- Poruka
- 23
Jedni naivnici spas očekuju od neuronaučnika, drugi od neobihejviorista.
Neuronauke još uvek nisu objasnile formiranje memorije u mozgu, ni da je u mozgu
Istina je da se pri oštećenjima medijalnog dela temporalnog režnja, nekad i hipokampusa, nekad pri uništenju (alkohol) diencefaličke regije, a nekad i pri elektrokonvulzivnoj terapiji[SUP]*[/SUP] (EKT) konstatuje amnezija, nebitno sad da li retrogradna, anterogradna (jedna je nemogućnost novog učenja, druga sećanje na stare autobiografske događaje mada ne i gubitak sećanja na veštine), koliko jedna koliko druga, da li obe istovremeno...Međutim, čak i amnezija koja nastaje pri uništenju medijalnog dela temporalnog režnja događa se da dođe do obnavljanja memorije, i to u potpunosti. Neurona nema, oni su uništeni, odmah nakon unuštenja osoba nije znala ništa, međutim,...za mesec, godinu, nekoliko godina...seti se.
U mozgu jeste detektovan mehanizam LTP (long-trem potentiation) koji izaziva da neuron bude ekcitiran nekoliko minuta, najviše 5 ili 3, zaboravio sam da li 5 ili 3, ali nije nađen mehanizam za nešto što bi odgovaralo dužem pamćenju. Pretpostavlja se da se ono odvija tako što neuromodulativni (metabotropički) neurotransmiteri (najzastupljeniji su: serotonin (S), dopamin (D) i norepinefrin/noradrenalin (NE)), koji se kače za G-proteinom sparen receptor putem G-proteina aktiviraju procese izmene ćelije, toga koliko broj i koji raspored jonski-zakapijenih i transmiterski-zakapijenih i G-p. s. receptora ona ima, ali to je samo pretpostavka.
Ako se tome doda da je isam mehanizam izlučivanja neurotransmitera na nervnom terminalu nauci do danas nejasan, jer tu ulogu igra jedan jon čiju ulogu nauka ne zna, onda je jasno na kom nivu laicizma i predrasude su oni koji misle da će neuronaučnici uskoro da izmisle drogu koja će da spasi čovečanstvo od svih nerviranja, ili nas sve pretvori u intelektualne umove, a da neće imati štetnih posledica...
[SUP]*[/SUP] terapija depresije, ili drugih oblika oboljenja, puštanjem struje u mozak putem elektroda pritisnutih na glavu. Toliko jake da se koriste štititnici za zube da pacijent ne bi sebi skrhkao zube od toga strujnog udara.
Neobihejviorizam, BT, REBT I KBT
Postoji i sama KT, "kognitivna terapija" (skraćenice: B - bihejvioralno, R - racionalno, E - emocionalno, T - terapija) koja misli da će čoveku pomoći ako mu za predrasude da dokaze da su to predrasude, jer misli da do predrasuda dolazi slučajno, greškama u radu neurona, a ne iz motiva, iz želje da se predrasuda ima, kao što misli Frojd.
I METODA
To je učenje kako čovek nema slobodu volje, već je uslovljen događajima. Glavna hipteza tu je Halova (C. Hull) teorija nagona, po kojoj su svi naši motivi, kao na primer zaljubljenost, mehanizmi organizma da izbaci višak neke nepotrebne odnosno nadoknadi manjak potrebne materije u organizmu. Iako sam Hal ne pokušava da da ni najmanju implikaciju (kamo li eksplikaciju) o tome koje bi to materije mogle biti, ona je popularna jer se suprotstavlja "zlom Frojdu". Sve nade onih koji vole Kognitivne-bihejvioriste i Neobihejvioriste su uprte u eksperiment "Little Albert Case" ("Slučaj malog Alberta"), kome je, navodno, tako je objavio, osnivač Bihejviorizma (taj bihejviorizam, danas prevaziđen jer su neurološki ogledi dokazali da je netačan, označava se "Radikalni"), DŽon Votson (J. Wattson) 1) prvo uslovio malog Alberta da se boji zeca puštajući mu zvuk odvratan za čuti pri izlaganju zeca a zatim ga 2) razuslovio fobije[SUP]*[/SUP] putem toga što je sparivao prijatnu draž (dok je jeo tortu Albert) sa postepenim sve većim približavanjem zeca, prvo je zec bio, recimo, 100m od alberta dok je on jeo tortu, dok mu se iz 10-20 pokušaja nije skorz primakao, pri čemu je Albert znao svo vreme da nema čega da se boji, jer strah postoji samo kad postoji neizvesnost (Heidegger, Bitak i vreme) - a znao je da će kad tad zeca skroz primaći.[SUP]**[/SUP]
Kasnije je dokazano, iz 1000 pokušaja drugih naučnika, da je Votson bio lažov, jer je nemoguće usloviti takvu fobiju, tako je stvoriti. Inače, ovo izlaganje zeca dok se jede torta primer je onoga što @bRu zLi na temi o psihoterapijama zove "Desenzacija", a što se ustvari zove "Metoda sistematske desenzitizacije".
