Direkt
Elita
- Poruka
- 17.569
Da li samo ja imam dovoljno muda da svima u lice pljunem iskrenost?
Znam da me je to koštalo rušenja nekih veza sa ljudima, al' realno, ako se to desilo, to znači samo da nikako ne bi uspelo... vuklo bi se mesecima, možda i godinama.
Nikako ne shvatam ljude koji trpe druge, smeškaju se, a onda u trenutku kad ovaj okrene leđa prave odvratne grimase pune odbojnosti i prezira.
U poslednje vreme pregršt primera.
Danas sam odjebo drugaricu, i to da kažem najbolju, koliko god to i meni zvučalo kliše. Ali opet, ja sam jedini koji je u lice smeo da joj kaže neke stvari, pogotovo o njenom ponašanju. Pa onda kad je počela da negira i da vrišti, uvukla je u priču neke druge elemente, mene osuđuje a naravno mene to ne dotiče. Čim je tako reagovala znam da ju je dotaklo.
A opet niko drugi ne sme da joj kaže to i svi su ćutali, navodno neutralni ali to samo da ne bi otišli na njenu lošu stranu. Mene ko ebe, ofcourse, jer znaju da od mene mogu dobiti surovost istine a to niko ne želi
A ona se Uvek se ponaša drugačije kada je samo sa mnom, kada je u društvu jedna ili druga grupa ljudi, a pogotovo na javnim mestima.
Postoji jedan lik od kojeg svi beže, on nema društvo već se ko pijavica zalepi za druge. I svi mi međusobno prepričavamo jedni drugima kako smo bežali od njega... dovraga, ja se sećam da sam legao u jarak sa ortakom da nas on ne bi video, hodao je preko puta ulice.
A kad se zakači ne može da ode... i samo serre, laže, laže tako neverovatno da me čudi kako on sam to ne shvata. Da li je to neka bolest ili šta
I ja jedini sam u lice smeo da mu kažem da je on konjina lažljiva i da svi beže od njega samo što niko ne sme da prizna... između ostalog.
Naravno smorio se..u stvari, ne znam ni kako nije provalio da nije poželjan nigde.
I pošto sam i druga uvukao u priču, u fazonu: "Jedno veče smo Džoni i ja bežali od tebe, sakrivali se iza drveća da nas ne bi smarao lažima" taj ortak mi je prebacivao što sam njega uvukao.
A on želi da sa SVIMA bude dobar, ok, da sve sasluša, da popriča, da se pozdravlja... još jedan problem al to je nebitno
Što ljudi jednostavno nisu iskreni? Ja shvatam da bi to tačno filtriralo sve odnose, odbacilo sve ljude koji nisu potrebni nama.
I još jedno pitanje, do koje mere ste vi iskreni i Direktni što se tiče međuljudskih odnosa
?
Znam da me je to koštalo rušenja nekih veza sa ljudima, al' realno, ako se to desilo, to znači samo da nikako ne bi uspelo... vuklo bi se mesecima, možda i godinama.
Nikako ne shvatam ljude koji trpe druge, smeškaju se, a onda u trenutku kad ovaj okrene leđa prave odvratne grimase pune odbojnosti i prezira.
U poslednje vreme pregršt primera.
Danas sam odjebo drugaricu, i to da kažem najbolju, koliko god to i meni zvučalo kliše. Ali opet, ja sam jedini koji je u lice smeo da joj kaže neke stvari, pogotovo o njenom ponašanju. Pa onda kad je počela da negira i da vrišti, uvukla je u priču neke druge elemente, mene osuđuje a naravno mene to ne dotiče. Čim je tako reagovala znam da ju je dotaklo.
A opet niko drugi ne sme da joj kaže to i svi su ćutali, navodno neutralni ali to samo da ne bi otišli na njenu lošu stranu. Mene ko ebe, ofcourse, jer znaju da od mene mogu dobiti surovost istine a to niko ne želi
A ona se Uvek se ponaša drugačije kada je samo sa mnom, kada je u društvu jedna ili druga grupa ljudi, a pogotovo na javnim mestima.
Postoji jedan lik od kojeg svi beže, on nema društvo već se ko pijavica zalepi za druge. I svi mi međusobno prepričavamo jedni drugima kako smo bežali od njega... dovraga, ja se sećam da sam legao u jarak sa ortakom da nas on ne bi video, hodao je preko puta ulice.
A kad se zakači ne može da ode... i samo serre, laže, laže tako neverovatno da me čudi kako on sam to ne shvata. Da li je to neka bolest ili šta
I ja jedini sam u lice smeo da mu kažem da je on konjina lažljiva i da svi beže od njega samo što niko ne sme da prizna... između ostalog.
Naravno smorio se..u stvari, ne znam ni kako nije provalio da nije poželjan nigde.
I pošto sam i druga uvukao u priču, u fazonu: "Jedno veče smo Džoni i ja bežali od tebe, sakrivali se iza drveća da nas ne bi smarao lažima" taj ortak mi je prebacivao što sam njega uvukao.
A on želi da sa SVIMA bude dobar, ok, da sve sasluša, da popriča, da se pozdravlja... još jedan problem al to je nebitno
Što ljudi jednostavno nisu iskreni? Ja shvatam da bi to tačno filtriralo sve odnose, odbacilo sve ljude koji nisu potrebni nama.
I još jedno pitanje, do koje mere ste vi iskreni i Direktni što se tiče međuljudskih odnosa
?
Tralalalalala... 
