Rusko slikarstvo

Poli46 · 03.04.2020. u 10:50

Ruski slikari
Prva generacija domaćih ruskih slikara školovala se u duhu kasnog baroka. U 18. st. glavni portretisti bili su Aleksej
Petrovič Antropov i Ivan Petrovič Argunov, a glavni predstavnik klasicističkog slikarstva s istorijskom tematikom bio je
Orest Adamovič Kiprenski.

Abram Klukvin
Društvo ruskih umjetnika "Peredvižnjiki" osnovano je 1863. u Sankt Peterburgu na poticaj skupine slikara koji su
zagovarali socijalno angažirani realizam, a glavni predstavnik bio je I. J. Rjepin. Kao protivnici akademizma
peredvižnjiki su tražili likovni izraz koji bi bio blizak prirodi i stvarnom životu. Pored Rjepina, glavni predstavnici su:
G. G. Mjasojedov, I. I. Levitan i mnogi drugi mladi umetnici.

Ilja Repin
Kазаки пишут письмо турецкому султану

Avangardna skupina slikara okupljala se oko časopisa "Mir iskusstva" i zauzimala se za oživljavanje ruske narodne umetnosti, a najznačajnije rezultate postigla je u scenografiji i kostimografiji.

U Tretjakovskoj galeriji možete da vidite umetnička dela, počev od ruskih ikona među kojima se naročito ističe Vladimirska Gospa iz 10. veka te ikone Andreja Rubljova, pa sve do ostvarenja savremenih ruskih slikara i vajara kao što su Kompozicija VII Vasilija Kandinskog ili Crni kvadrat Kazimira Maljeviča.

Galerija se naročito diči eksponatima koji su deo tzv. Zlatnog fonda ruskog i svetskog slikarstva u
koje spadaju dela Rjepina, Serova, Vrubelja, Kramskog, Šiškina, Levitana i mnogih drugih slikara,
koja su nam poznata zahvaljujući njihovim mnogobrojnim reprodukcijama. U Tretjakovskoj galeriji
ih, dakako, možemo videti u originalu.

Poli46 · 03.04.2020. u 10:56

Alexander Averin [Александр Аверин]

Poli46 · 03.04.2020. u 11:01

Ivan Shishkin- Midday Moscow

Belet · 03.04.2020. u 11:02

Feodor Antonovich Moller

ortait of Nikolai Vasilievich Gogol, Ukrainian-born Russian dramatist, novelist and short story writer

Poli46 · 03.04.2020. u 11:27

Sredinom 19. veka pitanje položaja obespravljenih žena, bilo je veoma bolno za rusko društvo.
Na ovoj Pukirevljevoj slici prikazan je svadbeni obred u pravoslavnoj crkvi gde se nevesta,
devojka, udaje za starca – očigledno protiv svoje volje ili bar sa odsustvom želje i ljubavi.
Izraz njenog lica te položaj tela (nizak stas i plava svilenkasta kosa), govore da je ona veoma
mlada. Na neki način, još uvek je dete. Veo na glavi ukazuje na njenu nevinost. Lice joj je prebledelo,
a oči plačne, spuštenog pogleda. Celokupan trenutak i scena su naročito dirljivi. S druge strane, lik i
stav „mladoženje“ govori o cinizmu i pohlepi bogatog trgovca.

Nerealni brak-Galerija Tretjakov
Vasilij Vladimirovič Pukirev

Poli46 · 03.04.2020. u 11:32

Ivan Kramskoj

Umetnik je identitet ove dame, koja mu je poslužila kao model, ostavio kao večitu tajnu uprkos znatiželji javnosti, naročito stručne. Istoričari umetnosti nikada nisu uspeli da otkriju o kome se
radi, obzirom da Kramskoj, čak, to nije zapisao u svojim dnevnicima u kojima se svašta dalo
pronaći, niti ju je spominjao u svojim pismima što je dovelo do velikog nagađanja i vrlo
enigmatičnog ugleda ovog dela.

Baby Yoda · 03.04.2020. u 11:42

Uvek se divim umetnosti, ma koja god da je to država. Bitan je umetnik kao individua. Ne baš odakle si. Zar je važno odakle je Tesla? Bitno je da je genije koji je pomogao svetu. Da ne srećem sa teme.

Zaista je prelepo. Fascinantno.

Lada · 03.04.2020. u 13:02

Ivan Petrovič Argunov (rus. Ива́н Петро́вич Аргуно́в; Sankt Peterburg, Ruska Imperija 1729. — Moskva 1802.) je bio ruski slikar, istaknuti portretist svog vremena i začetnik realističkog portreta.

Rođen u porodici kmetova grofa A. M. Čerkaskog, a kasnije prelazi kod grofa Petra Borisovič Šeremetjeva kao „miraz“ njegove supruge Varvara. Odrastao u porodici ujaka, S. M. Argunova.

Od 1746. do 1949., učio je portretno slikarstvo kod nemačkog slikara Georga Hristofera Grota, koji je u to vreme radio kod ruske imperatorke Jelisavete I Petrovne. Njegovi prvi radovi bile su ikone za crkvu Jekaterininog dvorca u Carskom Selu (1753.) i za Novi Jerusalimski manastir (1749). Pored Grota, Ivan Argunov je takođe učio i od svojih rođaka Fjodora Leontieviča Argunova i Fjodora Semjenoviča Argunova, slikara koji su radili u Sankt-Peterburgu na ukrašavanju carske rezidencije.

I sam je postao profesor umetnosti, a među njegovim učenicima bili su Anton Losenko, Fjodor Rokotov, Kiril Golovačevski i Ivan Sablukov - sva četiri budući profesori Carske akademije umetnosti.

Argunov je imao tri sina. Nikolaj i Jakov su takođe bili slikari, a Pavle je postao arhitekta.

Neno · 03.04.2020. u 13:04

Konstantin Makovsky

Enina · 03.04.2020. u 13:20

Prava umjetnost

Andrej Bolkonski · 03.04.2020. u 19:25

Pozdravljam forumasicu,koja nam je omogucila da pogledamo neka remek dela,ruskog slikarstva.Rusija je zaduzila covecanstvo,time sto nam je
podarila dela velikih slikara.Ali ne samo slikara.Rusija je imala najvece klasike knjizevnosti.Na prvom mestu Tolstoja i Dostojevskog,a i citav niz drugih,
ne manje znacajnih pisaca.Moram ovde istaci,da je prva Nobelova nagrada za knjizevnost,dodeljena ruskom piscu Ivanu Bunjinu.Pored slikara
pisaca....rusija je uvek bila rasadnik,najvecih svetskih operskih pevaca,kao i glumaca i svetski poznatih umetnika baleta.Velika zemlja radja i velike
ljude,to je istina koja nema oponenata.Medjutim,kada god se pomene Rusija,mene obuzme neka tuga,tuga sto taj narod,nikada u svojoj istoriji,
nije imao prave ljude,na pravom mestu.Uvek je najveci deo tog divnog naroda,ziveo pod teskim ekonomskim uslovima.Menjali su se Carevi,menjale
politicke strukture,ali gro naroda je grcao u nemastini.Kako nekada,tako i dan danas,nikada ih nije obasjalo sunce srece,izobilja.....