II METODA
"Preplavljivanje" je metoda koja se koristi u KBT, REBT i BT za razuslovljavanje straha. Ako majka kojoj je dete izgorelo na njenim očima u požaru stalno ima strahove kad joj se javi ta scena, a često joj se javlja, i praćena je višečasovnim nervozama i panikama, onda je oni savetuju da uporno zamišlja tu scenu, što plastičnije, da se pokuša setiti svakog detalja, i da izdrži što duže i ne prekida u ponavljanju sećanja na to iznova i iznova dok "energija straha ne pregori" ili tako nešto. Vrlo efikasno...Samo, mislim da to stvarno nije moglo da pomogne nikome ko je imao ozbiljne probleme sa slikama koje izazivaju paniku.
III METODA, IAKO IH IMA VIŠE
Lečenje noćnog mokrenja, vrlo efikasna! Detetu se pod krevet stavi metalna rešetka uključena u struju, po predlogu BT terapeuta, i ako se ono upiški dobije strujni udar...
[SUP]*[/SUP] Dokaz da je to fobio bio je taj što se, osim zeca, Albert počeo plašiti i svih ostalih krznenih ili sivih predmeta.
[SUP]**[/SUP] Kada je imao 20 i nešto godina, ili manje, Albert je izvršio samoubitstvo, a on je ustvari bio nepriznati sin Džona Votsona. (Čuo na predavanju od prof. dr. Dejana Lalovića).
Literatura:
Žiropađa, Uvod u psihologiju
Slavoljub Radonjić Uvod u psihologiju II - sa dodatkom
Alan Bedli Ljudsko pamćenje
Neuronauke još uvek nisu objasnile formiranje memorije u mozgu, ni da je u mozgu
Istina je da se pri oštećenjima medijalnog dela temporalnog režnja, nekad i hipokampusa, nekad pri uništenju (alkohol) diencefaličke regije, a nekad i pri elektrokonvulzivnoj terapiji[SUP]*[/SUP] (EKT) konstatuje amnezija, nebitno sad da li retrogradna, anterogradna (jedna je nemogućnost novog učenja, druga sećanje na stare autobiografske događaje mada ne i gubitak sećanja na veštine), koliko jedna koliko druga, da li obe istovremeno...Međutim, čak i amnezija koja nastaje pri uništenju medijalnog dela temporalnog režnja događa se da dođe do obnavljanja memorije, i to u potpunosti. Neurona nema, oni su uništeni, odmah nakon unuštenja osoba nije znala ništa, međutim,...za mesec, godinu, nekoliko godina...seti se.
U mozgu jeste detektovan mehanizam LTP (long-trem potentiation) koji izaziva da neuron bude ekcitiran nekoliko minuta, najviše 5 ili 3, zaboravio sam da li 5 ili 3, ali nije nađen mehanizam za nešto što bi odgovaralo dužem pamćenju. Pretpostavlja se da se ono odvija tako što neuromodulativni (metabotropički) neurotransmiteri (najzastupljeniji su: serotonin (S), dopamin (D) i norepinefrin/noradrenalin (NE)), koji se kače za G-proteinom sparen receptor putem G-proteina aktiviraju procese izmene ćelije, toga koliko broj i koji raspored jonski-zakapijenih i transmiterski-zakapijenih i G-p. s. receptora ona ima, ali to je samo pretpostavka.
Ako se tome doda da je isam mehanizam izlučivanja neurotransmitera na nervnom terminalu nauci do danas nejasan, jer tu ulogu igra jedan jon čiju ulogu nauka ne zna, onda je jasno na kom nivu laicizma i predrasude su oni koji misle da će neuronaučnici uskoro da izmisle drogu koja će da spasi čovečanstvo od svih nerviranja, ili nas sve pretvori u intelektualne umove, a da neće imati štetnih posledica...
