Samopoštovanje, umeće koje svi možemo da naučimo

[Nina]

Kada imamo samopoštovanje, mi prihvatamo sebe takvima kakvi jesmo, sa svim svojim karakteristikama, vrlinama i manama. U akcijama koje preduzimamo, ne razmišljamo o apsolutnom savršenstvu, već o maksimalnom učinku u datim okolnostima.

Greške i nesavršenosti prihvatamo kao sastavni deo života, svesni da nismo savršeni i da ne možemo uvek sve unapred da predvidimo i isplaniramo. Zato ih i ne doživljavamo kao apsolutni poraz i dokaz o našoj bezvrednosti, već smo usmereni da iz njih nešto naučimo i izvučemo pouke, da vidimo šta možemo da popravimo i kako sledeći put da ih izbegnemo.

Svakome od nas može da se desi da krene u život sa osećanjem da sami po sebi nismo dovoljno vredni drugim ljudima, već da moramo da uložimo velike napore da bismo zadobili njihovu pažnju i prihvatanje. Usled nesigurnosti u vezi vlastite vrednosti, možemo da izaberemo da ostajemo u lošim relacijama jer verujemo da tako mora da bude i da ako se budemo dovoljno trudili, jednog dana će se taj odnos promeniti.

 

[Nina]

Ono što je dobro je što možemo da radimo na svom samopoštovanju. Za početak, dovoljno je da postanemo svesni kako se osećamo
u trenutnim relacijama i odnosima u kojima ulažemo sebe, svoje vreme i energiju i odgovorimo na sledeća pitanja:

• Da li ja mogu da budem – „ja“?
• Da li osećam prihvatanje, podršku i razumevanje?
• Da li mogu da razgovaram i da se dogovaram bez napora i tenzije?
• Da li osećam poverenje?

Ovo su samo neka pitanja koja mogu da nam budu startna pozicija i od čijih odgovora možemo da krenemo. Rad na samopoštovanju traži kontinuirani rad, upornost i posvećenost. Da svakog dana uradimo nešto po čemu ćemo znati da poštujemo sebe. Nekada je to da kažemo „ne“ kada nešto ne želimo, nekada da uzmemo odmor kada nam je potreban, a nekada da potražimo podršku.

Kristina Pota Radulović psihoterapeut

 

[bezimeni1]

Шта је онда самопоуздање? Ја немам никаквог самопоуздања али никада нећу дати на себе, понижавати се, служити и бити лојалан онима који то не заслужују, ником се никад нећу улизивати и слично, мислио сам да је то самопоштовање које имам високо.

 

[tab503]

Шта је онда самопоуздање?

samopostovanje i samopouzdanje nisu isti pojmovi

 

[bezimeni1]

samopostovanje i samopouzdanje nisu isti pojmovi

Ја сам мислио да знам разлику а сада испада да је самопоштовање скоро исто што и самопоуздање.

 

[tab503]

ma pusti to sto vajni "psiholozi" loopaju

velika je razlika u ta dva pojma..

samopouzdanje je da pridjes devojci koja ti se svidi
samopostovanje je da odes od nje kad krene da te maltretira ili zeza

 

[delirat1975]

mi prihvatamo sebe takvima kakvi jesmo

Deluje da nas ima više tu. "Ja" i "sebe". "Ja prihvata sebe." Ko li je od te dvojice pravi "ja"?

 

[Džudi S]

• Da li ja mogu da budem – „ja“?

Da, jer moramo da prihvatimo sebe onakve kakvi smo. Ovo pitanje može da se proširi sa pitanjem, zašto svi nosimo maske?

Da li osećam prihvatanje, podršku i razumevanje?

Ukoliko se misli o podršci, razumevanju, prihvatanju od strane porodice i bliskih osoba, u mom slučaju, ta podrška postoji.

Da li mogu da razgovaram i da se dogovaram bez napora i tenzije?

Sve zavisi od samog vaspitanja i karaktera osobe.

Da li osećam poverenje?

Poverenje je osnova svake veze. Porodične, emotivne, prijateljske, kolegijalne.

Ukoliko nema poverenja treba da se zapitamo ko greši, mi ili osobe sa kojima imamo neki odnos.

 

[Urwald]

Ја сам мислио да знам разлику а сада испада да је самопоштовање скоро исто што и самопоуздање.

