер се ни не ради о њему већ о сећању на њега. И зато закључујеш. Аха. Такав је сан.
Није.Такво је сећање на сан а сан док си га сањао био је потпуно реалан као овај свет које те сада окружује. Исто тако и он изгледа у сећању, рецимо претходни сат овог будног стања. Сети се себе од пре сат времена и у свести ћеш имати сећање, магловито , нејасно. Баш као оно сећање на сан.

Да је ко истом том кинешчићу тзв. лептирчићу, разбио носину (глупаву) док је био лептир, када се пробуди и види крварење из свог носа, не би му пало на памет да мисли, а још мање да прича, да није више сигуран да ли је човек или лептир.

Тада би се Чуанг Це запитао. Да ли је човек који је сањао да је лептир или је лептир који сада сања да је човек коме је неко разбио нос.

А то исто важи и за оне претходне примере. Ма шта радио не можеш бити сигуран да ли си ти сањао некога, или си управо тај неко из сна који сада сања да је будан.

Ако пак ниси сигуран који је свет снова а који је свет јаве, погледај у ком то свету пијеш и једеш да би преживео. Казаће ти се само!!

Разлику између сна и јаве не можеш разлучити испитујући садржај једног или другог. Јер ма колико овај свет био подвргнут ткз "природним законима"(који су узгред далеко од нечега апсолутног) и даље се свако може запитати: Да ли је он човек који је сањао да је лептир или је сада лептир који сања да је у свету где важе неки природни закони и где мора да једе и пије и да ради ово или оно.

 

[znatizeljni mislilac]

Није.Такво је сећање на сан а сан док си га сањао био је потпуно реалан као овај свет које те сада окружује.

Kako znas ako se samo secas?

 

[znatizeljni mislilac]

Између сна и јаве као представе нема разлике. Обоје су од исте грађе. А оно што многи закључују да је сан нејаснији од будности на то сам указао као на заблуду јер:
О свету снова када си будан можеш судити само кроз сећање а не актуелно, при чему сан наравно изгледа нејасно, магловито, јер се ни не ради о њему већ о сећању на њега. И зато закључујеш. Аха. Такав је сан.
Није.Такво је сећање на сан а сан док си га сањао био је потпуно реалан као овај свет које те сада окружује. Исто тако и он изгледа у сећању, рецимо претходни сат овог будног стања. Сети се себе од пре сат времена и у свести ћеш имати сећање, магловито , нејасно. Баш као оно сећање на сан.

Bio je realan u smislu postojao je, bio je kakav je bio, nesto se desilo, sto ne mozes pojmiti na pravi nacin u ovom trenutku buduci da sad nije ali iz toga ne moze da sledi ovo "био је потпуно реалан као овај свет које те сада окружује".

 

[coco bill]

Ja, Čuang-cu, sanjao sam da sam leptir, leptir koji leprša ovamo i onamo, sa željama i mislima što ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i ležao u krevetu JA SAM. I sada više ne znam jesam li bio čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je čovek

doživljaj čoveka u snu je oslobođen ega, odnosno, naše Ja se ne veže za uticaje koji dolaze s polja, kao što je to slučaj kad si u budnom stanju.

ukoliko posmatraš leptira u budnom stanju, vežeš se za utisak koji taj leptir ostavlja u tebi, kao npr. boja krila, gracioznost leta ili krhkost tela. ti ne možeš da dokučiš želje i misli jednog leptira jer on nema načina da ih ispolji, dakle, ti si ograničen spoljnom slikom koju vidiš, a utisak koji ta slika ostavlja u tebi doživljavaš kao realnost.

čuang cu je sanjao da je leptir i doživeo ga potpuno. on i leptir su bili jedno. on nije sanjao da je čovek koji posmatra leptira, jer bi se tada vezao za sliku koju posmatra, u svom snu on je bio leptir.

 

[oziman]

Kako znas ako se samo secas?
Bio je realan u smislu postojao je, bio je kakav je bio, nesto se desilo, sto ne mozes pojmiti na pravi nacin u ovom trenutku buduci da sad nije ali iz toga ne moze da sledi ovo "био је потпуно реалан као овај свет које те сада окружује".

Зашто не би следило? Исте функцијe духа, са свoјим осећајима, формама простора, опростoрeног времeна и каузaлитета које у свести креирају овај ткз реалан свет, или представу, креирале су и свет снова. То су креације од исте грађе.
Друга је ствар што се тиче садржине. Ево, ноћас сам сањао особу коју срећем и овде у будном стању. Не могу рећи да је у сну то била та особа. Али могу рећи да сам у сну исту опажао и доживљававо на исти начин како је овде доживљавам и опажам.

