Samoanaliza i samokritika

[Svinjska_radost]

Koliko ste strogi prema sebi?
Da li analizirate i preispitujete sebe kada vam se desi nešto loše, kada smatrate da ste vi krivi, odnosno kada vam se desi nešto što je van vaše kontrole? Koliko favorizujete samokritiku i da li mislite da ona doprinosi razvoju ličnosti i sazrevanju na bilo koji način?
Koliko dugo razmišljate o prošlim ružnim događajima koji su na vas uticali i da li smatrate da uopšte ima smisla o takvim stvarima razmišljati?

Osoba iz moje porodice toliko često u sebi nalazi krivca za stvari na koje ne može da utiče, u kojima čak i ne učestvuje. Gotovo uvek nađe način da okrivi sebe za sve loše što se desi a ima veze sa njom, iako to objektivno nije tako.

 

[Transcendental]

Često, ali racionalno.
Procenjujem objektivne okolnosti i moje delanje i njegovu efikasnost u tim okolnostima.
Ako procenim da sam mogao bolje, težim tome da sledeći put obratim više pažnje na egzekuciju.

 

[Araon]

Dešava mi se nekad da budem u fazonu "da sam uradio ovo možda bi ono" ili "da sam sprečio ovo možda bi ono", to su ljudi koji misle da kontrolišu univerzum, ja bar tako mislim, mislim da mogu da promenim ljude, utičem na ovo, ono, zapravo ne mogu, sada već to polako shvatam ali sam imao potrebu da kontrolišem situaciju.

 

[Lollol]

Samokritican sam previse za svoje dobro, u poslednje vreme u poslovnoj sferi.

Gledam kako sam odradio nesto i onda nadjem neke mane i tu krene samokritika.

Samokritika moze biti dobra, tera te da napredujes i budes bolji ali ne treba preterivati. Treba reci sebi dobro je, odlicno, pohvaliti sebe nekada.

O ruznim dogadjajima ne treba razmisljati, pogresio sam, sta sad, to je proslost. Ne treba dozvoliti tome da nas progoni i izjeda, ali samokritirima je to poprilicno tesko.

 

[Sarvaš]

Napravim grešku , pokušam iz toga da izvučem pouku i guram dalje .Svako ima pravo na grešku , pa tako i ja .Tako nekako gledam .
Djelomično i svojom greškom sam ostao i invalid . To me ne opterećuje . Nebitno je koliko sam izgubio već to koliko mi je ostalo a
ostalo je dovoljno za pristojan život .Dešavalo mi se dosta loseg što je bilo izvan moje kontrole (u ratu ) ali sam i tu složio sve kockice
na svoje mjesto .

 

[Svinjska_radost]

Da li je onda boli-me-uvo-za-sve fazon zdraviji od samokriticizma?

 

[Transcendental]

Da li je onda boli-me-uvo-za-sve fazon zdraviji od samokriticizma?

Taj fazon ne postoji, tj. postoji, kad si pod uticajem kojekakvih supstanci, tad te stvarno boli uvo za sve
svi imaju neki nivo samokritike, a kad ti izgleda da ih boli uvo, foliraju se, kao muzičari koji izgleda kao da improvizuju, a u stvari su navežbali to mnogo dobro pa izgleda spontano

 

[snowtrooper]

Razmislim o svemu sto sam uradio i kako je moglo da se zavrsi.
Na kraju uvek uvidim da se zavrsilo najbolje sto je moglo, da je bilo drugacije danas ne bih bio ovakav.
Iz svega sto mi se desilo sam naucio nesto i nasao dobro u njemu.

 

[george june]

ih bre koja je to nesigurnost

 

[Svinjska_radost]

Razmislim o svemu sto sam uradio i kako je moglo da se zavrsi.
Na kraju uvek uvidim da se zavrsilo najbolje sto je moglo, da je bilo drugacije danas ne bih bio ovakav.
Iz svega sto mi se desilo sam naucio nesto i nasao dobro u njemu.

Mislim da je čovek prilagodljiv situaciji u velikoj meri. Čak i da se završilo drugačije verovatno bi mislio da se završilo na najbolji mogući način. I sama često tako razmišljam. Mislim da je čoveku urođeno to da se snađe kako zna i ume.
A druga stvar, boli-me-uvo-za-sve zvuči neodgovorno ali mislim da je lek za mnoge stvari i na neki način donosi spokoj, pogotovo onima koji se često preispituju i previše razmišljaju. Kad se uopšteno pogleda ništa i nije preterano bitno, pogotovo ako se uzme u obzir da svako gleda svoj lični interes i opstanak. Isto mislim i za opterećenost time šta drugi misle o nama. Misle šta misle, suludo bi bilo svakome se dopasti. A i nikad se ne zna šta je sve u tuđoj glavi...

