Samoživost

Mene je mm izokrenuo.Kada sam se udala za njega ,bila sam samoživnik.Ali samo iz razloga što sam jedinica i naučila da živim sama.Uvek je sve bilo za mene,nisam imala sa kim da delim ili da nekom čuvam...
Nikad me rečima nije opomenuo...nego jedemo ujutru i pavlaka uz doručak (još jedna sa pavlakama)...ja ostavim kašičicu unutra...on je samo polako izbaci ali kašičica ipak zvecne...mrzela sam taj zvuk kad kašičica lupi o sto.
Kad nešto bude u frižideru nikad se ne setim da ostavim njemu,dok me i to nije naučio...nekoliko puta kad uzmem nešto iz frižidera a on pita
-jel lepo?
-jeste...e pa ja sam tebi ostavio...:dash:
Tako sam se ja promenila....:mrgreen::mrgreen::mrgreen:
 
Imam u bližoj i malo daljoj porodici dva klasična slučaja vrhunske i potpuno neverovatne samonečega.
Obema im je zajedničko što uvek misle da ih neko proziva, da su uvek nekako strašno oštećene i uskraćene za nešto, izuzetno veliki materijalisti su i da, obe prave promaju čak i kad ima nekog u blizini sa mokrom kosom.
Kod jedne od njih je dostiglo čak taj stepen da nije htela da propusti svoje letovanje zato što joj je sin imao nesreću i hitnu operaciju?! Mislim, uverila se da će sve biti ok i otišla na more :S
A kod ove druge, meni bliže, se stalno javlja sindrom: mislite da meni nije teško što je tako, mislite da meni nije krivo što ne mogu više da učinim i pomognem, prestanite da mi prebacujete (a niko joj ništa rekao nije) i potom se spakuje i ode. Jednostavno. Svojim poslom. Jer nema vremena i 'ima i ona život'..
Ma hajde, a mi ostali nemamo.... :neutral:

I tako...
Ali prihvatila sam je.. ne mogu drugačije.
Moja je i volim je.... Da se svađam - probala sam godinama.
Sad jednostavno pustim da uradi po njenom i pokušavam da se ne nerviram previše. Jer ionako će uvek biti kako ona hoće. Ovako bar sebi štedim živce.
 
mini_me:
:super: Slazem se.Kad bolje razmsilim ja mislim da ja posedujem umerenu dozu samozivosti :rumenko:, mozda vise nego neki ljudi za koje bismo rekli da su nesebicni,neegoisti i tako nesto...a ipak manje nego sto su neki ovde opisali.Nisam tako samoziva kao sto je neko naveo primer da pojede sve pa nema posle za nekog drugog s kim delis stan, zatvori vrata nekom ispred nosa itd.Takva sigurno nisam.
Kliknite za proširenje...

I kod mene je isto, znaci ne maltretiram ukucane ni prijatelje na takav nacin ali u neku ruku egoista sam u vezi.
Svom dragom ne tolerisem neke stvari dok on isto to uradi kao nesto sto se podrazumjeva.
Eto na primjer kada negdje idemo pa on hoce negdje da svrati ili da vodi nekog sa nama ja sam uglavnom ta koja zvoca i buni se ali zato kada sam ja u pitanju to treba da se podrazumjeva :rtfm:

Nekad sam stvaro teska za ''saradnju'' :mrgreen:
Ali i on je egoista u mnogim situacijama, eto npr. neko je pomenuo da ima osjecaj da mu je vaznije auto od nje, a meni se nekad cini da mu je vaznije pecanje od mene.
Stvarno nekad pretjeruje, ode ujutru u 6 h i ne zna kad mu je vrijeme da se vrati kuci nego kaze pa zar moramo svaki dan da se vidimo, pa ne moramo kad je nesto vaznije u pitanju ali mene neces izbaciti iz svog zivota radi pecanja i tacka :rtfm:
I tako se mi borimo godinama ali imam osjecaj da je to moja borba sa vetrenjacama (sto Vanda zada kao temu u zenskom kutku) :D
 
Daisy 82:
*Egoizam...*

--------------------------------------------------------------------------------

Egoizam (latinski: ego - ja) je stanje prevelike samovažnosti, samoljublja i uzdizanja sebe. Predstavlja investiciju motiva ličnosti u sopstveni ego što vodi ponašanju usmerenosti ka sopstvenim interesima i potrebama, kao i zanemarivanju interesa i potreba drugih tj. jedno sebično i nedruštveno ponašanje.

Egocentričnost je posmatranje svega iz svoje perspektive. To je težnja pojedinca da sve stvari usmerava prema sebi, poimajući sebe kao "središte svemira", svoje ja kao jedinu stvarnost, a sve ostalo u odnosu na sebe.

Egoizam najčešće prate kompleks više vrednosti, mesijanski kompleks i kompleks Boga. Poznate osobe s božjim kompleksom su Napoleon Bonaparta i Micuo Matajoši.

