SAMOVOLJA POSLODAVCA

Machony:
A ti si upucena duso? Hajde mi objasni kako to nije inzenjerski posao? Implementacija sistema kvaliteta u nekoj firmi i koordinacija nekolicine kontrolora kvaliteta nije inzenjerski posao? A sta je onda, popravka motora? :D
Kliknite za proširenje...

pa to ti je druze, po opisu posla, chist menadzment... :D

ali opet, ti si inzenjer pa si inzenjer i takav tip posla i tvoje kvalifikacije moraju vishe da se cene.

nash koliku platu imaju fizikalci u jkp-u?

55.000 :D

kolko li cesh ti josh raditi dok ne stignesh do platnog razreda sekacha trave? :mrgreen:

idi bre negde gde se tvoj rad, trud i znanje adekvatno placaju, choveche ti si inzenjer i radish za 350 evra, to jednostavno nije u redu.

ja sam se zgranuo kad su mi kao inzenjeru informatike ponudili 350 evra pochetnu... bilo je samo... nek ti mama programira za 350 evra. :D

e zato burazeru moj ima ko je svestan da mu treba i zna da ceni... npr. drzava Nemachka je 2007. objavila da joj fali pola miliona inzenjera raznih struka, vecinom mashinci, elektrotehnichari i naravno najpozeljniji - informatichari. :D

studije (regularne tj. bechelor nivo ili master studije) su za ove obrazovne profile na Shtugart uniju besplatne. :D

posle toga, teshko da neka jacha firma tipa Boscha, Mechke, Porsche-a... moze da te zaobidje. :D

pochetne plate u principu i nisu neshto velike za njihove uslove (3 soma otprilike) ali nema granice u napredovanju... kroz pozicije i platne razrede.

troshkovi zivota su oko 600-700 evra... 1000 da se nevidjeno bahatish. :D

pa sad' ti irzachunaj i razmisli kako i shta. :)
 
[Ne_Vazim_Se];22067199:
pa to ti je druze, po opisu posla, chist menadzment... :D

ali opet, ti si inzenjer pa si inzenjer i takav tip posla i tvoje kvalifikacije moraju vishe da se cene.

nash koliku platu imaju fizikalci u jkp-u?

55.000 :D

kolko li cesh ti josh raditi dok ne stignesh do platnog razreda sekacha trave? :mrgreen:

idi bre negde gde se tvoj rad, trud i znanje adekvatno placaju, choveche ti si inzenjer i radish za 350 evra, to jednostavno nije u redu.

ja sam se zgranuo kad su mi kao inzenjeru informatike ponudili 350 evra pochetnu... bilo je samo... nek ti mama programira za 350 evra. :D

e zato burazeru moj ima ko je svestan da mu treba i zna da ceni... npr. drzava Nemachka je 2007. objavila da joj fali pola miliona inzenjera raznih struka, vecinom mashinci, elektrotehnichari i naravno najpozeljniji - informatichari. :D

studije (regularne tj. bechelor nivo ili master studije) su za ove obrazovne profile na Shtugart uniju besplatne. :D

posle toga, teshko da neka jacha firma tipa Boscha, Mechke, Porsche-a... moze da te zaobidje. :D

pochetne plate u principu i nisu neshto velike za njihove uslove (3 soma otprilike) ali nema granice u napredovanju... kroz pozicije i platne razrede.

troshkovi zivota su oko 600-700 evra... 1000 da se nevidjeno bahatish. :D

pa sad' ti irzachunaj i razmisli kako i shta. :)
Kliknite za proširenje...

Prvo, gde ti živiš?

Drugo, lepo sam napisao da mi je to početna plata i da će nakon probnog rada biti veća. U svakom slučaju u prethodnoj firmi je maš. inženjer imao platu od 18.000 mesečno (poređenja radi). Nemam taj luksuz da pored 20.000 nezaposlenih od kojih je bar 200 mašinaca u mom gradu glumim budalu i tražim 1000 evra početnu platu u Srbiji...