 

[Araon]

Da li je onda boli-me-uvo-za-sve fazon zdraviji od samokriticizma?

Za samu osobu koja ima te dileme - da, svakako. Uvek su bolje prolazili ljudi koji za sve krive druge, koji ne obraćaju pažnju na druge.

 

[Svetozar ot Ružičić]

samokritika se u strucnoj literaturi vodi pod imenom griza savest i to je bolest

to ti je nalik nekome kome se racunar pokvario pa sad hoce da ga popravi tako sto bi ga rasturio na delove a pritom nema pojma kako posle da ga sastavi

 

[Svetozar ot Ružičić]

imas pozitivnu/afirmativnu/aktivnu i negativnu/obesmisljavacku/reaktivnu samokritiku. pozitivna samokritika ti je kad nesto sto si nekad koristio vise ne koristis jer si pronasao nesto sto je bolje od toga. to u stvari i nije samokritika tj. obicno nemamo naviku da taj proces nazivamo samokritikom. na drugu stranu, negativna samokritika je odustajanje od onoga sto nam koristi bez ikakve zamene. recimo, klinac koji prestaje da govori jer mu je neko rekao da ne ume da se izrazava. to je negativna samokritika jer je klinac odustao od onoga sto ima pre nego sto je nasao adekvatnu zamenu. pozitivna bi bila kad bi nasao bolji nacin da se izrazavas i onda prosto prestao da se izrazavas kako si se nekada izrazavao.

el ima smisla

 

[Svetozar ot Ružičić]

striktno govoreci, u svakoj promeni postoji odredjena zamena. tako da je problem samokritike (ovde se podrazumeva da je rec o negativnoj) u stvari to sto covek menja bolje losijim. samokritika je mentalni blok koji je usadio u glavi coveka neko drugi. posledica nesposobnosti da se na stvari koje ne mozemo da svarimo zaboravi. zaboravljanje je izuzetno koristan skill (sposobnost zaboravljanja se u stvari drugacije naziva hrabrost.)

kada smatrate da ste vi krivi

niko nikada nije kriv. dakle, ko sto rece neko, sve se desava bas onako kako treba, kako jedino moze da se desava.

Koliko dugo razmišljate o prošlim ružnim događajima koji su na vas uticali i da li smatrate da uopšte ima smisla o takvim stvarima razmišljati?

ima smisla razmisljati samo ako si u stanju da svaris ruzne dogadjaje iz proslosti, a da li si u stanju ili ne, to znas na osnovu emocija koje imas prema takvom razmisljanju. ako je razmisljanje prijatne, ne, ako je strastveno, onda znaci da si u stanju, ako nije, ako te boli, onda znaci da nisi. ako te boli, cilj je da prestanes da razmisljas i da zaboravis (ali samo privremeno, ekstremne mere su destruktivne, dok ne steknes nuzne emocionalne resurse.)

 

[Svinjska_radost]

pa mislim da ne mora da znači obavezno da će čovek da menja nešto (na sebi), a da to bude posledica samokritike.

 

[lizistrat]

Koliko ste strogi prema sebi?

izuzetno!!!

kad me navata ta euforija oma se izdepiliram po dupetu i samobicujem se do pucanja krvaca... posle sam izuzetno analitican i shvatam kao prosvetlenje da sam ipak mogao jeftinije da prodjem da sm bich ustupio nekoj neznijoj rucici

 

[Svetozar ot Ružičić]

sve u zivotu dolazi spontano, ti bi to trebala da znas, na osnovu veza kakve favorizujes, a to su veze koje idu svojim tokom
slicno tome, sve treba da ide svojim tokom, dakle, i promene treba da dolaze kad one zele da dodju, ne kad ti zelis da dodju
prisiljavanje na radnju, na promenu, na bilosta je znak da je covek mentalno blokiran, da nije sposoban da fura ono sto je njemu u prirodi

ovi sto se preispituju su ti ljudi koji su nesposobni da isprate svoje instinkte do krajnjih granica jer im je mozak prepunjen tudjim glasovima koje ne mogu da zaborave
zaboravljanje, odnosno distrakcija, je potcenjena u danasnje vreme
ljudi su toliko mentalno blokirani, toliko opsednuti da postanu neko i nesto, da su izgubili sposobnost da se opuste/odmore/zaborave

bitno je shvatiti da je rang urodjen i da ne mozes da ga menjas

 