Egoizam ima sledeća značenja:

*Psihološki egoizam je učenje u kom se tvrdi da svi ljudi rade isključivo u svoju korist, makar ona bila i emotivna;
etički egoizam je učenje u kom se tvrdi da svi ljudi treba da rade u svoju korist;

*Racionalni egoizam je učenje u kom se tvrdi da je racionalno raditi u svoju korist;

*Solipsizam (nekad se zove egoizmom) je učenje u kome se tvrdi da samo data osoba postoji;

*Egotizam je psihološko stanje prevelike samovažnosti; u određenim oblicima egoizam (kao egotizam) može uključivati i narcisizam i anti-socijalno ponašanje.

Egoizam se često meša sa sebičnošću.


Da li smo ipak svi mi u odredjenim situacijama egoisti tj. samozivi :think:
Kliknite za proširenje...

U svoje ime, ne, generalno nisam sebicna, niti pripadam bilo kojoj grupi koja je navedena. Ne jer ne zelim, a ne da zelim, vec jer ne znam kako. Mislim da covek ne moze protiv svoje prirode. Jos nesto, mislim da samozivi ljudi nisu egoisti, naprotiv, manjkaju samopouzdanje, samoljublje, i ostalo nabrojano, i to sto rade nije unapred smisleno ni namerno, vec habitualno to obavljaju da bi udaljili ljude od sebe (ne sebe od ljudi), i to sa ciljem, koji nije da bi ih zadrzali u izolaciji, vec da bi ih ubrzo i sto pre vratili u svoj svet, obicno samosazaljavanjem. Iako naizgled deluje suprotno, jer istovremeno uzasno vape za paznjom, svesni su da rade protiv svojih interesa. I, nisu nedrustveni, ni najmanje, bas suprotno. Eto, moj zakljucak, samo iz primera koji imam, samozivost je sebicnost u cistoj formi.
 
Da li mislite da su više samoživi jedinci, koji nisu morali ni sa kim da dele, pa nisu ni naučili da treba da dele u praksi:D, ili ljudi koji imaju brata ili sestru, pa su se celo detinjstvo trudili da ne dele, tj da sve ostane za njih? Meni se čini i jedni i drugi imaju dozu samoživosti.
 
Nisu samoživi samo (i uvek) jedinci - samoživi ljudi koje ja znam (i imam u porodici) imaju brata ili sestru... Nego, meni je zanimljiv fenomen luftiranja - da li mislite da to ima neki dublji, psihološki značaj :lol: ?
 
Jedinica sam - nisam samoziva.
Nikad me nisu terali da delim, sama sam to zelela .
I dan danas volim da delim sa ljudima i da ucinim nesto lepo za nekog , razmisljam o drugima i sto kaze jedna moja drugarica ...volela bih da meni neko to uradi pa onda i ja radim.

Al kad osetim samozivost onda sam surova.
Prema samozivim ljudima sam jeziva.
Mogu da ti dam srce na dlanu al osetim li da si samoziv , uzecu i tvoje iz grudi i pojesti ga za dorucak nekuvano.
 
Poslednja izmena:
tarabica:
Da li mislite da su više samoživi jedinci, koji nisu morali ni sa kim da dele, pa nisu ni naučili da treba da dele u praksi:D, ili ljudi koji imaju brata ili sestru, pa su se celo detinjstvo trudili da ne dele, tj da sve ostane za njih? Meni se čini i jedni i drugi imaju dozu samoživosti.
Kliknite za proširenje...

ja ne mislim da su jedinci samozivi po pravilu - mozda zato sto nikada nisu morali da se u kuci bore za mesto pod suncem, cesto su usamljeni, nekako nauce da dele...ja sam bila jedinica prvih 10 godina mog zivota, za to vreme se svasta moglo nauciti. uvek sam delila sve - i cokolade, i lutke, dobro znam da postoje i drugi ljudi i njihove potrebe - cesto zanemarim sopstvene zarad tudjih

najsamoziviji stvor koga ja poznajem ima 2 brata - navikao je da otima - i emocije i stvari, navikao je da ako sam sebi nije najvazniji niko nece stici da ga pogleda. tako je bilo i kad je dobio dvoje dece - opet je ugrozen:mrgreen:
 
muvalo:
Nisu samoživi samo (i uvek) jedinci - samoživi ljudi koje ja znam (i imam u porodici) imaju brata ili sestru... Nego, meni je zanimljiv fenomen luftiranja - da li mislite da to ima neki dublji, psihološki značaj :lol: ?
Kliknite za proširenje...


:D I mene to zivo zanima.
Kad bi svratio neko sa pdf psihologija, ili zdravlje, da nam pojasni ovu pojavu. Ili da posaljemo 'slucaj' njima?
 
muvalo:
Nisu samoživi samo (i uvek) jedinci - samoživi ljudi koje ja znam (i imam u porodici) imaju brata ili sestru... Nego, meni je zanimljiv fenomen luftiranja - da li mislite da to ima neki dublji, psihološki značaj :lol: ?
Kliknite za proširenje...

