Rusko slikarstvo

34cde9646998273bb9467c2d7f3938b5.jpeg

Поглед на московски Кремљ, Василиј Верешчагин 1879.


969827feaaf19b67665ee4cf3e361a64.jpeg

Сухум-Кале, Василиј Верешчагин
 
Poslednja izmena od moderatora:
Василиј Васиљевич Верешчагин рођен је 14. (26.) октобра 1842. године, Белгородска област, у племићкој породици. Како је и било уобичајено у племичким породицама, Василиј и троје браће су стекли војно образовање, двојица Васјине браће су постали професионални војници, а Васикиј је нашао себе у умјетничком позиву, на добробит свјетске умјетности. У складу са традицијом породице у његовим радовима чести су војни и ратни мотиви а некад би и дјела насловио користећи војни сленг ("Пустите их да уђу" "Нек иду дођавола").

За Василија и за свјетску умјетност значајна је 1867.година када је прихватио позив генералног гувернера Туркестана (провинција у Руском царству, која је обухватала јужне области насељене туркијским народима, данас је ту пет република које су се одвојиле од Русије 1990их), генерала Куфмана.
Ту је већ 1868.године, приликом борби за Самарканд, имао ватрено крштење, у борбама је показао храброст, па је и одликован.

Бјеше опчињен љепотама Туркестана, у његовим дјелима поред ратних мотива присутни су прекрасни крајолици и грађевине нестварне љепоте, ту се само чекао умјетник који ће ту љепоту овјековјечити за вијек вјекова, историја је изабрала Василија.

Живот овог умјетника бјеше буран, није га држало једно мјесто, 1871.године се преселио у Минхен, ту се у сликању посветио оријенталним темама, у исто вријеме је упознао извјесну Јелисавету Фишер са којом почиње заједнички живот.
Убрзо одлази у Индију, путушествије га одводи и на Тибет, много тога је умјетник видио, подоста и овјековјечио на платну.
Како то и бива у животу све се прашта осим успјеха, ни Василију нису могли опростити, у прољеће 1874. године у Санкт Петербургу, током изложбе његов дар да прикаже љепоту грађевина које дефинишу једну оријенталну културу и ратни мотиви гдје би се дочарали и ужаси рата су протумачени за саосјећање са непријатељем и бјеше оптужен за антипатриотизам.
У нападима је узео учешћа и будући цар Александар III и изнио јако лоше мишљење о умјетнику
Његова стално присутна тенденциозност супротна је националном поносу и из њих се може закључити једно, или је Верешчагин разбојник, или потпуно бијесан човјек.
Kliknite za proširenje...
Ово је снажно погодило и сломило Верешчагина, у стању озлојеђености и гњева уништио је више својих дјела, зли језици су допринијели великом губитку за свјетску умјетност.

Убрзо сели у Париз, међутим сазнавши у прољеће 1877. о почетку руско-турског рата, овај истински родољуб напушта своју радионицу и прикључује се војсци. Бјеше сврстан у дунавску војску, учествује у биткама. Јуна 1877.године тешко је рањен у борбама.
Рана се показала озбиљном, због неправилног лијечења започела је упала, убрзо и гангрена. Ипак након операције се опоравио

Ни даље га није држало мјесто, 1882-1883. године је поново отпутовао у Индију, а 1884. године у Сирију и Палестину, након чега је сликао слике на тему јеванђеља.
Кроз сва та путешествија оставио је иза себе изузетна дјела.

Умјетник, ратник и родољуб који је показивао и доказивао приврженост према својим саборцима и браћи по оружју и презир према политичарима и хушкачима рата, остало је забиљежено његово виђење и фрустрације
У мојим посматрањима живота током лутања свијетом, посебно ме погодила чињеница да чак и у наше вријеме људи убијају једни друге под било каквим изговором и на све врсте начина. Убиство мноштва увијек се назива ратом, а убиство појединаца назива се егзекуцијом. Свуда исто обожавање бруталне силе и иста недосљедност ... а то се догађа и у хришћанским земљама у име оног чије се учење базирало на миру и љубави. Ове чињенице, које сам морао да примијетим у више наврата, оставили су снажан утисак на моју душу; Након пажљивог разматрања ове завјере, насликао сам неколико слика рата и погубљења. Гледам на ове догађаје далеко од сентименталног духа, јер сам и сам случајно убио многе своје сиромашне комшије у разним ратовима ... од граница Кине до Бугарске, неизбјежно је морао показати живи утицај на умјетничку страну идеје.
Kliknite za proširenje...
Преминуо је 31 марта (13 априла) 1904.године,, оставивши иза себе ванвременска дјела. Велики умјетник.

0d716fd3b09790f33574b64810e226ac.jpeg

Главна улица у Самарканду, поглед са цитаделе у рано јутро, Василиј Верешчагин 1870.


b7f26849e3594db86bc0b7917dfe23f8.jpeg

Брахмин храм у Аделнуру, Василиј Верешчагин 1874.
 
Poslednja izmena:
3189c5452a32b070fa26c0720d3fb196.jpeg

Пејзаж са језером, Арсениј Мешчерски, слика из 1901. године


a788e7ce82d526dcb667351661ea7a4c.jpeg

Поглед на Иверски манастир на Атосу, Арсениј Мешчерски, слика из 1900. године
 
Арсениј Иванович Мешчерски остао је упамћен по сликама кроз које је овјековјечио природу и крајолике јужне и сјеверне Русије, Крима и Кавказа. Већина слика су пејзажи. Његове слике су невјероватно реалистичне, живописне и животворне.
Рођен је 1831. године, Тверска губернија. Сам за себе каже у сељачкој породици, нема података о његовим родитељима. Године 1854-1857. бјеше добровољни студент на царској академији умјетности, гдје се доказао првим радовима, да би 1857.године отишао на усавршавање у Швајцарску, код умјетника Калама.
Ту не само да је преузео и усавршио технике Швајцарца, већ је развио и свој сопствени стил пејзажа, који је био и остао "заштитни знак“ овог изузетног умјетника.
Преминуо је 1902.године оставивши иза себе фасцинантне радове.

23f8306e2d751de510fd44fc03433636.jpeg

У препонама, Арсениј Мешчерски, слика из 1889.године

ae87596cfe93cf9a60e79123e89eb33c.jpeg

Водопад, Арсениј Мешчерски, слика из 1867.године
 
44421acd45bfcd7a41a3429d46f33796.jpeg

Московско двориште, Василиј Поленов, слика из 1878.године

,
d96fa43ddbb5329d468c68f1d9b9013e.jpeg

Парфенон, Храм Атине - Партенос, Василиј Поленов, слика из 1881.године
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top