Добро и зло, како се те речи уобичајено користе, односе се на циљеве индивидуалне воље. Све што је у складу са тим циљевима јесте добро, а шта циљеве воље спречава јесте зло. И наравно да је то релативно, зависи од полазишта воље која суди.
Рецимо, ако је циљ моје воље да одбраним своју земљу (или напуним џепове вип особа на власти, свеједно) онда је сваки од седам смртних грехова које извршим нешто добро. Добићу орден због тога.
Али ако је циљ моје воље да учиним то исто али сада да то није у сагласности са вољом јачих тј. оних "вип", онда оне исте радње за које бих добио орден постају зло.
Или, ако је циљ моје воље да не закасним, а станем и гледам излоге, онда вршим зло у односу на свој циљ, да не закасним. Тако радња гледања излога постаје зло.
Или, оно што је овде добро, само пар стотина километара одавде је зло. Ако неко у некој Афричкој земљи, а ко треба да изврши крвну освету, то одбије да учини, чини зло. А ако тај исти учини крвну освету овде, опет чини зло. Значи антиномија на делу.
Ово су једноставне, баналне ствари. Очито је да су добро и зло релативни и смешни су они који то негирају.
Али, наравно, овде говоримо о добру и злу у уобичајеном смислу. Сасвим је друга ствар када те појмове узмемо у метафизичком смислу где долазимо до питања првобитног греха, вечне правде, суштинских циљева живота на овом свету а при чему се, веровали или не, сусрећемо са апсолутним да тако кажемо "добром". Тиме дотичемо питање морала, темеља морала, и свега онога на чему се он заснива, а што увелико залази у област изван могућности сазнања или у област трансцендентне суштине изван појаве, где супротности губе своје значење, а оно што се непосредно открива свести не представља нити добро, нити зло, већ и једно и друго сједињене на начин јединства супротности или боље рећи, на начин превазилажења супротности, како зла, тако и добра у пакету, у свој њиховој релативности.
Видети супротности као препреку, тешко, непојмљиво али истинито.
Рецимо, ако је циљ моје воље да одбраним своју земљу (или напуним џепове вип особа на власти, свеједно) онда је сваки од седам смртних грехова које извршим нешто добро. Добићу орден због тога.
Али ако је циљ моје воље да учиним то исто али сада да то није у сагласности са вољом јачих тј. оних "вип", онда оне исте радње за које бих добио орден постају зло.
Или, ако је циљ моје воље да не закасним, а станем и гледам излоге, онда вршим зло у односу на свој циљ, да не закасним. Тако радња гледања излога постаје зло.
Или, оно што је овде добро, само пар стотина километара одавде је зло. Ако неко у некој Афричкој земљи, а ко треба да изврши крвну освету, то одбије да учини, чини зло. А ако тај исти учини крвну освету овде, опет чини зло. Значи антиномија на делу.
Ово су једноставне, баналне ствари. Очито је да су добро и зло релативни и смешни су они који то негирају.
Али, наравно, овде говоримо о добру и злу у уобичајеном смислу. Сасвим је друга ствар када те појмове узмемо у метафизичком смислу где долазимо до питања првобитног греха, вечне правде, суштинских циљева живота на овом свету а при чему се, веровали или не, сусрећемо са апсолутним да тако кажемо "добром". Тиме дотичемо питање морала, темеља морала, и свега онога на чему се он заснива, а што увелико залази у област изван могућности сазнања или у област трансцендентне суштине изван појаве, где супротности губе своје значење, а оно што се непосредно открива свести не представља нити добро, нити зло, већ и једно и друго сједињене на начин јединства супротности или боље рећи, на начин превазилажења супротности, како зла, тако и добра у пакету, у свој њиховој релативности.
У "Дамапада", да би се досегло ослобођење, препоручује се раскидање двоструког ланца добра и зла. Да бисмо могли прихватити како je и само добро једна запрека, за то смо исувише духовно ретардирани. Што значи да нећемо бити ослобођени.
Emil Sioran
citat iz dela..."O nezgodi biti rodjen"
Видети супротности као препреку, тешко, непојмљиво али истинито.
Poslednja izmena:
Nadsudbinska Ideja Dobra je ono što postaje-sobom tek s onu stranu iskapljene doze svoje apsolutne pretnje: sile mržnje nad-Lepote - dakle, Ništavila. 