Rusko-srpski sporovi kroz istoriju

[Ateista1]

Šopi su Bugari zapadno od tzv jatove granice - govore dijalektima koji su u istoj grupi kao standardni makedonski. Jat je u književnom bugarskom prešao u “ja”, a ne u “e”. Njih bitno bilje razumemo nego one istočno od nje.

Ne, nisu. Šopi su Srbi gde god bili.

 

[The Graeat Gatsby]

Među srpskim nacionalistima i patriotama postoji određena grupacija rusofobičnih ljudi, koji konstanto koriste argumente čiji je cilj da ukažu na istorijsko neslaganje Srbije i Rusije. Trude se da svi ,, argumenti " budu odgovarajući perspektivi prosječnog srpskog nacionaliste.
Jedan dio njih, sa kojima sam imao najviše interakcije se izdvaja. Takvi često bespogovorno mrze Putina, porede Ruse sa Amerikancima, ponekad veličaju Ukrajinu i njihovo nepriznavanje Kosova, ulogu u Jugoslovenskim ratovima 1991-1999 i povlače paralele između Donbasa i Kosova. Česta su poređenja ekonomske koristi Srbije od Rusije i zapada. Naravno, sve vrijeme kroz prizmu borbe za srpske nacionalne interese i patriotizam. Takođe, znaju često da se posluže anti-komunizmom kao argumentom, pa počnu da pričaju o saradnji sa Njemačkom, napadu na Poljsku, Katinjskim masakrom, porobljavanjem istočne Evrope i zločinima Crvene armije.

Glavni istorijski argumenti su im:
- Sanstefanski mir i Velika Bugarska.
- To da smo zbog Rusa izgubili Srbe istočno od Stare planine, Šope
- Pomaganje Bugarske u drugoj polovini 19.vijeka
- Učestvo u ubistvu kneza Mihaila
- Numan-pašina razaranja Crne Gore 1714., nastala zbog crnogorskog odazivanja na poziv Petru Velikom
- Sankcije Srbiji 1991.
- Odlikovanje Mesića
- Nasilje prilikom oslobođanja Srbije 1944. i dovođenje Broza na vlast

Koliko su ovakvi argumenti opravdani sa istorijskog aspekta?

Да ли ти то намераваш да преко руса наших, браће наше, душе наше, истерујеш ђаволе?
Ма ту има да буде само фик и готово. Кад ти ја тако кажем, веруј.
Ты будешь дракой русских, так что ты не сможешь этого сделать, брат. Потому что я знаю много русских, и я собираюсь позвонить им, если вы не извинитесь перед ними, потому что они позволили Сербии принадлежать не России, а Сербии. Когда я говорю вам об этом, верьте в это.

 

[Casual Observer]

Nije ti palo na pamet da Sopi nisu ni Srbi ni Bugari?
Zasto bi inace bili Sopi.

To što zoveš “Šopi” je prilično heterogena grupa - treba prevodilac.

 

[Casual Observer]

Prvi put čujem da rneko Sope računa u Srbe.

Sami sebe računaju - tj ako pod tim podrazumevaš jugoistočnu Srbiju.

 

[Casual Observer]

Ja sam iz istocne Srbije, od kraja srednje skole ne koristim svih 7 padeza u govoru.

A1

Imas razlike i izmedju Nisa, Pirota, Leskovca i Vranja, nisu sve reci iste a opet je jezik blizi ostalim Slovenskim jezicima od Srpskog (zvanicnog posle Vukove reforme).

Kojim to slovenskim jezicima? Književnom hrvatskom i kajkavskim je bliźi - leksika se računa.
Kako Makedonci kažu “porodica”? Kako kažu “pitati”? Kako “voleti”? Da li ima razlike između odgovarajućih vranjansih izraza sa hrvatskim? To što su nam Makedonci simpatični i bliži srcu ne znači da je i jezik bliži njihovog - čak ni jezik Vranja naspram jezika Skoplja.
Za Hrvate ti prevodilac ne treba, a da npr studiraš u Makedoniji ili Bugarskoj ti treba učenje jezika, zar ne? “Podseća” i “moguće sporazumevanje” nije isto što i “govori različitom varijantom istog jezika”.

 

[Casual Observer]

Ne, nisu. Šopi su Srbi gde god bili.

U Sofiji se govori zapadnobugarski dijalekt, ali to se od bilo kog srpskog leksički bitno više razlikuje nego bilo koja varijanta hrvatskog, osnovne reči se razlikuju - prašuva, semejstvo, običa - kako mi to kažemo? Pita, porodica i voli - previše lako zavedu čoveka latinske reči - politički, i naučno tehnički vokabular su i u srpskom i u bugarskom sve reči iz uvoza, ali baš te svakodnevne pokazuju koliko su različiti.

Ima samo jednog mesta u Bugarskoj koje govori dijalektom srpskog - grad Trn, i Bugari to percipiraju kao srpski - pa zafrkavaju da su Srbi, naročito Jugosloveni (to je za bugarske nacionaliste bilo strava i užas, i Bugari mogu da budu istovremeno i Jugosloveni).

 

[snowtrooper]

Sami sebe računaju - tj ako pod tim podrazumevaš jugoistočnu Srbiju.

Za svo vreme koje sam proveo u osnovnoj skoli niko ih nije racunao medju Srbe, jedino ako se nesto nije promenilo u prethodnih 20 godina.

Kojim to slovenskim jezicima? Književnom hrvatskom i kajkavskim je bliźi - leksika se računa.
Kako Makedonci kažu “porodica”? Kako kažu “pitati”? Kako “voleti”? Da li ima razlike između odgovarajućih vranjansih izraza sa hrvatskim? To što su nam Makedonci simpatični i bliži srcu ne znači da je i jezik bliži njihovog - čak ni jezik Vranja naspram jezika Skoplja.
Za Hrvate ti prevodilac ne treba, a da npr studiraš u Makedoniji ili Bugarskoj ti treba učenje jezika, zar ne? “Podseća” i “moguće sporazumevanje” nije isto što i “govori različitom varijantom istog jezika”.

Hrvate ne pratim, lakse se sporazumevam sa svima ostalima jer je jezik prirodniji a ne vestacki pokusaj da se bude razlicit.

 

[Ateista1]

U Sofiji se govori zapadnobugarski dijalekt, ali to se od bilo kog srpskog leksički bitno više razlikuje nego bilo koja varijanta hrvatskog,

Sada da, zbog genocida nad Šopima. Inače, srpsko je bilo do Iskara i Meste. Vidinska krajina, Pirinska Makedonija. To se zove Staro Braničevo:

 

[Ateista1]

Osnovne reči se razlikuju - prašuva, semejstvo, običa - kako mi to kažemo? Pita, porodica i voli.

Netačno. To su srpske reči koje mi Srbi koristimo. Ja sam iz jedno selo oko Belu Palanku. Tuj se vika praša, semstvo i običa. Razlika je u jednom ili dva slova jer nas Šopa ima mnogo pa ima i mnogo govora.
I da, ne kažemo mi, nego se kaže po književnom jeziku koji je sve samo ne srpski i stvoren po bečkoj direktivi. Da ga nesam učil vo školu, ne bi gu razbirao ništa poviše nego crkvenoslovenski.

 

[Casual Observer]

Netačno. To su srpske reči koje mi Srbi koristimo. Ja sam iz jedno selo oko Belu Palanku. Tuj se vika praša, semstvo i običa. Razlika je u jednom ili dva slova jer nas Šopa ima mnogo pa ima i mnogo govora.

 

[Ateista1]

Šta zeleniš? Mi nismo Bugari. Mi Šopi smo najčistiji Srbi. Ja imam i šopsku i ličku krv. Mi smo najveći Srbi, a ni Šopluk ni Lika nisu deo Srbije danas. Jedni proglašeni Hrvatima a drugi Bugarima. Mi smo Srbi. Naše pesme govore o srpskim vladarima, prezimena su nam na -ić, pričamo srpskim jezikom i slavimo srpsku slavu. Šta tu nije jasno?

 

[Ateista1]

Ima samo jednog mesta u Bugarskoj koje govori dijalektom srpskog - grad Trn, i Bugari to percipiraju kao srpski - pa zafrkavaju da su Srbi, naročito Jugosloveni (to je za bugarske nacionaliste bilo strava i užas, i Bugari mogu da budu istovremeno i Jugosloveni).

Trn, Breznik i Godeč su srce Šopluka, odnosno Istočne Srbije.

 

[Casual Observer]

Sada da, zbog genocida nad Šopima. Inače, srpsko je bilo do Iskara i Meste. Vidinska krajina, Pirinska Makedonija. To se zove Staro Braničevo:

Na severu je bilo veće tranzicione zone, na jugu je mnogo manja. Srbi i Bugari su po dolasku duže vreme bili razdvojeni romanizovanim starosedeocima Balkana koji su govorili vulgarnim latinskim, pa su jezici bitno više divergirali, a i pre su se dobrano razlikovali.

Južnoslovenski jezici su slučajna grupa - SH i Slovenački su nastali od dijalekata zapadnih Slovena a BG i Makedonski istočnih - Bugarski je bitno sličniji ruskom nego ruski ukrajinskom, srpski se dovoljno razlikuje od ruskog da je sporazumevanje nemoguće, a Bugarima ne treba prevodilac za ruski.

 

[Ateista1]

Južnoslovenski jezici su slučajna grupa - SH i Slovenački su nastali od dijalekata zapadnih Slovena a BG i Makedonski istočnih - Bugarski je bitno sličniji ruskom nego ruski ukrajinskom, srpski se dovoljno razlikuje od ruskog da je sporazumevanje nemoguće, a Bugarima ne treba prevodilac za ruski.

Makedonski ne postoji. To je srpski jezik. Bugarski je takođe samo srpski dijalekat. Ja nemam pojma šta mi Slovenac priča, a dobro znam šta mi kaže Bugarin. Jer Bugari su nastali od oca Tatarina i majke Srpkinje. Ukrajinski takođe ne postoji, hajde da pričamo o postojećim jezicima. Bugarima ne treba ako je u pitanju književni jezik. Inače, treba im isto koliko i meni.

 

[Casual Observer]

@Ateista1

Bitno manji deo od onog koji u Srbiji ljudi podrazumevaju Srbije su Šopi - nije uopšte cela jugoistočna Srbija, nego samo oko Vlasine i Krajišta, govore tranzicionim dijalektima - lingvistički je između srpskog i bugarskog, ali ga treba čuti lično da bi se ukapiralo - akcenat je stari, ali čuva razliku između jerova, refleks jata je “e”, kao u srpskom ekavskom, npr, pored onog običa, semejstvo (za semku i zatiranje dotične zna pola Srbije), i praša, a kaźu i “prozorEc” a ne “prozor”, i Bugarsku zovu “Bugarija”, a ne Bugarska, kao u srpskim epskim pesmama -slušao sam to u vojsci. Onda “ga”, “gu”, “gi” - to se ni u najluđim govorima srpskog ne može čuti, samo u leskovačko-vranjanskom i bugaro-makedonskoj grupi.

Karakteristični - pravi Šopi su u Srbiji samo kod Vlasine i na Krajištu - veoma je neprohodno, pa se jezik (to je mogao da bude i poseban narod, i poseban jezik, između Srba u Bugara) očuvao. Sofija je nekad isto tako govorila. Treba ostaviti svoj osećaj i slušati dijalektologiju, bez upoređivanja razvoja jezika nije moguće uopšte biti siguran iz koje grupe je nešto nastalo:

Sećam se da je momak iz vojske pominjao neku Božicu, i evo je na karti. Prezivaju se na “ev”, a istočna Srbija bi sva bila na “ski” da nije uzeto “ić” - na “ić” je u Srednjem Veku u Srbiji bilo samo plemstvo i krupnija divljač.

 

[Casual Observer]

Makedonski ne postoji. To je srpski jezik. Bugarski je takođe samo srpski dijalekat. Ja nemam pojma šta mi Slovenac priča, a dobro znam šta mi kaže Bugarin. Jer Bugari su nastali od oca Tatarina i majke Srpkinje. Ukrajinski takođe ne postoji, hajde da pričamo o postojećim jezicima. Bugarima ne treba ako je u pitanju književni jezik. Inače, treba im isto koliko i meni.

Izgovor - probaj u pisanoj formi.

 

[Casual Observer]

Makedonski ne postoji. To je srpski jezik. Bugarski je takođe samo srpski dijalekat. Ja nemam pojma šta mi Slovenac priča, a dobro znam šta mi kaže Bugarin. Jer Bugari su nastali od oca Tatarina i majke Srpkinje. Ukrajinski takođe ne postoji, hajde da pričamo o postojećim jezicima. Bugarima ne treba ako je u pitanju književni jezik. Inače, treba im isto koliko i meni.

Proveri šta kaže Pavle Ivić, njega i Srbi i Hrvati smatraju za glavni autoritet u dijalektologiji, a lingvistika inače radi ni po babu ni po stričevima - u pipavim slučajevima ne koristi politički naziv jezik, nego govor/dijalekt.

