Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Прво, ми не знамо рај, осим ако си би тамо и вратио се. Може се причати о представи, мало прецизности у изражавању
Али скоро свуда постоји неко веровање у егзистенцију после смрти, занимљиво да су баш Јевреји (каснији оснивачи хришћанства) били највише ограничени на овоземаљско.
Ко за себе каже да је лош човек? Па то бити добар ти је најрелативније. Је ли Александар Македонски био добар или лош?! Јулије Цезар?
Уосталом, шта је лоше урадио Херкул, као пример јунака који се издигао до нивоа богова?!
А сад нешто мало из мојих списа (скупило се с нета, не знам више ни сам одакле)
Ако кажем "Теос Хипсистос" да ли знаш о ком богу причам? Неее... Постоји виђење да је монотеизам био раширен до времена касне антике, посебно међу ученим Грцима Истока.
----
To je tacno stari indoevropski bogovi od vremena Alekander Velikog sve vise gube na uticaju, dok se rasiruju nova verovanja za istoka bilo to helenizirani Judaizam, Isiskult ili sopstvene nove filozofske skole kao sto je Platonizam ili Eufizam koji bazira na grckoj mitologiji ali ima jako velike razlike. Posle su jos dosli kultovi Hrscanstvo i kult Mitre.
Stari indoevropejski kultovi nisu vise bili u stanju da daju ljudima odgovore na pitanje zivota i nisu znali za koncept oprostaj grehova.
To je tacno stari indoevropski bogovi od vremena Alekander Velikog sve vise gube na uticaju, dok se rasiruju nova verovanja za istoka bilo to helenizirani Judaizam, Isiskult ili sopstvene nove filozofske skole kao sto je Platonizam ili Eufizam koji bazira na grckoj mitologiji ali ima jako velike razlike. Posle su jos dosli kultovi Hrscanstvo i kult Mitre.
Stari indoevropejski kultovi nisu vise bili u stanju da daju ljudima odgovore na pitanje zivota i nisu znali za koncept oprostaj grehova.
У принципшу се могу сложити. Међутим, болдовано је већ закључак и вредносни суд, а ту треба бити опрезан.
Није реч о индоевропским култовима, који надилазе појединачне културе, већ о античким култовима, односно култовима места (nullus enim locus sine genio). Према Шпенглеровој схеми након хљаду година култура губи виталност, и остаје као окамењена или је замени друга култура (ако настане). Дакле егзотерни култови Зевса, Марса, Атине... су "изгубили моћ", односно нису били више људима интересантни. На њихово место долазе култови Истока, па ту и овај Сабазиос, чим га видимо као дејствујућу руку, а не као аполонски кип. Према Шпенглеру, много шта би било другачије да је нова култура победила у поморској бици код Акцијума - што ће рећи да су победили Антоније и Клеопатра. Александрија би постала оно што је четри века касније постао Константинопољ. А хришћанство се не би срело са одумирућим култовима аполонске културе, него са једним бујајућим синкретичким култом, који би већ био државна религија (Изида, рецимо). Хришћанство је и овако имало највећу конкуренцију у источним култовима, а шта да је један од њих био државни и канонизован онако како је то учињено са хришћанством?
Узгред, можда има нечега у том недостатку опроштаја. Што се мене тиче то праштање од стране Бога је повлађивање људским слабостима, "умиривање савести" (како кажу форумски моралисти) и једноставно оно што пролази код шоња. Који су нажалост вазда у већини. Што се мене тиче, важи оно што је рекао Буда и што ми је било у потпису - други те не може прочистити. Сам радиш за себе.
Кад се тако прича о губљењу моћи ранијих култова испада да је хришћанство много јако. Међутим, док је православље и даље живахно услед специфичних разлога, хришћанство управо данас одумире код протестаната и католика који су номинално већина хришћана. И то се односи и на дословно схватање Библије, популарно код доста полазника овог форума. Осим руралне Америке, то није нешто што испуњава много људи данашњице
Ратни злочинци иза којих је доста тога остало.
А Ратко је иначе само делио деци чоколадице... Ајде да се не лажемо.
У рату се убија!
И да се не расплињавамо. Тврдиш да не постоји заједнички смисао различитих религија, пошто си од те тачке кренуо да ми контрираш?
(А можда те вата пизма због Цајтгајста)
А сад нешто мало из мојих списа (скупило се с нета, не знам више ни сам одакле)
Theos Hypsistos - Θεός ϋψιστος - "Највиши Бог" - реч коју је за Јахвеа користила Септагинта. У класичној литератури и натписима Зевс. Синкретизам у Малој Азији. Назив коришћен и за божанство Сабазиос. Фузија култа Сабазиоса и Јахвеа.
