Самоубиство

aeternum:
Nije najtezi greh to je crkva izmislila
u Bibliji se i ne spominje
Kliknite za proširenje...
Postoje dve vrste samoubistva, jedno je kad to činiš iz osećaja griže savesti kao u Zločini i kazni (Judino samoubistvo), a postoji i druga vrsta kada to uradiš jer s pritisnut nekim životnim problemima. Ova prva je težak zločin prema samom sebi, a ovo drugo je malo drugačije. Mada nije opravdanje. Samoubistva počinjavaju i psihički labilne osobe.

U Starom zavetu mislim da stoji negde, Jevreji prilikom opsade Masade nisu počinili samoubistvo već su se međusobno poubijali.

,,Zbog toga što jevrejska religija ne dozvoljava samoubistvo, pretpostavlja se da su branioci izvlačili slamku i naizmenično ubijali jedni druge do poslednjeg čoveka koji je bio jedini od branilaca koji je izvršio samoubistvo, navodi Josif Flavije".

https://sh.wikipedia.org/wiki/Masada
 
Meliot:
Postoje dve vrste samoubistva, jedno je kad to činiš iz osećaja griže savesti kao u Zločini i kazni (Judino samoubistvo), a postoji i druga vrsta kada to uradiš jer s pritisnut nekim životnim problemima. Ova prva je težak zločin prema samom sebi, a ovo drugo je malo drugačije. Mada nije opravdanje. Samoubistva počinjavaju i psihički labilne osobe.

U Starom zavetu mislim da stoji negde, Jevreji prilikom opsade Masade nisu počinili samoubistvo već su se međusobno poubijali.

,,Zbog toga što jevrejska religija ne dozvoljava samoubistvo, pretpostavlja se da su branioci izvlačili slamku i naizmenično ubijali jedni druge do poslednjeg čoveka koji je bio jedini od branilaca koji je izvršio samoubistvo, navodi Josif Flavije".

https://sh.wikipedia.org/wiki/Masada
Kliknite za proširenje...
Nismo mi ti koji mozemo odredjivati koji je greh neoprostiv
Toga nema u Bibliji
Bog sve zna i on sudi.
a Samiubistvo nije neoprostiv greh.
Qko nije ni ubistvo.
 
bezimeni1:
U ovaj zivot si bacen bez ikakvog pitanja, da trpis ono sto nisi trazio, da budes kriv sto uopste postojis, cesto bukvalno nemas prava nigde da zivis, moras zavisis od dobre volje drugih da bi te npr. neko zaposlio, a da bi dobio dobru volju od strane njega mora da trpi podredjenost ili neku vrstu zlostavljanja, i taj od koga zavisi moze da bude strasni psihopata. Ako uradis nesto na svoj nacin to narodu ne valja i stizu strasne osude od naroda, ali ako uradis drugacije opet isto dolaze strasne osude od naroda, to je ono "svetu se ne moze ugoditi" + skoro linc ako tako narodu nisi po volji, u danasnje vreme svaki psihopata ima slobodu govora i oni su cesto najglasniji. Ja se jako puno krecem po internetu pa savrseno dobro znam kakvi su ljudi kada imaju negde prilike da nekog komentarisu i kompetentan sam da to kazem. Nekad ne mozes da dises i da uopste imas imalo mira i dostojanstva cak kada se uopste i ni na koji nacin ne eksponiras, i da te svi ostave na miru. Cak ni u danasnjem drustvu nije nista bolje nego u srednjem veku, uopste nije, samo sada teoretski imas vise prava ali ne i u praksi i sto je to za odabrane ima vise slobode, ostali su roblje koje je krivo samo zato sto uopste postoji koje mora da trpi razne vrste nasilja jer nije bogato i nije prihvaceno. Za takve, kad nema nikakvih drugih trajnih izlaza, koji je onda poslednji?