Што се тиче питања шта је то што се на тај начин објективише или тамо или овде , то је већ трансцедентно питање ствари по себи.

Јер и у овом будном стању делује нешто далеко изван наше будне представљачке свести.

Kao sto je svako potajni pozorisni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada nasim stvarnim zivotom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je nasa sopstvena , ali koja je medjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina , delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad nase predstavljacke svesti."

Sopenhauer

Замислимо ситуацију да се свет снова не прекида тако нагло. Да се човек буди тек када легне у свету снова. И да долази у тај свет будећи се.

Да ли би у том случају могао знати шта је сан а шта јава?

Нагли прекид, нагло буђење је заправо оно што нам указује на ту разлику.

Jedini siguran kriterijum za razlikovanje sna od jave u stvari je nase sasvim empirijsko budjenje, koje prekida kauzalnu vezu izmedu sanjanih dogadjaja i dogadjaja budnog zivota, prekida ih izricito i na osetan nacin.

Шопенхауер

Мислим да нас после смрти чека тако нешто. Свет снова. Вероватно бисмо у њему после извесног времена дошли до сновиђења, тј схватили да нешто није у реду, да сањамо, али да сањамо сан из кога се не можемо пробудити.

Узгред. Управо тако нешто је садржај филма Waking Life:

http://www.imdb.com/title/tt0243017/

 

[Dragoljub69]

doživljaj čoveka u snu je oslobođen ega, odnosno, naše Ja se ne veže za uticaje koji dolaze s polja, kao što je to slučaj kad si u budnom stanju.

ukoliko posmatraš leptira u budnom stanju, vežeš se za utisak koji taj leptir ostavlja u tebi, kao npr. boja krila, gracioznost leta ili krhkost tela. ti ne možeš da dokučiš želje i misli jednog leptira jer on nema načina da ih ispolji, dakle, ti si ograničen spoljnom slikom koju vidiš, a utisak koji ta slika ostavlja u tebi doživljavaš kao realnost.

čuang cu je sanjao da je leptir i doživeo ga potpuno. on i leptir su bili jedno. on nije sanjao da je čovek koji posmatra leptira, jer bi se tada vezao za sliku koju posmatra, u svom snu on je bio leptir.

Oslobađaš se u snu superega,a ne ega! U snu se ne stidiš,već strahuješ...
Inače :biti nešto drugo i u snu je sumanuta ideja,a biti drukčiji je normalno...
Jer čovek bez superega prilično liči na sebe dok je bio dete.Tako da biti
iznenađen nekim ponašanjem u snu je normalno i smatrati primitivne svoje funkcije...
Recimo u snu raznazivanje blata ili čak izmeta nije neobićno,a u budnom stanju
matrice superega nalažu da se to ne čini.
Naravno:Čuang Ce nije mogao znati za psihoanalizu,a i razlika u ponašanju u ona
primitivna vremena kad su obrasci ponašanja bili prilično labavi (razmazivanje izmeta se,
verovatno,smatrala obićnom kreacijom likovnog talenta) doprineli su da mu
skoro isto sanjao ili bivao budan.
A Ozi se muči da nađe "stvar po sebi" u podsvesti...
Nije u podsvesti-sve ljudske izmišljotine su svesne kreacije! Samo shizovi (i ja donekle) koriste
svesno i drugu stranu podkorteksa...

 

[louiskrstic]

Dragoljub69 - Čovek na višim svetovima nikada ne može biti nešto drugo nego ONO ŠTO JESTE. Nezavisno od oblika i forme on je uvek ono što jeste. Uvek zadržava svoje stanje svesti budući da on sam kao duhovna jedinica jeste ta SVEST. Čak i na nižim svetovima, ali iznad ovog fizičkog, mogu se menjati oblik i forma. To se ne čini iz samo jednog razloga - zbog lakšeg uzajamnog prepoznavanja.
Sve dok čovek u svom humanom stanju svesti uporno želi gledati na svet iz svog zacementiranog stanja svesti on nema šanse da sagleda ni najmanji deo istine.
To je razlog da se sve diskusije ovde na filozofiji, ali i na ostalim podforumima, svode na gotovo ništa - sudaranje ovnova na brvnu.
Sve ovo je Paul Twitchell najbolje rekao u nekoliko rečenica u priči: "Jedna Duša idući na posao na malom mostiću je uvek videla drugu Dušu kako sedi pored jednog kamena. Jednoga dana je ona prva upitala drugu: "Zašto stalno tu sediš pored kamena?" "Pa rekli su mi da sam kamen," odgovorila je druga."
Da li je drugačije sa čovekom u globalu? Ni malo.
Reci nekome da je Hindus ili Hrišćanin ili filozof ili inženjer i on će se ukopati do guše ne pokušavajući da izađe iz stvorene ljušture i nauči nešto od života. Jurišaće na sve drugo i drugačije pa bilo nazadno ili napredno.
Dobar poznavaoc života, pa makar to bio filozof ili hrišćanin ili ateista može biti samo onaj koji će srušiti sve granice oko sebe i shvatiti da su one jedina prepreka da bolje razume život i sebe.
Uistinu, mi moramo krenuti od nečega, od onog trenutnog mesta gde jesmo ali se ne bi trebalo zadržati na tom mestu.
Um je strašno žilavi žiroskop (kao tehmičko lice nadam se da znaš principe rada žiroskopa) ali pažljivim, strpljivim i istrajnim radom um se polako predaje i popusta dok njime potpuno ne ovladamo mi kao jedino realno ali i moćno biče - Duša.

