(ili neka moja razmišljanja i životu inspirisana ko zna čime)
Svi imamo u sebi neke vetrove....ebiga..nekad duvaju jače, nekad samo čarlijaju, ali tu su i ...mislim da je samo važno biti ih svestan, jer onda znaš da li da se primiriš dok vetar ne prodje ili da mu kreneš u susret ....pa kud puklo da puklo. Važno je znati. Ali, kako to obično biva, naš vetar krene da duva u nama, mi donesemo neku odluku ali mu put onda prepreči neki drugi vetar...ili osmeh....ili prijatelj....ili sudbina....tek, naš vetar skrene sa svog pravca. Duvalo tako u meni, pa doduvalo želju da odem sa Krste.....želju da ne objavljujem....želju da ne pišem....želju da se ne pojavljujem.....Nisam se ni javila na odeljenju kao što to činim svakog jutra, nisam poslala "dobro jutro" prijateljima, nisam objavila ništa za blogersko dobro jutro.....nisam, i ne pitajte me zašto....pitajte vetar....
Ponedeljak.....dan koji ne volim.....nisam raspoložena od tog vetra.....jede me i baš jako duva. Ćera je bolesna, sama sam u kancelariji....posla preko glave ali mi vetar ne da da mislim stalno mi pomerajući misli. Ispred lokala zastaje žena....visoka, krupna sa šeširom. Vrata su odškrinuta i ona lagano ulazi u lokal.....kao da uplovljava....bešumno.....elegantno.
"Dobar dan" govori.....
"Dobar dan" odgovaram
"Trebale bi mi neke usluge" izgovara reči taj glas......nešto mi je čudno u celoj pojavi ali ne znam šta.....možda bih znala da vetar nije duvao tako jako...ovako, imam samo osećaj.
"Kakve usluge gospodjo?" pitam tupavo ali ozbiljno ...mislim, neće valjda idiote da je friziraš i nasmejem se u sebi sama sebi izmedju dva udara vetra hahaha.....skidajući naočare i misleći se ...gde me nadje danas sestro slatka ovako smetenu i pometenu.
"Knjigovodstvene"
"Žao mi je, prebukirani smo, ne primamo nove klijente, ne stižemo"
"A za blogove imate vremena?" pita glas sada već drugačiji.....glas koji znam preko telefona....moja prijateljica Mari.....otkude Niš.
Neverovatno.....izljubismo se.....nasmejane....došla je kod sina da pričuva unuku. Oni stanuju blizu mog centra, frizira se moja drugarica kad dodje u Beograd tu kod frizerke u centru....sklopila je sve naše priče i i reči izmedju silnog smejanja na odeljenju i rešila da me nadje.
I tako.....rekla sam joj za svoju odluku.....razume, ali joj je žao.....pričasmo, ja sam imala obevezu da nešto završim da me klijent ne čeka kada dodje a ona nije mogla dugo ostati jer je unuka ostala sama, mada je to odrasla devojka....ali, ipak.....dete je dete. Sačekah malo da se moje oduševljenje slegne, sve te emocije....popričasmo se još malo moj vetar i ja....sad već mnogo manje duva....skrenuo ga sa puta drugi vetar.....elegantan, krupan, jak....vremešni vetar sa osmehom i prijateljskim zagrljajem a vedar.......kao vedar dan....nasmejan i tako vrcave brzomisleće pameti da me to oduševljava oduvek. Vetar koji voli da se šali, koji i nevolje kaže kao šalu, koji me nasmeje u ovim godinama koje provodim ispred računara.....vetar koji znam.
Složile se kockice....Javih se na odeljenje.....idemo dalje, svako sa svojim vetrovima....da presretnemo jedni druge, nasmejemo se ili zaplačemo zajedno.
To se smeju, pričaju a nekad i plaču vetrovi naši što se prepoznaju.....
PS Mari......hvala
za kafu... bar virtuelnu...
Ako taj vetar opet naidje a ti se dobro obuci i pusti ga nek prodje...