Danasnje drustvo je ekstremno nasilno, licemerno, nepravedno mesto, cak i opasno po sam zivot. Manje bi mi bilo zao da me povredi neki krokodil ili neki medved nego da neki psihopata sa IQ od 30 prokomentarise nesto u vezi mene i meni slicnih (sto je isto kao i da je mene licno prokomentarisao) sto se tice mojih/nasih i licnosti i nacina zivota, ono prvo je prirodni instinkt neke zivotinje od kojeg imas sve pravo sveta da se branis (ko je jaci i kome vise radi adrenalin taj je u pravu i moralni je pobednik), a ovo drugo je cist sadizam i bezobrazluk gde i ako se branis ti si demonizovan jer na to nemas prava (ko je pokvareniji ili licemerniji taj je u pravu i taj je moralni pobednik). U primitivnim drustvima Afrike i Juzne Amerike bolesni su prihvatani ili eventualno su smatrani nekim cudacima i vracevima ali prihvaceni (iako su to drustva gde nemaju leba da jedu), dok na civilizovanom Zapadu su bolesni tokom 20. veka bili ubijani, setite se nacisticke Nemacke, u Evropi i SAD bi i sada bolesni bili ubijani da se narod pita jer takav je mentalitet zapadnih drustava, srecom postoje zakoni koji to sprecavaju, ali su takvi i dalje strasno diskriminisani i nad njima se vrsi nekoliko vrsta nasilja koje nije fizicko. Ovde se i deca prave invalidima od batina i gde roditelji jos i ne prihvataju krivicu nego kazu "ja sam ga rodio, ja imam prava i da ga ubijem", ili kad se neko u gradu onesvesti na ulici ljudi negoduju zato sto moraju da ga preskacu po trotoaru, da li je to normalno?

Jel nisam u pravu ni za sta? Nadam se da sam ukazao na neke uzrocnike samoubistava, mozda se nesto i promeni na bolje, ali verovatno nece i statistika ide dalje, kako god..
Kliknite za proširenje...

Vidim da si osetljiv "ko mimoza", i da te previše boli dominacija realno lošijeg.

Evo kako ja to prevazilazim:
Kada dođem na neko novo mesto, budem najmanji moguć. Uvek, ali baš uvek, vremenom sve dođe na svoje mesto, i ja u hijerarhiji dođem na svoje mesto, i zadovoljan sam.

Dakle, ako smo zdravo svesni sebe (znači volimo sami sebe takve kakvi smo), uvek će sve doći na svoje mesto, samo malo strpljenja i poštovanja za tuđi rad.

Ovde mislim na trud recimo gazde koji se sigurno silno namučio dok je formirao preduzeće, pa pokažimo mu poštovanje !

Ako smo u bilo čemu bolji od njega, izaći će to na videlo i on će to umeti da ceni.

Ako je bolesnik, i ne da nikome ispred sebe, bežim odatle, velika je planeta ...
 
Обилић:
Размишљам о људској аутодеструкцији,
у крајњој линији и суициду ...

Нико се гладан није убио,
али врло често јесте, онај што је сит !
Kliknite za proširenje...
И ја сам размишљао о свему и стварно хтео то да учиним. Хвала Богу, ево ме. Нисам то учинио.

Људи који желе да се убију у великој већини случајева осећају да немају никакву контролу над животом. Суицид би био последњи чин где би они показали себи и животу да су они сами господари своје судбине.

Јако тешко стање из ког се мора чупати, иде тешко, али иде.
 
Ovo je teska tema, i nesto sto istovremeno proucava vise naucnih disciplina, a niko nema jos uvek jedinstveni odgovor.

Verovatno zato sto je to nesto izuzetno lično, zato što razlozi za i protiv su jako različiti od osobe do osobe.
Zatim mentalni sklop svakoga od nas je različit.

Netačno je da samo "siti" izvrse suicid. Mnogo je to kompleksnije.

Moje neko viđenje je da je suicid način da se prekine život kada se u čoveku dogode dve stvari:
1. kada čovek prestane da želi da živi
2. kada skupi hrabrost da prestane da živi, dakle da izvrši sam akt.

Prva stvar se moze dogoditi iz bezbroj razloga. I zato je jako tesko pomoci nekome, jer razlozi su razni, cesto kompleksni.

Moj profesor sociologije je govorio da je jako opasno kada covek prestane da voli svoj zivot. Jer to je kao kada prestanes da volis nekoga koga si mnogo voleo i ko te je mnogo razocarao i povredio, samo jos vise puta jace od toga.
I kako spasiti tu osobu, kako je naterati da ponovo voli zivot?

Mislim da ne postoji univerzalan odgovor i da je razlicit za svakoga od nas.

A zivot je nesto najdragocenije, i zapravo, jedino sto posedujemo - sto je zaista nase.
I zato sto je toliko dragoceno, treba pomoci svakome ko zeli da ga sebi oduzme, da ga nekako sacuva.

Mozemo se neslagati oko trilion stvari, ali oko ovoga se moramo pomagati.
 
Frederick_:
... je jako opasno kada covek prestane da voli svoj zivot. ...
I kako spasiti tu osobu, kako je naterati da ponovo voli zivot?
Kliknite za proširenje...