[SUP]*[/SUP] terapija depresije, ili drugih oblika oboljenja, puštanjem struje u mozak putem elektroda pritisnutih na glavu. Toliko jake da se koriste štititnici za zube da pacijent ne bi sebi skrhkao zube od toga strujnog udara.
Neobihejviorizam, BT, REBT I KBT
Postoji i sama KT, "kognitivna terapija" (skraćenice: B - bihejvioralno, R - racionalno, E - emocionalno, T - terapija) koja misli da će čoveku pomoći ako mu za predrasude da dokaze da su to predrasude, jer misli da do predrasuda dolazi slučajno, greškama u radu neurona, a ne iz motiva, iz želje da se predrasuda ima, kao što misli Frojd.
I METODA
To je učenje kako čovek nema slobodu volje, već je uslovljen događajima. Glavna hipteza tu je Halova (C. Hull) teorija nagona, po kojoj su svi naši motivi, kao na primer zaljubljenost, mehanizmi organizma da izbaci višak neke nepotrebne odnosno nadoknadi manjak potrebne materije u organizmu. Iako sam Hal ne pokušava da da ni najmanju implikaciju (kamo li eksplikaciju) o tome koje bi to materije mogle biti, ona je popularna jer se suprotstavlja "zlom Frojdu". Sve nade onih koji vole Kognitivne-bihejvioriste i Neobihejvioriste su uprte u eksperiment "Little Albert Case" ("Slučaj malog Alberta"), kome je, navodno, tako je objavio, osnivač Bihejviorizma (taj bihejviorizam, danas prevaziđen jer su neurološki ogledi dokazali da je netačan, označava se "Radikalni"), DŽon Votson (J. Wattson) 1) prvo uslovio malog Alberta da se boji zeca puštajući mu zvuk odvratan za čuti pri izlaganju zeca a zatim ga 2) razuslovio fobije[SUP]*[/SUP] putem toga što je sparivao prijatnu draž (dok je jeo tortu Albert) sa postepenim sve većim približavanjem zeca, prvo je zec bio, recimo, 100m od alberta dok je on jeo tortu, dok mu se iz 10-20 pokušaja nije skorz primakao, pri čemu je Albert znao svo vreme da nema čega da se boji, jer strah postoji samo kad postoji neizvesnost (Heidegger, Bitak i vreme) - a znao je da će kad tad zeca skroz primaći.[SUP]**[/SUP]
Kasnije je dokazano, iz 1000 pokušaja drugih naučnika, da je Votson bio lažov, jer je nemoguće usloviti takvu fobiju, tako je stvoriti. Inače, ovo izlaganje zeca dok se jede torta primer je onoga što @bRu zLi na temi o psihoterapijama zove "Desenzacija", a što se ustvari zove "Metoda sistematske desenzitizacije".
II METODA
"Preplavljivanje" je metoda koja se koristi u KBT, REBT i BT za razuslovljavanje straha. Ako majka kojoj je dete izgorelo na njenim očima u požaru stalno ima strahove kad joj se javi ta scena, a često joj se javlja, i praćena je višečasovnim nervozama i panikama, onda je oni savetuju da uporno zamišlja tu scenu, što plastičnije, da se pokuša setiti svakog detalja, i da izdrži što duže i ne prekida u ponavljanju sećanja na to iznova i iznova dok "energija straha ne pregori" ili tako nešto. Vrlo efikasno...Samo, mislim da to stvarno nije moglo da pomogne nikome ko je imao ozbiljne probleme sa slikama koje izazivaju paniku.
III METODA, IAKO IH IMA VIŠE
Lečenje noćnog mokrenja, vrlo efikasna! Detetu se pod krevet stavi metalna rešetka uključena u struju, po predlogu BT terapeuta, i ako se ono upiški dobije strujni udar...
[SUP]*[/SUP] Dokaz da je to fobio bio je taj što se, osim zeca, Albert počeo plašiti i svih ostalih krznenih ili sivih predmeta.
[SUP]**[/SUP] Kada je imao 20 i nešto godina, ili manje, Albert je izvršio samoubitstvo, a on je ustvari bio nepriznati sin Džona Votsona. (Čuo na predavanju od prof. dr. Dejana Lalovića).
Literatura:
Žiropađa, Uvod u psihologiju
Slavoljub Radonjić Uvod u psihologiju II - sa dodatkom
Alan Bedli Ljudsko pamćenje