[Svinjska_radost]

sve u zivotu dolazi spontano, ti bi to trebala da znas, na osnovu veza kakve favorizujes, a to su veze koje idu svojim tokom
slicno tome, sve treba da ide svojim tokom, dakle, i promene treba da dolaze kad one zele da dodju, ne kad ti zelis da dodju
prisiljavanje na radnju, na promenu, na bilosta je znak da je covek mentalno blokiran, da nije sposoban da fura ono sto je njemu u prirodi

ovi sto se preispituju su ti ljudi koji su nesposobni da isprate svoje instinkte do krajnjih granica jer im je mozak prepunjen tudjim glasovima koje ne mogu da zaborave
zaboravljanje, odnosno distrakcija, je potcenjena u danasnje vreme
ljudi su toliko mentalno blokirani, toliko opsednuti da postanu neko i nesto, da su izgubili sposobnost da se opuste/odmore/zaborave

bitno je shvatiti da je rang urodjen i da ne mozes da ga menjas

smatram da nekima promene ne dođu nikad, pogledaj koliko ih je polupanih, ne spajaju kraj s krajem

za zaboravljanje se apsolutno slažem, zaista je potcenjeno
isto tako mislim da ljudi previše sole pamet jedni drugima, mnogo ih je nesputanih i to dodatno pokreće samokritičnost kod ovih drugih...

 

[gost 189815]

Koliko ste strogi prema sebi?
ponekad pravise..ponekad premalo
Da li analizirate i preispitujete sebe kada vam se desi nešto loše, kada smatrate da ste vi krivi, odnosno kada vam se desi nešto što je van vaše kontrole?
i kad mi se dobre desavaju ja inace suvise rasclanjujem postupke emocije i uzrok i uopsteno nepotrebno i previse filozofiram umesto da zivim i osecam vise...
Koliko favorizujete samokritiku i da li mislite da ona doprinosi razvoju ličnosti i sazrevanju na bilo koji način?
doprinosi ako je zdrava i u odredjenoj meri..
Koliko dugo razmišljate o prošlim ružnim događajima koji su na vas uticali i da li smatrate da uopšte ima smisla o takvim stvarima razmišljati?
svaki postupak nas moze nauciti necemu,ali ne treba ziveti u roslosti ili ce ona postati nasa buducnost...
Osoba iz moje porodice toliko često u sebi nalazi krivca za stvari na koje ne može da utiče, u kojima čak i ne učestvuje. Gotovo uvek nađe način da okrivi sebe za sve loše što se desi a ima veze sa njom, iako to objektivno nije tako.
zbog vise stvari:to moze biti zato sto joj je neko u detinjstvu narusio samopouzdanje ili stalno svaljivao krivicu na nju,ili ako recimo ne moze dovoljno da doprinese i ima znatno veci osecaj odgovornosti od normalnog ili neke kriterijume koje samo supermen moz da ispuni...opet uzroci su razni..

ti treba da analiziras zbog cega ta osoba misli tako,sta je dovodi do tog stanja,i posto se ponavlja treba svaki put da joj ukazes da nije u pravu i to ti je neki psiholoski rat(pozitivno ispiranje mozga) koji posebno ako je osoba starija ces teko dobiti..

ja recimo imam potrebu da imam osecaj da mogu sve da kontrolisem(ne mislim freak control vec da ni jedna situacija nije van mog uticaja)
i to mi je od malena,i ako nisam nesto kao dete uspela da izmenim,osecala sam se krivom zbog toga,ja znam da nisam bila i da niko nije mogo da promeni neke stvari ali lakse je svaljivati krivicu na sebe,smatrati da si mogao nesto da uradis(iako nisi)
nego priznati da ne mozemo da kontrolisemo zivot tj NEMAMO efektivnu MOC u svim situacijama..

 

[Svetozar ot Ružičić]

smatram da nekima promene ne dođu nikad, pogledaj koliko ih je polupanih, ne spajaju kraj s krajem

nemaju izbora. nemoguce je omoguciti svima napredak -- to je liberalna fantazija. svaki uspeh dolazi po ceni tudjeg neuspeha, tako da je sasvim normalno to sto postoje ljudi kojima promena nikada ne dodje.

a to je jos jedan problem, to kad se neko boji da mu nikada nece doci promena pa se onda prisiljava na promenu jer tako samo jos vise sebe unistava.

isto tako mislim da ljudi previše sole pamet jedni drugima, mnogo ih je nesputanih i to dodatno pokreće samokritičnost kod ovih drugih...

to je problem samo medju prijateljima, inace generalno ne vidim zasto bi bio problem (sasvim normalna stvar medju ljudima koji se ne podnose, naprimer.)