 

[Casual Observer]

@ Ateista

https://svilenkonacsilkenthread.files.wordpress.com/2017/12/dialectile-map-vlasina.jpg?w=768&h=686

 

[Ateista1]

Bitno manji deo od onog koji u Srbiji ljudi podrazumevaju Srbije su Šopi - nije uopšte cela jugoistočna Srbija, nego samo oko Vlasine i Krajišta, govore tranzicionim dijalektima - lingvistički je između srpskog i bugarskog, ali ga treba čuti lično da bi se ukapiralo - akcenat je stari, ali čuva razliku između jerova, refleks jata je “e”, kao u srpskom ekavskom, npr, pored onog običa, semejstvo (za semku i zatiranje dotične zna pola Srbije), i praša, a kaźu i “prozorEc” a ne “prozor”, i Bugarsku zovu “Bugarija”, a ne Bugarska, kao u srpskim epskim pesmama -slušao sam to u vojsci. Onda “ga”, “gu”, “gi” - to se ni u najluđim govorima srpskog ne može čuti, samo u leskovačko-vranjanskom i bugaro-makedonskoj grupi.

Ma kakva te tranzicija spopala bato moj pa to su sve srpski govori. Prizrensko-timočki.

Evo ti azbuka prilagođena šopskom govoru koju sam ja napravio:

АБВГДЂЕЖЗЅИЙКЛМНОПРСТЋУФЦЧШЯЮѤЬЪ

To gi-gu-ga nije smešno, nego je starosrpski koren. I u crkvenoslovenskom se kaže "ostavi ni' a ne "ostavi nam".

Šopski je arhaični oblik srpskoga jezika. Nije smešan i lud. Lud i smešan je književni jezik stvoren u Beču a ne po šumama i gorama Srbije.

 

[Ateista1]

Proveri šta kaže Pavle Ivić, njega i Srbi i Hrvati smatraju za glavni autoritet u dijalektologiji, a lingvistika inače radi ni po babu ni po stričevima - u pipavim slučajevima ne koristi politički naziv jezik, nego govor/dijalekt.

Od južnoslovenskih književnih jezika imamo slovenački, bugarski i srpskohrvatski. To je sve. Dijalektološki gledano, istočni i zapadni južnoslovenski.

 

[Casual Observer]

Od južnoslovenskih književnih jezika imamo slovenački, bugarski i srpskohrvatski. To je sve. Dijalektološki gledano, istočni i zapadni južnoslovenski.

Jeste, samo je slovenački u izolaciji uspeo da očuva toliko arhaizama da je skoro nerazumljiv ostalima.
Pošto su srpski i hrvatski posebni jezici onda su i bugarski i makedonski takođe. Uostalom, deo Makedonsca ima prema nama neku odbojnost, kao da smo mi Bugari pa da zahtevamo nekakvo “izjašnjavanje o korenima” (!!!).

 

[Casual Observer]

Ma kakva te tranzicija spopala bato moj pa to su sve srpski govori. Prizrensko-timočki.

Evo ti azbuka prilagođena šopskom govoru koju sam ja napravio:

АБВГДЂЕЖЗЅИЙКЛМНОПРСТЋУФЦЧШЯЮѤЬЪ

To gi-gu-ga nije smešno, nego je starosrpski koren. I u crkvenoslovenskom se kaže "ostavi ni' a ne "ostavi nam".

Šopski je arhaični oblik srpskoga jezika. Nije smešan i lud. Lud i smešan je književni jezik stvoren u Beču a ne po šumama i gorama Srbije.

Najarhaičniji srpski dijalekt je jezik Lužnice - nije pravi šopski jer spada u kosovsko-resavske, da nije zbog asimilacije i dodira sa romanizovanim paleobalkanskim stanovništvom reducirao padeže bio bi skoro isti kao starosrpski, i nije baš šopski - ljudima upadaju u oči redukovani padežni oblici, i član - karakteristike balkanskog jezičkog saveza, pa deluje kao šopski. Zbog arhaičnosti kosovsko-resavskog govornici se lakše sporazumeju sa Makedoncima i Bugarima, samo je jezik nastao iz srpskog, konvergencijom ka ova dva, a ne divergencijom iz nekog od njih. Gramatika torlačkih dijalekata je ista kao u novogrčkom, albanskom, rumunskom, bugarskom i makedonskom, ali aj’ dokaži ti to Bugarima.