Ако кажем "Теос Хипсистос" да ли знаш о ком богу причам? Неее... Постоји виђење да је монотеизам био раширен до времена касне антике, посебно међу ученим Грцима Истока.
----
Јулијан ('Апостата) је прихватао Стари Завет и тумачио тако да је његов бог говорио само јеврејском народу. Неоплатоничари су прихватали мисао о Теосу Хипистосу, врховном бићу без облика и имена, скупу и сажимању свих облика, имена и појмова, бог Јевреја и хришћана су његов део...
(Иван Ивањи, Јулијан, стр. 299.)
Ратни злочинци иза којих је доста тога остало.
А Ратко је иначе само делио деци чоколадице... Ајде да се не лажемо.
У рату се убија!
И да се не расплињавамо. Тврдиш да не постоји заједнички смисао различитих религија, пошто си од те тачке кренуо да ми контрираш?
(А можда те вата пизма због Цајтгајста)
У принципшу се могу сложити. Међутим, болдовано је већ закључак и вредносни суд, а ту треба бити опрезан.
Није реч о индоевропским култовима, који надилазе појединачне културе, већ о античким култовима, односно култовима места (nullus enim locus sine genio). Према Шпенглеровој схеми након хљаду година култура губи виталност, и остаје као окамењена или је замени друга култура (ако настане). Дакле егзотерни култови Зевса, Марса, Атине... су "изгубили моћ", односно нису били више људима интересантни. На њихово место долазе култови Истока, па ту и овај Сабазиос, чим га видимо као дејствујућу руку, а не као аполонски кип. Према Шпенглеру, много шта би било другачије да је нова култура победила у поморској бици код Акцијума - што ће рећи да су победили Антоније и Клеопатра. Александрија би постала оно што је четри века касније постао Константинопољ. А хришћанство се не би срело са одумирућим култовима аполонске културе, него са једним бујајућим синкретичким култом, који би већ био државна религија (Изида, рецимо). Хришћанство је и овако имало највећу конкуренцију у источним култовима, а шта да је један од њих био државни и канонизован онако како је то учињено са хришћанством?
Узгред, можда има нечега у том недостатку опроштаја. Што се мене тиче то праштање од стране Бога је повлађивање људским слабостима, "умиривање савести" (како кажу форумски моралисти) и једноставно оно што пролази код шоња. Који су нажалост вазда у већини. Што се мене тиче, важи оно што је рекао Буда и што ми је било у потпису - други те не може прочистити. Сам радиш за себе.
Кад се тако прича о губљењу моћи ранијих култова испада да је хришћанство много јако. Међутим, док је православље и даље живахно услед специфичних разлога, хришћанство управо данас одумире код протестаната и католика који су номинално већина хришћана. И то се односи и на дословно схватање Библије, популарно код доста полазника овог форума. Осим руралне Америке, то није нешто што испуњава много људи данашњице
То што је нешто критиковано не значи да није тачно.
Што се тиче Клеопатре, није необично да се неко у Старом веку проглашавао дететом божанства, но Клеопатра није дете неког од Олимпљана, него мистеријске богиње.
Ова слика доста тога говори.
То што је нешто критиковано не значи да није тачно.
Што се тиче Клеопатре, није необично да се неко у Старом веку проглашавао дететом божанства, но Клеопатра није дете неког од Олимпљана, него мистеријске богиње.
Ова слика доста тога говори.
I naravno da se dosta ljudi proglasili sinovima i cerke bogova, samo to nije niko tvrdijo kod Monoteisticke religijije izvan konteksta metafore. I nema nista sporno u tome da ima u religijama paralele. Ali pricati da je sve isto, to je cista nebuloza.
Kult Marije je nastao u Hrscanstvu, i vise je zastupljen u katolickim zemljama nego u pravoslavnim. Sam kult Marije kako ga mi znamo je nastao u srednjem veku i to kasnom u Francuskoj.
Drugo kult oca u kom smislu????? U monoteistickom smislu kao vladarom, svemocnog sveta????? Onda je nastao u Judaizmu ili ako hoces za vreme Ehnatona (iako u istografiji vise se ne zastupa teorija o monoteizmu te religije.
Malo po malo pa gledam na ovu temu sto me interesuje.
Не кажем да је Марију измислила нека друга религија, него треба гледати ширу слику. Мајка Божија или Богиња Мајка, мени ту нема велике разлике. То што су неки плодност прогласили за грех, па касније первертирали на различите начине (рецимо, папске династије, а папа шатро у целибату) је сасвим друга димензија.
Што се тиче Бога Оца, лепо је показано на примеру Јупитера, што је име настало од Deus Pater.
