- Poruka
- 125
Pratim godinama ispovesti naših gradjana nastanjenih na raznim destinacijama ove planete...fala bogu internet nam je omogućio, da svaki dan pročitamo šta misle naši sunarodnici u Americi, Australiji, Kanadi, Južnoj Africi, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Malti, Norveškoj i t. d.
Šta je extremno zanimljivo kad je u pitanju naš narod rasut po raznim gore opisanim destinacijama, i šta oni pišu, kako se osećaju, i šta im fali takmo gde jesu!?
Jedna konstanta je uočljiva, što je uglavnom naš ekonomski emigrant dalje u kilometrima od Srbije, to mu je ista lepša, poželjnija, više pati za njom i više ga podseća na detinjstvo, na dane koje je proživeo u njoj.
Već posle par godina boravka u dijaspori, naš radni čovek, odmah zaboravi sva poniženja, sva maltretiranja koja je doživljavao u Srbiji, i koja su ga valjda i naterala da se otisne u te razne Australije i Okejanije.
Što je naš čovek otišao dalje u kilometrima od Srbije, to joj je naš emigrant sve više i brže joj je sve oprostio, više je pominje u svojim razmišljanjima, više je ceni,više je voli i nedostaje mu rekao bih.
Ima jedna rubrika u jednim novinama, gde naši ljudi koji decenijama žive po svetu, pišu svoje komentare kako tamo žive, kako su se snašli i tako to...gro njih umesto da opisuju tu zemlju u kojoj žive, zapravo opisuju Srbiju, i to tako kakva ona uopšte nije, no je opisuju kakvu bi oni želeli da je vide, i kakvu je doživljavaju sa te daleke destinacije.
Uglavnom ti ljudi promaše temu u tim dnevnicima iz dijaspore, ali pogode Srbiju kao nešto što im se mota po glavi.
Šta reći za kraj , za zaključak ovog mog osvrta na naše iseljenike, naše bivše sunarodnike, komšije, poznanike, za ljude koji u potrazi za boljim životom i srećom otisnuše se tamo dalekooo, gde očito sunce njihovog neba ne griJe ko ovo naše patriJotsko i (ne)Ozonsko !?
Da ponovim , nije uopšte sporno da Srbija najlepšte izgleda iz daleka, zašto je to tako, pa zato, što kad čovek tamo ode, vrlo brzo zaboravi što je tamo otišao, a pogotovu zaboravi na sva poniženja u Srbiji zbog kojih se valjda i latio toliko dalekog puta.
Očito Srbija jeste lepa, fina, zanimljiva, poželjna, srećna, ali bar za većinu ne kad su u NJOJ, na njoj, pored nje, već kad je posmatraju sa nekog dalekog kamena mudrosti, koji čuči na nekoj obali Novog Zelanda, Mačkovog kamena u Indijani, Kaliforniji recimo.
Šta je extremno zanimljivo kad je u pitanju naš narod rasut po raznim gore opisanim destinacijama, i šta oni pišu, kako se osećaju, i šta im fali takmo gde jesu!?
Jedna konstanta je uočljiva, što je uglavnom naš ekonomski emigrant dalje u kilometrima od Srbije, to mu je ista lepša, poželjnija, više pati za njom i više ga podseća na detinjstvo, na dane koje je proživeo u njoj.
Već posle par godina boravka u dijaspori, naš radni čovek, odmah zaboravi sva poniženja, sva maltretiranja koja je doživljavao u Srbiji, i koja su ga valjda i naterala da se otisne u te razne Australije i Okejanije.
Što je naš čovek otišao dalje u kilometrima od Srbije, to joj je naš emigrant sve više i brže joj je sve oprostio, više je pominje u svojim razmišljanjima, više je ceni,više je voli i nedostaje mu rekao bih.
Ima jedna rubrika u jednim novinama, gde naši ljudi koji decenijama žive po svetu, pišu svoje komentare kako tamo žive, kako su se snašli i tako to...gro njih umesto da opisuju tu zemlju u kojoj žive, zapravo opisuju Srbiju, i to tako kakva ona uopšte nije, no je opisuju kakvu bi oni želeli da je vide, i kakvu je doživljavaju sa te daleke destinacije.
Uglavnom ti ljudi promaše temu u tim dnevnicima iz dijaspore, ali pogode Srbiju kao nešto što im se mota po glavi.
Šta reći za kraj , za zaključak ovog mog osvrta na naše iseljenike, naše bivše sunarodnike, komšije, poznanike, za ljude koji u potrazi za boljim životom i srećom otisnuše se tamo dalekooo, gde očito sunce njihovog neba ne griJe ko ovo naše patriJotsko i (ne)Ozonsko !?
Da ponovim , nije uopšte sporno da Srbija najlepšte izgleda iz daleka, zašto je to tako, pa zato, što kad čovek tamo ode, vrlo brzo zaboravi što je tamo otišao, a pogotovu zaboravi na sva poniženja u Srbiji zbog kojih se valjda i latio toliko dalekog puta.
Očito Srbija jeste lepa, fina, zanimljiva, poželjna, srećna, ali bar za većinu ne kad su u NJOJ, na njoj, pored nje, već kad je posmatraju sa nekog dalekog kamena mudrosti, koji čuči na nekoj obali Novog Zelanda, Mačkovog kamena u Indijani, Kaliforniji recimo.
Poslednja izmena:
