Žene su izuzetno loša stvorenja kada ne vole:
-puna kompleksa, mržnje, pakosti, cinizma, oholosti, lukavosti, degradacije,iživljavanja,prebacivanja krivice.
Sa druge strane kada vole su izuzetno poštovanja vredna stvorenja:
-mnogo požrtvovanja, ljubavi, emocija, razumevanja, snalažljivosti , mudrosti, snage.
Komparativno u odnosu na muškarce , kada ne vole žene su izuzetno nekvalitetne (skoro kao muškarci koji nisu kreativci,destruktivci).
Ovo može da se protumači kao da žene svu svoju kreativnost kanališu kroz ljubav, i ono što preostane kroz ostale oblike.
Sa druge strane žene koje vole su mnogo kvalitetnije od muškaraca jer su i emotivno punije, požrtvovanije, praktičnije , razumnije, organizovanije,mudrije.
----------------------------------------
Kako posmatrati nove žene koje su »relativisti« i sa rezervom unose svoje angažovanje u emotivne veze.
Pametnije ili siromašnije?
-1 stav-
Živeti, i u strahu od neželjenih situacija pretvarati ljubav u oprezno uživanje (osakaćeni hedonizam) onima koji žive produhovljeni iskrenim davanjem i primanjem ljubavi (i žrtvom, jer žrtva čini ljubav vrednijom, a težnja većom) izgleda kao penzionerski turnir u fudbalu, igra koja liči i pruža užitak ali je bleda senka onog pravog.Ipak ti površni hedonisti ljubavi se teše i zavaravaju da u njihovom kvantitetu leži vrednost (naročito u odnosu na one koji zbog nekomunikativnosti ili viših standarda nemaju nikakvo ispoljavanje ljubavi i kreativnosti kroz ljubav).
U ovom slučaju imaju pokriće za svoj »ljubavni« snobizam i gordost, ali u odnosu na one koji dišu punim plućima u većini slučajeva ostaju praktični, taktičari , profesionalci koji ne trče ni metar više nego što treba i sve što rade rade zato što tako treba.
Zato oni koji dišu punim plućima imaju i ograničenje (gde je plus, tu je i minus) , a to je da ne mogu odigrati puno utakmica, Tako je to kad se igra srcem.
Odavde bi mogao da se izvuče zaključak da je bolje sklapati brakove dok su ljudi mladji i manje iskusni , a iskustvo uzimati od starijih koji poznaju i svoje i tudje….
-2 stav-
Čim se kreativnost ispoljava na više planova , energija se troši na više polja pa pojedinačno po polju opada.
Tako zbog, vremena, obaveza, umora, manje kreativne energije, ljubav postaje sekundarno polje.
Dali ovako ispoljena kreativnost isto pozitivno deluje na ženske osobe. Samopouzdanje je više, ali posao nije uvek kreativan i to se oseća kroz varijacije sreće kod ovakvih osoba. Nestalnost kreativnog ispoljavanja deluje vrlo negativno na ljude.Tu je ovako ispoljena kreativnost manje efektivna i poželjna od ljubavi. Pruža manju snagu od ljubavi to je sigurno…
Sa druge strane u početku dok se još ispoljava , poslodavac obično primeti negativne osobine (za posao one su prednost u nekim trenucima) i tada te osobine postanu sastavni deo poslovnih obaveza….
-----------------------------------------------
-----------------------------------------------
Nije mi cilj bio da vam ovde pred forumskim publikumom kažem da se iz vašeg posta vidi da se kreativno neispoljavate ili niste takve uopšte.
P.S.Inače što se mene tiče da skratim ogranak teme o tome da li svako želi da bude direktor ili ne, nekoga direktorsko mesto ispoljava kao kreativca (moć je očigledna , a kreativnost nije uvek pratilac takvih pozicija) , a nekoga ne. U svom kratkom radnom veku sam bio i direktor svoje jedinice i odbio direktorsku poziciju celog sektora (zbog politike samo ti potpiši , a mi ćemo odredjivati gde idu parice).