Mora se pokrenuti njen psihološki imuni sistem, a to je taj nagon za samoodržanjem.

Kada imamo neku fiziološku bolest, pijemo otrove (lekove) i na taj način provociramo imuni odgovor svoga tela.

Isto je i ovde.
Ako prestanemo da radimo neke osnovne stvari koje se "podrazumevaju", da dišemo, jedemo, pijemo vodu ...
Probudićemo u sebi mehanizme za održanje i odbranu života.

Setimo se isposnika koji muče svoje telo, setimo se koliko zaljubljeni umeju da smršaju (to je očigledno prirodna samoodbrana, niko ih tome nije učio), itd.
 
Обилић:
Mora se pokrenuti njen psihološki imuni sistem, a to je taj nagon za samoodržanjem.

Kada imamo neku fiziološku bolest, pijemo otrove (lekove) i na taj način provociramo imuni odgovor svoga tela.

Isto je i ovde.
Ako prestanemo da radimo neke osnovne stvari koje se "podrazumevaju", da dišemo, jedemo, pijemo vodu ...
Probudićemo u sebi mehanizme za održanje i odbranu života.

Setimo se isposnika koji muče svoje telo, setimo se koliko zaljubljeni umeju da smršaju (to je očigledno prirodna samoodbrana, niko ih tome nije učio), itd.
Kliknite za proširenje...

Eh, kad bi to bilo tako jednostavno i sa depresijom, svi bi bili izlečeni.
 
Frederick_:
Eh, kad bi to bilo tako jednostavno i sa depresijom, svi bi bili izlečeni.
Kliknite za proširenje...

Jeste jednostavno, samo treba znati (znači imati osećaj) šta tačno i čime lečiti.

Recimo tugu sam uvek lečio ostavljanjem pušenja, a komplekse i frustracije dizanjem tegova, trčanjem, glasove u glavi brojanjem koraka ...

Razumeš ?

I sad ima tu silnih caka, ali to mora svako prema sebi da pronađe.
Psihići su mi najbolje pomogli kad mi je bilo najteže: NISU RADILI !!!
Kaže sestra, otišao psihijatar na neku doobuku, neće se vraćati par meseci. A meni gori pod nogama, tj loše mi je, a ne znam od čega ?!

I ja shvatim da moram sam ...
 
Nema to često veze s planiranjem.

Jedan moj bivši prijatelj, inače ima dijagnosticiran rubni poremećaj osobnosti (BPD) i pod lijekovima je, neko je vrijeme, iako pod terapijom, bio loše. I ležao on na kauču, a uz njega žena i drijemali popodne. Iznenada osjeti poriv da se riješi svega. Potraži uže, ode iz sobe u vrt uz kuću, stane na stolčić i objesi se na šljivi u vrtu.
Njegova žena se probudi jer osjeti da njega nema, zirne kroz prozor i vidi ga kako visi. Izjuri van, pridigne ga i viče upomoć. Susjed, kuća uz njihovu odvojena samo žicom, nekako prijeđe preko žice i uspije presjeći uže dok ga je ona držala. Spuste ga na zemlju i počnu lupati po tijelu i drmati ga, a on prokrklja- vode.
Oni ga poliju vodom, on zakašlje i dođe sebi. Onda ga odvedu u žutu kuću gdje je bio mjesec-dva.

Kad ga puste, ja s njim dulje porazgovaram, i on veli da nije ništa razmišlajo, nego ga kao neka sila tjera da to učini i mehanički traži konopac, i nema nikakve dileme ni razmišljanja, ide kao zombi.

To je bilo pred 10+ godina i eto sad je još živ.
 
Обилић:
Jeste jednostavno, samo treba znati (znači imati osećaj) šta tačno i čime lečiti.

Recimo tugu sam uvek lečio ostavljanjem pušenja, a komplekse i frustracije dizanjem tegova, trčanjem, glasove u glavi brojanjem koraka ...

Razumeš ?

I sad ima tu silnih caka, ali to mora svako prema sebi da pronađe.
Psihići su mi najbolje pomogli kad mi je bilo najteže: NISU RADILI !!!
Kaže sestra, otišao psihijatar na neku doobuku, neće se vraćati par meseci. A meni gori pod nogama, tj loše mi je, a ne znam od čega ?!

I ja shvatim da moram sam ...
Kliknite za proširenje...

Kao sto sam rekao, bilo bi lepo kada bi to bilo tako jednostavno.
Ali nije.

Kod tebe jeste, ali kod drugih nije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top