Ima! Definitivno! To radi jedna samoživa osoba u mojoj kući a zapravo se svodi na bolesnu potrebu da stalno bude u toku sa dešavanjima napolju... nema veze što je 5C :evil::evil::evil:
 
Pussycat:
Ima! Definitivno! To radi jedna samoživa osoba u mojoj kući a zapravo se svodi na bolesnu potrebu da stalno bude u toku sa dešavanjima napolju... nema veze što je 5C :evil::evil::evil:
Kliknite za proširenje...

:hahaha:
Kad vec ne moze da vidi kroz staklo..jelte. :D

Ali znam, nije smesno.. ova gdjica otvori 4 prozora i vrata :eek::eek::roll:
Ja zatvorim, posle 15 min., dovoljno tek da ne primetim, otvori opet..
Rekla sam joj, jos jednom li otvori samo jedan prozor olupacu joj glavu o svaki prozor u stanu.
A stvarno u tim momentima cini mi se da bih i stvarno nisam nasilna.
Vec sutradan je bilo isto. Pa sta raditi? Dignem ruke naravno, recima ne vredi.. treba jos da se obracunavam sa nekim ko ne shvata proste reci, greota je. A, i jaca je od mene. :lol:
 
felix the cat:
Imam u bližoj i malo daljoj porodici dva klasična slučaja vrhunske i potpuno neverovatne samonečega.
Obema im je zajedničko što uvek misle da ih neko proziva, da su uvek nekako strašno oštećene i uskraćene za nešto, izuzetno veliki materijalisti su i da, obe prave promaju čak i kad ima nekog u blizini sa mokrom kosom.
Kod jedne od njih je dostiglo čak taj stepen da nije htela da propusti svoje letovanje zato što joj je sin imao nesreću i hitnu operaciju?! Mislim, uverila se da će sve biti ok i otišla na more :S
A kod ove druge, meni bliže, se stalno javlja sindrom: mislite da meni nije teško što je tako, mislite da meni nije krivo što ne mogu više da učinim i pomognem, prestanite da mi prebacujete (a niko joj ništa rekao nije) i potom se spakuje i ode. Jednostavno. Svojim poslom. Jer nema vremena i 'ima i ona život'..
Ma hajde, a mi ostali nemamo.... :neutral:
Kliknite za proširenje...

Za trenutak mi se učinilo da poznajemo istu osobu, ali onda shvatim da ti pišeš o dve osobe :confused: Poznajem više samoživih, od ove dve koje je felix opisala, iste osobine poseduje jedna koju znam... do tančina si opisala, sve do jedne karakteristike...

Ne borim se sa njenom samoživošću, nemoguće je..
Zato sam doktorirala na ignorisanju, i vidim da ima efekta.

Mislim da nisam samoživa, barem ne toliko da zađem u patologiju, svi jesmo na blaži ili teži način.
 
Mirka Šizika:
Ha ha znamo , bakuta je u pitanju ! :lol:
Kliknite za proširenje...

Da, nemoguća je... problem se rešava tako što kažeš u sebi, ili naglas ''nije normalna'' i tu se završava priča :roll:
Sara_:
:hahaha:
Kad vec ne moze da vidi kroz staklo..jelte. :D

Ali znam, nije smesno.. ova gdjica otvori 4 prozora i vrata :eek::eek::roll:
Ja zatvorim, posle 15 min., dovoljno tek da ne primetim, otvori opet..
Rekla sam joj, jos jednom li otvori samo jedan prozor olupacu joj glavu o svaki prozor u stanu.
A stvarno u tim momentima cini mi se da bih i stvarno nisam nasilna.
Vec sutradan je bilo isto. Pa sta raditi? Dignem ruke naravno, recima ne vredi.. treba jos da se obracunavam sa nekim ko ne shvata proste reci, greota je. A, i jaca je od mene. :lol:
Kliknite za proširenje...

A vidiš Saro, sad si me podsetila, da ona to radi u stvari i kad nije u stanu, npr. otvori i ode... mi se po kući posmrzavamo dok ne shvatimo odakle ''vuče'' :dash: Al mislim kad bi ona plaćala struju da uopšte ne bi luftirala :lol:
 
samoživost postoji kod svih samo kod nekih manje a kod nekih više izražena i mislim da nije povezana sa tim da li ste jedinac-jedinica ili ne.Zavisi od roditeljskog vaspitanja i učenja od malena da li treba deliti nešto sa nekim ili ne.A to oko otvaranje prozora za mene nije samoživost ako u jednoj kancelariji od nas 10 nekome bude vrućina pa otvori prozor, ili obrnuto,ali ako bi otvorio prozor širom na -10 i izašao napolje dok se izluftira e to bih već tretirala kao samoživost:super::klap:
 
Ја сам тако слатко саможива, да мислим да ми нико не замера. :andjeo:
Ју, а можда од саможивости не приметим да ми замерају! :eek:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top