 

[Dragoljub69]

Znaš ša Luise...Idi ti u više svetove pa tamo prodaj tu tvoju knjigu!
Nama treba knjiga o ovom svetu-o njemu je i ova tema...Naime:sanjao ili
bio na javi-u ovom si svetu! O ovom svetu ti nama knjigu...

 

[oziman]

...tvrditi , da je slika uvek u boji a sećenje čas ovako ili onakvo ( u vezi boje ) , bez ikakvih argumenata , već onako tek , zarad suprozstavljanja , nije lepo ,a kad se nastupa sa pozicije znalca , dejstvuje pomalo nevaspitano....

Какви аргументи су ти ту потребни осим сопственог искуства? Свако може упоредити свој опажај који је тренутно пред њим са сећањем на исти. При чему је ово друго магловито, нејасно, јер се ради о сећању.
А заблуда на коју сам овде указао јесте што сада ви такво једно сећање на сан изједначавате са самим сном и на основу тога судите о природи истог.
А то није једно исто баш као што опажај тог монитора испред тебе није исто што и сећање на исти када се окренеш и сетиш га се.

Као што на основу магловитости тог сећања не можеш тврдити да је монитор такав, магловит, исто то не можеш тврдити ни за снове а на основу сећања на њих.

 

[Dragoljub69]

Какви аргументи су ти ту потребни осим сопственог искуства? Свако може упоредити свој опажај који је тренутно пред њим са сећањем на исти. При чему је ово друго магловито, нејасно, јер се ради о сећању.
А заблуда на коју сам овде указао јесте што сада ви такво једно сећање на сан изједначавате са самим сном и на основу тога судите о природи истог.
А то није једно исто баш као што опажај тог монитора испред тебе није исто што и сећање на исти када се окренеш и сетиш га се.

Као што на основу магловитости тог сећања не можеш тврдити да је монитор такав, магловит, исто то не можеш тврдити ни за снове а на основу сећања на њих.

S ovim sekundarima i primarima si sam sebe demantovao!

 

[YHYK]

Разлику између сна и јаве не можеш разлучити испитујући садржај једног или другог.

Садржај небитан?? Јесте али за ЛУНАТИКЕ!

 

[muzjak]

Oslobađaš se u snu superega,a ne ega! U snu se ne stidiš,već strahuješ...

Fukcije ida i superega opstaju i u snu.

- - - - - - - - - -

Такво је сећање на сан а сан док си га сањао био је потпуно реалан као овај свет које те сада окружује.

Ovaj zaključak se ne može doneti. Ne može se ni tvrditi ni osporavati. Kakav je san bio u momentu dok si ga sanjao ne možeš znati, a to nije ovo stanje sada. Dakle iz perspektive sećanja ne možeš govoriti kakav je san bio dok si ga sanjao.
Znatiželjni mislilac je u pravu kada ti ovo kaže.

 

[oziman]

Ovaj zaključak se ne može doneti. Ne može se ni tvrditi ni osporavati. Kakav je san bio u momentu dok si ga sanjao ne možeš znati, a to nije ovo stanje sada. Dakle iz perspektive sećanja ne možeš govoriti kakav je san bio dok si ga sanjao.
Znatiželjni mislilac je u pravu kada ti ovo kaže.

Како не можеш тврдити из перспективе сећања? Ми се сећамо снова и то је факт, а поента је да то сећање није верна слика истог и да не можемо изједначавати једно и друго па да на основу сећања судимо о природи снова. Па да тако магловитост коју нам пружа сећање приписујемо сновима .
Али не можемо ни потпуно одвојити једно од другог јер то није однос појаве и ствари по себи него однос опажаја и сећања на опажај. При чему је опажај јасан а сећање нејасно , магловито али итекако аналогно опажају.