Treće, ujak mi radi u Nemačkoj, tako da znam da je minimum cene stanovanja 600-700 eura (na selu) mesečno, tako da troškovi života ne mogu da budu onoliki koliko si ti napisao, nego veći (osim ako te neko ne primi besplatno). Ujak ima 4000 eura početnu platu i živi bogato ali je već 20 godina tamo i uklopljen je u tu celu priču. Ja sam više puta ozbiljno razmišljao o odlasku tamo i svaki put sam odustao. Mada nikad se ne zna :D
 
dechko ne lupaj kad' ne znash... tvoj ujak iznajmljuje kucerinu sa dvorishtem od 5 ari i ti fazoni, shto ne znachi da svi tako moraju...


na 4:09 je lista gde je sve sabrao, i gde su mu troshkovi zivota u Shvabiji 620 ojra mesechno.

tako da josh jednom, ne lupaj kad' ne znash...

... dalje, shta gde ja zivim?

zivim u Srbiji, mestu gde kosach trave ima vishe para od tebe a ti si kao neki inzenjer...

... mada, ko zna shta si ti uopshte zavrshio i koji si smer i kolko se to ceni...

... mozda nemash pojma nishta realno da radish pa te shodno tome i placaju...

... a chisto da znash inzenjeri u smislu inzenjera mashinstva, elektrotehnike, informatike... mogu i ovde lako da imaju soma i po evra, dva u stranim firmama.

gde ti zivish!?
 
Poslednja izmena od moderatora:
difrent from others...:
utopija-bolest najmilija :aha:
Kliknite za proširenje...

Utopija?
Pa kada bi recimo drzava donale propis po kojem bi svakom radniku koji radi na crno, za prijavu poslodavca, nagradila sa 5,6 prosecnih plata, a to naplatila kroz kaznu od poslodavca, da vidis kako bi se brzo doveli u red.
I kada bi privatniku propisala da moze recimo da plati samo dve takve kazne(koje su izuzetno velike), a da mu treci put zabrane rad u privredi, na 5-10 godina......
A da rad sa neprijavljenom firmom povlaci obaveznu zatvorsku kaznu(za razliku od danasnje kazne od 5 000 dinara).......
Ne bi proslo mesec dana, svi bi se doveli u red.
 
Proputovao sam vecinu evropskih drzava, znam situaciju u njima, imam burazera na Kanarskim ostrvima, neku rodbinu po Svajcarskoj i Nemackoj.
Zajednicka osobina svih njih je da bez obzira na poslove koji rade, ako zele da zive normalno, ne mogu ni na tom Zapadu da ustede.
Mogu ako se odreknu mnogih stvari koje cine zivot normalnim(sto i rade, da bi ustedeli nesto sto ce da pokazu u Srbiji).
Ovde naravno pricamo o nekim prosecnim poslovima, ne uskostrucnim.
Sto se uskostrucnih poslova tice, tu su svakako pare neuporedivo vece(recimo kvalitetan programer koji radi na instalaciji i odrzavanju mobilne telefonije ima dnevnicu od minimum 600 evra a krece se i do 1500 evra zavisno od zemlje u kojoj se radi: Tunis, Alzir, Zimbabve,Turska, Grcka, Ceska)...
Ali takvi poslovi sigurno nisu ni blizu ovom sto pametuje ovde.........
 
Poslednja izmena od moderatora:
Da li je radnik na birou ili ne, poslodavcu je bitno jedino ako mu se ukaže prilika da ostvari neke olakšice ili subvencije , koje
s vremena na vreme odobrava država, radi podsicanja zapošljavanja. Ako mu to nije prioritet, jer takve olakšice povlače i neke
obaveze po posodavca, onda je potpuno nebitno. Poslodavcu je tada važno samo kakvog radnika zapošljava, koliko taj čovek zna i koliko
hoće da radi.
 