Ја не знам што некима то смета, уместо да им је драго што им је религија део много дуже традиције.
Постоје богиње плодности, уобичајена слика за "паганске" религије - онда неки крећу у одговарајуће моралисање, неки имају романтичарске представе.
Постоје и богиње девице. Рецимо чувени Партенон је храм девица богиње Атине, која је такође девица. Партена на грчком значи девица. Чак је већина олимпских богиња девичанска - Атина, Артемида, Хестија... (у Риму Веста, њене девице-свештенице су весталке).
Најзад, постоји и спој девица-мајка.
Анахита - Богиња воде и плодности (и рата). Само име значи невина. Према персијској митологији "безгрешна" мајка Митре.
Партеногенеза, као реч, води порекло од грчких речи parthenos што значи девица и genes што значи рођен. Термин се користи у биологији - зоологији и ботаници.
Претпостављам...
У случају митова треба проверити на какву појаву се конкретно мисли, у ком смислу је исказана, каква је интонација (да ли је оно да се секс сматра у принципу грешним)... У сваком случају, тога је доста било у различитим религијама и митологијама.
1.) Ubedljivo najveci deo antickih boginja nisu device i imaju mnogo dece. Ako su device nisu majke u istom vremenu, makar ne u bukvalnom smislu (Hephaistion je drkao na Atenino koleno i rodilo se cudoviste), Athena je rodjena iz glave Zevsa i njoj su telesne potrebe strane, Artemis mrzi muskarce i cudi me da se ne opisuje kao lezbejka. Sve tri su nezavisne od Afrodite i tako jake u svom smislu. To su 3 od neznam koliko bogova, titana i ostalih bozanstva.
2.) Bogorodica nije rodila boga, jer je po hrscanstvu Isus vec bio bog od pocetka vremena, ona je rodila njegovo ljudsko bice. Tako da je teoloski jaka razlika.
3.) Kult majke, to da se spominje je smesno najprirodnije je da se voli majka i da je majka Isusova, pored toga po bibliji Marija je bila svetica sta jos dolazi uz to.
4.) A ovo za Anahitu neznam nista, samo nisam nasao na brzaka nesto o nevinosti u ozbilnim publikacijama. Tu je cista ne sto je devica nego sto je boginja vode. I cudi me sto su je Grci smatrali persiskom Afroditom, i Afrodite je spavala za svim zivim muskarcima.
5.) To sto je Marija rodila sina bez muza po teologiji, je pokazitelj na znacaj Isusa, mi imamo razne takve price bili to iz monoteizma ili iz polytheizma
Партеногенеза, као реч, води порекло од грчких речи parthenos што значи девица и genes што значи рођен. Термин се користи у биологији - зоологији и ботаници.
Претпостављам...
У случају митова треба проверити на какву појаву се конкретно мисли, у ком смислу је исказана, каква је интонација (да ли је оно да се секс сматра у принципу грешним)... У сваком случају, тога је доста било у различитим религијама и митологијама.
Iz istog izvora sam pronašao sledeće: Девица (латински : „Virgo intacta“) је опште обележавање жене односно девојке која још није имала полни однос.
Zbunjuje kovanica majčinsko devičanstvo, uzimajuči u obzir gornje objašnjenje devičanstva.
5.) To sto je Marija rodila sina bez muza po teologiji, je pokazitelj na znacaj Isusa, mi imamo razne takve price bili to iz monoteizma ili iz polytheizma
2.) Bogorodica nije rodila boga, jer je po hrscanstvu Isus vec bio bog od pocetka vremena, ona je rodila njegovo ljudsko bice. Tako da je teoloski jaka razlika.
Јеси сигуран да је то једино тумачење у хришћанству?
И колико хришћана је тога свесно?
За мене је религија оно у шта конкретни људи верују.
А те разлике ме не занимају. Прошла су времена када су због тога одсецани носеви - и то у Византији, ерго нема везе с католицима.
(Осим тога, то су све накнадна тумачења)
Јеси сигуран да је то једино тумачење у хришћанству?
И колико хришћана је тога свесно?
За мене је религија оно у шта конкретни људи верују.
А те разлике ме не занимају. Прошла су времена када су због тога одсецани носеви - и то у Византији, ерго нема везе с католицима.
(Осим тога, то су све накнадна тумачења)
Centralni element Hrscanstva je vaskrsenje, a nevinost Marije, ne pokazuje na to da je ona bozanstvena (iako je vazna svetica svakao) nego na Isusa.
Slicnu pricu imamo kod Jovana Krstitelja, on je imao prestaru majku, to je vec cudno, a Isus kao mnogo vazniji lik je sam po religiosnoj logici dobiti jos cudnije rodjenje od Jovana.