Ta dva pojma su dosta povezana.
Samopouzdanje - veruješ u sebe i svoje sposobnosti da možeš da pokreneš, boriš se i završiš ono što ti padne na pamet. Takođe, to je i prihvatanje sebe takvog kakav si pozitivno + negativno = stojiš siguran na svojim nogama iako drugi pokušavaju da ti zatresu kavez.

Samopoštovanje se odnosi na sopstvenu vrednost tj. znaš koliko vrediš kao osoba i da ne daš na sebe tj. da ne upadaš u ono razmišljanje da vrediš manje od drugih, da savijaš kičmu za druge kada zatraže to od tebe i slično.

 

[delirat1975]

Ta dva pojma su dosta povezana.
Samopouzdanje - veruješ u sebe i svoje sposobnosti da možeš da pokreneš, boriš se i završiš ono što ti padne na pamet. Takođe, to je i prihvatanje sebe takvog kakav si pozitivno + negativno = stojiš siguran na svojim nogama iako drugi pokušavaju da ti zatresu kavez.

Samopoštovanje se odnosi na sopstvenu vrednost tj. znaš koliko vrediš kao osoba i da ne daš na sebe tj. da ne upadaš u ono razmišljanje da vrediš manje od drugih, da savijaš kičmu za druge kada zatraže to od tebe i slično.

Oba pojma su interesantni ego tripovi. Ekart Tol je na jednom predavanju pričao o tome. Kaže, ima priča kada je neki zapadnjak otišao kod mladog Dalaj Lame da ga pita za savet jer je "izgubio samopoštovanje". A mladom Dalaj Lami nije bilo jasno šta je to. Pa pita svoje savetnike šta je to "samopoštovanje"? Ni njima nije baš najjasnije.
To je interesantan problem ljudskog ega. Životinje nemaju taj problem. Ni najružnija mačka na svetu nema problem sa samopoštovanjem.

 

[Zelena milja]

Ni najružnija mačka na svetu nema problem sa samopoštovanjem.

Ne postoji ružna mačka.

 

[The_Night_Hawk]

Samopostovanje je sto se mene tice vaznije od samopouzdanja.
Ako ne cenim samog sebe i savijam kicmu uvek i svuda
i kerovi ce me zapissati na ulici
Ako mi fali samopuzdanja ali znam sta mogu i verujem da ce sve biti dobro
prevladacu to i raditi kako treba...
Izbrojati do 10 ili popiti casicu ako treba, porazgovarati s nekim dobiti savet.
Ali ako nemam sampostovanje zgazice me svako i uvek.
Sve ce biti tragedija nikad nista nece valjati...
To je tako u zivotu...

 

[delirat1975]

Ne postoji ružna mačka.

Igzekli

 

[Џорџи]

Samopostovanje je ne mariti za tudje misljenje nikad

 

[Elle]

Samopostovanje je ne mariti za tudje misljenje nikad

To se zove psihopatija a ne samopoštovanje

 

[Џорџи]

Ne zove se nesigurnost i komplexi

 

[Stojkov Menidjer]

Kada imamo samopoštovanje, mi prihvatamo sebe takvima kakvi jesmo, sa svim svojim karakteristikama, vrlinama i manama. U akcijama koje preduzimamo, ne razmišljamo o apsolutnom savršenstvu, već o maksimalnom učinku u datim okolnostima.

Greške i nesavršenosti prihvatamo kao sastavni deo života, svesni da nismo savršeni i da ne možemo uvek sve unapred da predvidimo i isplaniramo. Zato ih i ne doživljavamo kao apsolutni poraz i dokaz o našoj bezvrednosti, već smo usmereni da iz njih nešto naučimo i izvučemo pouke, da vidimo šta možemo da popravimo i kako sledeći put da ih izbegnemo.

Svakome od nas može da se desi da krene u život sa osećanjem da sami po sebi nismo dovoljno vredni drugim ljudima, već da moramo da uložimo velike napore da bismo zadobili njihovu pažnju i prihvatanje. Usled nesigurnosti u vezi vlastite vrednosti, možemo da izaberemo da ostajemo u lošim relacijama jer verujemo da tako mora da bude i da ako se budemo dovoljno trudili, jednog dana će se taj odnos promeniti.

ma nije problem poštovati sebe, neki su to do bola izoštrili

problem im je uglavnom da poštuju druge