E da vam ja ispricam svoju nepravdu (nesrecu) u vezi posla, koja me je na kraju izvela na pravi put. Zavrsim ja med. skolu u jednom vojvodjanskom gradu, to je bilo negde 99/2000... krenem po bolnici da upisem volontiranje i prime me na hirurgiju. Odradim tih 6 meseci koliko je tada trebalo da polozim drzavni ispit (naravno besplatno) , prijavim se i polozim drzavni. Odem na razgovor sa doktorom koji je tada bio nacelnik hirurgije i on mi rece da stvari stoje tako da ja mogu raditi i dalje kod njih ali za dzabe dok se ne ukaze prvo slobodno mesto ili neka zamena (godisnji, porodiljsko etc...) pa bi eventualno onda mogao dobiti zamenu na 3-6 meseci naravno placenu. Ja pristanem, sta cu. Nisam dzabe gulio skolu 4 godine da sad radim ne znam sta... a i posao mi je bio zanimljiv tako da se resim da ostanem. Ostao sam tamo pune 2 godine niko mi nije ni dinara dao. Pored mene je proslo gomila sestara, doktorskih "prijateljica" koje su dobijale zamene kako im se cefne ostajale po 3 meseca, 6 meseci sve placeno, a ja sam mogao samo da gledam i da se jedem. Znam da bi neko sada pomislio da sam mogao jednostavno da napustim posao, ali i nije bas tako jednostavno. Oni su to smisljeno radili jel im je trebala besplatna radna snaga za SMENSKI rad (dan , noc). Ako si vec pristao da radis tako, a onda odes svojevoljno, ispao si iz sistema i nema sanse da vise dodjes u obzir kod njih za posao, posto si ih "izdao" i napustio. Radio sam i cutao, sve sam mislio naletece nesto i za mene kapnuce bar neka kinta, sta da vam pricam kad sam sa svojih 20 godina jos uzimao pare od mame i tate da bi mogao da si kupim da jedem na poslu. E onda mi posle 2 godine takvog rada pukne film, odem odsluzim vojsku i zapalim iz srbije. Nije lako radi se crnacki, i dan danas posle skoro 10 godina se ubijam od posla, ali znam zasto radim, i nikada mi nije zao sto sam tako odlucio, pogotovo kada mi prvog dodje platna lista. Mnogo rada, odricanja, adaptiranja, ali isplati se.
 
@tinamina: u srbiji posten covek koliko god da je radan i vredan ne moze doci do izrazaja (od onih drugih) i nikada nece biti zadovoljan zivotom. Mozda je 2% ljudi koji su nesto stekli postenim radom i koji mogu reci da su uspeli u zivotu. Ja shvatam da je nekim ljudima nezamislivo da napuste dom, porodicu, prijatelje i pomire se da je najbolje za njih da zivotare i stagniraju, radije ce raditi i posao koji im ne odgovara i ziveti nizim standardom nego da napuste poznato okruzenje i odu u nepoznato i neizvesno. Ja jednostavno nisam mogao tako. Nisam mogao sebe zamisliti da imam porodicu u srbiji i da izdrzavama zenu i decu sa nekih 250-300e kolika je medicinarska plata. To je nemoguce, i skidam kapu svakome ko je toliko snalazljiv da moze opstati iz meseca u mesec sa tim parama. Nisam mogao da zamislim da mi sutra moje dete kaze "zasto si me pravio, kad ne mozes da mi obezbedis normalan zivot" sto sam ja nekada u ljutnji znao reci svojima, i sada mi je jako zao sto sam to radio posto su to teske reci. Hvala Bogu sad sam u situaciji ja njima da pomognem i mislim da je mnogo lepa stvar kada deca pocnu da vracaju roditeljima i na neki nacin pokazu zahvalnost za sve roditeljske zrtve i odricanja u korist dece. Znam da je to u srbiji nemoguce posto se svako bori za goli zivot, i zbog toga mi je drago sto mogu sad pod njihove stare dane da im na neki nacin zahvalim. Iako ne radim u struci, i radim 5 puta tezi posao nego sto sam radio u srbiji, nije mi tesko posto zivim zivot bez brige i stresa. Naravno, uvek dodjem u srbiju kad god imam vremena nijedan godisnji mi nije prosao bez srbije, iako mi je ta drzava dosta uzela a nista nije dala, pamtim samo neke lepe trenutke a ruzne sam sve zaboravio.
 
@timemachine
:worth::klap:ja mogu u potpunosti da te razumem jer i ja imam sličnosti sa tobom i ja sam tako zbrisao ali vremenom biće tu dosta zavisnosti jer svi misle da na strani sve pada sneba.Zato na takve stvari ne obraćaj pažnju i ne budi meka srca jer se to pokazalo kao loš prijatelj.
 
Pero, lako se vidi ko ti je pravi prijatelj i takve ljude treba cuvati kao malo vode na dlanu... Svasta sam doziveo kad sam dolazio na godisnje odmore bas od strane tih ljudi koji su puni zavisti. Zamisli kada mi je decko koji ni vojsku odsluzio nije rekao da ja nisam patriota zato sto sam otisao... hej, zamisli! Na to sam ja njemu rekao kad se bude oznoijo za srbiju 9 meseci kao sto sam se ja znoijo, i radio 2 godine lecio ljude BEZ nadoknade onda ce tek dostici moj nivo patriotizma. Inace taj lik dan danas sa svojih 30ak godina nema ni dana radnog staza... Sta vise da ti pricam.... jednostavno ne doticu me takve plitkoumne osobe, ali prave prijatelje uvek prepoznam i znam da cenim.
 
timemachine:
Pero, lako se vidi ko ti je pravi prijatelj i takve ljude treba cuvati kao malo vode na dlanu... Svasta sam doziveo kad sam dolazio na godisnje odmore bas od strane tih ljudi koji su puni zavisti. Zamisli kada mi je decko koji ni vojsku odsluzio nije rekao da ja nisam patriota zato sto sam otisao... hej, zamisli! Na to sam ja njemu rekao kad se bude oznoijo za srbiju 9 meseci kao sto sam se ja znoijo, i radio 2 godine lecio ljude BEZ nadoknade onda ce tek dostici moj nivo patriotizma. Inace taj lik dan danas sa svojih 30ak godina nema ni dana radnog staza... Sta vise da ti pricam.... jednostavno ne doticu me takve plitkoumne osobe, ali prave prijatelje uvek prepoznam i znam da cenim.
Kliknite za proširenje...

Otkako sam otisao preko grane poceo sam sumnjati u skoro sva moja dugogodisnja prijateljstva. Odjednom su se svi nekako promijenili, na gore. Postadose cinicni, neki se nesto i uvrijedise, neki nesto ruzno pocese pricati iza ledja, rijetko ko se sjeti da napise koju recenicu. Ja se zainatim pa po par mjeseci necu ni ja nikom da pisem nebi li ih izazvao da se oni sjete i prvi napisu koju rijec. Uzalud, opet ja njima prvi napisem jer nemogu izdrzati to cutanje. Valjda je tacna ona narodna da je od srca daleko ono sto je daleko od oka. Nekad smo zivjeli istim nacinom zivota, godinama dijelili iste sudbine a sad ja odjednom ispao iz te igre i nisam im vise interesantan. I kada dodjem tamo pitaju me samo "Kolika ti je plata?" i "Jeli mnogo hladno tamo?" Treceg pitanja se nemogu sjetiti i onda prelaze na opisivanje svojih ucmalih zivota koji su mi jako dobro poznati ali pravim se kao da sve to prvi put cujem.
 
A svi pričaju o stotinama i hiljadama €vra a nemaju zašto kuče da ih ujede .Sve je to bilo moje sirotinjsko prijateljstvo delili smo koru hleba a danas te niko ne pita imaš li tamo ili dali puno radiš ,Šteta što neko ne otvori jednu temu baš o tome bilo bi lepo čuti šta i kako.
 
Isus33:
Otkako sam otisao preko grane poceo sam sumnjati u skoro sva moja dugogodisnja prijateljstva. Odjednom su se svi nekako promijenili, na gore. Postadose cinicni, neki se nesto i uvrijedise, neki nesto ruzno pocese pricati iza ledja, rijetko ko se sjeti da napise koju recenicu. Ja se zainatim pa po par mjeseci necu ni ja nikom da pisem nebi li ih izazvao da se oni sjete i prvi napisu koju rijec. Uzalud, opet ja njima prvi napisem jer nemogu izdrzati to cutanje. Valjda je tacna ona narodna da je od srca daleko ono sto je daleko od oka. Nekad smo zivjeli istim nacinom zivota, godinama dijelili iste sudbine a sad ja odjednom ispao iz te igre i nisam im vise interesantan. I kada dodjem tamo pitaju me samo "Kolika ti je plata?" i "Jeli mnogo hladno tamo?" Treceg pitanja se nemogu sjetiti i onda prelaze na opisivanje svojih ucmalih zivota koji su mi jako dobro poznati ali pravim se kao da sve to prvi put cujem.
Kliknite za proširenje...

A ovime sto pricas, jel` se ti hvalis ili zalis?
Da ne mislis mozda da bi trebali da ti pop.use zato sto si ti eto otisao negde vani da radis?
To sto ti ruzno pricaju iza ledja, je mozda samo tvoja paranoja......
Prava istina je da ljudi zaborave ove koji odu vani da rade, u roku od 24 sata od njihovog odlaska, tako da moras biti bas zesce zloban da bi nekom pricao iza ledja.
 
kosta1703:
A ovime sto pricas, jel` se ti hvalis ili zalis?
Da ne mislis mozda da bi trebali da ti pop.use zato sto si ti eto otisao negde vani da radis?
To sto ti ruzno pricaju iza ledja, je mozda samo tvoja paranoja......
Prava istina je da ljudi zaborave ove koji odu vani da rade, u roku od 24 sata od njihovog odlaska, tako da moras biti bas zesce zloban da bi nekom pricao iza ledja.
Kliknite za proširenje...

Zalim se. Netrebaju oni pusiti nego ponekad napisati koju rijec, barem zarad toga starog "prijateljstva" ako ih vec vise neinteresuje moj licni zivot. Barem reda radi, pa makar bilo i lazno. Ako mogu ja njih pitati za zdravlje zasto nebi mogli i oni to isto uciniti ponekad? Sta, kao do juce smo bili nerazdvojni drugari a cim nisam vise tu, ispadam iz zone interesa. Nekako mi to nije prirodno ako je u pitanju pravo prijateljstvo. Zato sam i poceo u sve sumnjati.
 
Isus33:
Zalim se. Netrebaju oni pusiti nego ponekad napisati koju rijec, barem zarad toga starog "prijateljstva" ako ih vec vise neinteresuje moj licni zivot. Barem reda radi, pa makar bilo i lazno. Ako mogu ja njih pitati za zdravlje zasto nebi mogli i oni to isto uciniti ponekad? Sta, kao do juce smo bili nerazdvojni drugari a cim nisam vise tu, ispadam iz zone interesa. Nekako mi to nije prirodno ako je u pitanju pravo prijateljstvo. Zato sam i poceo u sve sumnjati.
Kliknite za proširenje...

Ponasas se kao uvredjena mlada......
Nisu oni nigde otisli, nego ti.....
Mislim, niko tebe ne krivi za to sto si otisao da resavas svoje zivotne probleme, ali ljutiti se zbog toga sto se kod kuce za to vreme nesto promenilo, je potpuno suludo.
To nema veze sa prijateljstvom, onim pravim.......
Kao sto oni tebe ne pitaju za zdravlje, tako ni ti nisi bio tu mnogo puta kada si ti njima trebao.
Pa sta?
Zivot nosi promene, zavisno od toga ko smo i sta zelimo.....
 
Ne bih ja rekao da su se moji prijatelji tamo nesto drasticno (kao ni ja ovamo) promijenili. Promijenilo se mozda samo njihovo misljenje o meni kao o emigrantu jer kod nas jos uvijek mnogi ljudi emigrante smatraju kao svojevrsne izdajnike, kao sto rece ovaj Kanadjanin koji je pisao prije mene. I ako ne bukvalno kao izdajnike otadzbine i naroda onda sigurno kao izdajnike drustva, prijateljstva, porodice, naseg nacina zivota. kao nekoga ko je oduvijek bio jedan od njih i koga poznaju u dusu a sada se odjednom drznuo i iskoracio iz tog sistema a da nikoga od njih to nije pitao i eto sad tamo mlati pare i boli ga q za nas jadnike ovamo koji se i dalje junacki borimo sa problemima. Pri tom oupste nije vazno sto ja ovamo zestoko crncim, mnogo vise nego sto sam to cinio tamo i sto oni tamo i dalje (ne)cine, i sto svaki dinar zaradim rukama a da mi nista nepadne sa neba. Doduse priznajem da sam i sam bio zrtva stereotipa o dijaspori dok i mene vjetrovi nisu odnijeli daleko od maticnog stada.
 
A vidiš, mene već godinama nervira prijateljica koja živi u inostranstvu i očekuje da, kada dođe na odmor, mi
valjda svi treba da se pretvorimo u radiolokatore i onda je brže-bolje zovemo kod svekrve, i valjda treba i stihove
da joj pišemo, ronimo suze radosnice što je došla,... Ma ko je j... ! Ne pada mi na pamet da glumim ludilo.
Ne znam kako se gastarbajteri tretiraju u Sarajevu (ako je ti je tačna ova matična lokacija), ali niko od nas
joj ne zavidi niti je proziva što je otišla... Žao mi što nismo i mi svojevremeno,ali sad je prekasno. Prijateljstvo
više skoro pa i ne postoji, a s moje strane razlog je samo taj što nije imala dovoljno želje da to sačuva.
Ako spadnemo na to da se neka pravila ponašanja zahtevaju, nameću kao jedina moguća, dojučerašnji prijatelji
se moraju otuđiti. Ako ti je zaista stalo do prijateljstva, ako je to ono pravo, zar je bitno ko će prvi nazvati, ko je poslednji
poslao poruku i ostale gluposti?
 
Pa znas i da je bitno ako si uvijek samo ti taj koji prvi nazove ili napise a ona druga strana nikad. Znaci da se ta komunikacija odrzava samo na tvoju inicijativu i da tu nesto ne funkcionise na pravi nacin. Ili to nije ni bilo prijateljstvo ili se taj drugi nesto uvrijedio. A posto nemozes da se sjetis cime si ga mogao uvrijediti tu na scenu stupa paranoja (kao sto rece Kosta) koju brizljivo razvijas u samoci sjevera. Nisam ja tako dugo vani da bi se mi nesto otudjili ili zaboravili jedni druge ali vidim da se ide u tom pravcu. Za razliku od te tvoje prijateljice ja sam imao zelju da sacuvam prijateljstva ali sve su to subjektivne kategorije. Nevrijedi raspravljati o tome. Vidim da cu za 10-15 godina (ako ostanem ovdje) odrzavati kontakt samo sa najuzom porodicom koja jos uvijek zivi u Bosni (ne u Sarajevu) a da nije njih tesko da bi vise i pozelio da dodjem tamo.
 
Isus33:
Pa znas i da je bitno ako si uvijek samo ti taj koji prvi nazove ili napise a ona druga strana nikad. Znaci da se ta komunikacija odrzava samo na tvoju inicijativu i da tu nesto ne funkcionise na pravi nacin. Ili to nije ni bilo prijateljstvo ili se taj drugi nesto uvrijedio. A posto nemozes da se sjetis cime si ga mogao uvrijediti tu na scenu stupa paranoja (kao sto rece Kosta) koju brizljivo razvijas u samoci sjevera. Nisam ja tako dugo vani da bi se mi nesto otudjili ili zaboravili jedni druge ali vidim da se ide u tom pravcu. Za razliku od te tvoje prijateljice ja sam imao zelju da sacuvam prijateljstva ali sve su to subjektivne kategorije. Nevrijedi raspravljati o tome. Vidim da cu za 10-15 godina (ako ostanem ovdje) odrzavati kontakt samo sa najuzom porodicom koja jos uvijek zivi u Bosni (ne u Sarajevu) a da nije njih tesko da bi vise i pozelio da dodjem tamo.
Kliknite za proširenje...
Znači da je daljina bila okidač,ali ne i konkretan razlog. Znam da ti nije lako, meni je to baš teško palo. Prava prijateljstva ili ne, ne treba ni lupati glavu, činjenica je da nisu prošla ,,test izdržljivosti,, i da treba tražiti neke druge prijatelje.
... udaljismo se od teme totalno...
 
Isus33:
Jeste, ali nekada je robovlasnički poslodavac jači od zakona i države. U mojoj bivšoj firmi jedan dio radnika, među kojima i ja, je tužio firmu zbog nekih neisplaćenih obaveza prema radnicima. Direktor je prvo vršio na radnike strašan pritisak da se odreknu tužbe. To mu nije uspjelo i poslije nekoliko mjeseci povlačenja po sudovima presuđeno je u korist radnika. Tada je on nas koji smo tužili sazvao na sastanak i ponudio nam da se odreknemo novca koji smo dobili na sudu (u pitanju su bile cifre od 300 do 350 evra,) ili slijedi momentalni otkaz. Ostavio nam je i neki rok za razmišljanje. Uplašili smo se za radna mjesta i većina je zaključila da nevrijedi rizikovati radno mjesto radi tako sitnih para i svi osim trojice najupornijih su potpisali da se odriču novca. Međutim u toku sljedećih nekoliko mjeseci on je istjerao sa posla sve osim dvojice koji su mu bili nužni za proizvodnju, znači bez obzira da li se odrekao novca ili ne. I mi smo ostali na ulici i bez posla i bez novca i bez ičije pomoći. Poslije toga sam prestao da vjerujem i u sindikate i u sudove i u državu u kojoj samo vlada zakon jačeg i nijedan više.
Kliknite za proširenje...

Pred sudom ste svi do jednog mogli u roku od godinu dana da poništite taj sporazum kao rušljiv jer je isti sačinjen sa vašom manom volje, odnosno pod pretnjom i da prinudnim putem izvršite pravosnažne sudske presude.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top